Допис кабинету председника Р. Србије 10.05.2011   Leave a comment

.

erde-007

.

http://wp.me/P3pD8b-6i – кратки линк

Председништво Р. Србије

Допис председнику републике од 10.маја 2011 – Објављивање и забрана држ. и служ тајности из разлога противуставности и противзаконитости у трајању

 ○

10 маја 2011 године је председнику савета за националну безбедност Р. Србије, односно секретару савета и председнику бироа за координацију рада служби безбедности Р. Србије послата препоручена пошта са јасно израженом и образложеном вољом о укидању тајности из разлога њихове противуставности и противзаконитости.

Обзиром на евидентиран начин обраде кривичне пријаве од Председништво Р. Србијеаприла 2009 и обнављања од 19.07.2010 г. институционалним ћутањем, који су указивали на институционално дејство тајности која ми је саопштена 9. новембра 2010 године у телефонском разговору са УКП МУПа Републике Србије, даљње понављање искуства у начину обраде предмета кроз реално избегавање обраде утужених радњи, послао препоручену пошту – допис о забрани тајности као противутсавних и противзаконских, трајних узимања повратног утицаја на лични грађански положај и реално укидање или повреду основних грађанских права у трајању и земљи и иностранству.

Први део дописа je упућен рано преминилом, тадашњем секретару Савета за националну безбедност, секратару председника републике и шефу бироа за координацију рада служби безбедности Миодрагу Ракићу.

На допис, као и поновљене дописе и покушај добијања телефонске информације нисам добио одговор. Након избора новог председника сазнао сам тек толико да се допис од 10. маја 2011 године не налази у архиви председника. Панављање електронске поште и телефонски покушаји указивања на сложеност, али и значај дописа обзиром на трајање и тежину повређених права је остао неодговорен.

Овде се налази линк – Објављивање противправних – потивуставних државних и службених тајности

Садржај главног дописа се дахе ниже у тексту, са напоменом да сам у два покушаја добијања обавештења био упућен на тадашњег саветника председника републике, Јордана Живановића, али осим усмених обавештења о садржајима који су ван конкретних питања нисам добио никакбу информацију. Господин Јордан Живановић је у међувремену пензионисан, господин Ракић је преминуо, а бивши председник не налази разлога да се на било који начин огласи. Законска основа, ако и превна међународна основа указују на ниво размене података и означавања тајности које нису у конкретном случају обзиром на трајност и позадину могуће без одобрења на највишем међудржавном новоу.

 

Председник Републике Србије

Кабинет Председника

Андрићев венац 1
11000 БЕОГРАД

У Зрењанину дана 09.маја 2011 године
Поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шулман 49/16
23000 Зрењанин

Поштовани Господине Председниче,

Са пуним уважавањем Ваше функције у уставно – правном систему Републике Србије на основу §§ 111, 112 и 123 Устава Републике Србије обраћам Вам се посебно у вези уставно – правних дефинисаних овлашћења исто тако као председавајућем Савета за националну безбедност Републике Србије, чије су ближе надлежности и састав одређене оснивачком Одлуком о савету за националну безбедност Републике Србије (Службени гласник РС бр. 50/07 од 31 маја 2007 године), а у вези надлежности које произилазе из Закона о тајности података („Службени гласник РС”, број 104/09) у вези Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник Републике Србије“, број 120/04 , 54/07 ,104/09 и 36/10)

Узимајући у обзир све објективне, релевантне и важне текуће

државне и националне задатке у сталном процесу трајања који су све друго него уобичајени и лаки, изричито бих Вас замолио за прихватањем знању моје личне одлуке, а у смислу Ваших надлежности контроле у езекутивно – правном смислу свих услова и последица доношења одлука о давању тајности службених ознака појединим документима, деловима процеса, као и процесима у целини, следећу моју уставно – правно засновану личну вољу, која је овим обраћањем правно утемељена и одговара пуној реалности личне егзистенције, деловања у свом времену трајања, у свим могућим условима животне егзистенције. Не постоје никакве државне или службене тајне, које би у било каквом значењу и вези имале правно оправдање у погледу мог целокупног живота, живота моје породице на чија сва права полажем правни основ наследства у сваком облику њихове стварне и недодирљиве егзистенције и пуног личног достојанства са тим у вези. Посебно свака врста злоупотребa личне реалности, из разлога и повода било какве подршке и помоћи било чијих делова институционалних система који су на било који начин, непосредно или посредно* злоупотребили ову личну и породичну егзистенцију, губе свако своје правно оправдано дејство у било ком институционалном и правном систему, било када и на било ком месту. Ја немам никаквих тајни, а тајне које су производ разних злоупотреба искоришћавања елементарне и познате личне егзистенције, представљају циљни дискриминаторски* напад на елементарне основе личног достојанства, као и достојанства чланова моје породице у непрекидном трајању. Таква консталција тешке, противправне злоупотребе је откривена, већ саопштена више пута и овим путем писмено под условом изјаве под заклетвом потвђена.

* чалн 21 Устава Р.С. Посебно у вези става 3 ( забрана сваке непосредне или посредне дискриминације), а у вези чланова §§ 18 – 20 Устава Р.С. – Људска и мањинска права 1. основна начела у вези зајамчених људских и из њих директно изведених основних грађанских права.

Зовем се Виктор Кос, сви даљњи битни лични подаци, као и краћи опис услова и разлога дефинисања правног стања мог укупног грађанско – правног статуса се налазе у приложеним документима као дописима и одговорима надлежних служби МУПа Србије по временском следу дешавања.

Укратко описано, после више од две деценије боравка, живота и рада у С.Р.Немачкој (од почетка 1992 године), а у погледу целокупне личне, као и породичне егзистенције у свом њеном трајању, и из ње изведених услова за настанак и развој правно отврених питања у погледу основног поштовања доње границе грађанско – правне егзистенције у смислу поштовања основних грађанских права, настао је следећи грађанско – правни положај. Реално укидање мојих основних грађанских права у свом реалном материјално правном бићу и значају за личну егзистенцију и приближно равноправни реални грађански положај. Наравно да обзиром на место и време, као и услове настанка оваквог положаја Република Србија у целини нема никакву правну надлежност. Конкретно ово ипак значи да је моја правна способност угрожена и ограничена чувањем једне у својој основи строго дефинисане тајне у државно егзекутивном смислу, у више уставно – правних система током деценија уназад, и из ње насталих негативних последица кроз више ознака различитих службених или државних тајности у егзекутивном значењу даљњег пренешеног дејства у вези поштовања, односно циљног искривљавања основних личних чињеница и свих могућих егзистенцијално важних реалности живота у правном смсилу пуног поштовања основних грађанских права и слобода, тј. у случају било каквих правних отворених питања или условљених егзекутивних одлука било које врсте, до њиховог крајњег директног негативног утицаја по основну елементарну егзистенцију. Још конкретније, тајност о којој је реч, значи да се без обзира на конкретан правни предмет или питања битна за правни процес, или делове процеса као и чињенице са тим у вези, у погледу мог укупног правно грађанског третмана, да ли као безупитно туженом или као тужиоцу, развио затворени систем сталне депресије до директног и вољног искривљавања и измишљања чињеница, али увек са негативним исходом, противно материјално релевантним чињеницама у правном значењу, без реалног права на утврђивање чињеничног мареријално – правног стања, као једног од битног узрока реално укинутог, пуног равноправног, грађанског положаја. Време и место настнка основних услова и разлога тајности су почетак седамдесетих година, место настајања је тадашња територија СФРЈ тј. тадашња С.Р. Србија, носиоци активности пре свега у врху тадашњег СДБа под управом тадашњег најутицајнијег политичара у овом домену својих надлежности и њихове злоупотребе, словеначког политичара Станета Доланца..

Променило се од тада много шта, као што су разлози седамдесетих за безупитну злоупотребу личне егзистенције нађени у реалним личним и породичним условима живот моје породице деценијама уназад. И тада у то време су услови били промењени у односу на услове који су пре тога од бар 1941 мотивисали ову бизарну конструкцију обзиром на њено трајно негативно непосредно или посредно дејство на елементрано замисливи равноправни грађански положај. Условно речено „игра“ без знања и без воље злоупотребом личне егзистенције људи – грађана на које ће се касније све негативне последице опет кроз службену или државну тајност у другом уставно – правном систему, друге државе безупитно пренети.

Ово је обзиром на континутет трајања и свих последица овог процеса битно напоменути због значаја места и времена у погледу правног захетва које произилази из основних правних захтева кривичног права, значи битни елементи установљења тајности у институционално правној одговорности је била територија СФРЈ тј. тадашња С.Р. Србија. Следећа битна реалност у сваком, па и правном погледу јесте чињеница да тајност као цео процес и из њега произашле остале правне мере и условљавања настаје без моје воље и без мог сазнања, да би тек последњих година под посебним веома сложеним условима из личне перспективе вредновања тешког напада на личне реалности и елементрано замисливи равноправни положај била откривена.

У основи настанка правно утемељене тајности као „вис мајор“ и последња и најјача правна доказна чињеница у сваком битном процесу или питању одлучивања, појављује се ова формално – правна помоћ као правно утемељени систем угрожавања свих важних уствно – грађанских права, до толерисања или угрожавања самог живота и елементраног поштовања личног достојанства. (Изричито подсећам, без мог знања и без моје воље у погледу услова и узрока процеса и његових делова у свом времену трајања.)

У настајању тајности се налази тешка институционално заштићена злоупотреба, конструисана без мог знања и без моје воље, строго противно личној и породичној елементарној егзистенцији тј. повезивање и давање лажног идентитета конкретној осби, која користећи ове само њему, деловима нетранспарентних егзекутива или осталим члановима криминалне групе познате криминалне преваре, користи исту као још један напад на основна грађанска права и слободе уз институционалну заштиту деценијама уназад, без обзира на место и време вршења радњи и дела противним општим уставно правним и законским принципима. Територија Републике Србије је такође место трајне злоупотребе ове врсте у приватне сврхе овог криминалног преваранта.

Сходно опису целог развоја у погледу свих релевантних могућих личних чињеница је следеће од посебне важности,

Miodrag Rakic - ilustracija

Миодраг Ракић

Извесни Господин Радислав Бауков, са тренутним пребивалиштем у Смедереву се уз помоћ више нетранспарентних група, тајних и безбедоносних служби или њихових формалних и неформалних веза у егзекутивно – правном смислу дејства, без мог знања и без моје воље, противно сваком личном неотуђивом начину живота и са тим у вези општим принципима и вредностима као неотуђивим личним системом деловања и понашања у целокупном личном животу, лажно представљао у иностранству као рођак мене лично децеијама уназад, остављајући и стварајући при том утисак о породичној или мојој личној повезаности или имању знања о позадини његове егзекутивно заштићене у реалном и правном смислу преварантско – криминално – бандитске каријере. Превара се састоји у следећем. Највиши делови сигурносно безбодонсосних система су конструисали и штитили Радислава Баукова између осталог одржавајући заблуду његове наводне уске породичне веза са мном тј. са мојом породицом, манипулишући при том конкретно директну крвну везу његове рођене мајке са мајком мога оца Барбаром Кос рођене Краус. О целој овој комплексној конструкцији нисам имао никаква сазнања, чак помисли да је у овој форми могућа, а поготову да ће се показати као „оправдани правни инструмент“ даљњег напада на елементарну основу мог личног живота и реалног правног третмана, кроз низ одлука и поступака у којем су моја елементарна права једноставно поништена или практично вољно и са предумишљајем институционалних делова система директно угрожена. Са Радиславом Бауковим није постојао практично никакав контакт. Седамдесетих година евидентно настаје једна тешка злоупотреба чија ће ми се позадина након низа одлука и организација напада на мој лични грађанско – правни интегритет почети разјашњавати као перфидна криминална конструкција усмерена против елементарно важећих грађанских права и елементарних питања личног достоајанства и егзистенције. Из личне перспективе повреда основних грађанских права постаје небитно ко је, када, како и зашто и у каквој све заблуди из овог основног узрока процеса био.

Шта ово практично значи?

Без обзира шта и како чинио у смислу поштовања уставно-правних обавеза и успостављених уговора, увек изнова се у цикличном следу дешавања процеса одлучивања или појединих  њихових одлука, штити или подстичу услови, који као реално крајњи исход имају супензију, делимично или потпуно укидање основних грађанских права. Којих права? Па рецимо права на живот целих породица, само из разлога њихове егзистенције у датом тренутку. Комплетног поништавања права на имовину и наследних права произашлих из домена грађанског права у елементраном облику. Право да се у овом последњем трајњу и развоју овог процеса иста та права укину и битно оштете у свом материјалном бићу правног значења, а ради заштите лика и дела човека који манипулише са деловима нетранспарентних група саме основе уставно – правних основних начела, у конкретном случају изигравајући најближег рођака мене лично и ове породице да би са осталим придруженим члановима удружене групе узео право да моралише ствари и односе о којима нема апсолутног личног знања, већ их користи као неки свој атрибут недодирљивости уз помоћ нетранспарентне високе заштите. Сви се ови битни елементи крију и у тајности о којој је овде реч. Зато је она и правно, да не говоримо о моралној основи абсурд над абсурдима, а последице су трајно изузимање приближно реалног грађанског положаја.

Откривање ове преваре у правном смислу значења услова последица њеног одржавања као недодирљиве заблуде, која се институционално штити и шири је представљао и представља кључни разлог из чијег је садржаја и свих осталих радњи настао правни услов дискриминације мојих основних грађанских права, а који се преноси, наставља и подржава од институционалних делова система, између осталог забранама утврђивања различитих чињеничних стања, како у низу конкретних ситуација и одлука са негативним правним дејством по елементарну личну животну егзистенцију, тако и организацијом напада на њу саму, кроз проширење и преобликовање основног узрока тајности у екзекутивно – правном и практичном смислу негативног утицаја по елментарну личну егзистенцијалну основу живота и тиме елементарно достојанство мене лично, као и породице у ужем смислу, од које је без њеног знања и без њене воље ова конструкција настала. ( Део детаља и описа последица ове конструкције се налази у прилозима који су и настали као последица наставка непринципијелног дејства из основне преваре).

Одржавање ове преваре и свих њених реалних последица, кроз обструкцију реалних егзистенцијалних чињеница (комплкес основних људских права и из њих дејствујућих основних грађанских права у свом материјалном бићу укупног правног значаја) употребом конкурентског права и преко њега утицаја у формално – правним изменама важних садржаја по личну егзистенцију, до угрожавања личног достојанства у трајању, нема никакву правну или уставну основу, посебно у смислу услова и разлога настанка преваре, како је то описано у приложеним дописима и изјавама, као једном делу описа најважнијих услова реалног развоја овог процеса под условима једне изјаве под заклетвом. Једини правни основ обструкције основних грађанских права и директног мешања или ставарања, одржавања или подржавања услова за директно мешање у елементрани лични правни основ живота је могућ одржавањима разних врста тајности, које су настале као резултат вишедеценијског уплитања разних институционалних делова, разних уставно правних система у лични живот и суспензију грађанских права, без обзира на место и време настанка уласка у елементарну егзистенцијалну основу грађанског постојања и гарантованих општих грађанских права.

Молио бих Вас да као Председник Републике сходно Вашим уставним овлашћенима, и у том следу уставно правног положаја у функцији председавајућег Савета за националну безбедност у погледу уставно правних и у том смислу егзекутивно правних овлашћења и одговорности, проверите и обуставите правно дејство било које врсте тајности настале у вишедеценијском трајању овог целог процеса, а у вези давања или одржавања посебног положаја или конструисаног лажног идентитета Радислава Баукова. Сваки облик било каквог усвајања и коришћења ове конструкције лажног идентитета Радислава Баукова или било чијег другог идентитета, било које особе у самовољном представљању или уз заштиту делова било каквих егзекутивних власти, било када, у било које време и на било ком месту, настале без мог знања и воље, као и знања и воље мојих најужих чланова породице, а у вези било каквог директног или индиректног утицаја на реални лични живот и права мене лично или права наследства било какве врсте из реалне егзистенције чланова уже порпдице, губи сваки облик свог било каквог правног значаја и дејства. Све радње и све правне последице настале из оваквих конструкција, а које су годинама коришћене за разне врсте и облике правног укидања одређених грађанских права губе основу свог правног постојања и тиме правног десјтва.

Ово конкретно значи да сам спреман и надаље упркос свим тешким нападима и губицима, како материјалним тако и пре свега у погледу циљних напада на реални лични морални интегритета и достојанство, да одговарим на свако, било које питање, морално и правно уз све консеквенце које из тога произилазе. Све досадашње изјаве које су означене мојом изјавом под заклетвом, задржавају своје пуно правно значење и могу бити употребљене против мене. Међутим и поводи и садржаји због којих су те изјаве дате, било када и на било ком месту имају још увек сво своје правно дејство. Обструкција поступања по изнетим фактима и чињеницама у рефлексији припадајућег уставно правног система, представља кључну повреду уставно – правног основа тог система, а не само мојих тим истим правним основом, загарнтованих права и обавеза, које сам узгред буди речено поштовао у свим могућим ситуацијама свог живота.

Изричито у овоме смислу скраћем пажњу да као грађанин, али и као цивилно војно лице и резервни официр, без обзира на место и време свога живота и рада никада нисам имао апсолутно никаквих веза у било каквом погледу обавештајног, контраобавештајног деловања или било какве приватне везе, било каквог удруживања, које би на било који начин и приближно могле да дају основу за реални третман и последице, које су настале по реалну егзистенцију из извора основне преваре, коју је између осталог грађанин Бауков Радислав уз непрекинуту институционалну заштиту између осталог из противправних, строго инкримисаних радњи и подршке нетранспарентних делова више система до уласка у егзекутивну подршку и утицаја на судску власт користио и користи, да би из овог комплекса настао директни уплив на низ егзекутивно – правних одлука до утицаја на судске процесе у којима су елементарна права загорантована сваким уставно правним поретком остала циљно дискримисана. Свака врста државне или службене тајности настала и пренешена кроз ову заблуду конструисања и повезивања Радислава Баукова са мном или мојом породицом, без њеног знања и воље и противно њеним елементарним искуствима у целокупном њеном трајању, губи сваки реални основ и потребу свог постојања. У конструисању услова и даљњих последица примене конкурентског права у различитим уставно – правним системима деценијама уназад, а бар од 1941 године као повода стварања лажног идентитета од 70их година прошлог века, преко свих утицаја на одлуке од бар 1989 године у С.Р.Немачкој до данас, укључујући и претње ливидацијама од 2009 године и ширење циљних шовинистичких памфлета, гласина и осталих лажи, дошло је до стварања цикличних затворених кругова, који се рационално кроз одржавање разних тајности директно преносе на укидање мојих реалних основних права и слобода и реалног уставно – правног грађанског положаја, посебно кроз начин и разлоге утицаја на опструкцију доношења одлука од виталног значаја за елементрани грађанско правни основ једнакости и приближно правно поштовање елементраног основа личног и породичног достојанства.

Скренуо бих овде изричито пажњу на веома важне правне принципе општег садржаја:

 wikipedia öogoлинк

  • actio libera in causa
  • actio libera in causa, sed non libera in actu
  • omissio in libera causa
  • omissio libera in agendo (actione)
  • omissio libera in omittendo

Ови опште познати принципи имају у свом правном садржају у погледу реалних утицаја на реалне процесе под условима важења општих уставно – правних система и према њима склопљеним уговорима, једну заједничку нит која је одређена управо тајношћу о којој је реч, тј. свим изведеним и реално трајно дејствујућим последицама по којима постоји правна основа трајног онемогућавања елементраних егзистенцијалних уставно – правно загорантованих права. „In causa“ – у значењу шта је условило, шта је узрок или услов узрока, своди се применом некритичког вредновања успоставе правног дејства тајности, и још више некритичношћу узрока и услова саме тајности, тј неиспитивањем оправданости или валидности повода тајности о којој је овде реч, до сасвим логичког циља, вољног и са знањем стварања или толерисања тј. подршке услова различитих облика локалног безправног стања и циљних напада на елментрани основ личне егзистенције и сам живот.

Од априла 2009 године и давања кривичних пријава против конкретних лица са овом основном превараом у вези, преко информација и понављања истих кривичних пријава од 19.07.2010 године до данас 09.05.2011 године, потврђује се постојање тајности у вези конкретних питања постављених МУПу Србије, које само оправдавају претходна искуства која су ме и подстакла на постављње конкретног питања. У овом целом процесу се упркос свих разлика појединих његових делова у историјском смислу настајања, при чему изричито подвлачим као битним разлике појединих делова укупног историјског процеса, гради и једна вољна и заједничка реално дејствујућа обструкција равноправног грађанског положаја у којој се понавља директни и вољни напад на основна грађанско правна и егзистенцијална лична грађанска права у рефлексији значаја и поштовања елементраног људског достојанства у трајању. Међутим постоји и једна битна разлика, у овом целом конкретном процесу злоупотребе лажирања свог идентитета, наступа једна конкретна особа са личном вољом и знањем о условима преваре, као грађанско правно лице, у позицију сталног права вршења кривичних дела без утврђивања узрока и услова правних последица својих дела, али уз институционално – правну заштиту таквог реалног противправног статуса. Овај процес траје све време, наизменично на територијама различитих уставно правних система – различитих држава, али са основном позадином злоупотребе искоришћавања лажног идентитета кроз припадајућу институционалну заштиту.

Априла 2009 године у телефонском разговору са Господином Бауковим је после две деценије дискриминације основних, реалних и у међувремену опште познатих чињеница живота Господина Баукова, након мог повезивања услова ове конструкције кроз стварање заблуде наводне родбинске везе његове рођене мајке са мојком мога оца, једноставно изрекао претњу мојом ликвидацијом. Покушаја организације таквих услова је било више, а своде се на организацију и стварање ширења мобинга, преко институционалног недозвољавања утврђивања свих релеватних чињеница у свим могућим фазама трајања овог директног или из директних, насталих индиректних последица уплитања у елементрану сферу приватног живота, тј из њега и за њега важећих опште познатих грађанских слобода и права. Процес мог сазнања и откривања преваре уобличене у тајности и институционалне заштите Господина Баукова, а из ње насталог, крајње негативног третмана до укидања мојих основних или њима сличних права у уставно – правном занчењу саморазумљивих грађанских права је био дуг процес, али се од 2006/2007 године кристалише и препознаје као поуздана предпоставка разлога оваквог укупног негативног развоја.Овај процес је од почетка био праћен крађама и утајама уз заштиту која је и тада постојала, а од првих дана 1992 године тј. мог ступања на територију С.Р. Немачке под важећим утсвано – правним одредбама у погледу стварног, реалног идентитета и стања које је потпуно и циљно деконструисано активностима Бауков Радислава и чланова групе деценијама уназад.

Овде је битно следеће строго нагласити. Радислав Бауков има заштиту насталу и одржавану у различитим, па чак и у одређеним временима супротставњеним системима припадајућих нетранспарентних институционалних делова. Само они у својим посебним лицима одржавају ову обману и заблуду. Ово због било каквих политичких шпекулација као веома битан лични став у потпуном одвајању грађаснке егзистенције жртава који овом злооупотребом и конструкцијом без обзира на своју стварну егзистенцију губе основна грађанска права. Овде се неки кругови затварају и ја са пуним правом на ово не пристајем у одбрани дигнитета и достојанства жртве.

Ракић – Тадић

Како са Госпдином Бауковим нису постојали никакви моји лични, или контакти чланова моје породице све време деценијама уназд, који би на било који начин били другчији од било каквог другог сваког уобичајеног познаничког односа крајње слабог интензитета, посебно на просторној и временској дистнаци, а тек након свих искустава у С.Р.Немачкој почетком деведесетих година прошлог века до данас, ова подвала је почињала да буде уз чињеницу посебног правног статуса заштите Господина Баукова у вршењу кривичних дела, иначе санкционисаних правно законском регулативом, један од разлога, али и услова напада на моја елементарна права.

Ради избегавања било каквих политизација позадине овог случаја, ради се пре свега о конструкцијама насталим у нетранспарентним везама институционалних делова система и група са посебним везама унутар мреже различитих институционалних делова система, у различитим националним или државним системима и кроз све време трајања овог процеса. Овде је значи пре свега реч о нетранспарентним институционалним системима и појдинцима као носиоцима целе конструкције обмане и преваре. Јасно је и мени да огромна већина службеника часно и поштено обавља свој посао у датим системима. Међутим навика да се прегази нечији идентитет у случају различитих грешака је најгора ствар која се може догодити било коме ко је постао безупитни објект оваквих условно речено игара и заблуда. Са моје стране постоји међутим само и искључиво инсистирање на пуном поштовању и заштити личних грађанских права и слобода, јер никаквих ја других страхова или бојазни од моралистичких или сличних подметања нигде нисам имао, нити имам. То је резултат свесног начина живота моје породице у свом њеном трајању, који се овде уз све разлике стално злоупотребљава.

Претходно сам од тренутка препознавања и сазнања начина функционисања ове криминалне банде у грађаснко правном реалном вредновању на основу одредби кривичног закона припадајућих система, надлежнима у МУПу Зрењанин скренуо пажњу на неодрживост и разлоге ширења мобинга и организације могућих пријава од стране брачног пара Бауков која су почела 1998 године када је и настала фаза установљења услова и начина вршења вишедеценијске преваре Господина Баукова. Тек ће током развоја које ће следити до данас постати евидентно, да се ради о непрекинутом систему институционалне заштите и веза у погледу ове криминалне каријере, која је и у грађанском смислу повреде права грађанина Радислава Баукова омогућила и њега опуномоћила на директне нападе, претње и организацију и подстицање услова угрожавања мојих личних грађанских права, као и отворених напада најбруталнијим лажима и извртањима сваке реалности, до директног напада на живот тј. претњу ликвидацијом у континуитету трајања.

Место и време почетка ове конструкције (почетак седамдесетих година) се налазио на територији тадашње СФРЈ, значи и тадашње С.Р. Србије, а веза је имала институционалну подршку кроз сам врх тадашњег СДБа и лични контакат Радислава Баукова са шефом тадашње државне безбедности, словеначким политичарем Станетом Доланцем. Из овог битног детаља мог сећања на причу о једној приватној посети тада седамдесетих у кући Радислава Баукова у Зрењнину, је настао повод за даљња тражења, преиспитивања позадине моје дискримианције у трајању па и у иностранству.

Какве ја имам везе са овим, осим што је у овим радњама против

https://i0.wp.com/www.b92.net/news/pics/2014/05/13/560500022537250b204909370626306_368x252.jpg

Миодраг Ракић

елементраног поштовања права и злоупотребом личне и породичне егзистенције, настао процес који ће довести до перманентног и сталног напада до укидања мојих основних грађанских права?

Какве везе има као један од низа личних породичних примера и достојанственог сећања, Мира Ледерер која са својом мајком Ерном завршава живот у првој покретној, познатој гасној комори Европе – душегупки између Сајмишта и незнаног гроба, осим што је Мирин отац Еуген претходно у истом процесу нестао, а ради се о рођеном ујаку мајке мога оца, која је у задњи час извучена из те исте „игре“ 1941/1942 године? Један детаљ који је злоупотребљен и искоришћен у свом трајању као разлог напада Радислава Баукова на елементарно достојанство мене лично и моје пороодице тј. директно на мајку мога оца и мог оца кроз његове институционално заштзићене криминалне манипуалције.

Лична мржња и паранодина хипокризијска потреба, да из своје само њему и посебним деловима и лицима нетранспарентне подршке знаним манипулацијама и заблудама, објективно угрози више живота из ове бизарне представе говори о криминалној енергији овог човека. Значи да је постојао и може се доказати лични мотив угрожавања живота више чланова моје породице у овој „безазленој игри“ из виших интереса у које не бих улазио било каквим шпекулацијама.

Какви интереси, какви посебни нетранспарентни кругови заштите лика и дела Радислав Баукова и неформална заштићена наизменично променљива група, покушава деценијама уназад да измене пуну и једну једину истину о целокупном животу, интергралној моралној етичкој и стварној отвореној истини Барбаре Кос рођене Краус играјући се њеном стварном и недодирљивом егистенцијом, конструишући „игре“ које треба да деценијама уназад без њеног знања, без њене воље, противно њеним етичким и непосредним принципима живота, њеним основним и недљивим хуманистичким садржајем културно – духовног личног интегритета, циљно злоупотребљавају сва негативна искуства њеног живота у историјским свим замисливим ситуацијама која су тај живот пратила.

Какве државне, службене или остале тајности и њени творци имају снагу и моћ да промене непроменљиву потпуну истину у вези тешке злоупотребе конструисања идентитета Радислава Баукова из чисте дубоке непромишљености, на страну строго противуставне и противправне конструкција и последице у трајању кроз затварње цикличних кругова онемогућавања одбране елментраних уставом и правним поредком загарнтованих грађанских права?

Изричито напомињем, да не постоји апсолутно никакво лично сазнање о кључној конструкцији подвале и повезивања било какве везе између живота и каријере Радислава Баукова у вези ових чињеница, са мојом породицом и са мном, кроз стварање претходних услова који ће се претворити кроз разне тајности и везе у овоме смислу као извор дискриминације, тачније наставка тоталитарне дискриминације из претходних услова реалних личних искустава породице у целини. (Ближе о овоме у датим прилозима.)

И кратко спомињање једног малог сећања на реални живот тј. судбину једне уже породице, у ширем контексту породице Ледерер, не искључује и не обезвређује низ таквих истих личних и породичних неотуђивих истина и сећања. Ко се без знања и без воље те исте породице и њених правних наследника, заштићен пројектовањем и продуктовањем наводних различитих ознака службене тајности, осећа правно опуномећен да кроз њих пре свега одржава неправду установљења пуне истине у погледу одбране личног достојанства и достојанства породице из чије је стварне егзистенције, без њеног знања, без њене воље, противно њеном елементраном егзистенцијалном постојању конструисана деценијама уназад ова бизарна конструкција са реалним последицама укидања или суспензије основних грађанских права.

Прва питања о ширим узроцима и условима једног, из личне перспективе посматрања, оправданог откривања услова и разлога ове конструкције, почиње да отвара и она сећања која само на први поглед немају никакав уплив на цео развој конструкције давања и одржавања стања лажног идентотета кроз нетранспарентне делове припадајућих различитих уставно-правних система. Ради се о 2002 – 2003 години када се проширује поље питања у тражењу услова и узрока укупној реалној правној процедури и њеним узроцима и последицама. (Једно бизарно писмо са бизарним садржајем у погледу одбране ове тајне, мени непознате конструкције је стигло од тадашњег брачног пара Бауков који је предат надлежним органима у С.Р. Немачкој, али и надлежним службама Републике Србије.)

Нешто касније у том истом времену, под непроменљивим, али очигледнијим наставком праксе укупног третмана траје један најкраће дефинисано упитни судски процес против мене у С.Р.Немачкој (од 2005/2006 године), али и откривање следеће чињенице о вршењу утицаја на моју бившу супругу са овим у вези. Појам бивша супруга има само формално правно значење, јер о приближно замишљеном браку овде не може бити ни речи. (Ближе у прилозима тј. дописима.)
По већ устаљеном правилу, исказ пред судом ми је и овај пут онемогућен, али инсистирање на свим лажним и конструисаним наводима у оптужници задржан. Тече и наставак напада на остала елементарна грађанска права. (Ближе у приложеним дописима.) Генерално ми је правно саслушање и исказ пред судом онемогућен, тако да је ово постало оправдано питање позадине оваквог реалног третмана.

Стичу се разлози кроз непосредност живота на територији Републике Србије, једном кроз наставак сталне претње по елементарну личну сигурност и безбедност из свих последица ове конструкције и организацију њене заштите кроз институционалне делове система деценијама уназад, а у вези отворених претњи и конструисања циљног мобинга без икакве реалне основе у квалификацијама о наводној мојој мржњи према било ком интегралном колективитету, да је са циљем даљњег вођења и прикривања проблема насталих од седамдесетих година па до данас, могућа консултација између надлежних институционалних делова две или више држава по овим питањима. Заправо, само припадајућих делова координационих делова надлежних институција, који опет не познају реалност и услове, нити имају било какву законску или другу обавезу да установе дубину преваре. Дозволићете да приметим један веома необични терет који се без обзира на све могуће измене услова изнова појављује као посебан систем суспензије или оштећења личног грађанско – правног положаја, без права на равноправни грађански тертман.

Постоваљено је конкретно питање у електронској пошти од 19.07.2010 године, као и поновљеним питањем од 18. јануара 2011 године у вези ових контаката или потраживања у вези потребе наводне превенције штићења неких особа, њиховог живота, лика и дела у склопу целе ове конструкције и свих њених услова у трајању више деценија, са основним налажењем разлога злоупотребе познате личне и породичне егзистенције од 1941 године до данас.

Од дана 9. новембра 2010 године и разговора са локалом 11 306 2835 УКП МУПа Републике Србије ми је позната ознака тајности овог случаја, а у вези конкретних питања, као и питања утврђивања свих могућих релевантних чињеница у правном смислу валидности оцене напада на моје лично и породично достојанство и услова и разлога организације моје ликвидације.

Свака претходна, текућа или будућа тајност у целини настанка ових конструкција и њених последица, без дозвољавања утврђивања свих могућих релевантних чињеница или већ евидентене институционалне обструкције без обзира на време и услове настајања свих услова, као и претходних услова дискриминације у трајању (in causa), представља директно и вољно гажење елементраног личног достојанства, достојанства породице у целини као и свих њених преминулих чланова који су били повод злоупотребе у овом целом процесу, без њиховог знања и без њихове воље.

Изриччито са овим у вези изражавам своју вољу, сваке забране даљњег уплитања и ометања утврђивања свих релевантних чињеница који би допринели праведном и истинитом утврђивању сваке релевантне чињенице кроз цео период трајања овог процеса. Свака службена или државна тајност са овим у вези која је настала и даље се преносила и развијала без провере њеног уставно-правног оправдања, чини затворене кругове циљног онемогућавања утврђивања разлога њеног постанка, а директно се употребљава за напад на основна лична и грађанска права као и достојанство човека у свом општем реалном и правном значењу.

Свака политизација или покушај било каквог и било чијег коришћења или употребе овде отворених питања, а везаних за обезбеђивање и одбрану повређених личних грађанских права је ускључена и биће онемогућена. Овде се ради о питањима елементраног материјалног садржаја бића права у целини као и грађанских и личних права у свим могућим односима са тим у вези. У овоме смислу такође посебно наглашавам како је то и делимично описано у приложеним дописима да је место настанка, али и наставка ове целокупне конструкције, по уставно-правном основу и по кривичном закону Републике Србије и држава Србија тј. њен егзекутивно – правни и судски систем у целини. Утврђивању истине и одклањање узрока напада кроз организацију услова моје ликвидације од стране Радислава Баукова, као и разјашњење његове личне злоупотребе стварањем лажне родбинске везе као инструментом различитих манипуалција уз помоћ делова нетранспарентних, али и институционалних делова система, не стоји ништа на путу осим стварања или подржавања тајности у циљној обструкцији утврђивања свих могућих релевантних чињеница.

Адвокатура и адвокатска пракса на жалост још увек сматра да су предмети којима је одређена тајност и који се везују за рад различитих служби безбедности или делова система тј. делова других група са тим у вези, искључива ствар егзекутивног система, без могућности утврђивања повреде и права у смислу укупног значаја и обавеза проистеклих из Устава Републике Србије. И из овог реалног стања, одржавање тајности представља у пракси реално ометање права на слободни и независни судски поступак и утврђивање свих релевантних чињеница, а директно угрожава већ оштећену приближно једнаку грађанску равноправност у трајању.

Даљње питање тајности у обструкцији утврђивања свих релевантних чињеница, који се показао и у целом развоју у С.Р.Немачкој кроз реалну забрану или игнорисање релевантних доказа и исказа, до реалног укидања права на праведну и поштену одбрану (онемогућавање исказа пред судом тј. онемогућавање правног института давања исказа у саслушању кроз правно-егзекутивно и судско вредновање исказа и доказа) , а у погледу тајности дела процеса у вези разлога подношења кривичних пријава против заштићених особа без реалног права имунитета у републици Србији, јесте и део мог постављеног питања МУПу Републике Србије и кроз начин одговора и временску детерминацију процеса, обзиром на тајност поступка утврђене дана 09. новембра 2010 године, представља у свом основном садржају наставак напада на лично достојанство и основна грађанска и људска права тј. елементарну личну егзистенцију са тим у вези. Савет за националну безбедност Републике Србије, којем Председник Републике Србије председава по свим својим правима и овлашћењима, јесте место утврђивања сваке могуће тајности по овде и у дописима изложеним конкретним питањима. У члану 3 Одлуке о Савету за националну безбедност су наведени чланови савета:

3. Састав Савета и секретар Савета.

Чланови Савета су:
– председник Републике;
– председник Владе;
– министар одбране;
– министар унутрашњих послова;
– министар правде;
– начелник Генералштаба Војске Србије;
– директор Безбедносно-информативне агенције;
– руководилац војне службе безбедности у Министарству одбране;
– руководилац војно-обавештајне службе у Министарству одбране.
Савет има секретара Савета, који учествује у раду Савета без права одлучивања.
Секретар Савета стара се о извршењу закључака Савета и обавља друге послове који су одређени пословником и другим актима Савета.
Шеф кабинета председника Републике по положају је секретар Савета.

Међу члановима Савета је могуће и потребно утврђивање питања тајности било које врсте по постављеним отвореним питањима, који у затвореном цикличном кругу свог дејства деценијама уназад имају битни утицај на онемогућавање установљења пуне личне и грађаснке истине о дискриминацији у вишедеценијском трајању, као и заблудама које су довеле до директне обструкције основних грађанских права и угрожавања личног живота.

Моје питање о разлозима и условима стварања тајности и контаката са тим у вези је сасвим конкретно, као што је моја воља на основу устава и закона као и свих грађанских права након препознавања и утврђивања низа радњи у следу и обстркицје установљења егзекутивне и судске правде правно подупрето, да сваку такву тајност сматрам правно ништавном и неважећом, а поготову уз све разлике кроз цео след историјских услова који су одржавањем било какве тајности, наставак циљне, неоправдане, личне и породичне дискриминације.

Молио бих Вас Господине Председниче да у овоме смислу сходно свим Вашим уставним и правним овлашћењима и обавезама које из њих проистичу у смислу уставних приоритетних вредности, подигнуте сваку врсту тајности која је директно угрожавала или угрожава моја елментарна лична права у деценијском континуитету, а насталу тешком злоупотребом и манипуалцијом наводне родбинске везе или било ког мог личног сазнања о криминалној позадини подршке Радиславу Баукову, било када, било где и на било ком месту у вишедеценијском трајању ове заблуде, чија је објективна жртва поново постала моја породица тј. ја лично, при чему о условима и разлозима нисам могао имати ни слутњу да ће бити извор и разлог уништавања елементарног равноправног грађанског положаја и повод и оправдање за масовно уплитање у лични живот и приватност кроз циљно искривљавање и злоупотребу моје личне егзистенције, као и моје породице чији сам правни наследник. На крају крајева се долази у једну крајње ступидну ситуацију покушаја и организације, до директне претње ликвидацијом, једног од највећих криминалних превараната југословенског порекла (цитат Новости.) И за ово треба да након свих искустава, свих сазнања, свих доказа сносим кривицу или да се кривица за ову криминалну конструкцију једноставно одржавањем различитих тајности пребаци на терет и савест мене лично и моју најужу породицу у целом њеном трајању.

Може бити да је за некога ово само једна шала, да о свим последицама и озбиљностима оваквог вишедеценијског креирања делова институционално заштићених подухвата не води рачуна у погледу свих уставно-правних ограничења и обавеза, на крају крајева и свих могућих рефлексија у поштовању минимума општих људских права на основу познатих и усвојених међународних повеља. Може бити, јер пракса ово не искључује, већ напротив потврђује захтевајући размишљања и анализе о њиховом укупном значењу и општим вредностима које се бране или нападају оваквим „играма“. За оне који су директно или индиректно изложени својим животом овако схваћене и примењене „праксе кроз шалу“, настаје једна сасвим друга перспектива оцене и вредновања важности поштовања доњег нивоа основних грађанских и људских права, као елементарни основ стабилности сваког уставно правног идентитета у било ком облику његове познате егзистенцијалне форме и стварности.

Како је службена или државна тајност евидентна и утврђана, а није постојао основ за њено увођење, а њено одржавање представља реални напад на елементрано лично достојанство и повреду основних грађанских уставно загарантованих права, постоји осим реалне последице наставка дискриминације истих личних грађанских права и оправдана сумња правог циља сакривања стварних услова и разлога настанка целог процеса од 1941 године као основе и услова конструисања лажног идентитета Радислава Баукова, уз директну подршку тадашњег врха безбедности СФРЈ у лику и делу словеначког кадра Станета Доланца, и стварањем институционалне заштите у С.Р.Немачкој. Ја сам износио само факте и чињенице за које постоје докази као и пуна оцена целог процеса или његових делова у временској детерминацији услова моје личне дискриминације. Средином прошле деценије сам из различитих добацибања чуо да су организовани брзи чартер летови за посете ноћним клубовима Париза између осталог са пријатељима Станетом и Радиславом између осталих, седамдесетих – осамдесетих година прошлог века. Не знам да ли је ово трач или детаљ који има реалног основа, али знам једно сигурно да се са правом може предпоставити да су заблуде настале деценијама уназад, а за које је друга страна врло добро знала да се базирају на фундаменталним питањима конструкција идентитета која ће безразложно уништити приближно предпостављени равноправни грађански положај са свим последицама да је дилема (in dubio) одржавана различитим степенима егзекутивне тајности, а начелни правни принципи легалности (in dubio pro duriore – иn dubio pro reo) губе реални практични смисао кроз реалну забрану или онемогућавање одбране елемнетарних грађанских права. Ако се још недоумица или дилема ((in dubio) у правном значењу конструише или одржава принципом употребе тајности, чија се опет узрочност у свом реалном настанку и апсурдности не сме проверити, настаје реални затворени круг кроз примену тајности на егзекутивни и судско – правни поступак, као претходни резултат неупитне и сталне личне кривице, за сва дела која су по грађанском праву учињена истој особи. О кредибилитету и правној способности такве жртве целокупног процеса је безпредметно говорити.

Овај цео подухват настаје без знања и без воље мене лично, као и моје породице, па бих Вас молио да сходно томе моја питања МУПу Србије од 19.07.2010 и 18.01.2011 године уз обраћање пажње на времеснску детерминацију организације поступка, и из моје перспективе субјективне оцене одуговлачења одлуке, одуговлачења процеса и претеране употребе форамлно – правних допуштених средстава онемогућивања утврђивања пуне и целовите истине овог процеса у трајању, прихватите као моје обраћање не само у личном смислу одбране личног достојанства и грађанских права, већ у целини настанка овог процеса деценијама уназад као израз личног протеста оваквим поступком и начином његове организације, без обзира на место и време његовог настанка, узимајући у обзир и реални почетак злоупотребе од бар 1941 године кроз познату и отворену личну и породичну егзистенцију. Уз сво моје лично разумевање задатих услова током свог времена трајања овог процеса, где је ова крађа идентитета Господина Баукова само једна од етапа у континуитету дсикриминације основних личних права, крајњи резултат је непроменљив и одржава се нихилистичким порицањем свих битних егзистенцијалних реалности, отимањем, крађом и уценама у погледу организације и начина напада на елементарну егзистенцијалну основу и организације претњи или услова за делимично или потпуно укидање грађанских права до претње извршења ликвидације из најнижих страсти.

Правни појмови у пуном значењу, без воље, без знања и без намере, имају у целом овом поступку битно своје утемељење и одређење. Овде се жртва у цикличном затварању кругова у доказном, управном или чак судском поступку, наизменично проглашава или сматра кривом за дела и услове који су већ више пута постајали неупитни извор личне тоталитарне егзистенцијалне негације. Овај процес без уградње тајности и њеног одржавања из разлога прикривања стварне повреде материјалног бића основних права не би био могућ, па је сходно томе свака тајност у целини овог целог процеса вољно, са знањем изржена намера одржавања неправног стања у погледу општих уставних одредби приоритета заштите основног достојанства и основних грађанских права. (Ближе одерђење у приложеним дописима.)

Обзиром на тежину целог процеса у свим његовим деловима, па и овог конкретног питања злоупотребе и коришћења лажног идентитета и претње ликвидацијом као и крађама, утајама и отимачинама противно закону и уговорима у С.Р. Немачкој, али и наставком коришћења позадине и нституционалне заштите у С.Р. Немачкој што не може бити предмет спора по општим правним условима Републике Србије, замолио бих да се мојој вољи цивилизованог, потпуног расветљавања и установљавања пуне истине у сваком детаљу посвети неопходна и дужна људска и правна пажња. Ово из разлога изричитог скертања пажње на дужину обмане, њену тежину и место и време настанка, као и место и време понављања претњи од 2009 године на територији Републике Србије.

Међутим, важно је у правном смислу прихватити да постоји континуитет услова и радњи који и даље институционално штите или сакривају стварање и коришћење лажног идентитета Радислава Баукова како је описано, као и што се институционално подупиру његове претње и лажи у погледу мог стварног и неотуђивог, доказаног личног односа према поштовању достојанства сваке групе и сваког човека у колективном смислу било које припадности. Овај покушај у трајању кроз стварање услова изазивања личне мржње према мени који се поновио и са промењеним знаком у другим сердинама, битно утиче и на елементрани људски кредибилитет и пословност у свакој средини, што се може и мора сматрати намером стварања претходних услова за потпуно егзистенцијално уништавање, како је то и учинио и на томе и даље ради уз институционалну подршку одржавања тајности овог целог процеса или његових делова кроз нова увођења тајности из првобитне повреде елементарног личног достојанства. Време и место чињења ових радњи и органиазције услова и претњи ливидацијом је Република Србија у деценијском континутету, али и месту и времену чињења кривичних дела противно личним доказивим чињеницама. За утврђивање апсурдности свих тврдњи господина Баукова могуће је организовати неколико аутобуса сведока из разних средина који ће доказати стварно стање и лични однос пред било којим слободним судом или било којим равноправним егзекутивним поступком у управном делу процеса.

Овде се не ради више о ситницама, о занемарљивим условима циљног и вољног креирања непосредности живота кроз најтеже облике мобинга, већ о трајним последицама једне дисквалификаторске и диксриминаторске позадине са свим циљевима и намерама давања и одржавања лажног идентитета и његове злоупотребе против самих стварних носиоца све животне реалности и последица стварних искустава у вишедеценијском трајању из које је превара настала. Одржавање и затварање ових цикличних кругова кроз било какав облик тајности у било ком процесу у целини и његовим деловима значи у правном смислу понаваљње услова искустава који су и довели до услова стварања ове морбидне конструкције, која се кроз две деценије уназад показала као непремостива препрека и битни услов мог реалног грађанско – правног третмана, односно услова и разлога укидања реалних основних грађанских права.

Респектујући сву сложеност позадине овог целог процеса у вишедеценијском трајању, као и текућу опште познату ситуацију и развој, желео бих пре свега да се схвати нужност поштовања и оцене грађанских права са стране мојих реалних личних искустава где је тек настала евиденција подлости у трајању, коју су без мог знања и без моје воље, као и у том смислу целокупног живота моје породице, иста елементарна права, директном злоупотебом личних егзистенцијалних искустава више лица, злоупотребљена противно њиховом начину живота и поштовања грађанско – правних општих укупних уставно – правних или датих системских обавеза. Овде постоји и једна битна лична и обавезујућа породична морална линија, непрелажења ни под каквим условима морално етичке опште основе садржане у основама опште важећих међународних аката и повеља у основном обичајном или правном значењу општег појма човековог достојанства, било када, било где и под било којим условима.
Насупрот тим личним и неотуђивим правима у одбрани личног достојанства, моје најуже породице, увек постоје условно речено разни други „виши“ разлози, политичког, наводно обавештајно сигурносног, идеолошког основа итд., који су деценијама уназад били и повод и разлог безправне употребе и злоупотребе личних, неотуђивих, егзистенцијалних права и чињеница живота, чак шта више на први поглед у датом тренутку и времену само једна наизглед безазлена шала из нетранспарентних забава и стварања односа и разних контаката. Не улазећи у вредновање свих ових услова и разлога на различитим странама у процесу и променама, овде је битно изричито нагласити да нити ја, нити моја породица са овим није имала никакве везе, изузевши чињеницу да је кроз настанак ове конструкције, без њеног знања и без њене воље дошло до реалне повреде мојих основних људских и грађанских права у елементраном занчењу свог материјалног бића.

То конкретно значи да је цео реални живот у овоме смислу потпуно отворен, како бих из његове реалности показао и доказао безправност, али и абусрдност оваквих подухвата, као циљну и вољну повреду уставно-правним системом загарнтованих основних начела и права.

Предност у овоме смислу имају по уставу и закону у свим могућим уставно – правним системима током целог овог времена трајања процеса, лична основна и неотуђива грађанска права и очување личног достојанства, како мене лично, тако и у посебном смислу чланова моје породице у егзистенцијалном основном занчењу, својих стварних живота и деловања у свим условима кроз које су прошли.

Молио бих Вас у уставно – правном својству високе функције коју заступате и носите, сходно овлашћењима које по уставу, закону и функцији имате, као и остале чланове Савета за националну безбедност да ове уставно – правне обавезе и чињенице уважите. Било каква тајност са овим целокупним процесом у вишедеценијском трајању, а са последицама онемогућавања чињеничног правног стања нема никакву уставно – правну основу, представља циљно и безправно угрожавање целог комплекса гарантованих грађанских права и зато је након моје спознаје она изричито забрањена. Последице су предмет утврђивања материјално – правног поравнања.

У истом смислу је тражење или стварање везе на међународном нивоу са овим целим процесом у вези безпредметно и без основа, чак шта више још један израз заблуде настале деценијама уназад, али и наставак из једне конструкције у вези наводне потребе заштите неугрожених дама из „превентивних“ разлога циљне дискриминације у трајању. Посебно у том смислу би сваки захтев или прихватање помоћи и налога надлежених служби С.Р. Немачке постао безпредметан, јер са једне стране не постоји и никада није постојала никаква опасност, како ми је то против бољег знања више особа конструисано у тужби која се спомиње и дата је на увид надлежним органима Републике Србије. Са друге правне, још утемељеније правне основе је изостанак поштовања уставно – правних обавеза сваког процеса у смислу на пример одбране и давања исказа по конкретним правним питањима (право одбране и право правног или судијског саслушања) уз остале пратеће форме формално – правног диктирања процеса, а ради одржавања заблуде или из веровања у заблуде, апсурдни облик даљње компликације овог процеса у целини свих описаних основних услова настанка и трајања. И у овоме смислу је моје питање и захтев оправдан и представља обзиром на намере, мотиве и позадину правно утемељено питање даљњег поштовања или непоштовања укупних, обостраних, уставом и законима загарантованих свих обавеза и права. И о овоме проблему стварања и затварања цикличног процеса у вези целине овог случаја (ближе у правном значењу у прилозима), као и сваког његовог дела и злоупотерба сам укратко описао реално правно стање ствари.

Мере против мене које су увеле посебно укидање важних егзистенцијалних грађанских права и слобода, нису никада имали своју чињеничну и уставно правну и законску утемељеност, али јесу битно и циљно обезбедили укидање основних грађанских и уставних права од тренутка подношења захтева кроз низ заблуда које је Господин Радислав свесно и вољно користио уз помоћ и заштиту или рачунајући на заштиту инститиционалних делова посебних делова система у формално – правном смислу знања постојања заблуде – заблуда. Овде наступа његова лична грађанска кривично правна одговорност у погледу циљног и вољног стварања услова или директне личне претње мојом ликвидацијом. Ово и јесте предмет више пута поновљене кривичне пријаве, због његове личне злоупотребе елементраног постојања ове породице, без њеног знања и без њене воље у целини уз сталну заштиту установљења криминалне позадине њега лично, без права утврђивања елементарне истине и одбране од напада на лично достојанство људи, насталих већ злоупотребом њиховог елементарног достојанства. (Зато госпођа Илинка, тадашња супруга господина Радислава Баукова у једном памфлету који је образац ширења разних лажи и конструкција пише, да сам ја изрод моје породице, јер она као и низ других лица и експерата која није ни чула ни видела Барабару Кос или Фердинанда Коса итд. жели бити њихов опуномоћени потпарол.)

Други део правно отворених питања јесте питање тренутно постојеће тајности и њене потпуне неоправданости, обзиром на услове и разлоге њеног настанка кроз претходну трајну злоупотребу исте кроз различите институционалне конструкције. Питање веза или конаткта са овим је зато оправдано са циљем одбране елементраног основа егзистенције и елементарног људског достојанства породице која је у овом стварању цикличних кругова заблуда и обструкције уставно – правних основа поново злоупотребљена.

Имам права на увид у сва акта и лично сазнање о сваком облику везе који је са овим целим процесом настала, јер та позадину у континуитету угрожава и ствара основу дискриминације основних личних грађанских права у непроменљивом крајњем исходу свог целовитог развоја. Свака тајност са овим у вези, било када и било где нема никакву правну основу.

Зато је питање од посебног јавног значаја у свим сердинама, у сваком времену и на сваком месту трајања ове конструкције. Свака даљња тајност или утицај на истражни процес или оправдане кривичне пријаве је против општег јавног интереса на основу одбране и заштите уставно – правног поредка.

Питања су оправдана, као и моја воља за забраном употребе ове конструкције потпуно правно утемељена.

Због сложености целог случаја и респекта према заблудама насталим у њеном вишедеценијском трајању прихватам и сваки облик егзекутивно и правно важећег поравнања, вансудског поравнања са свим странама у овом процесу. У том случају бих морао по својим правима и на основу све реалности личног и породичног живота бити чинилац, а не објект споразумевања или било каквог даљњег договарања. Замилио бих да сходно познатом и утврђеном реалном стању ствари у домену овлашћења заштите уставно – правних принципа везаних за овај случај допринесете давању потпуног и конкретног одговора на ова питања. Како немам две тајне и две истине, замолићу и надлежне институције у С.Р. Немачкој да учине свој допринос завршетку ове у многим њеним деловима тешке, али стоички издржане личне и породичне драме у вишедеценијском трајању, упркос свих разлика у свим посебним историјским условима настајања овог процеса у целини, као и овде укратко изнетом делу последица насталих конструкцијом заштите, тајности и подршке једне криминалне каријере.

Закључио бих одговором на једно питање, које се у једном из низа делова процеса у целини овог процеса поставило, без знања о целој позадини која је овде у условима изјаве под заклетвом поновљена. Једна службена, особа у службеној позицији, са делом знања (део службене тајности) поставила ми је питање у условима потпуног мира и сигурности у уобичајеној, егзекутивној процердури везаног за сам део процеса по конкретним питањима за сам управно – административни однос, моје опредљености. У смислу да бих требао да се определим, изречено као добар савет и не у злој намери.

На питање нисам одговорио из више разлога елементране учтивости. Ипак, моја припадност је одређена придржавањем и поштовањем уставних, законских и стварних морално етичких начела, то не значи прихватање у целини услова целог процеса и услова његовог настанка, прихватање тренутног стања као свршеног чина. Али, независно од тога иста та упитна припадност је одредила животе у свом начину егзистенције моје породице у целини на чије постојање полажем сва грађанска и морална права и чијих сам основних принципа дужан да се у свакој средини и у свим условима строго придржавам. У рефлексији свих уставно-правних обавеза, не тражим и не очекујем ништа више, него у том смислу на основу изнетих описа, али и правних услова и обавеза датих критичних делова процеса, исти и равноправни грађански положај тј. његово успостављање уз прихватање разлога правне обавезе његовог успостављања на основу његовог реалног изузећа. Зато је установљење пуне истине важно и неопходно у смислу одбране личне егзистенције, али и уставно-правних основа те егзистенције, не кроз злоупотребу и призму интереса наводне заштите извесних лица којима је повреда те истине о личној егзистенцији понуђена као средство за напад на исту ту недељиву личну егзистенцију која се осликава у пуном значењу правне дефиниције достојанства човека, на сваком месту и у сваком времену његовог трајања. У том смислу је моја припадност пре свега одређена и овде се неће ништа променити ни у будућности. Мој отац је у нашем последњем виђењу пред његову скору смрт рекао: „Ја сам се увек придржавао закона и правила.“ Обзиром на сва искуства мога оца, поштедео сам га пуне истине о начину придржавања закона и правила оних, који су се без његовог знања и без његове воље у име таквог императивног начина живота лажно представљали као његови најужи рођаци скривајући своју патолошку мржњу према његовој елементраној егзистенцији и свим искуствима. Мој отац није мрзео сигурно Немце, али је имао јасан став према сопственим искуствима, а то су дозволићете непремостиве и неспојиве разлике у личном трајању.

Моје обраћање је у смислу општег значења уставно-правне позиције Председника Републике Вама лично у овоме тренутку, али и изјава под заклетвом са универзалним временским значењем кроз све време трајања овог процеса и у будућности, као и прошлости на било ком месту и у било ком времену. Материјални докази за моје изјаве под заклетвом постоје.

Захваљујем се на пажњи уз искрене жеље за успешни рад на добробити целокупних државних и националних интереса грађанки и грађана Србије и Српског Народа у целини, размишљајући и делећи услове и тежину свих услова, посебно у већ познатим, општим и појединачним изазовима и тешкоћама времена.

Виктор Кос

 

http://wp.me/P3pD8b-6i
Advertisements

Објављено децембар 2, 2014 од стране Viktor Koss

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Aussiedlerbetreuung und Behinderten - Fragen

Wir helfen Deutschen in der Welt!

Kulturstudio

Wenn die Macht der Liebe die Liebe zur Macht übersteigt, erst dann wird die Welt endlich wissen, was Frieden heißt.

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Viktor Koss - Identitätsdiebstahl durch Gladio-MI6-CIA-BND und UDBA - Bürger als streng geheime Verschlußsache – eine wahre Geschichte -

Rechtswegverbot § 13 G 10-Gesetz - Anklage gegen institutionellen Missbrauch der eigenen familiären und persönlichen Identität ohne Willen und Wissen der Betroffenen wird dauerhaft verboten

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

%d bloggers like this: