Архива за ознаку ‘Право на судску заштиту

Ништавна одлука вишег јавног тужиоца Зрењанин 23-27.03.2015   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-cJ – кратки линк

erde-007

.

Систем државне (не)правде испред строге тајности – крађа идентитета се брани свим средствима

Tadić - Merkel

Тајна веза са одлукама ВЈТ-ЗР?

Да иза одлуке Вишег јавног тужиоца у Зрењанину стоји сложени механизам заштите под строгом тајношћу, размена манипулисаних података под ознаком строге тајности, вероватно не би нико предпоставио. Постојање и деловање иза ове тајности система које је створено одлуком НСЦ10-2 од 18. јуна 1948 изгледа немогуће, посебно као услов начина рада и одлучивања уз употребу јавног тужилаштва у Зрењанину, јер оно није независно у доношењу одлука у овом случају, већ обавезно испуњавању и спровођењу одлука политичке природе, наравно све на законској основи. Све је могуће на законској основи, свака неистина и доказана манипулација са кривичном поздином постаје недодирљива. Дугачак је био пут уз многобројна негативна искуства која су на крају ипак разоткрила позадину и правни основ одлука негирања права на елементарну егзистенцијалну истину.

Државне и институционалне тајне – међународна сарадња под ознаком строго поверљиво и основна грађанска права

Истинита позадина о којој се иза овог текста о једној небитној одлуци паланачког тужилаштва ради, превазилази Нушића, његовог покојника и сумњиво лице, Гогољеве мртве душе, Тургењеве очеве и синове, Новалиса или нихилизам Волфганга Крауса, да поменем само део концентрације тоталитета нихилизма иза ове контраобавештајне посебне спеицјалне операције у трајању, у којој се налазим без своје воље и знања искључиво из злоупотребе просте личне и породичне егзистенције.

НСЦ -10-2 документ (Труманова доктрина) предвиђа да се поред посебних прикривених операција, оне тако изводе и организују да се не зна ко стоји иза њих, односно да владе и државе организатори истих, посебно америчка и сила победница остају недодирљиве у погледу било какве одговорности. Познато је да ни врхови изабраних власти, њихови највиши функционери нису имали знања или контроле над овим системима. Како је породична судбина искоришћена у једном делу операција и укупних метода ове доктрине преко случаја откривеног посебно заштићеног агента провакатота, да би та пљачка идентитета постала правним условом повратног укидања права и објектом игре деценијама уназад, стоји делом иза одлуке ВЈТ-ЗР. Сваки облик правног лека и пута се сада са сигурношћу и доказима може потврдити забрањује и онемогућава. Не ради се о изузетку, већ правилу вишедеценијског третмана, које је разоткрило делове суштине и забрањене методе иза стварања и начина функционисања – примене доктрине НСЦ-10.

Међународнa, институционално заштићена пљачка личног и породичног идентитета иза кулиса посебних тајних операција као повратни услов вишедеценијског укидања права. 75 година траје у бити исти начин третмана уз све разлике у времену, методолошко понављање искустава и потпуног губитка права без кривице и права на ваљани правни лек – једно од основних грађанских права.

Поруку послао:

Виктор Кос

Руже Шулам 49/16
23 000 Зрењанин

Поштоване даме и господо,

VJT ZR 23.03.2015 Krib. prijava davanja tajnosti

Прилог 1 ВЈТ-ЗР 23-27.03.2015

шаљем Вам у прилогу 1 одлуку Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину добијену 27.03.2015 са датумом одлуке од 23. 03.2015. Молим Вас прочитајте текст и закључите о чему се ради. Када би Вас неко питао да му покушате дати краће објашњење шта је предмет поступка, које кривично дело је пријављено односно одбијено, не би могли дати одговор. Помислили би да се о том предмету кривичног дела већ једном одлучивало и да је ниже тужилаштво одбило кривичну пријаву по истим пријављеним кривичним делима односно починиоцима. Међутим ни једно ни друго не одговара истини, како у формално правном, посебно у материјално правном смислу и значењу отворених питања. Које последице остављају по објекте оваквог безупитног третмана без обзира на знање, делимично знање или незнање носиоца критичних одлука у континуитету егзистенције биће речи у наставку процеса.

Тврдити у правном и реалном значењу нешто што не одговара реалности, ма каква она била, из услова институционалне позиције одлучивања, може бити заблуда из незнања или вољна лаж. Неистина (лаж) је намерна промена садржаја реалности, завршеног времена – прошлости, ма каква прошлост била, како у правном значењу и дејству, исто тако и у реалним основама егзистенције при приближно једнаком грађанско-правном третману. Примера ради, Бог, независно од вредновања и прихватања појма његовог општег универзалног значења у метафизичком, релегиозном или онтолошком значењу може све, али не може да мења прошлост.  Иза одлуке ВЈТ-ЗР се ради о одбрани институционалних измена релевантних чињеница у прошлости. Те институционалне измене, начин њихових промена и последице су у општем значењу предмет кривичне пријаве који се крије иза пар неодређених речи (прилог 1).

Лажност једног суда није за нас још никакав приговор против суда; у томе наш нови језик звучи можда најчудније. Питање је колико он доприноси подстицању и одржању живота, одржању врсте, можда чак неговању врсте; и ми смо у начелу склони тврдњи да су нам најпогрешнији судови (у какве спадају синтетички судови а приори) најпотребнији, да без прихватања логичких фикција, без мерења стварности према чисто измишљеном свету безусловног, самом себи једнаком, без сталног кривотворења света уз помоћ броја, човек не би могао живети — да би одрицање од лажних судова било одрицање од живота, порицање живота. Неистину признати као услов живота, то одиста значи опасно супротстављање уобичајеном осећању вредности; а филозофија која се на то одважи, ставља се већ самим тим с оне стране добра и зла

Фридрих Ниче „С оне стране добра и зла“

п-с- Од оваквих измена реалности уз тако обилату и издашну примену неистине, а имајући и конкретно, лично и породично, али и опште искуство културно-политичког простора којем сви на различите начине припадамо, нико није имао никада било какве користи.

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava direkcija policije Zrenjanin

Прилог 2

И после овог описа не би знали много више, како би дали одговор на питање које се  утужено дело – дела – акти институционалних власти одлуком о одбијању кривичне пријаве ВЈТ-ЗР бране. Које вредности имају врхунски приоритет свеукупне државне и међународне институционалне одбране под ознаком строго поверљиво и зашто. Ово су веома важна и комплексна питања иза одлуке – прилог 1, али се обзиром на укупну тежеину њима нећу бавити, посебно не у брзом саопштењу за јавност.

Правна позадина, посебно у вези стварно пријављеног дела, је сасвим другачије правне природе од навода у одлуци ВЈТ-ЗР. Из овог разлога је одлука правно ништавна, али то није једини и најважнији формално правни услов њене ништавности.

Пажња

У одлуци (прилог 1) се тврди да је о истом предмету кривичне пријаве већ одлучивало основно јавно тужилаштво ЗР и оно је кривичну пријаву одбацило. Међутим ни ово не одговара реалности, јер ОЈТ-ЗР, као и ВЈТ-ЗР уопште немају права да одлучују о конретним утуженим делима супротних закону, за које узгред постоји и кривична одговорност по кривичном закону. Противправна употреба података уопште супротно њиховој намени је забрањена чланом 42 устава Р.С. Чланом 146 кривичног законика Р.С. је одређено кривично дело,  прикупљања, саопштавања, предаје и употребе података супротно закону и уставу. Ставом 3 члана 146 кривичног законика Р.С. је предвиђена казна до 3 године затвора за службено лице – лица која изврше наведено кривично дело противправне злоупотребе података. Ово је једно од  пријављених кривичних дела у трајању.

Значи, ОЈТ-ЗР као и ВЈТ-ЗР нису могли самостално одлучивати, још мање су могли да самостално доносе одлуке. Још мање су могли по својој надлежности одлучивати о предмету под ознакама строго поверљиво које припада искључиво републичком јавном тужиоцу. Али, републички јавни тужиоц је дужан да испоштује одлуке бироа за координацију по члану 13 закона о основама уређења служби безбедности Р.С, а она је политичка и непрекисновена, такође зависна од више политичке воље у „размени манипулација“ и заштити ове пљачке података и идентитета и њихове употребе у строго прикривеним операцијама.

И не ради се уопште о истом пријављеном кривичном делу, већ више њих и одвојено, а сви су супротни закону, значи строго противазконити јер имају за циљ и последицу повреду низа основних грађанских права у трајању и гоне се по кривичном закону поред осталог.

Кривичну пријаву коју је запремило Више јавно тужилаштво у Зрењанину дана 15.04.2014 г. ја нисам подигао пред Вишим јавним тужилаштвом Зрењанин. Зато сам лично отишао у тужилаштво истог дана 27.02.2015 да се уверим о чему се заправо ради, јер манипулације садржајима сличне врсте и са сличним методама нису никакав изузетак већ опште правило сваког процеса одлучивања без дозволе, односно забране прихватања делотворних правних средстава. Оне су откривене у СР Немачкој од деведесетих година, а примењују се од 2007, посебно 2009 посредно и непосредно на конкретан случај у целини у Р. Србији, али је сама злоупотреба и цела конструкција много старијег датума и посредног и непосредног дејства дискриминације супротно члановима 21 Устава Р.С. и члана 3 Устава СРН, односно обевазама из Евр. кон. о осн. грађа. правима и слободама.

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava direkcija policije Zrenjanin 001

Прилог 3

Кривичну пријаву је ВЈТ-ЗР доставила Дирекција полиције, полицијска управа у Зрењанину, одељење криминалистичких послова, 11.04.2014, а ВЈТ-ЗР је предмет завело 15.04.2014 (Прилог 2). Међутим, ја нисам поднео кривичну пријаву одљењу криминалистичке полиције у Зрењанину. Зато сам био изненађен да ме ВЈТ-ЗР уопште обавештава о било каквој кривичној пријави из његове надлежности коју сам ја требао предати и која је још истоветна предмету кривичне пријаве о којем је одлучивало ОЈТ-ЗР, а на које се позива у одлуци о одбијању кривичне пријаве ВЈТ-ЗР. Није уопште истоветна, сасвим супротно, ради се о ради се о битно различитим кривичним делима, а како нисам предао никакву пријаву у Зрењанину, понавља се циркуларни ток гурања целе ствари на локални ниво, који нема ни законску основу ни овлашћења за делокруг и питања у раду републичких органа.

Кривична пријава, која се након инсистирања на добијање њеног садржаја нашла у предмету одлучивања ВЈТ-ЗР, показала са да је поднешена УКП – МУПа РС 15.11.2013 са допуном од 18.11.2013 (Прилог 3), а пријављена кривична дела су сасвим друга од оних у пријави која се спомиње у одлуци ОЈТ-ЗР, а на коју се позива ВЈТ-ЗР.

http://wp.me/P3pD8b-6u    – цео текст кривичне пријаве

Надлежност за ова питања лежи код републичког јавног тужиоца и при институционалним местима одлучивања, савета за нац. безбендост и бироа за координацију. Одељење криминалистичке полиције у Зрењанину, ВЈТ или ОЈТ – Зрењанин, ни по закону обзиром на пријављена дела институционалних носиоца одлука у трајању, ни по месту доношења одлука и конструкција иза ове пријаве (иностранство педесетих година) нису надлежна места истраге. Немају ни капацитете ни законска овлашћења за потребе истраге и установљавања обавезујуће истине.

Основно, односно више јавно тужилаштво у Зрењанину би требали да се упусти иза тајности у методе рада Гладио система, НСЦ (National Clandestine Service) и пресецања са радом тајних служби ЦИА – МИ6-БНД
под окрињем „serves as the clandestine arm of the Central Intelligence Agency (CIA) and the national authority for the coordination, de-confliction, and evaluation of clandestine operations across the Intelligence Community of the United States“. Да је ова операција и конструкција пљачке идентитета настала у овом
NSC 10.2 °1

НСЦ 10-2 /1

систему са повратном заштитом од Станета Доланца тужилаштво наравно није споменуло у опсежним истражним радњама. Или је одељење криминалистичких послова полиције у Зрењанину требало извршити проверу докумената иза тајности и доставити Основном јавном тужилаштву доказе.

Поновљено пребацивање на Зрењанин као што је то учињено од јануара 2011 године је не само неозбиљно, већ указује на намерно стварање препрека из претеране употребе правног и институционалног формализма са унапред одређеним исходом, посебно имајући у виду доле објашњено мериторно место одлуке којој се сви морају подврћи. Претреана употреба правног формализма, злоупотреба права је противна члану 17 европске конвенције и противна члану 6 исте о праву на правично поступање органа власти и суда.

Међутим, остају отворена питања истинитости у вези права одбране из разлога трајне дискриминације, а они указују на веома смишљену и организовану, институционално повезану дискримианцију у трајању из услова функционисања система насталих из НСЦ-10/2 одлуке од 1948 г., а преточену у посебну законску основу СР Немачке која се на овај случај примењује и разменом строго тајних података и њихове заштите доводи до губитка свих права из разлога пљачке података жртве у трајању. – Више извора у обраћању омбудсману – заштитнику грађана Р.С.

Одлука ВЈТ-ЗР је ништавна из формално правног разлога јер су утужени акти институционалних носилаца одлуке у земљи и иностранству у вишедеценијском непрекидном трајању,

NSC 10.2 °2

НСЦ 10-2 /2

Потребно је нагласити посебну чињеницу утуживања противправног акта власти, забрањеног уставима, законима и међународном правном основом као санкционисаних радњи кривичним законима:

  • давања тајности противно одредбама закона о тајности података, кривичног закона, закона о заштити података о личности РС, устава Р. Србије и међународним повељама, утужена је
  • даље противправна употреба података о личности и стварним односима, стварном животу породице. Правна и законска основа је дата у кривичној пријави, допуни од 18.11.2013
  • Скрећем пажњу да се ради о повезивању више противзаконских дела, злоупотреба података и давање тајности, као и одржање препознатог услова повратне дискриминације као права вршења кривичних дела под институционалном заштитом према лицу и породици чији су подаци злоупотребљени без права на правни лек.

У првој пријави су била пријављена лица хаос-агент и његове супруга из разлога давања лажних исказа по овим питањима, без мог знања о злоупотреби података и стварног положаја и постојања уопште правне заштите као вишеструких агената – провокатора. Ширење дезинформација, претње и пљачке под неразјашњеним посебним правним условима под сталним дејством изузећа доказних поступака тек су поставила питање могуће позадине.

NSC 10.2 °3

НСЦ 10 – / 3

Да се ради о хаос-агенту са посебним правним положајем и заштитом, да је заштићен и у СФРЈ све време до данашњих дана, као и у иностранству као вишеструки агент откриће се тек од 2012. Управо је из тих разлога, а препознајући постојање посебног поступка под тајношћу и нереаговања или институционалне ћутње у трајању поднешана кривична пријава против акта давања или продужавања тајности у вези конкретне позадине, поред осталог вршења противправних до кривичних радњи и у земљи и у иностранству.

Не постоје никакве истражне радње, већ се примењује стриктна одредба забране истраге и установљавања чињеница из услова тајности и услова размене података са иностранством. Зато је утужена тајност на ову конструкцију, односно једнострану трајну, заштићену противправну злоупотребу података, што је тешка повреда права, јер су моја права и правна личност, равноправни грађански положај трајно укинути, а ради се о основним грађанским и људским правима. Долази се до абсурда у заменама теза из институционалне организације и заштите злоупотребе података, кривице, чињења, нечињења из услова строго тајне операције. Пошто не постоје абсолутно никакве везе, нити било каква сарадња са било којом тајном организацијом или службама из ултимативних разлога и етичких принципа личног живота, а исто важи за породицу у целини која је оштећена, постајем обезправљен из разлога крађе сопственог и породичног идентитета под тајношћу као основом повратног трајног укидања или оштећења низа грађанских и основних права, све време и у земљи СФРЈ до данас и у иностранству, да би након препознавања и указивања на противправност услова повратне дискаримианције кроз укидање низа права све било поново проглашено тајном.

Постоје парадокси (конструкције конкурентског права под тајношћу) који дозвољавају да се строге противаконитости претворе у законит рад

ВЈТ-ЗР, као што је већ примећено у раду ОЈТ-ЗР је дужно да извршава политичке или неке друге одлуке бироа за координацију савета за националну безбедност.

Самосталност републичког јавног тужиоца односно његове јавнотужилачке функције и рада искључиво на основу устава и закона у гоњењу починиоца кривичних и других кажњивих дела, као и функција предузимања мера за заштиту уставности и законитости  дефинисане чланом 156 устава Р.С,, губе важност под  условима дејства воље одлука савета за нац. безбедност односно бироа за координацију на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности РС. Републички јавни тужилац је дужан да као члан бироа за коодринацију (члан 12) савета за нац. безбедност спроведе одлуку савета односно бироа за координацију (члан 13). То исто важи и за остале чланове бироа за координацију, полицију, информативне службе безбедности, али и остале државне органе и институције. Поред тога члан 19 истог закона и члан 38 закона о тајности података РС, а такође у вези са члановима 15 и 29 о страним тајним подацима,, одређују да је заштита тајности, метода прикупљања и заштита података у обавештајној и контраобавештајној активности, заштита агената са прикривеним идентитетом итд. предмет посебне заштите. Али, управо овде лежи утужено давање и продужавање тајности у вези начина, трајања и последица из противправне употребе – институционалне злоупотребе података под строгом тајношћу у земљи и иностранству и губитак правне личности кроз оштећење или губитак основних и грађанских права. Укидање тајности је предеуслов за правичан поступак утврђивања релевантних чињеница, јер је изостанак правичних поступака под дејством тајности и указао на позадину злоупотребе деценијама уназад.

Прочитајте молим Вас још једном одлуку – прилог 1 и покушајте да предпоставите шта је то што се тајношћу брани, а шта је то што је под тајношћу што се ограничава, напада и онемогућава, а у погледу обавеза јавнотужилачких функција на основу устава члан 156 и закона Р. Србије, имајући у виду и подписане међународне акте, уговоре и повеље. Све ово у вези члана 21 устава Р.С и у вези основног људског и грађанског права, равноправности пред правдом и законом и забране непосредне и посредне дискриминације. Иза одбијања кривичне пријаве се ради о институционалној вољи одржавања и наставка дискриминације у трајању и тешке повреде једнакости пред законом и уставом.

Следећи битни детаљ

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava prilog predsed RS 10.05.2011

Прилог 4

Прилог 4 се нашао у документима ВЈТ-ЗР, обраћање служби председника од 7.октобра 2013г. У бити се ради о подсећању на допис служби председника, председнику као председавајућем савета за нац. без. и секретару биро за координацију савета од 10.05.2011 г. За време „обраде“ кривичне пријаве која је дошла у надлежност ОЈТ-ЗР, примећујући дејство тајности, обраћам се надлежном месту контроле и одлучивања о противправности тајности на основу закона и чињеничног стања и доказа, а знајући постојање дејства тајности под „нечијим давањем имунитета“ на предмет прве кривичне пријаве од 9.11.2010 г. Препозната строго тајна институционална конструкција и институционално дејство тајност су откривене јавности и за њих важност престаје не само објављивањем (члан 16 тачка 5 закона о тајности података), много више из разлога њене трајне противзаконитости и повратног тешког дискриминатирског дејства (супротно забрани давања тајности на основу члана 3 закона о тајности података, злоупотреба службеног положаја противно забарни прикривања противправних и кривичних дела). Још више, из разлога њене употребе и последица супротне закону, уставу и недељивом интересу било чијег општег јавног интереса, све време трајања ове конструкције и њене примене. Зашто се овај допис не налази уместо дописа (прилог 4 и 5), је интересантно недокучиво питање. Кривични законик Р. Србије члан 316 одевање државне тајне у тачки 6 у вези тачке 5  јасно одређује забрану и престанак тајности које су усмерене на повреде загарантованих основних грађанских права, прикривање кривичних дела или оне документе и процесе у трајању које су штетне по  интересе Р. Србије и угрожавање уставног поредка. Поред доказиве тешке трајне повреде загарантованих основних права, прикривање вршења кривичних дела, постоји и угрожавање посебних инетерса и уставног уређења не само Р. Србије, већ у рефлексији и континуитету трајања целе строго тајне операције истих тих вредности било чијег посебног општег интереса . У истом смислу се позивам на члан 369 тачка 5, одавање службене тајности, кривичног законика Р. Србије, понављајући скретање пажње на минимум, општег и недељивог интеерса сваког уставно-правног система односно државе и интересе унија или међународне заједнице у цеини

Допис од 10.05.2011 председнику републике није након примопредаје дужности новом председнику постојао у архиви председништва републике и тиме није ни обрађиван, а помоћник председника у време мај 2011 – надаље, Гос. Јордан Живановић, у међувремну пензинисан, је радио на случају у домену својих надлежности, али осим овог усменог сазнања нисам добио никакво обавештење или објашњење. Нестајање предмета из архива иначе је уобичајена пратња, неписано правило овог случаја, посебно узимајући остале интересе и целу позадину у обзир. Ова питања за сада прекорачују границе отворених правних питања и заслужују посебну одговорну анализу. наравно, из недељивог и општег минимума јавног интереса сваког уставно-правног система или уније у целини.

Неки детаљи у времену (не)обарде поднешене прве пријаве од априла 2009

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava prilog predsed RS 10.05.2011 - 2

Прилог 5

Прва кривична пријава која се спомиње од стране ВЈТ-ЗР (прилог 1) је поднешена априла 2009г у Р. Србији. Налазим се у Србији од децембра 2008. Одлазим за СРН јуна 2009 и дочекује ме одлука службеног суда у Новом Улму о укидању мојих права, установљењу од стране тајних политичких служби наводне психичке болести – параноидне шизофреније. Болест је требала бити установљена кроз непотојеће вештачење Др. Дитмана. Др. Дитмана никада нисам ни срео ни видео, није било никаквог вештачења, осим покушаја изнуде коју сам повезао са мерама заштите у вези тада још нејасне поздине која је горе делом и на доле датим интерент страницама дата на увид. Претходно одобравање исказа пред судом није постојало, а наводи се да је са мном обављен разговор јануара 2009. Немогуће јер сам тада у Зрењанину. Улажем приговор и не добијам решење у вези навода о непостојању прегледа, о непостојању и немогућности давања било каквог исказа и подсећам на преознату, трајну забрану давања било каквог исказа у смислу изјашњавања и давања доказа пред судом или у смислу правно дате изјаве са свим последицама. Настаје једна веома тешка лична ситуација, акутна наступајућа претња губитка слободе и принудног стационирања без учињеног икаквог кривичног дела из разлога злоупотребе личне и породичне егзистенције. Тада јуна 2009 ми је позната манипулација пореклом, али не и димензије и врста, примена итд целе конструкције.

Ко је у време сарадње српских и немачких власти у ово време као психолог који своја стручна знања користи у политици могао да ради на основу чланова 12 и 13 закона о уређењу основа службе безбедности и на основу закона о тајности података и међународне сарадње и размене манипулисаних података на оваквом правичном поступку ради скривања истине иза државних тајности о злоупотреби деценијама у иностранству, без знања и воље оштећених?

erde-007

.

Tadic karik У горњем интервју, је постављено питање „да ли има нешто што је важно за државу и народ што се учини, а да се не сазна садржај“.
Одговор је, Да и никада ће се неће сазнати, о томе не треба говорити у јавности. (24:05)
Тврди се да (31:16) у политици није све дозвољено, да постоји веза између политике и знања психологије, што заједно са тајнама које се никада неће сазнати стоји у супротности са питањем давања тајности на операције и заштите извршених криминалних радњи од лица под посебном заштитом у земљи и иностранству (обе кривичне пријаве настале у откривању деловања посебних тајности).
Иза вела тајности у оваквим посебним пољима наизменичног дејства непрегеледних и неутврђених ситница живота где су нестајали људи, групе, читави народи деценијама уназад, постоји и морално и уставно-правно право и обавеза на истину која сваку појединачну или колективну судбину уређује на начин који целини егзистенције човека, групе, народа и човечанства даје право на слободу у елементрано предпостављеној равноправној егзистенцији пред националним и међународним правом, без забране утврђивања метода рационалне примене сукоба интереса и стварања конфликта савести и конфликата међу појединцима, групама и народима коју такву слободу чине немогућом под формално правним признањем њене слободе у кавезу тајности, где појединац или група постају затворена тајност нечијом другом, потпуно туђом вољом у име уставности и законитости која такву слободу дефинише дискриминацијом.

.  .  .

Независност тужилаштва не постоји

Правни основ потпуне зависности , као у конкретном случају ВКТ-ЗР је поред неопозивог испуњавања одлуке носилаца права политичког одлучивања омогућеног на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења основа безбедности Р.С., занчи конкретно бироа за координацију и савета за националну безбедност у то све време од 2007 године, закон о тајности података и примена мера према измењеним подацима са иностраним службама, организацијама и државама.  Томе посредним путем делује дискриминаторска одлука забране утуживања кривичног дела злоупотребе података у конкретној тајној опарацији и конструкција вишеструког агента провокатора са измењеним идентитетом. Како се управо ова поздина и њене противправне злоупотребе утужује, дејством забране кроз примену правне основе под тајношћу у размени са иностранством где је и настала конструкција и пљачка идентитета, забрањује се правни пут и утуживање откривене злоупотребе.

Tadic karik У емсији Пресинг Н1 – инфо један највиши функционер изјављује да никада није узимао утицај на рад државног јавног тужилаштва, а фебруара 2014 исти изјављује у емисији 1-Српске ТВ у емисији „Став Србије“ да је узимао утицај на рд јавног тужилаштва. Чему уопште полемика око питања узимања утицаја на рад државног зужилаштва када је управо изменама закона и доношењем нових повређен уставни принцип независности тужилаштва као у овом конкретном случају у трајању, а ради одржавања и продужавања тајности који су строго усмерени на најтеже, трајне повреде права и егзистенције у целини?

Препознато подизање политичког новоа уопште не мже и не сме утицати на суштину отворених правних питања и установљивања обавезне истине.  Висина и трајност заштите ове целе конструкције само указује рефлективно на величину и трајање различитих изнуда и мешања у лични, приватну и социјалну организацију живота, још једно битно основно, а укинуто грађанско право. Политичка позадина или даљња злоупотреба овог случаја указује на саму идеју његовог настанка давних педесетих година. Стварање хаоса и конфликтних линија применом метода изнуда у различитим односима. Мој циљ, а тиме остајем искључиво веран принципима и вредностима злоупотребљене породице, као и стварне социјалне средине у којој је опстајала јесте управо супротан. Развој и унапређење основа институционалног и правног система који ће свакоме обезбедити онај ниво слободе и загарантованих права који је мени, игром случаја и начином злоупотребе личног и породичног идентитета остао ускраћен.

Даљње информације са тим у вези и таквим циљем ће следити,

Хвала на пжњи, са добром вољом

Виктор Кос

——————————————————————–

Зашто заштитник грађана Саша Јанковић одбија сваки контакт у вези притужбе:

Трајно институционално ћутање заштитника грађана

Подесћање на притужбу од 24.12.2014 – линк

http://wp.me/P3pD8b-cs  – притужба и подсећање омбудсману од 25.03.2015

Позната строго тајна документа о посебним прикривеним операцијама у којима је своје место нашао хаос-агент „Лаци“ налазе се делом у обраћању омбудсману од 23.03.2015-

Саша Јанковић Омб.

Омбудсман без гласа игнорише обраћање

18.09.2012 је обавештено надлежно место СРН о позадини и противзаконитости и противуставности сваке тајности. Исто ВЈТ-ЗР је 19.09.2012 донело одлуку о одбијању жалбе на рад основног јавног тужилаштва из разлога изузимања истраге пријављених кривичних радњи, прихватања доказа и уништавања доказа под дејством државних тајности. По члану 13 ЗоОУСБ РС (више на линковима) тужилацје обавезан да испуни одлуку бироа за координацију савета за нац. безбедност. Шта је предмет био први пут – кривична пријава против лица који ће се показати заштићеним сарадницима служби у иностранству и земљи. Шта је у вези прилога 1. Утуживање давања тајности противно уставу чл. 42 у вези члана 21 и противно забрани давања тајности ради прикривања кривичних или противправних дела. А, зашто имам овакав третман? Из пљачке сопствене и породичне нулте егзистенције.

Ово су мање интересантни детаљи, јер лупања кола, крађе, провале у стан, уништавање или крађа докумената у трајању су мање интересантна од онога што из разлога времена и ограниченог места захтева уређенији приказ.

Имате ли питања, радо ћу Вам одговорили и дати даљње доказе и информације из општег недељивог јавног интереса.

https://viktorkoss.wordpress.com/  на српском језику

https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

——————————————————————————————————

Пријава кривичног дела давања противуставне и противправне државне и службене тајности

Von: Viktor Koß (maliperica_91@live.com)
Gesendet: Freitag, 15. November 2013 22:36:44
An: ukp@mup.gov.rs (ukp@mup.gov.rs)

Пријава кривичног дела давања противуставне и противправне државне и службене тајности

Управи криминалистичке полиције МУПа Републике Србије

Пријава кривичних дела

Пријаву кривичних дела поднео електронским путем:
Виктор Кос
Руже Шуламна 49/16
23000 ЗРЕЊАНИН
Лична карта:
Регистарски број: 315648
Лични број: 250 795 785 0035

Кривично дело које се пријављује:
Давање државних и службених тајности ради прикривања услова и последица у вршењу кривичних дела, као и извршених кривичних дела у иностранству и земљи (бивша СФРЈ) до данас лица пријављених кривичном пријавом од априла 2009 године и понављањем кривичне пријаве од 19.07.2010 године (више у прилозима), јесте кривично дело кажњиво по §§ 35 – 234 – 359 Кривичног законика републике Србије.
Држање под тајношћу, продужења тајности, давање нових тајности у погледу институционалног прикривања кривично правно релевантних чињеница, одбијање пријема доказа, уништавања и уклањања доказа, уништавање архивских података, измене садржаја истих, избегавање вредновања утврђених чињеница постојања злоупотребе личних и породичних података у конструисању лажног, прикривеног, делимичног идентитета конкретног лица Радислава Баукова – „Лација“ као заштићеног бившег сарадника више делова посебних служби безбедности у земљи и у иностранству јесте кривично дело.

Прикривањем кривичних дела додељивањем или одржавањем тајности на доказни поступак, забрану доказног поступка и лажна оптуживања, улазак у заштићена језгра приватне организације живота и даље вршење утицаја на приватну и социјалну средину под тајношћу у иностранству и земљи употребом тајних политичких полиција, а ради заштите чињенице постојања посебног, институционално заштићеног статуса пријављених лица у вршењу кривичних дела преваре, пљачке, утаје пореза, организације услова ликвидације и претње ликвидацијама сведоцима и лицима који су препознали криминалне радње заштићене различитим облицима институционалне тајне заштите и механизмима њиховог деловања јесте кривично дело.
Члан 42 Устава Р.С одређује заштиту података о личности и забрану злоупотребе истих података. Злоупотреба података о личности, злоупотреба о чињењу и нечињењу оштећених из разлога противправне, институциобално заштићене трајне злоупотребе података и чињеница у формирању привидног прикривеног идентитета агента, абсолутно заштићених агената сарадника више тајних служби са прикривеним делимичним идентитетом, злоупотребе и манипулације претрпљеним личним и породичним губицима очевих родитеља итд. је уграђена бар од шездесетих година без знања и без воље оштећених у стварање привидног контраобавештајног идентитета и посебне операције из таквог положаја пријављеног лица на тлу СРН. Радислав Баукова – „Лаци“ је у оквиру посебних закона у вези права припадника или лица са посебним статусом од стране стационираних група, савезничких трупа на тлу СРН имао реалну заштиту вршења иначе кривичним и осталим законима санкционисаних радњи. Закони и одредбе настале из следећих правних аката и уговора НАТО трупа и државе СРН:

http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Nordatlanti.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/NATO-Truppe.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Zusatzabkom.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Unterzeichn.htm

Са тим у вези посебно у погледу реалног правног положаја скрећем пажњу на Закон о уговору између страна Северноатлантског савеза од 19. јуна 1951 о правном положају њихових трупа и припадника истих у различитим облицима посебне заштите, као и додатних одредби од 3 аугуста 1959. (Закон о НАТО-статутату трупа и додатне одредбе од 18.аугуста 1961.*

*Gesetz zu dem Abkommen zwischen den Parteien des Nordatlantikvertrags vom 19. Juni 1951 über die Rechtsstellung ihrer Truppen und den Zusatzvereinbarungen vom 3. August 1959 zu diesem Abkommen (Gesetz zum NATO-Truppenstatut und zu den Zusatzvereinbarungen)1  vom 18. August 1961 (BGBl. II S. 1183)

Наставак кривичне пријаве – линк:

http://wp.me/P3pD8b-6u 

У Зрењанину 18. новембра 2013
Виктор Кос

Министар МУП Р. Србије Ивица Дачић – 7.7.`08 – 27.4.`14

Све време је био поред Тадића, министар Дачић и секретар бироа преминули Ракић. Једном рекох, колико Ракић има година, толико ја носим на леђима ову игру да бих је препознао у много ширим играма и трагедијама у трајању.

„Изричито бих замолио да Кабинет министра и министар буду обавештени о садржајима“



Са поштовањем

Виктор Кос

—————————————————————————————————————————————————————————————————-

Rezultat slika za Информер лого Порука коју сте добили 26.03.2015 са мањим исправкама. Политичка позадина не постоји. О томе се уопште не ради. Ради се о уређењу система и начину усаглашавања правних система у евентуалној демократски уређеној ЕУ и Републици Србији, али и СРН и осталим старим демократским чланицама, јер постоји опасност губитка реалне демократске, управне и судске контроле у различитим облицима који су усмерени не само против појединаца или група без икаквог повода и разлога или као у овом драстичном случају из злоупотребе већ злоупотребљене и обезправљене егзистенције, већ из општег јавног интереса у контролним механизмима парламента, упарве, суда и независности поделе власти. Сувише се игра и натеже на различитим нивоима што спутава ефикасну, продуктивну, стваралачку енргију грађана и становништва.
From: maliperica_91@live.com

To: redakcija@informer.rs
Subject: Državne i inostrane ostale tajne – procesi u toku
Date: Thu, 26 Mar 2015 21:17:09 +0100

Insajder Tim d.o.o.

Terazije 5/7 11000 Beograd
Tel: 011 / 6555 – 261
redakcija@informer.rs

—-

Poruku poslao

Viktor Koss

Ruze Sulman 49/16
23000 Zrenjanin

+381 23 523 954

Rezultat slika za Информер лого Информер – Београд

Били сте од 2012 г. три пута е-мејлом информисани о садржајима давања на увид јавности, као и утуживања препознатих државних тајности, односно под њима злоупотребе личних и породичних података у посебно заштићениј конструкцији употребе агента провокатора „Лација“ од 60их у иностранству (СРН). Ради се о једностраној операцији из система Гладио – „тајне мреже“ поред осталог у СРН која је агента са привидним, прикривеним идентитетом третирала на основу члана 38 додатног уговора о правима припадника НАТО-трупа или лица у том својству од 51-59-67 г. и Г-10 закона од 1968. Право вршења низа кривичних дела под реалном институционалном заштитом.

Мени ће ова конструкција постати основом укидања правне личности и повратне дискриминације у трајању применом специјалних метода тајних служби. Цела операција се протеже на почетак седамдесетих и заштиту и креационизам Станета Доланца у заштити поред осталог ове конструкције и организације мрежа у узимању утицаја на лични и породични живот. Комплексна прича, која је позната УДБАшима, али наравно сви ћуте.

ИНТЕРЕСАНТНО је да се иза ове личне трагедије крије веома јака веза УДБЕ Словеније СДВ са Гладио – „тајним мрежама“ НАТОа и даље сложене везе ка централним местима оперционализације Труманове доктрине. Ово је један део историјске тематике, а други јесте утуживање препознатог стања, укидање мојих грађанских права и више од 40 година под посебним утицајима и упливима тајних служби у креирању приватне и социјалне организације живота (основна права по обичајном закону, али и датој уставно-правној и међународној основи). Како је операција заштићена 100%, а СРН је обавезна да по сваку цену чува тајност ове конструкције и употребе агента са привидним прикривеним идентитетом, постоји тајна сарадња са Р. Србијом од 2007 на овом случају. Ради се заправо о наставку заштите и веза које су ишле према Станету Доланцу од седамдесетих година.

Борис Тадић је на овоме градио део своје политике, јер служба канцелара је та која у оваквим случајевима одобрава сарадњу – размену података под посебним условима који узгред напоменуто нису испуњени – члан 7а Г-10 закона СРН). Вучић сада наставља у принципу започету сарадњу и обавезе од 2007 у својству секретара бироа за координацију. Значи позадина има високи политички ниво. Из тог разлога који сам препознао од 2006 и 2007, да не заборавимо ломове и нападе који су трајали све време, дајем целој ствари посебну озбиљност, али и своју одлуку о разрешењу многих виталних и важних питања иза тоталитета развоја целог система од 1948 године до данас. Важно је напоменути да су кључна питања у вези злоупотребе идентитета и података о породици отворени као правно нерешно питање и тиме повратни услов трајне тешке дискриминације.

Поред тога браним лични интегритет, истину и посебно истину о породици која је у овој игри на бруталан начин злоупотребљена. Рационални систем се своди на начин функционалне употребе одељења за специјалне прикривене операције МИ6, ЦИА, али и дела УДБЕ односно пре свега Доланца у овом оперативном троуглу наизменичних веза и утицаја са јасним циљевима и пројекцијама још од 60их.

Утужује се давање и продужавање тајности правним средствима која ми стоје на располагању, јер под посебним законима ја губим сва права, правну личност и право утуживања узрока оваквог стања, наиме крађу и злоупотребу сопствене егзистенције (услов из члана 13 Г-10 СРН и међусобне размене тајних података у вези заштите злоупотребе података уграђених у целу операцију).

Скоро потпуно ишчезла породица, која је постала објектом ове тајне операције из разлога злоупотребе њене судбине деценијама уназад је реално уз све уважавајуће разлике била и остала под вишеструким притиском и изнудама ускључиво из разлога основне егзистенције. Низ детаља тек ће оставити немим ширу јавност, а ово чиним из недељивог, заједничког минимума интереса било које социјалне средине и било ког уставно-правног система. Државе подписнице заједничке законске регулативе која се примењује, САД, В. Британија, Француска и остале НАТО-земље подписнице уговора су обевештене, односно биће обавештене о забрани конкретне операције. За ово постоји и законска основа из самих рестриктивних правних услова, члан 38 став 1 последња реченица додатног уговора о правима стациониарних трупа, њихових припадника или лица у том својству (Хаос-агент-провакатор „Лаци“) на тлу СРН. Закон је од 51 – 59 – 61 године.

Имам 58 година и уништен живот, али и даље потпуну духовну и интелектуалну кредибилност, довљно знања и капацитета да упркос свим нападима (тотално уништење егзистенције) ствар довдем до краја из недељивог, било чијег интереса. Од личне и тешке породичне трагедије нећу дозволити да се направи нова политичка или нека друга лакрдија, а докази су такви да ће и одељења специјалних операција имати довољно да информишу и размишљају о свим последицама оваквих игара. Наставак следи, а доле су процеси у току или који обележевају овај последњи период. Сасвим доле су линкови ка страницама у вези притужбе омбудсману, кривичне пријаве МУПу од 15. 11. 2013 и даље на немачкој страници, подаци дати контролним телима немачког бундестага. Потпуна институционална ћутња и дата укратко правна основа опредељује правни пут ка уставним судовима. Иначе у међувремену је јасно да постоји политички шири договор о наставку опструкције употребе правних средстава и дозвољавања правичног поступка, чак шта више употреба било ког правног лека независно од у међувремену познатих чињеница тајним службама и делу медија. Медији, као и Ви су потпуно повучени и ћуте, тако да не очекујем ни од Вас посебну реакцију у следећем времену.

https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

https://viktorkoss.wordpress.com/

….

Rezultat slika za Информер лого Sa Fejsbuka informacija – redakciji lista „Informer“

  • Šta je decenijama pod institucionalnom državnom tajnom?
  • Zašto je Tadić svu arhivu sa ovim slučajem napravio nepostojećom?
  • Zašto kancelarija saveta za nac. bezbednost daje naloge za brisanje elektronske pošte?
  • Zašto su D. Šutanovac i kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost u više navrata brisali svoju poštu iz mog e-mail-boxa?
  • Zašto povеrenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ćuti?
  • Zašto ćute G-10 komisija i PKGr., kontrolna tela nemačkog bundestaga?
  • Zašto je zabranjen svaki iskaz pred sudom i doneta zabrana utuživanja prepoznatog stanja pljačke identiteta i stvarne porodične sudbine u konstrukciji agenta-provokatora „Lacija“
  • Kakve veze su postojale od sedamdesetih između Dolanca – P2 – Gladia u vezi ovog slučaja i kako se „upravljalo“ i pripremao haos devdesetih?
  • Zašto je Saša Vukadinović postao savetnikom Pajtića?
  • Zašto Čanak i Tadić imaju koaliciju i pored ostalih parlamentarnih stranaka ćute?
  • Zašto su svi prigovori i sva pravna sredstva pod institucionalnom ćutnjom?
  • Koja je uloga „mreže ćutanja“ iz Trumanove doktrine, saradnja Gelen-grupe i bivših pripadnika sistema rajha sa CIA, Alanom Dalsom i Wizlerom – šefovima CIA i šefovima prikrivenih operacija do danas?
  • INFORMER – hoće istinu – stoji na dlanu ne samo informeru i svi ćute, zašto?
  • Ombudsmanu – Saši Jankoviću, kao i pokrajinskom i gradskom ombudsmanu je upućena pritužba. U međuvremenu kao neki odgovor je ova odluka VJT-ZR.
  • Predviđeni odštetni zahtev u visini nenadoknadive štete koja je činjena u „igri bez pravila“ više od sedamdeset godina
  • http://wp.me/P3pD8b-cs
 http://wp.me/p3pD8b-cJ
Advertisements

Стратегија заштите података о личности Р. Србије   Leave a comment

erde-007

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS” broj 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi

STRATEGIJU
ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI

I. UVOD

1. Razlozi za donošenje strategije

Pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao deo prava na privatnost, predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. U savremenim uslovima ovo pravo je sve ugroženije. Razvojem nauke i tehnologije, posebno razvojem savremenih komunikacija, uvođenjem novih informacionih sistema i stvaranjem baza podataka u svim oblastima, uz nesporno korisne efekte, stvaraju se i pretpostavke za nove oblike ugrožavanja prava na privatnost, odnosno zloupotrebu podataka o ličnosti. Podaci na osnovu kojih se utvrđuje ili se može utvrditi identitet određenog lica mogu biti zloupotrebljeni za nadziranje i usmeravanje ponašanja i navika tog lica, za trgovinu i razmenu baza podataka o ličnosti, za krađu identiteta, kao i za razne druge oblike zloupotrebe.

Polazeći od toga, da u savremenom društvu postoji mnogo toga što predstavlja ozbiljnu pretnju pravu na privatnost, a time i mnogim drugim ljudskim pravima, u Republici Srbiji je neophodno strateškim pristupom, koristeći iskustva i pomoć međunarodne zajednice, obezbediti odgovarajuće pravne i faktičke uslove za razvoj i delovanje nacionalnih kapaciteta za zaštitu podataka o ličnosti. Neophodno je stvoriti potrebne normativne, ali i sve druge pretpostavke da bi se preventivno ali i na drugi način sprečilo ugrožavanje tog prava, zagarantovanog međunarodnim sporazumima i nacionalnim zakonodavstvom.

Strategijom zaštite podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Strategija), polazeći od faktičkog stanja u pogledu pravnog i institucionalnog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Republici Srbiji, utvrđuju se ciljevi, mere i aktivnosti, uloga i odgovornost izvršne vlasti, nadzornog organa i drugih subjekata u ostvarivanju ovog prava garantovanog Ustavom Republike Srbije.

U skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane, potvrđenim 2008. godine ovom strategijom obezbeđuju se uslovi za izvršavanje preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU i ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz članstva u Savetu Evrope.
2. Ključna načela i ciljevi zaštite podataka

Uslov za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji, kao važnog segmenta prava na privatnost, u skladu sa pravilima EU iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, jeste da nacionalno zakonodavstvo bude u potpunosti usklađeno sa odredbama Direktive 95/46/EZ. Pravni okvir Republike Srbije mora obezbediti jasna pravila i procedure po kojima rukovalac podataka o ličnosti može vršiti obradu podataka. Načela i prava koja su propisana Direktivom 95/46/EZ moraju u potpunosti biti preuzeta u nacionalno zakonodavstvo.

Obrada i zaštita podataka o ličnosti moraju biti zasnovani na:

  • načelu zakonitosti i poštene obrade podataka;
  • načelu srazmernosti;
  • načelu tačnosti podataka;
  • načelu zaštite podataka;
  • načelu poverenja u obradu podataka;
  • načelu zabrane obrade posebno osetljivih podatka;
  • pravu na informaciju;
  • pravu na pristup podacima;
  • pravu na sudsku zaštitu lica čiji se podaci obrađuju i pravu na odštetu;
  • sankcijama zbog nedozvoljene obrade podataka;
  • formiranju nezavisnog nadzornog organa.

Republika Srbija je, oslanjajući se na iskustva država članica Evropske unije i Saveta Evrope, utvrdila ciljeve svojih aktivnosti na zaštiti podataka o ličnosti. Oni su podeljeni u dve osnovne grupe:

Opšti ciljevi:

  • javnost rada javnog i privatnog sektora;
  • dostupnost podataka o ličnosti licu čiji se podaci obrađuju;
  • zaštita prava na privatnost i ostalih ljudska prava i osnovnih sloboda u obradi podataka o ličnosti;
  • jačanje poverenja građana u institucije javnog i privatnog sektora koje raspolažu njihovim podacima o ličnosti;
  • razvoj institucije nadležne za praćenje i kontrolu korišćenja zbirki podataka o ličnosti;
  • jačanje i prilagođavanje informacionih tehnologija.

Posebni ciljevi:

  • usklađivanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa propisima EU;
  • usklađivanje zakonskih i podzakonskih propisa iz drugih oblasti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti;
  • izgradnja nezavisnog organa za zaštitu prava i nadzor;
  • upoznavanje javnosti sa sistemom zaštite podataka o ličnosti;
  • dodatno stručno usavršavanje lica odgovornih za zaštitu podataka o ličnosti.

II. ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI – STANjE I PROBLEMI

  1. Postojeće stanje kao uzrok problema

Republika Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj, sve do pred kraj 2008. godine, nije postojao zakon kojim je na sistemski način uređena zaštita podataka o ličnosti.

Zakonodavni okvir zaštite podataka o ličnosti postoji već desetak godina, nakon što je Skupština Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine, potvrdila Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka koja je tako postala sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka. U Saveznoj Republici Jugoslaviji ova oblast je bila uređena Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni list SRJ” br. 24/98 i 26/98 – ispravka), koji je usklađen sa pomenutom Konvencijom Saveta Evrope, ali sa druge strane nije usklađen sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 95/46/EZ o zaštiti građana u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka, pa je ovaj zakon, sa stanovišta novih evropskih standarda, bio dobrim delom prevaziđen. Navedeni zakon bio je ograničen uglavnom na materiju zaštite podataka o ličnosti, ali nije uredio prikupljanje, obradu ili korišćenje podataka o ličnosti, što je trebalo da bude uređeno posebnim zakonima koji nikada nisu doneti. Osim toga, taj zakon od trenutka donošenja nikada nije ni bio realno primenjen. Tako je, Republika Srbija bila u situaciji da kao pravni sledbenik nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije i državne zajednice Srbije i Crne Gore formalno ima, ali da faktički nema zakon koji uređuju ovu oblast.

Formalnopravni razlog takvog stanja je i to da, kada su prenošene nadležnosti saveznih organa na organe Republike Srbije, nije bio određen državni organ koji bi preuzeo nadležnost za ostvarivanje prava po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, pa se on nije ni mogao realno primenjivati.

Pored toga, suštinski razlozi za stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti su i ti što neadekvatni standardi sadržani u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, nisu ni mogli da obezbede zahteve koji proizilaze iz Direktive Evropskog parlamenta i Saveta 95/46/EZ, kojima su afirmisani standardi Evropske unije u ovoj oblasti, pre svega standard najveće moguće transparentnosti obrade podataka i efikasnosti nadzora nad obradom.

Ustavom Republike Srbije, u članu 42. garantovana je zaštita podataka o ličnosti. Da bi se ona mogla efikasno obezbediti, bilo je neophodno doneti novi zakon, koji bi na savremeni način, u skladu sa važećim standardima Evropske unije, obezbedio efikasnu zaštitu ličnih podataka.
U međuvremenu, doneti zakoni koji su u neposrednoj vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, kao što su npr. Zakon o ličnoj karti i Zakon o putnim ispravama. Oba ta zakona predviđaju korišćenje biometrijskih podataka o ličnosti u novim dokumentima, što, bez sistema u pogledu korišćenja, obrade, kontrole i zaštite biometrijskih podataka, predstavlja moguću opasnost za kršenje ustavnog prava na zaštitu podatka o ličnosti.

Činjenice i saznanja do kojih je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik) došao na osnovu prijava i žalbi građana, kao i drugih vidova saznanja tokom 2009. godine, prve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08 i 104/09-dr. zakon), kada faktički i nisu postojali realni uslovi za ostvarivanje funkcije nadzora, govore o sledećem:

Oko 350.000 subjekata javnog i privatnog sektora bave se obradom podataka o ličnosti. Većina tih subjekata, ima po nekoliko zbirki ili baza podataka o ličnosti i ukupan broj evidencija se procenjuje na preko milion. Ove evidencije obuhvataju evidencije državnih organa, ustanova penzijskog i zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, socijalne zaštite, bankarskog sistema, komunalnih službi, udruženja građana, kao i obradu podataka putem video nadzora na javnim mestima, poslovnim i stambenim objektima i dr. Za mnoge od tih obrada podataka ne postoji izričit zakonski osnov, odnosno saglasnost lica ili zakonom nije uređena svrha i obim podataka koji se obrađuju, trajanje i dr, a u mnogim od ovih slučajeva se radi o obradi naročito osetljivih podataka, kao što su podaci o lečenju, socijalnom statusu i dr.

Poseban problem predstavlja to što Poverenik ne učestvuje u postupku predlaganja i donošenja propisa kojima se uspostavljaju nove zbirke podataka ili uvode nove informacione tehnologije. Pošto ne postoji obaveza pribavljanja mišljenja Poverenika, taj organ je mogao da reaguje tek posle donošenja propisa, što stvara sistemske probleme u usklađivanju regulative u oblasti zaštite podataka o ličnosti, sa Zakonom o zaštiti podatka o ličnosti, međunarodnim dokumentima, kao i praksom Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu. Inače, potreba da Poverenik učestvuje u postupku donošenja propisa kojima se uređuju određena pitanja prava na zaštitu podataka o ličnosti, kroz davanje mišljenja, jasno proizilazi iz člana 44. stav 1. tačka 7. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i čl. 20. i 28. Direktive 95/46/EZ.

Budući da je Republika Srbija jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja je donela sistemski zakon koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, donošenje Strategije je značajno za dostizanje postavljenih ciljeva u ovoj oblasti i bitan uslov za uspešnu primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što je veoma značajno i sa stanovišta nastavka evropskih integracija, poštovanja demokratskih standarda i ljudskih prava i stvaranja otvorenog i transparentnog društva.
III. PRAVNI OKVIR ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI

  1. Ustav Republike Srbije

Ustav Republike Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti na sledeći način:

„Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.
Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.
Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.
Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.”

Navedena ustavna odredba sadrži standarde zaštite podataka o ličnosti koje imaju i države članice EU. Zaštita podataka o ličnosti, je značajan deo šireg prava na privatnost, što je u teoriji poznato pod nazivom „privatnost podataka”. Ova materija detaljno je uređena u nekoliko međunarodnih pravnih akata, koje Republika Srbija, zbog pridruživanja EU, treba da implementira u svoj pravni sistem.

  1. Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i Dodatnog protokola uz Konvenciju

Republika Srbija je potpisala i potvrdila Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti, u septembru 2005. godine, koja je u odnosu na Republiku Srbiju, stypila na snagu 1. januara 2006. godine.

U oktobru 2008. godine, Republika Srbija je donela Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka.

  1. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i podzakonski akti

Značajan korak u oblasti zaštite podataka o ličnosti načinjen je donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, 23. oktobra 2008. godine. Ovaj zakon predstavlja opšti zakonski okvir koji reguliše prikupljanje, obradu i prenošenje podataka o ličnosti. Tim zakonom se garantuje zaštita podataka o ličnosti svakom licu, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva, čime se sprovodi princip zabrane diskriminacije u ovoj oblasti.

Za sprovođenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti doneti su sledeći podzakonski akti:

1) Uredba o obrascu za vođenje evidencije i načinu vođenja evidencije o obradi podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 50/09.);

2) Pravilnik o načinu prethodne provere radnji obrade podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 35/09);

3) Pravilnik o obrascu legitimacije ovlašćenog lica za vršenje nadzora po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 35/09).

Ministarstvo pravde priprema podzakonski akt o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka, koji treba da donese Vlada.

  1. Drugi zakonski i podzakonski akti od značaja za zaštitu podataka o ličnosti

Drugi zakoni i propisi u Republici Srbiji uređuju oblast zaštite podataka o ličnosti, npr. propisi koji uređuju: bankarski sektor, sektor penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, zaštitu zdravlja, sektor bezbednosti, sektor telekomunikacija, sektor obrazovanja, sektor radnih odnosa, slobodan pristup informacijama od javnog značaja, oglašavanje i reklamiranje, arhivsku građu, tržište hartija od vrednosti i dr.

S obzirom da je opšti pravni okvir koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti nastao tek krajem 2008. godine, mnogi zakoni i drugi propisi nisu usklađeni sa tim pravnim okvirom. Zbog toga je potrebno utvrditi koji zakoni i drugi propisi uređuju materiju zaštite podataka o ličnosti i izvršiti analizu njihove usklađenosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.

Postoje, takođe, veoma važne oblasti u kojima još uvek nisu doneti odgovarajući propisi kojima se uređuje pitanje obrade podataka o ličnosti koje je veoma zastupljeno u tim oblastima, kao što su npr. marketing, video nadzor, upotreba biometrijskih podataka i dr.

  1. Međunarodni dokumenti i propisi od značaja za zaštitu podataka o ličnosti
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine;
  • Evropska konvencija o zaštiti lica u pogledu automatske obrade ličnih podataka Saveta Evrope, usvojena 28. januara 1981. godina u Strazburu i Dodatni protokol uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka, sačinjen u Strazburu 2001. godine;
  • Konvencija o sprovođenju Šengenskog sporazuma od 14. juna 1985. godine između vlada Ekonomske unije Beneluksa, Savezne Republike Nemačke i Francuske Republike, o postupnom uklanjanju kontrole na zajedničkim granicama;
  • Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta, o zaštiti građana u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnom kretanju tih podataka (95/46/EZ od 24. oktobra 1995. godine);
  • Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta, u vezi obrade ličnih podataka i zaštite privatnosti u elektronskom komunikacionom sektoru (2002/58/EZ od 12. jula 2002. godine);
  • Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o zadržavanju generisanih ili obrađenih podataka u vezi sa obradom u javnosti raspoloživih elektronskih komunikacionih servisa ili javne komunikacione mreže i dopune (2002/58/EZ i 2006/24/EZ od 15. marta 2006. godine);
  • Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta u vezi sa obradom ličnih podataka i zaštitom privatnosti u telekomunikacionom sektoru (97/66/EZ od 15. decembra 1997. godine);
  • Okvirna odluka o zaštiti ličnih podataka koji se obrađuju u okviru policijske i pravne saradnje u krivičnim stvarima (2008/977/JHA).
  1. Neophodnost usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU

Republici Srbiji predstoji značajan zadatak da sa obezbeđivanjem ostvarivanja efikasne zaštite podataka o ličnosti na osnovu postojećeg ustavnog i zakonskog okvira, istovremeno taj okvir i dalje razvija i usaglašava sa napred navedenim međunarodnim dokumentima. To podrazumeva dalje usklađivanje domaćeg pravnog sistema zaštite podataka o ličnosti, kao i donošenje novih propisa u ovoj oblasti, da bi se:

  • obezbedilo ostvarivanje zagarantovanog prava i slobode na zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa članom 42. Ustava Republike Srbije;
  • unapredio pravni sistem Republike Srbije, posebno novi pravni okvir zaštite podataka o ličnosti;
  • izvršile obaveze koje proizilaze iz potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju;
  • uskladilo domaće zakonodavstvo sa propisima EU i obezbedili uslovi za ostvarivanje obaveza koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u Savetu Evrope.

6.1. Usklađivanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa propisima EU

Neophodne su izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kako bi se uskladio sa propisima EU i obezbedilo:

  • usklađivanje zaštite podataka o ličnosti sa odredbama Direktive 95/46/EZ, koje je uslovljeno razvojem novije sudske prakse Suda evropskih zajednica u Luksemburgu i prava zaštite podataka o ličnosti u državama članicama EU, kao i praksom Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu;
  • nesmetano funkcionisanje i obezbeđivanje nezavisnosti nadzornog organa u skladu sa evropskim standardima;
  • veće ostvarivanje prava građana Republike Srbije na zaštitu podataka o ličnosti, kao i veću odgovornost lica koja vode zbirke podataka o ličnosti u javnom i privatnom sektoru, radi zakonite obrade podataka o ličnosti;
  • dosledna primena načela zakonitosti i srazmernosti u obradi i zaštiti ličnih podataka.

6.2. Usklađivanje zakonskih i podzakonskih propisa iz drugih oblasti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

U cilju efikasnije i kvalitetnije zaštite podataka o ličnosti, neophodno je utvrditi mere kojima se sprečava javno objavljivanje podataka iz privatnog života lica i prosleđivanje tih podataka drugim subjektima izvan svrhe utvrđene zakonom. U skladu sa tim, izuzetno je značajno utvrditi kriterijume bezbednosti podataka da bi oni odgovarali stvarnom stanju.

Neophodno je, utvrditi koji se zakoni i podzakonski propisi u pravnom sistemu Republike Srbije odnose na obradu podataka o ličnosti, da bi se oni uskladili sa sistemskim rešenjima. Ovi propisi moraju biti potrebni i biti primenjivi od onih subjekata čiji se poslovi ovim propisima uređuju.
Mere:

  • utvrditi koji zakoni uređuju pojedina pitanja koja se odnose na zaštitu podataka o ličnosti i izvršiti analizu njihove usklađenosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti;
  • pripremiti predloge izmena i dopuna ovih zakona i obezbediti njihovo usvajanje;
  • analizirati izmene i dopune podzakonskih propisa koji se odnose na obradu podataka o ličnosti, kako bi se usaglasili sa opštim propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti;
  • u pripremi i donošenju novih zakona i drugih propisa koji uređuju pojedine oblasti, a kojima se uspostavljaju nove zbirke podataka o ličnosti ili na drugi način uređuje obrada podataka o ličnosti, obezbediti doslednu primenu opštih principa utvrđenih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, međunarodnim dokumentima i standardima država članica EU, a u saradnji sa Poverenikom.

IV. JAVNOST RADA, JAČANjE POVERENjA GRAĐANA U INSTITUCIJE KOJE SE BAVE OBRADOM PODATAKA O LIČNOSTI I RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

  1. Obezbeđenje javnosti rada javnog i privatnog sektora

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti utvrđuje značenje osnovnih pojmova koji se u njemu koriste, kao što su: podatak o ličnosti, fizičko lice, obrada podataka, organ vlasti, rukovalac podataka, zbirka podataka, korisnik podataka, obrađivač podataka, pismeni oblik i centralni registar zbirke podataka. Rukovalac podataka je svako fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke.

Zaštita podataka o ličnosti se odnosi na sva fizička i pravna lica, uključujući i organe vlasti, a koja su ustanovljena, registrovana ili imaju sedište u Republici Srbiji, kao i na sva lica koja nisu registrovana u Republici Srbiji, ali koja za obavljanje svojih poslova prikupljaju podatke o ličnosti (fotokopijom identifikacionih i drugih dokumenata, uzimanjem biometrijskih podataka, arhiviranjem video-snimaka prostorija pod video nadzorom itd.) i upotrebljavaju automatsku ili drugu opremu za obradu podataka o ličnosti, osim ako se ta oprema isključivo koristi samo za prenos podataka.

Mere:

  • obezbediti da zaštita podataka o ličnosti obuhvati sve subjekte koji se bave prikupljanjem, korišćenjem, čuvanjem i drugim radnjama obrade podataka o ličnosti;
  • obezbediti da sva pravna i fizička lica budu upoznata sa svojim pravima i obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti;
  • obezbediti da svako lice čiji podaci se prikupljaju bude obavešteno na koji način i u koje svrhe se raspolaže njegovim podacima koji su prikupljeni ili ustupljeni drugim subjektima.
  1. Jačanje poverenja građana u institucije javnog i privatnog sektora koje raspolažu podacima o ličnosti

Poverenje građana u institucije javnog i privatnog sektora jedan je od osnova efikasnog funkcionisanja državne vlasti, kao i kreiranja i usmeravanja državne politike. Obezbeđujući sigurnost građana uspostavljanjem odgovarajućih mehanizama zaštite podataka o ličnosti i stalnim pružanjem informacija građanima o njihovim pravima i obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, nosioci vlasti, a posebno izvršna vlast, jačaće poverenje građana u institucije javnog i privatnog sektora.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti utvrđuje uslove za obradu podataka o ličnosti. Obrada nije dozvoljena bez pristanka ovlašćenog lica ili bez zakonskog ovlašćenja ako se vrši u svrhu koja je drugačija od one za koju je određena, ako svrha obrade nije jasno određena ili je izmenjena i ako je način obrade nedozvoljen, kao i iz drugih razloga propisanih zakonom. Zakon uređuje i obradu ličnih podataka sa pristankom ili bez pristanka lica na koje se podaci odnose. Obrada bez pristanka dozvoljena je samo u cilju ostvarivanja ili zaštite životno važnog interesa lica, u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom i u drugim slučajevima koji su isključivo propisani zakonom. Državni organ može da obrađuje podatke bez pristanka ako je to potrebno radi ostvarivanja interesa bezbednosti, vođenja krivičnog postupka, zaštite ekonomskih interesa države, prava i sloboda i drugog javnog interesa.

Prema tome, obrada podataka o ličnosti na određenoj teritoriji moguća je samo ukoliko je to utvrđeno u važećim zakonima ili uz pismenu saglasnost lica na koje se podaci odnose, npr. ugovorom ili posebno slobodno izraženom voljom. Obrada podataka o ličnosti nije moguća ukoliko za to ne postoji osnov u propisima, odnosno ne postoji saglasnost lica na koga se podaci o ličnosti odnose.

Rukovalac podataka dužan je da pre prikupljanja i obrade podataka o ličnosti o tome upozna lice na koje se ti podaci odnose i da ga obavesti o svom identitetu, svrsi prikupljanja i obrade podataka, načinu korišćenja, licima koja koriste podatke, pravnom osnovu prikupljanja, pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade i dr. Upoznavanje lica sa takvom obradom podataka vrši se u pismenom obliku. Takođe, rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose i korisnika ovih podataka, o izmeni, dopuni ili brisanju podataka i to bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana izmene, dopune ili brisanja podataka.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uređuje i prava i zaštitu prava lica čiji se podaci obrađuju. U vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, lice čiji se podaci obrađuju, ima sledeća prava: pravo na obaveštenje o obradi, pravo na uvid, pravo na kopiju i prava povodom izvršenog uvida (pod kojim se podrazumeva da lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka kao i prekid i privremenu obustavu obrade. Postupak ostvarivanja ovih prava detaljno je uređen Zakonom.

Nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja ustanovljenog Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004. godine proširena je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i na oblast zaštite podataka o ličnosti, što je i jedan od savremenih trendova u uporednom pravu. Shodno novim nadležnostima, naziv dosadašnje institucije je promenjen u Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, na taj način, ustanovljava i institucionalni okvir za unapređenje i zaštitu podataka o ličnosti. Proširenjem nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i na poslove zaštite podataka o ličnosti izbegnut je dug period konstituisanja same institucije i njene stručne službe, što će svakako ubrzati uspešnu kontrolu u oblasti zaštite podataka o ličnosti u kojoj Republika Srbija znatno zaostaje. Poverenik, prema Zakonu, vodi i Centralni registar čija je osnovna svrha da građanima pruži informacije o tome koji organi, pravna i fizička lica, odnosno rukovaoci podataka raspolažu podacima o ličnosti i koje zbirke podataka o ličnosti vode ta tela, i u vezi sa tim Centralni registar ima za svrhu lakše ostvarivanja prava propisanih Zakonom.

Mere:

  • obezbediti da za svaku obradu podataka o ličnosti postoji pravni osnov za obradu, bez koga rukovalac podataka ne sme obrađivati podatke;
  • obezbediti da javnost zna kada i u kojim slučajevima se mogu tražiti podaci o ličnosti;
  • obezbediti da svaki rukovalac zbirkom podataka jasno utvrdi način čuvanja podataka i ko može imati pristup podacima;
  • unaprediti svest rukovalaca zbirki podataka o tome da adekvatno čuvanje zbirki podataka smanjuje mogućnost zloupotreba i nezakonitog davanja ili korišćenja podataka;
  • obezbediti uslove za efikasnu kontrolu, pre svega obezbediti uslove Povereniku za nesmetano vršenje nadzora.
  1. Razvoj i prilagođavanje informacionih tehnologija

Razvijanje i prilagođavanje informacionih tehnologija veoma je bitno za zaštitu podataka o ličnosti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uređuje pitanje obezbeđenja podataka i evidencija. Zakonom su propisane organizacione i tehničke mere za zaštitu podataka o ličnosti od zloupotrebe, uništenja, gubitka, neovlašćene promene ili pristupa. Rukovalac podataka je dužan da obrazuje i vodi evidenciju o podacima o ličnosti i zbirkama podataka koje vodi, kao i sadržinu ove evidencije. Rukovalac ima obavezu da pre započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka o ličnosti, dostavi o tome obaveštenje Povereniku.

Zaštita podataka o ličnosti zahteva prilagođavanje informacionih tehnologija da bi se podaci o ličnosti obrađivali na zakonit način. Pretpostavka ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti jeste postojanje takvih tehnologija i mera obezbeđenja podataka koje rukovaocu podataka omogućuju da u svakom trenutku može utvrditi kada su podaci u zbirci podataka obrađivani, korišćeni ili menjani, ko je to uradio, zbog čega i po kom osnovu. Takvo praćenje korišćenja podataka izuzetno je značajno za sprečavanje zloupotrebe u rukovođenju zbirkom podataka o ličnosti. Time se obezbeđuje nadzor nad pristupom zbirci podataka za sve koji mogu da joj pristupe.

Takođe, treba izgraditi svest svakog lica da nema neograničenog pristupa podacima, da je pristup dozvoljen samo na osnovu izričitih ovlašćenja za vođenje određenih upravnih, sudskih ili drugih postupaka.

Spoljno praćenje obrade podataka predstavlja nadzor nad davanjem podataka o ličnosti drugim korisnicima. Posebno je važno, da svaki korisnik podataka mora dostaviti rukovaocu pravni osnov za pristup podacima o ličnosti, a da rukovalac zbirkom sve te osnove zabeleži za potrebe nadzora.

Mere:

  • obezbediti da se obaveza nedržavnih subjekata u pogledu obaveze davanja informacija državnim organima i organizacijama o fizičkom licu čijim podacima raspolaže u svojoj zbirci, ostvaruje u skladu sa zakonom;
  • obezbediti dosledno poštovanje zakonske obaveze u pogledu obaveštavanja građana o podacima koji se o njima prikupljaju i u koju svrhu;
  • obezbediti da ovlašćenja organa, odnosno lica kojima je povereno sprovođenje zaštite podataka o ličnosti, odnosno zakona budu jasno utvrđena;
  • obezbediti primenu propisanih tehničkih standarda u vođenju elektronskih baza podataka;
  • obezbediti licima koja obrađuju podatke obuku o znanjima i veštinama obrade i zaštite podataka o ličnosti;
  • obezbediti primenu mera zaštite podataka i integriteta kompjuterskih sistema u fizičkom i bezbednosnom smislu:
    a) utvrditi obavezne standarde i normative koje treba da primenjuju tehnički izvršioci, odnosno informatičari;
    b) standardizovati elektronski uvid u zbirku podataka, primenom načela praćenja korišćenja podataka pomoću informacionih tehnologija (IT);
    v) urediti povezivanje zbirki podataka o ličnosti unutar javnog sektora, za koje je potrebno obezbediti visoke IT standarde i utvrditi kada se takvo povezivanje uopšte može sprovesti;
  • radi obezbeđivanja prava lica na pristup podacima o ličnosti, obezbediti informatizaciju zbirki podataka i kreirati logbuk („logbook”) – dnevnik uvida.
    V. INSTITUCIONALNI OKVIR ZA SPROVOĐENjE
    ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI
  1. Izgradnja institucije nezavisnog organa – Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Jedan od osnovnih preduslova za zaštitu podataka o ličnosti je uspostavljanje nezavisnog državnog nadzornog organa za zaštitu podataka o ličnosti. Članom 81. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije, predviđeno je da će stupanjem na snagu tog sporazuma, Republika Srbija uskladiti svoje zakonodavstvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti sa pravom Zajednice i sa drugim međunarodnim dokumentima koji uređuju pravo na privatnost, kao i da će Republika Srbija obrazovati nezavisni nadzorni organ sa finansijskim i ljudskim resursima dovoljnim da bi se sprovodila efikasna kontrola i garantovalo sprovođenje zakona u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Direktiva 95/46/EZ, u članu 28, takođe, određuje da svaka država članica mora obezbediti da jedan ili više organa na njenoj teritoriji bude odgovoran za nadzor nad sprovođenjem odredaba koje su države članice usvojile u skladu sa tom direktivom. Ti organi moraju biti potpuno nezavisni u obavljanju funkcija koje su im ustanovljene. Svaka država članica mora da obezbedi da se u pripremi mera i izradi propisa koji su u vezi sa zaštitom prava i sloboda po pitanju obrade podataka o ličnosti, nadležni organi konsultuju sa nadzornim organima.

Dodatni protokol uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka, u članu 1, takođe, predviđa da nadzorni organi vrše svoje funkcije potpuno nezavisno i da imaju posebno ovlašćenje da istražuju i da se umešaju, kao i ovlašćenje da se uključe u pravne postupke ili da ukažu nadležnim pravosudnim organima na kršenje odredaba domaćeg prava kojima se štite načela utvrđena Protokolom.

Šengenska konvencija, u članu 114, takođe, zahteva nezavisan nadzor, tako što propisuje da svaka strana ugovornica imenuje nadzorni organ, koji je po nacionalnom zakonodavstvu nadležan za sprovođenje nezavisnog nadzora zbirke podataka nacionalnog dela šengenskog informacionog sistema i za proveravanje da obrada i korišćenje podataka koji su uneti u šengenski informacioni sistem ne predstavlja kršenje prava lica na koja se podaci odnose. U tom cilju, nadzorni organ ima pristup zbirci podataka nacionalnog dela šengenskog informacionog sistema.

U skladu sa navedenim dokumentima i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ustanovljene su nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Poverenik je Zakonom preimenovan u Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sa statusom samostalnog državnog organa koji je nezavisan u vršenju svojih nadležnosti, a kome je Zakon počev od njegove primene, od 1. januara 2009. godine, odredio centralnu ulogu u zaštiti, promociji i unapređenju zaštite podataka o ličnosti, uključujući i nadzor nad sprovođenjem zakona. Ovakvo zakonsko rešenje preuzeto iz iskustava drugih zemalja, prema kome funkcije nadzornog organa i zaštitu prava u vezi sa obradom ličnih podataka vrši organ koji štiti pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, pokazalo se kao efikasno i celishodno, budući da isti organ ceni pretežnost interesa, između prava javnosti na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na privatnost.

Poverenik, kao nezavisan organ, postupa po žalbi podnosioca zahteva za pristup podacima o ličnosti. Podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Povereniku: protiv odluke rukovaoca podataka kojom je odbijen ili odbačen zahtev, kada rukovalac podataka ne odluči po zahtevu u propisanom roku, ako rukovalac podataka ne stavi na uvid podatak, ako ne izda kopiju podataka ili to ne učini u roku i na način propisan zakonom, ako rukovalac podataka uslovi izdavanje kopije podataka uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade kopije ili ako rukovalac podataka, suprotno zakonu, otežava ili onemogućava ostvarivanje prava. Poverenik donosi odluku po žalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe, s tim što žalbu prethodno dostavlja rukovaocu podataka na izjašnjenje, a o navodima iz odgovora na žalbu se može izjasniti i podnosilac žalbe. Poverenik, odnosno lice koga on ovlasti ima i pravo da, radi utvrđivanja činjeničnog stanja, omogući uvid u podatak, odnosno zbirku podataka.
Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, rešenje Poverenika po žalbi je obavezujuće, konačno i izvršno, s tim da Vlada, u slučaju potrebe, obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika. Ovakva odredba kakvu sadrži i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahteva da Vlada utvrdi mehanizme za njeno sprovođenje.

Protiv odluke Poverenika, stranka koja smatra da joj je povređeno pravo ili interes, može pokrenuti upravni spor.

Ograničenja prava nadzornog organa u oblasti zaštite podataka o ličnosti iz člana 45. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, stavljena su van snage donošenjem Zakona o tajnosti podataka decembra 2009. godine što je važno sa aspekta obezbeđenja nesmetanog nadzora propisanih Dodatnim protokolom uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, Direktivom 95/46/EZ i Šengenskom konvencijom.

Pored nadležnosti koje se odnose na postupanje po žalbi, Povereniku su ustanovljene i druge veoma obimne nadležnosti u vezi sa zaštitom podataka: da nadzire sprovođenje zaštite podataka, da vodi Centralni registar, da nadzire i dozvoljava iznošenje podataka iz Republike Srbije i sastavlja listu država i međunarodnih organizacija koje imaju odgovarajuću uređenu zaštitu podataka. Poverenik, takođe, ukazuje i na uočene zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka, daje mišljenje o tome da li neki skup podataka predstavlja zbirku podataka, kao i mišljenje u vezi sa uspostavljanjem novih zbirki podataka. Poverenik prati primenu mera za zaštitu podataka i predlaže poboljšanje tih mera, daje predloge i mere za unapređenje zaštite podataka i dr.

Imajući u vidu napred izneto, u narednom periodu mora se posvetiti posebna pažnja, da se, u skladu sa zahtevima iz navedenih međunarodnih dokumenata, obezbede nužne pretpostavke za punu zaštitu prava građana u vezi sa obradom njihovih podataka.

Mere:

  • Da Vlada, u što kraćem roku, donese podzakonski akt o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka, u skladu sa članom 16. stav 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao preduslov za usklađivanje postojećih zbirki podataka sa Zakonom;
  • obezbediti neophodne normativne pretpostavke za ostvarivanje funkcije Vlade na obezbeđenju izvršenja rešenja Poverenika, donetih u postupku po žalbi za zaštitu prava, u slučaju kada je to neophodno;
  • da Poverenik obezbedi funkcionisanje Centralnog registara za vođenje evidencija zbirki podataka, u skladu sa Zakonom;
  • otkloniti normativne nedostatke Zakona o zaštiti podataka o ličnosti na osnovu iskustva Poverenika u primeni tog zakona i međunarodnih standarda;
  • da Poverenik, prateći postupanje svih subjekata u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, naročito organa javne vlasti, inicira potrebne izmene propisa u cilju poboljšanja normativnog okvira za zaštitu podataka sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
    Kao drugostepeni organ i nadzorni organ u oblasti zaštite podataka o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i preovlađujućom praksom u državama Evropske unije, Poverenik će obezbeđivati:
  • uputstva rukovaocima zbirki podataka u vezi sa obradom i zaštitom podataka;
  • pregled i nadzor nad zbirkama podataka o ličnosti rukovaoca;
  • nadzor nad prikupljanjem, pohranjivanjem, obradom i objavljivanjem podataka o ličnosti;
  • zaštitu prava lica u vezi sa obradom njegovih podataka u postupku po žalbi;
  • transparentnost evidencija zbirki podataka, obezbeđenjem uvida u Centralni registar zbirki podataka.
  1. Kapaciteti Poverenika

Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, Poverenik je doneo u novembru 2008. godine i Narodna skupština je na taj akt dala saglasnost u januaru 2009. godine. Aktom je predviđeno da služba Poverenika ima ukupno 69 zaposlenih za ostvarivanje postojećih i novih nadležnosti, pri čemu se rukovodilo iskustvima iz zemalja u okruženju. Budući da budžetom Republike Srbije za 2009. godinu nije bilo opredeljeno dovoljno sredstava za rad Poverenika, u toj godini nije bilo moguće zapošljavanje izvršilaca za obavljanje poslova na zaštiti podataka o ličnosti. Pored toga, nije obezbeđen i odgovarajući prostor za rad stručne službe Poverenika u vezi sa vršenjem novih nadležnosti.

Početkom 2010. godine otklonjene su prepreke u pogledu budžeta Poverenika i data je saglasnost na Kadrovski plan za 2010. godine, a izvesno je i obezbeđenje dodatnog prostora za rad.

U vezi sa kapacitetima, treba konstatovati da u Republici Srbiji, specijalizovanih kadrova za zaštitu podataka o ličnosti gotovo da nema ili ih ima jako malo, zbog čega se specijalizaciji kadrova mora posvetiti najveća pažnja. Takođe, tehnička modernizacija rada službe Poverenika je neophodna. Ulaganje u opremu je nužno, naročito u pogledu standardizovanosti i modernizacije, imajući u vidu sisteme i opremu preko kojih se danas prikupljaju, obrađuju, koriste i čuvaju podaci o ličnosti. To je osnovni preduslov za brzu reakciju i efikasan nadzor Poverenika u slučaju da državni organi ili privatna lica nezakonito i protivpravno prikupljaju podatke o ličnosti i za uspešnu borbu za sprovođenje zaštite podataka o ličnosti.

U 2009. godini, u odsustvu odgovarajućih kapaciteta, Poverenik je, osim donošenja akata iz njegove nadležnosti za sprovođenje Zakona, uspeo da, uz podršku međunarodnih subjekata, pripremi Vodič kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, nacrt Strategije, kao i da uspostavi Centralni registar zbirki podataka, započne edukaciju za primenu Zakona i da izradi novi potpuniji sajt Poverenika, a sve u cilju promovisanja prava na zaštitu podataka o ličnosti i dr.

Mere:

  • Vlada će obezbediti prostor za rad službe Poverenika;
  • Poverenik nastavlja sa prijemom zaposlenih, koristeći i mogućnosti javno-privatnog partnerstva u cilju zapošljavanja najboljih kadrova;
  • Poverenik, u skladu sa obezbeđenim materijalnim uslovima, nastavlja sa opremanjem službe na način koji u pogledu savremenih tehničkih rešenja može da odgovori zahtevima punog nadzora nad obradom podataka;
  • Poverenik će sačiniti program stručnog osposobljavanja i specijalizacije zaposlenih na poslovima zaštite podataka i preduzimati mere radi njegovog sprovođenja, putem seminara i drugih vidova obrazovanja, kroz praktičnu obuku, studijske posete sličnim institucijama u drugim zemljama, programe koje finansiraju ili organizuju međunarodne organizacije, stažiranje u sličnim institucijama zemalja članica EU, praćenje međunarodnih usvojenih standarda i dr.;
  • nadležne službe Vlade će materiju zaštite podataka o ličnosti uključiti u redovne godišnje programe obuke državnih službenika i program polaganja državnog stručnog ispita;
  • Poverenik će podsticati nadležne asocijacije, privredne i druge komore da organizuju stručne skupove i druge oblike obrazovanja za predstavnike svojih članova o zaštiti podataka o ličnosti.
  1. Poverenik i javnost

U sprovođenju sistema zaštite podataka o ličnosti, odnos Poverenika i „javnosti” od ključnog je značaja. Ovo se pokazalo tačnim i u drugim državama, a u Republici Srbiji i u nekim drugim oblastima.

3.1. Upoznavanje javnosti sa sistemom zaštite podataka o ličnosti
Zaštita podataka o ličnosti je deo osnovnog ljudskog prava na privatnost. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 8. utvrđuje da svako ima pravo na to da se poštuje njegov privatni i porodični život, stan i prepiska i da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava, osim ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Propisi Evropske unije ukazuju na obavezu da se pojedinci o kojima se sakupljaju podaci obaveste o obradi njihovih ličnih podataka i da im mora biti obezbeđena mogućnost da sami odlučuju na koji način će se tako sakupljeni podaci koristiti. Takođe, navedenim propisima uređuje se i pravo pristupa podacima o ličnosti i obezbeđuje sudska zaštita i naknada zbog kršenja tih prava.

S obzirom na složenost zaštite podataka o ličnosti, kao ljudskog prava i prava koja iz njega za građane proističu, ustanovljeni sistem zaštite podataka o ličnosti može se delotvorno sprovesti samo uz aktivno učešće građana.

Građanin, kao aktivni učesnik društvenih procesa, ali i subjekat prava na zaštitu podataka o ličnosti, mora biti adekvatno obavešten o svom pravu, načinu njegovog ostvarivanja, mogućim načinima zakonske zaštite, radu Poverenika, ali i o mehanizmima zaštite izvan države, pre svega pred Evropskim sudom za zaštitu ljudskih prava. Prema tome, stalno obrazovanje građana je jedan od ključnih faktora uspešnog sprovođenja zaštite podataka o ličnosti.

Medijskim kampanjama, redovnim obaveštavanjem javnosti, stalnim usavršavanjem i obrazovanjem rukovalaca podataka, ali i građana u vezi sa sistemom zaštite podataka o ličnosti, kao i preko internet stranica Poverenika, Vlade i drugih državnih organa, javnost treba da bude detaljnije upoznata o pravima i obavezama koje proizilaze iz sistema zaštite podataka o ličnosti.

Mere:

  • objaviti, promovisati i distribuirati Vodič kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti što širem krugu građana, uključujući i rukovaoce podataka;
  • obezbediti ostvarivanje prava uvida u katalog zbirki podataka o ličnosti zainteresovanim subjektima, u skladu sa Zakonom;
  • obezbediti dobijanje informacije o obradi podataka, o postojanju konkretnih podataka o ličnosti u određenoj zbirci, o načinu njihove obrade, svrsi korišćenja i o tome da li se podaci objavljuju;
  • obezbediti ostvarivanje prava zainteresovanog lica na dobijanje kopije sopstvenih podataka iz uspostavljene zbirke podataka, u skladu sa Zakonom;
  • obezbediti spisak pravnih i fizičkih lica kojima su podaci ustupljeni na korišćenje, a koji nisu rukovaoci zbirki podataka o ličnosti, za koje svrhe su podaci ustupljeni, kada i po kom pravnom osnovu;
  • obezbediti informacije o izvorima iz kojih su podaci prikupljani za potrebe formiranja zbirki podataka i samoj metodi obrade podataka;
  • obezbediti da lice prilikom automatske obrade njegovih podataka dobije objašnjenje obrađivača o postupku donošenja odluke.

3.2. Uloga građana i medija u ostvarivanju zaštite podataka o ličnosti

Udruženja građana za zaštitu ljudskih prava, svojim kadrovskim, stručnim i drugim potencijalom, mogu svojim delovanjem da daju veoma značajan doprinos na zaštiti podataka, a posebno: širenjem svesti o zaštiti ovog prava, aktivnim praćenjem oblasti zaštite ličnih podataka i saradnjom sa Poverenikom u ostvarivanju funkcije zaštite prava i nadzora u pogledu obrade podataka o ličnosti. To potvrđuje rad Koalicije za slobodan pristup informacijama, kao grupe od 16 nevladinih organizacija koja je oformljena nakon donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 2004. godine, koja je pokazala kako stručnost i aktivan pristup doprinose ostvarivanju ljudskih prava i širenju svesti, naročito u onim oblastima koje su nove i nisu dovoljno poznate, ne samo građanima kao subjektima ovog prava, već i organima javne vlasti, kao nosiocima obaveza.

Mediji, takođe imaju ogroman značaj za sprovođenje Zakona o zaštiti podataka. Aktivan odnos sa javnošću, kako Poverenika tako i Vlade, nužan je preduslov za postizanje uspešne zaštite podataka o ličnosti. Mediji su nesumnjivo pokazali koliko informisanje građana, skretanje pažnje na probleme u određenoj oblasti i sl, može da bude značajno za podršku aktivnostima nadležnih organa, što se očekuje i za oblast zaštite podataka o ličnosti. Medijska kampanja u cilju podizanja kapaciteta nadzornog organa, ali i kapaciteta u svim organima vlasti i drugim subjektima koji se bave obradom podataka, sasvim sigurno će doprineti postizanju boljih rezultata u zaštiti podataka o ličnosti u Republici Srbiji.

Mere:

  • razvijanje saradnje Poverenika i drugih državnih organa sa udruženjima građana i medijima;
  • uključivanje stručnih i kadrovskih potencijala nevladinog sektora u javne rasprave o značajnim pitanjima u oblasti zaštite podataka o ličnosti;
  • aktivan pristup prema nezavisnom praćenju, od strane udruženja građana, sprovođenja zaštite podataka o ličnosti;
  • uključivanje udruženja građana u pripremu normativnih rešenja za unapređenje sistema zaštite podataka o ličnosti;
  • medijske kampanje u cilju sprovođenja zakona;
  • medijsko praćenje aktivnosti i promena u oblasti zaštite ljudskih prava .

VI. PRIMENA STRATEGIJE

Da bi se obezbedila puna primena Strategije i postigao uspeh u zaštiti podataka, Vlada će formirati posebno radno telo koje će nadzirati obezbeđenje uslova i sprovođenje Strategije i Akcionog plana, vršiti koordinaciju državnih organa u cilju efikasnog funkcionisanja sistema zaštite podataka o ličnosti, izveštavati nadležne organe o sprovođenju Strategije i uočenim problemima pri njenoj realizaciji i inicirati izmenu Strategije, u skladu sa novonastalim potrebama ili uočenim nedostacima. Obrazovanje posebnog radnog tela neće zahtevati dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

VII. AKCIONI PLAN

Akcioni plan za sprovođenje Strategije, sa definisanim aktivnostima, očekivanim efektima, nosiocima konkretnih zadataka i rokovima za izvršenje zadataka, Vlada će doneti u roku od 90 dana od dana objavljivanja Strategije u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

VIII. ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 021-5864/2010
U Beogradu, 16. avgusta 2010. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
dr Mirko Cvetković

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: