,,
„Јутарњи лист“ (линк) објављује изјаву бивше директорке унутрашње тајне службе Велике Британије – МИ5 Стеле Римингтон у вези случаја Перковић – Мустач, дате при представљању њене нове књиге „Женевска клопка“ у Вашингтону. Кратка, сажета и ипак вишеструко интересантна и недоречена поздина.
MOĆNA OBAVJEŠTAJKA
BIVŠA DIREKTORICA BRITANSKOG MI5
○
‘Nikada ne bih izručila Josipa Perkovića drugoj zemlji
‘Ozbiljne države i ozbiljne vlade to ne rade, bez obzira na pritisak ili sankcije’Bivša šefica MI5, britanske protuobavještajne službe, Stella Rimington (78) izjavila je jučer u Washingtonu da nikad ne bi pristala stranoj zemlji izručiti bivšeg visokorangiranog agenta Službe državne sigurnosti Josipa Perkovića.
Rimington, koja je bila prva žena na čelu neke britanske tajne službe, i prva kojoj se u javnosti uopće znalo ime, izjavila je to na predstavljanju svoje nove knjige “Ženevska klopka”, komentirajući posljednja zbivanja u Europi.
Tada se osvrnula i na političko natezanje Hrvatske s Bruxellesom oko provedbe uhidbenih naloga i s Njemačkom oko izručenja bivših glavnih obavještajaca Josipa Perkovića i Zdravka Mustaća.
– To je pogrešno. Nikad ne bih izručila čelnike obavještajne službe drugoj državi, bez obzira na to što se radi o stvarima iz doba komunizma. Ozbiljna država i ozbiljna vlada to ne rade, bez obzira na pritisak, prijetnje ili sankcije. Čak niti u slučaju izbacivanja iz Europske unije, iako do toga sigurno ne bi došlo.
○
Исту информацију објављује екстремни конзервативни хрвтаски портал „Хрватског културног вјећа“ под насловом „не пада снијег да покрије бријег – поврда британског трага“. У критичном тону се по шематским деобама изјава Римингтонове ставља у познате историјске контексте и једностраног постратовског употребног начина усташке емиграције. Да је Велика Британија као светска велесила у својој доктрини „равнтеже снага – balance og power“ увек водила политику заштиту својих интереса се изоставља из једностране анализе. Међутим указује се и насловом на одређене везе у конкретном поводу суђења на утицаје из сфере веза тајних служби у време хладноратовског сукоба и посебног односа према СФРЈ.
Сукоб који настаје интензивирањем сукоба извођењем терористичких напада од стране екстремне емиграције и мера тадашње СФРЈ кроз циљне ликвидације су део ширег концепта у идеолошком сукобу и стварању сложенијих узимања утицаја на остваривање предуслова за идеолошке и политичке промене.
Да ли су идеолошко – политичке промене биле могуће без стратегије радикализације сукоба?
Или је начин унутар система разраде укупне Труманове доктрине кроз стратегију стварања предуслова за политичке сукобе међу етничким групама био предодређен радикалзацијом сукоба између емиграционих група и Југославије, кроз поред осталог комплексније облике веза, узимања утицаја или шта више управљања целим процесом унутар ширег система Гладиа, конкретно терора и противтерора кроз циљну ликвидацију стварних или потенцијалних непријатеља?
Паказују се бар две крајње последице из системског организовања сукоба применом терора под страном заставом, као у конкретном случају стварања, одржавања и радикализација сукоба употребом терористичких метода и ликвидацијама без суђења.
- Рационално стварање тензија доводи до оставривања дезинтеграционих процеса кроз јачање укупног поља сукоба
- Посредне негативне последице су независно од материјалних трошкова из организације система сукоба, људских губитака пре свега, посебно негативне јер одржавају стање и доносе који су дугорочно на штету свих страна у сукобу.
Да су британске службе имале свој значајни удео у систему Гладиа, а и по изјави директорке унутрашње службе МИ5 се ради о посебно чуваним тајним операцијама и деценијама након њиховог завршетка, произилази из природе начина функционисања самих служби. негативне последице узимања утицаја, креирања или подршка неких процеса употребом служби, остаје тиме ван домена озбиљнијег истраживачког рада. Контролна функција се искључује из услова тајности, а негативне или строго противправне псоледице остају тајна на штету оштећених. После свих сукоба и исукустава током 20 века, посткомунистичко ново устројство Европе тражи и регулисање ових питања у склопу владавине права и обавезне демократске контроле, процене и вредновања последица из „игара без граница“ са познатим трагичним последицама.
Постави коментар