Неке перспективе правне поздине – привидни идентитет у основним цртама   3 comments

Адвокатска канцеларија Весна Радишић Гутеша

поруку послао:

Виктор Кос
Руже Шулам 49/16
23000 Зрењанин

Поштована Госпођо Радишић Гутеша,

О законско-правним условима подизања тужбе за оцену уставности и законитости давања и одржавања тајности

Уставна основа је назначена у обраћању председнику Р.С. у својству председника савета за националну безбедност, јер се поставило питање очигледног избегавања било каквог доказног поступка и прихватања доказа у вези конкретног питања злоупотребе личног тј. породичног идентитета у формирању, начину заштите и последица из лажног идентитета Бауков Радислава – Лација и са тим у вези посебног положаја у СРН, и како ће се у међувремену показати и заштићеног сарданика бивших служби безбедности (СФРЈ) до данас са привидним идентитетом.
Тајност у иностранству и земљи стоји у конкурентском правном односу у погледу поштовања уставима и међународним повељама загарантованим основним грађанским и људским правима, јер је заштита тајности препозната кроз укидање истих задњих деценија (докази су расположиви).

Други део Устава Р.С. људска и мањинска права – основна начела – чланови 18 – 22 у целини и даље људска права и слободе чланови 23-27 су реално изузети или кроз мере чувања тајности и даље дејства тајности или битно оштећења или укинута, посебно у погледу Европске конвенције о основним људским слободама и правима и даље одговарајућим члановим 1-19 Устава СРН поред осталог на исти начин ограничена и изузета, да би тако након низа битних догађаја са посебном правом тежином и генералне примене забране или изузећа сваког битмог доказног поступка и поставило питање позадине оваквог третмана. Међународна сарадња је означена тајном, и између осталог има за циљ одржавање тајности на основу операције која је много сложенија и при томе се врши директна повреда грађанских права, да би кроз тајности и услове тајности дошло до абсурда, да породица тј. грађанин постане објектом тајности искључиво из разлога злоупотребе већ злоупотребљене елементарно замисливе егзистенције, из разлога „морализације“ контраобавештајног вишеструко заштићеног сарадника деценијама уназад.

Постоји уз све значајне разлике у времену и свих промена у вишедеценијском трајању предуслова и искустава, један континуитет да се лична – приватност до социјалне сфере живота објективно тертира као посебни објект уплива ради заштите свих последица од институционалног уплива и употребе и злоупотребе исте. У овом случају постоји директна – циљна злоупотреба да би као таква била откривена и регистрована управо кроз забрану било ког доказног поступка и тиме постала основом трајне дискриминације, псоебно напомињем уз све разлике, али у континуитету негативних последица.

Питање уставности и законитости закона о тајности података и закона о уређењу служби безбедности, а у погледу реалног изузимања демократске контроле кроз давање тајности је само скретање пажње у вези конкретног поштовања истих са моје стране и упозорење да се са тајношћу осим грубог кршења низа права и тешке дискриминације из таквог односа, врши и институционално прикривање извршених кривичних дела из услова тајности у иностранству и земљи.

Položaj Narodne skupštine
Član 98.

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
Nadležnost

Član 99.
Narodna skupština:
1. donosi i menja Ustav,
2. odlučuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republički referendum,
4. potvrdjuje medjunarodne ugovore kad je zakonom predvidjena obaveza njihovog potvrdjivanja,
5. odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje,
6. nadzire rad službi bezbednosti, итд…

Надзор над радом служби из услова 19 закона о уређењу рада служби безбедности као и закона о тајности података, даље обавезе чувања и давања тајности на податке измењене са другим страним организацијама, службама и организацијама итд. не подлеже никаквој контроли парламента тј. надлежног одбора, а представља обавезу рада осталих органа и служби – институција државе. На основно питање конструкције, давања и одржавања тајности у земљи и иностранству и даље последица из истих не постоји нити парламентарна, нити контрола извршне ни судске власти, односно постоји обевза из тајности. Тако је и тајност у дужем процесу откривена.

Тајност је противуставна и противазконита, повратно је услов и проверу њене уставности и законитости поред абсолутног институционалног ћутања представља основ за обавезе из уставно-правног услова забране дискриминације и повреде низа осталих предпостављених права у погледу поштовања уставних и захтева из међународних повеља забрана у погледу поштовања основних права.

Ustavna žalba

Član 170.
Ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povredjuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčena Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predvidjena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије Сл. гласник 116/2007 у члану 2 прецизира услове и уставно-правну основу деловања служби безбедности у оквиру устава, закона, итд.РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Начела деловања служби безбедности

Члан 2
Службе безбедности делују на основу и у оквиру Устава, закона, других прописа и
општих аката, стратегије националне безбедности, стратегије одбране и утврђене
безбедносно-обавештајне политике Републике Србије.
Припадници служби безбедности су дужни да поступају у складу са Уставом, законом,
другим прописима и општим актима, према правилима струке, непристрасно и
политички неутрално.
Припадници служби безбедности не могу бити чланови политичких странака.

Један општи став који произилази из основних уставних начела валадавине права и поштовања неотуђивих људских права дефинисаних између осталог чланом 3 и чланм 4 устава Р.С. Владавина права јемчи уставну заштиту људских права , и обавезује на поштовање принципа поделе и независности власти, као и обавезу сва три стуба независне власти на поштовање уставности и законитости. Употреба људи – грађана без њихове воље и знања (злоупотреба њиховог идентитета и података чињења и нечињења у стварању контраобавештајне легенде хаос-агента) у операцијама у којима постоји тајност као повратна правна основа за реалну дискриминацију истих грађана, из разлога „морализације операције и контра-хаос-агената), а из разлога препознате злоупотребљене личне и продичне судбине, јесте питање оцене уставности, независно од питања оцене уставности Закона и уређења служби безбедности. Постојеће законско уређење обезбеђује искључење провере уставности и законитости од осталих државних институција и органа, служби итд. који су подређени условима тајности.

Vladavina prava

Član 3.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotudjivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom
vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Podela vlasti

Član 4.
Pravni poredak je jedinstven.
Uredjenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i medjusobnoj kontroli.
Sudska vlast je nezavisna.

крај цитата

Службе безбедности су као део извршне власти, даље у истом смислу истражни органи, полицја, тужилаштво, под контролом носилаца одлуке припадајуће извршне власти и даље у начину деловања под контролом судске и ЗАКОНОДАВНЕ власти – односно под парламентарном и судском контролом у случају у којима постоји између осталог повреда зајамчених права из члана 3 устава. (даља правна основа повреде права је дата делом у обавештењу Савета за националну безбедност о забрани сваке тајности у иностранству и земљи (СФРЈ) до данас као трајне основе непрекинуте личне и породичне дискриминације) одговарају искључиво институционалном ћутњом. Ко даје оцену о овом правном уставном питању тајности, када је регистрован уплив различитих делова политичких полиција – служби бар од седамдесетих година у вези конкретне операције и легенде вишеструко заштићеног хаос агента као основа повратне трајне дискриминације?

Закон о уређењу служби безбедности Р.С. предвиђа и широку демократску, парламенатарну контролу рада служби. У посебном делу овог наизглед кратког, јасног и демократским принципима уставности одговорајућем закону се регулише надзор и контрола над службама безбедности:
IV НАДЗОР НАД РАДОМ СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ

Начела надзора

Члан 15
Надзор над радом служби безбедности заснива се на следећим начелима:
– подређености и одговорности служби безбедности изабраним властима Републике
Србије;
– политичке, идеолошке и интересне неутралности служби безбедности;
– обавезе служби безбедности да информишу јавност о извршавању својих задатака, у
складу са законом;
– дужности носилаца надзора над радом служби безбедности да обавештавају јавност
о резултатима надзора;
– професионалне одговорности и оперативне самосталности припадника служби
безбедности у извршавању добијених задатака и одговорности руководилаца служби
за рад служби.
Члан 16
Народна скупштина обавља надзор над радом служби безбедности непосредно и
преко надлежног одбора Народне скупштине (у даљем тексту: Одбор).
Одбор нарочито:
– надзире уставност и законитост рада служби безбедности; итд….
http://www.bia.gov.rs/download/zakoni/Zakon%20o%20osnovama%20uredjenja%20sluzbi%20bezbednosti%20Republike%20Srbije.pdf

крај цитата

Све лепо и красно, по уставу и демократским нечелима уз уважавање принципа контроле и законитости, док се не дође до члана 19. Међутим, у члану 19 Закона о уређењу служби безбедности Р.С. се изричито забрањује надлежном контролном одбору парламента, даље у истом смислу парламенту да уопште траже или проверавају одређене радње и поступке служби безбедности. Вема важна инверзија која једноставно искључује уставни принцип контроле и тиме уставну обавезу забарне непосредне и посредне дискриминације:

Непосредни надзор
Члан 19
Директор службе безбедности дужан је, на захтев Одбора, да омогући члановима Одбора приступ у просторије службе, дозволи им увид у документацију, пружи податке и информације о раду службе и одговори на њихова питања у вези са радом службе.

Чланови Одбора не могу од служби безбедности тражити податке о:

– идентитету садашњих и бивших сарадника службе;
– припадницима службе са прикривеним идентитетом;
– трећим лицима којима би откривање тих података могло да штети;
– методима прибављања обавештајних и безбедносних података;
– акцијама које су у току;
– начину примене посебних поступака и мера;
– подацима и информацијама које су прибављене разменом са страним службама и
међународним организацијама;
– тајним подацима и информацијама других државних органа у поседу службе.

Обавеза чувања тајне
Члан 20
Чланови Одбора и лица која учествују у његовом раду дужни су да штите и чувају
поверљиве информације до којих дођу у раду Одбора и после престанка чланства,
односно рада у Одбору.
Чланови Одбора потписују изјаву о обавези чувања тајне после избора у Одбор, а
лица која учествују у раду Одбора – пре почетка ангажовања у Одбору.

Јавни надзор
Члан 21
Службе безбедности обавештавају јавност о свом раду преко органа којима
достављају извештаје, на начин којим се не угрожавају права грађана, национална
безбедност и други интереси Републике Србије.
Службе безбедности могу и непосредно обавештавати јавност о појединим
безбедносним појавама и догађајима.

крај цитата

Чланом 19 се искључује свака контрола, наведеним тачкама забране давања информација о СВЕМУ И СВАЧЕМУ из рада служби, припадницима, операцијама, размењеним подацима и операцијама са страним службама и организацијама других – страних земаља и страних организација, методама прибављања података и методама управљања тајним операцијама, сарадницима са прикривеним идентитетом, бившим и садашњим итд…

Чланом 19 кроз реално искљичење парламентарне, судске и контроле извршне власти, а даље посебно у умрежењу са апсолутним приоритетом заштите тајности на стране податке, страних држава и организација у наизменичним односима између истих, се заправо искључује обострано демократска парламентарна контрола, контрола пред судом услед забране доказног поступка, као и право извршних власти да у доношењу одлука или иследним радњама се баве питањима под ознаком тајности. Оваква регулација система и права у посебним деловима без икакве реалне демократске и парламетарне контроле, даље контроле осталих носилаца извршне власти до независног судства је строго противуставна када долази до реалног дејства злоупотребе права и посредне или директне дискриминације кроз заштићене делове самих институционалних организација или њихових сарадника, што закон у целини чини противуставним и требао би бити предметом провере уставности. Изричито стављам акценат на обострану размену тајних података, операција, заштиту посебних сарадника на међународном нивоу као и изузеће обострано – наизменично у целој мрежи односа делова тајних политичких полиција на наизглед законској основи, али без икакве контроле и права провере повреда из овакве привилеговане позиције. Значи да проблем није само национални, већ представља један општи тренд промена функционисања уставности, законитости и демократских контрола тајних служби у земљама са дужом демократском традицијом, а све у склопу укупних промена укључујући и мреже заштите у функционисању на пример организованог криминала, прања новца, банкарско финасисјке заштите путева одређених заштићених токова новца из строго тајних операција.

Али, независно од ових питања, закон о тајности података Р.С. забрањује давање тајности ради сакривања или спречавања откривања вршења кривичних дела по кривичном закону припадајућих правних система у размени тајних података, односно забране сакривања или ометања утврђивања чињења кривичних дела по законима Републике Србије (члан 3 Закона о тајности података и назначене одредбе кривичног законика Р.С.). Исто важи и наизменично за измену тајних података по члану 19 Закона о уређењу служби безбедности Р.С. са другим уставно-правним системима – организацијама или земљама, али и одредбама Закона о тајности података Р.С. који се односе на давање тајности или чување таквих података (вршење кривичних дела из услова тајности посебних сарадника) из других земаља. Код овога случаја настаје посебан парадокс обзиром на све промене и време трајања оваквог псоебног статуса управо откривеног хаос агента као заштићеног све време у земљи и иностранству у вршењу кривичних дела. – докази су расположиви)

http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2011/02/zakon-o-tajnosti-podataka.pdf

Опет прихватајући, а не улазећи у оцену уставности и овог закона, члана 3 истог забрањује такву тајност:

Podaci koji se ne smatraju tajnim podacima

Član 3
Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe sluţbenog poloţaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti.

Међутим, члан 38 се и овај правни услов као основа права у општем смислу схватања основних етичких принципа обилази из више потребе на пр. поред осталог из члана 38 истог Закона о тајности података.

Pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere i posebna ovlašćenja i dužnosti

Član 38

Državni organi koje bira Narodna skupština, rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština, sudije Ustavnog suda i sudije, ovlašćeni su da pristupe podacima svih stepena tajnosti koji su im potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti bez bezbednosne provere.
Izuzetno, lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na pristup tajnim podacima koji su označeni stepenom „DRŽAVNA TAJNA“ i „STROGO POVERLJIVO“ uz prethodnu bezbednosnu proveru iz člana 53. tač. 2) i 3) ovog zakona, ako je to potrebno za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti, ako se ti podaci odnose na:

1) radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, koje sprovode nadležni državni organi, do okončanja istrage, odnosno gonjenja;

2) način primene posebnih postupaka i mera u pribavljanju bezbednosnih i obaveštajnih podataka u konkretnom slučaju;

3) pripadnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i službi bezbednosti sa prikrivenim identitetom, dok je to neophodno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica (život, zdravlje i fizički integritet);

4) identitet sadašnjih i bivših saradnika službi bezbednosti, odnosno trećih lica, dok je to neophodno potrebno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica (život, zdravlje i fizički integritet).

Lica koja imaju pristup tajnim podacima u skladu sa ovim zakonom, ovlašćena su i dužna da u postupku koji vode i inače, na svaki svrsishodan način i od svakoga zaštite tajnost podataka koje su saznali i da tajnim podacima iz stava 2. ovog člana pristupaju lično.

крај цитата

Постоје докази о плановима уласка у интимну – приватну и социјалну сферу живота, активностима посебних лица сарадника и конкретног лица са измењеним идентитетом, оепрација у целини, акција у току чији је основни циљ заштита тајности без обзира на питања повреде и изузећа основних грађанских права која иначе подпадају под стварну непосредност живота и односа. Ти односи се креирају и користе као платформа за управљање акцијама или опарцијама у складу са заштитом исте. Да тако посебни сарадници долазе продором у приватну и социјалну сферу живота у посебан привилегован положај, а да последице без обзира на чињење и нечињење бивају пренешени на објект (конкретно мене лично) у времену вођења операција и тајних акција породицу у том мсислу је псоебан вид последица креационизма овако привилегованих позиција. Све ово је у абсолутној супротности са личним и породичним животом, системом стварно прихавжених вредносних принципа и категорија кроз цео живот деценијама уназад укључујући и време које је послужило за конкретну операцију и последица из стварања лажног привидног дела идентитета конкретног хаос-агента.

Постоји низ конструкција конкурентског права који у име разумљивих превентивних мера и ради спречавања кривичних дела, операција и лица извршиоца кривичних дела, дозвољавају да се управо кроз давање тајности и кроз међународну сарадњу без икакве реалне парламентарне, егзекутивне и судске контроле из аутоматизма процеса одлучивања забрани оркривање операција и лица, циљева и мрежа у различитим операцијама и то у свим уставно-правним системима кроз обострано изузеће од истражних радњи давањем тајности. Таквих примера има на жалост довољно и означавају се и од савесних службеника, истражитеља као политички заштићена, мада се често ради и о сасвим бизарним случајевима. Цело поље под оваквим условима осебне међусобне заштите и дејства наизменичних непрегледних односа је тема која излази ван оквира конкретних питања, али је заправо део повратне основе услова трајне дискриминације. Овај рационални систем управљања процеса без реалне парламентарне, конттроле извршних власти и судске контроле јесте посбно питање у погледу свих последица и услова свог уређења једнако за сваки институционално-правни систем и за функционисање система на међународном односу или на нивоу зајендице. Ова питања су много сложенија јер у динамици односа, времена и промена и насатју неуралгична заришта из саме природе начина формирања односа и њиховог управљања.

Враћајући се на питање давања ознаке тајности на откривене операције и лица са прикривеним идентитетом из већ злоупотребљене личне и породичне судбине, а у откривеним и са расположивим материјално правним доказима делима са институционално заштићеном кривичном поздином доказаним условима, подсећам да поседујем доказе о управо низу кривичних дела који су супротно уставним начелима, супротно законским обевазама из забарне давања тајности над оперцијама и лицима уз занање институционалних делова извршне власти о вршењу кривичних дела и њихове реалне заштите из услова њихове заштите из виших ТАЈНОМ означених интереса. Наравно у вези конкретног случаја целе операције пљачке, кривотворења и злоупотребе личног и породичног идентитета у вези тајне операције „Лаци“.

У делу повратних услова из заштите ове конструкције она је и препозната и потврђена од самог заштићеног сарадника са измењеним идентитетом деценијама уназад у иностранству и у земљи у вршењу иначе кривично инкримисаних, али под тајношћу заштићених кривичних дела. Поред осталог у два наврата сам лично икасније кроз начин и однос институционалних власти и касније појединаца са тим у вези и открио позадину и начин функционисања заштите. Ствари су веома комплексне јер ни високи носиоци одлука у систему институционалног одлучивања не знају или нису знали услед обавеза под тајношћу ни део позадине и злоупотребе.

У ширем контексту се ради о посебним везама и мрежама унутар система без парламентарне, егзекутивне и судске контроле – у ширем смислу „Гладио“ операција, даље са тим у вези заштите од врха СДБа исте операције и конкретног лица од бар седамдесетих година. У рефелксији ове позадине је правна основа личне дискриминације и откривена и она не може и не сме бити ни на који начин доведена у везу са мном и са браком, судбином, вредносним принципима, чињењем и нечињењем очевих родитеља јер је уцелини без обзира на све разлике политичке – идеолошке у свим срединама у потпуној супротности са личним принципима и категројама у приватном-социјалном организовању односа, али и општим ставовима према потребама развијања односа и њихове правне регулације у цлеини и недељиво у сваком систему без обзира насве разлике.

Провера повреде уставом и међународним повељама основних грађанских права које признаје устав и правни систем Р.С. је зато пут утврђивања противуставности и противазконитости акта давања тајности, њеног даљњег одржавања као основе забране било ког доказног поступка, да би између осталог на сталној примени овог правног средства са моје стране и било током низа задњих година и деценија и њихове анализе процеса одлучивања било постављено питање правне позадине таквог начина вођења процеса. Подједанко и под изајвом под заклетвом важи недељиво и у иностранству и земљи.

Провера уставности и законотости акта давања тајности је гарантована уставом и међународним повељама. Тајност над операцијама и лицима са измењеним идентитетом или његовим делом које деценијама представљају из разлога њене заштите правну основу реалне трајне дискриминације су супротне уставној забрани исте.

Правни формаилизам иза вела тајности открива у сложенијој анализи предуслова и услова тоталитета односа у веремну и простору, промена ток истог времена трајања ове операције циљну примену рационално уређеног система на пр. политичког децезионизма Карла Шмита у његовој теорији државног права, политичког права кроз подизање изнад основних грађанских права и њохове нгације, стављајући носиоца одлуке у центар одлучивања независно од свих других правних или етичких – обичајних ограничења, а у име општег државног – националног интереса без провере истих и свих последица . Ова питања излазе ван оквира конкретног испитивања уставности и законитости препознатих конкретних тајности, даље употребе тајних политичких безбедоносних и информативних служби у спречавању откривања, односно заштити исте. Од 2007 године траје директни продор у ширу социјалну и приватну заштићену сферу, то је и време успостављања тајне сарадње на овом случају, па је поред осталог и тако препозната као тајно заштићена.

У горњем интервју, је постављено питање „да ли има нешто што је важно за државу и народ што се учини, а да се не сазна садржај“. Одговор је, Да и никада ће се неће сазнати, о томе не треба говорити у јавности. (24:05)

Тврди се да (31:16) у политици није све дозвољено, да постоји веза између политике и знања психологије, што стоји у супротности са питањем давања тајности на операције и заштите извршених криминалних радњи од лица под посебном заштитом у земљи и иностранству. Иза вела тајности у оваквим посебним пољима наизменичног дејства непрегеледних и неутврђених ситница живота где су нестајали људи, групе, читави народи деценијама уназад постоји и морално и уставно-правно право и обавеза на истину која сваку појединачну или колективну судбину уређује на начин који целини егзистенције човека и човечанства даје право на слободу у елементрано предпостављеној равноправној егзистенцији пред националним и међународним правом, без забране утврђивања метода рационалне примене сукова интереса и конфликта савести коју такву слободу чине немогућом под формално правним признањем њене слободе у кавезу тајности, где појединац или група постају затворена тајност нечијом другом, потпуно туђом вољом у име уставности и законитости која такву слободу дефинише дискриминацијом.

Уз поштовање

Виктор Кос

п.с. 04.11.2013

У прилогу је дата одлука Основног јавног тужилаштва у Зрењанину од 06.07.2011 године о одбијању кривичне пријаве. Тужилаштво је одбило да прихвати доказе пре и после приговора на њгов рад и одбило је да поступа по основном питању кривичне пријаве злоупотребе личног идентитета, да би се у свим даљњим покушајима указивања на притивуставност и противазконитост позадине у вези давања тајности деценијама уназад и повратне дискриминације наставило са потпуним институционалним ћутањем. Упућивање на приватну тужбу са овом постојећеом, препознатом поздином и институционалном заштитом у иностранству и земљи је вољни однос у погледу даље заштите исте и тиме је наставак претходно препознате правне основе дискриминације. Улсаком у конкретне догађаје процесе и његове делове препознаје се исти начин третмана и односа где лице са измењеним идентитетом и вишеструком заштитом деценијама уназад практично врши кривичне радње и покушаје напада на основу егзистенције породице из чије је стварне егзистенције пронађена основа ове тајне операције без знања и воље исте. Овај систем наизменичног затварања кригова уз примену конкурентског права на абсолутну штету већ оштећене егзситенције је предмет правног спора и утврђивања свих могућих чињеница у једном фер поступку.

Тајност је објављена и услед тога поред осталог престаје њена правна важност у иностранству и земљи подједнако и под правним условима одбарне од институционалне дискриминације из услова њеног дејства и заштите од стране институционалних места одлучивања.
Поштована Госпођо Радић Гутеша,

Захављујем се на Вашој пажњи са напоменом да се у бити основог правног корака назначеним у елкетронској пошти од 02, новембра, оденосно 04. новембра, ради о утуживању ради провере уставности и законитости свих државних и службених тајности ( у иностранству и земљи СФРЈ-до данас), а у вези злоупотребе података и чињеница имплементираних у контраобавештајним легендама конкретне особе, која се у таквом посебном институционално заштићеном положају од носилаца одлука у домену рада тајних политичких полиција у иностранству и земљи (СФРЈ до данас) као хаос агент, налазила и налази заштићена у вршењу кривичних дела под посебним условом тајности, и из услова тајности односно забране извођења било каквог доказног поступка, у посебном заштићеном правном положају у погледу одговорности за исте.

Таква тајност у трајању (измењени идентитет у погледу родбинских односа) укључујући и тајности на контакте у вези било каквих превентивних радњи од стране институционалних носилаца права одлуке на давање тајности и даље обевза осталих институционалних органа, истражних органа у погледу забране истажних радњи и поступака су строго противуставне, противазконите у свакој припадајућој државно-правној средини, били су уз све разлике у времену свог трајања уз уважавање свих разлика стални повратни услов мешања или тешке дискриминације деценијама уназад, да би тако и биле препознате.

Утуживање тајности је правни корак из уставног права и правно поље заштите основних грађанских права. У правном смислу је предуслов за следећи корак уставновљавања тежине, дужине, повода и последица, чињења и нечињења у свом критичном периоду предуслова за конструкцију целе операције и последица из ње у погледу трајног укидања или битног оштећења основних грађанских права из ове целе операције. Одржавање тајности у иностранству и земљи која је препозната кроз укдиање основних праваи деловање између осталог заштићеног контраобавештајног хаос агента постаје правном основом реалне тоталне диксриминације кроз укидање низа саморазумљивих права из уставно-правних обавеза, али и из обичајног права забарне повреде истих.

Прилози које сте добили су изјава под заклетвом и свака друга тврдња без обзира била институционална или из проширеног круга под непосредним или посредним утицајем било чије тајне политичке полиције или сазнања из истих, стоји под истим условима у супротности са чињеничним стањем и изменама које су последица злоупотребе стварне егзистенције, стварног чињења и нечињења од истих тајних политичких полиција деценијама уназад. Устав забарњује и посредну и непосредну дискриминацију или оштећење основних грађанских права у бићу свог значења. Не само из ових разлога је утуживање и указивање на противуставност давања тајности у свакој средини, недељиво и под истим условима изјаве под заклетвом предуслов даљњих утврђивања свих могућих релевантних чињеница које су као предмет и злоупотребљни кроз давање тајности. Циклично затварање круга у логичком, рационално – правном и обичајном смислу схватања односа, јесте последица начина функционисања тајности и метода њихове примене и одржавања. Поред осталог је основа примене посебних мера из међународне, строге, тајне сарадње кроз измену тајних података (са измењеним садржајима уз институционалну заштиту или конструкцију) и осталих мера превентивне заштите нађена у Г-10 закону (СРН) о изузећу неповредивости језгра приватне сфере живота, кроз повреду исте ради наводне потребе превенције из последица већ вишеструког уласка у исту заштићену приватну сферу и повреду исте, кроз измену садржаја и фалсификовањеподатака у вези конструкције операције и лажног идентитета конкретног хаос агента „Лација“ под строгом трајном тајношћу:

http://de.wikipedia.org/wiki/Gesetz_zur_Beschr%C3%A4nkung_des_Brief-,_Post-_und_Fernmeldegeheimnisses

Конкретан текст закона:

http://www.buzer.de/gesetz/4705/index.htm

Забрана повреде језгра приватне сфере организације живота при специјалним операцијама је до душе одређена и овим крајње рестриктивним (окупациони закон из 1968):

http://www.buzer.de/gesetz/4705/a163133.htm

која се истовремено изуима, јер се особе у иностранству са лажним идентитеом или сарадници из непосредне приватне сфере живота врбују и анагжују са циљем одржавања тајности целе операције и конкретних измењених идентитета особа као хаос агената (без обзира на знање или незнање нослиаца одлука о заблудама узроцима и последицама исте):

http://www.buzer.de/gesetz/4705/a163134.htm

Даље се уводи наводна потреба међународне сарадње кроз измишљену потребу превентивне заштите лица која се налазе у посебном режиму заштите насталим кроз конструкцију лажног – привидног идентитеа и тиме се директно врши заштита низа кривичних дела учињених против стварног извора морализирајуће основе лажног иднетитата из препознате судбине, чињења и нечињења исте, конкретно брака очевих родитеља. Узгред не постоји никаква политичка или идеолошка обележја исте, осим препознате чињенице трајног губитка низа права из познатих историјских дешавања, чињењa и нечињењa које се непостојећом везом трансформише у моралну основу кроз конструкцију стварања и заштите привидног идентитета хаос агента, да би кроз његове пљачке под институционалном заштитом и метода и познавање ове позадине била посредно поред низа осталих процеса и догађаја откривена као услов мог третмана карактерсаним генералном збараном доказног било ког поступка, подршком или организацијама напада на основе егзистенције.

http://www.buzer.de/s1.htm?g=G%2B10&a=7a

Цитирани делови закона Г-10 су наставак претходних обавеза из севрноатлантског уговора и положаја и права у погледу стационараних трупа савезника од 1951 године и даље протокола о додатку статута трупа НАТО од 1961 године:

http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/index.htm

У овоме смислу је члан 38 заштита службених и државних тајности – дозвола исказа у процесима пред егзекутивним или судским властима, тј. изузеће од одговорности у појединим случајевима била на пример основа препознавања статуса Радислава Баукова „Лација“ као посебно заштићеног интересног сардника у СРН и даље препознавање позадине заштите са тим у вези од бар почетка седамдесетих од врха СДБ-УДБЕ, односно првог шефа тајне политичке полиције Станета Доланца.

Један концепт абсолутне рационалне институционалне операционализације са посебним пројекцијама у сложенијим условима пројектовања и управљања процесима, који указује и доказује у свом тоталитету интереса и циљева много сложенију везу управо врха политичке безбедности у историјском значењу деовања Станета Доланца.

Пошто из принципијелних и ултимативних разлога нисам имао абсолутно никада никаквих веза и у сваком тернутку свог живота имао обавезу према заштити општег јавног интереса, слободне егзистенције и живота свака даљња веза и одржавање тајности је не само строго противуставно, већ је обзиром на све чињенице живота породице из које је конструисана ова операција и легенда повреда достојанственог живота укључујући и жртве као рационална морална заштита непостојећег односа „Лација“ према истим општим вредностима.

Утуживање тајности у земљи и иностранству као препознатим условом трајне дискриминације, уз уважавање свих услова и разлика у времену и месту њиховог настанка, је обзиром на абсолутну ћутњу извршних органа власти неопходни следећи корак. Даље у истом смислу покрећем обуставу, забрану и извршење потпуне контроле противуставности у СРН целе операције, укључујући и доказе за заблуде и остале конструкције из институционалних конструкција посебних тајних политичких полиција. Све оне немају никакву, нити правну нити било коју објективну реалну основу, а резултат су злоупотребе начина конструкције и заштите операције и конкретне контраобавештајне легенде, да би као такве, као што је већ објашњено биле препознате.

Захваљујем се на пажњи, ово обраћање уз она која сте примили је изјава под заклетвом, све остале тврдње укључујући и одбрану правне основе тајности подлежу контроли независног судства или независне парламентарне контроле у земљи и иностранству, јер су препозната и доказима поткрепљена институционална прекорачења настала кроз злоупотребу институционалне заштите тајности као метод са сталним изменама садржаја и продора у приватну и социјалну средину, да би тако и поздина и неки поводи и методологија употребе били препознати.

Основни циљ

После свих искустава и уз скромну интелктуалну и етичку основу разумевања реалних процеса, матеројално правне као и формално основе промењене на цео процес у вишедеценијском трајању, основни лични циљ јесте постављање питања демократске контроле у условима владавине права и поштовање принципа поделе независне власти. Институционалне рационалне конструкције и операције иза услова тајности уз последицу повреде општег јавног интереса из повреде основних грађанских права су противазконите и противуставне. Обавеза поштовања задатих уставних ограничења на националном и међународном новоу је у овом случају из услова тајности ради „игре“ реалном, већ оштећеном судбином, сама тешко оштећена.

са поштовањем

Виктор кос

Advertisements

Објављено септембар 26, 2014 од стране Viktor Koss под Uncategorized

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Aussiedlerbetreuung und Behinderten - Fragen

Wir helfen Deutschen in der Welt!

Kulturstudio

Wenn die Macht der Liebe die Liebe zur Macht übersteigt, erst dann wird die Welt endlich wissen, was Frieden heißt.

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Viktor Koss - Identitätsdiebstahl durch Gladio-MI6-CIA-BND und UDBA - Bürger als streng geheime Verschlußsache – eine wahre Geschichte -

Rechtswegverbot § 13 G 10-Gesetz - Anklage gegen institutionellen Missbrauch der eigenen familiären und persönlichen Identität ohne Willen und Wissen der Betroffenen wird dauerhaft verboten

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

%d bloggers like this: