Архива за ознаку ‘Повереник за информације од јавног значаја Републике Србије

Прислушкивање БИА – Како и колико?   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-gc

.

erde-007

Цензурисани коментар 13.05.2015   19:32:

БИА не познаје законе!

Када се тврди:

 @ Панић: On je, međutim naveo da u Zakonu o BIA postoji izričita odredba da svi podaci u vezi s primenom posebnih mera, predstavljaju tajne podatke, i da je jedino opozivom tajnosti ili brisanjem tog člana zakona moguće tako nešto promeniti.

Могуће је променити. Моје име је дато у наслову, према мени теку више од 40 година мере, поред осталог и у земљи и иностранству из разлога једностране, под строгом тајности противправне злоупотребе података о
породици, која је једностраном институционално заштићеном операцијом размене тајних података са иностранством правни услов сталног праћења, манипуација подацима и чињеницама и преко мера стални  улазак у заштићене сфере приватне и социјалне организације уређења живота.

Објављивањем података на основу закона, члан 3 закона о тајности података (забрана тајности ради прикривања кривичних дела и злоупотребе службе и службеног положаја), чланова 316 тачка 6 и 369 тачка 5 кривичног законика Р.С, забрана повреде права и забрана дискриминације, забрана наношења штете општем јавном интересу итд…

тајности престају из разлога своје противазконитости у трајању, поред осталог као правни услов тешке дискриминације у тајању .

Тајност престаје објављивањем, а објављују се тајности које трају деценијама из услова своје строге противзаконитости у трајању (криминалне енргије) и кроз тајности вршење противправног – кривичног дела заштите извршених кривичних дела под тајношћу.

Панић или ово не зна, или као његове колеге из остлаих служби, и његови предходници, мисли да ови чланови немају никакво дејство. Имају и  доказаће се да морају имати и дејство и примену – уважавање, а да је контрола рада не служби само, већ злоупотребе служби, непостојеће озбиљно питање стабилности система у целини.

http://wp.me/p3pD8b-fi


Novi magazin 05.05.2015 Београд – линк

 

Повереник наложио БИА да достави податке о броју прислушкиваних

poverenik-za-informacije-od-javnog-znacaja

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић наложио је Безбедносно-информативној агенцији (БИА) да у року од пет дана достави Иницијативи младих за људска права документа из којих се може сазнати број људи које је БИА прислушкивала у 2014. години, саопштено је данас из те организације

Решење Повереника уследило је након што је Иницијатива је изјавила жалбу Поверенику на решење БИА којим је одбијен Иницијативин захтев за том информацијом.

 

Родољуб Шабић – Повереник за информације од јавног значаја

 

 

У образложењу одлуке о одбијању захтева БИА је, између осталог, навела да би то створило могућност „да се са подацима упозна неограничен број лица, међу којима и она, која   представљају претњу безбедности Србије, јер имају аналитичка знања да из датог фонда података извуку одређене закључке, који би поуздано указали на примарне правце ангажовања БИА на заштити безбедности“.

Образложење БИА је у кључним деловима идентично образложењу којим су прошле године одбили да доставе податке из 2013. године.

„У решењу Повереника су детаљно оповргнути сви аргументи БИА, истакнуто је да Иницијатива има право да јој се тражене информације учине доступним и да БИА није пружила ваљане доказе о томе да би се саопштавањем то јест доступношћу тражених статистичких података могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом“, наводи се у саопштењу.

Повереник је при доношењу решења имао у виду да је Европски суд за људска права пресудом из јуна 2013. године утврдио да је Иницијативи прекршено право на примање информација из члана 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода одбијањем БИА да достави податке о броју прислушкиваних лица у 2005. години, и да је поступајући по тој пресуди БИА доставила тражене податке Иницијативи.

„Иницијатива из године у годину инсистира да БИА и остале безбедносне службе чине јавним статистичке податке о свом раду којим задиру у људска права грађана и грађанки. Међутим, поред бројних решења Повереника за информације од јавног значаја и пресуде Европског суда за људска права ове службе упорно одбијају да свој рад учине транспарентнијим. Иницијатива подсећа да је Војнобезбедносна агенција Министарства одбране у званичном одговору Иницијативи навела да не располаже податком о броју физичких и правних лица према којима су у 2014. години примењене посебне мере“, наводи се у саопштењу.

аутор: ВВ извор: Бетa

 

.

erde-007

БИА одбија да достави податке о броју прислушкиваних у 2014

 

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуб Шабић, наложио је Безбедносно-информативној агенцији да у року од пет дана достави Иницијативи младих за људска права документе из којих се може сазнати број прислушкиваних лица од стране БИА у 2014. години.

Решење Повереника уследило је након што је Иницијатива изјавила жалбу Поверенику на решење БИА којим је одбијен захтев за овом информацијом, саопштено је из Инцијативе младих за људска права.
У образложењу своје одлуке о одбијању захтева БИА је између осталог навела да би то створило могућност ”да се са подацима упозна неограничен број лица, међу којима и она, која представљају претњу безбедности Републике Србије, јер имају аналитичка знања да из датог фонда података извуку одређене закључке, који би поуздано указали на примарне правце ангажовања БИА на заштити безбедности Републике Србије”, стоји у саопштењу Иницијативе.
Додаје се да је образложење БИА у кључним деловима идентично образложењу којим су прошле године одбили да доставе податке из 2013. године.

 

 

У решењу Повереника су детаљно оповргнути сви аргументи БИА, истакнуто је да Иницијатива има право да јој се тражене информације учине доступним и да БИА није пружила ваљане доказе о томе да би се саопштавањем тј. доступношћу тражених статистичких података могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом, наводе из Иницијативе.

 

Додаје се и да је повереник при доношењу решења имао у виду да је Европски суд за људска права пресудом од јуна 2013. године утврдио да је Иницијативи прекршено право на примање информација из члана 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода одбијањем БИА да достави податке о броју прислушкиваних лица у 2005. години, и да је поступајући по тој пресуди БИА доставила тражене податке Иницијативи.

 

Иницијатива подсећа да из године у годину инсистира да БИА и остале безбедносне службе чине јавним статистичке податке о свом раду којим задиру у људска права грађана и грађанки. Међутим, како се наводи, поред бројних решења Повереника за информације од јавног значаја и пресуде Европског суда за људска права ове службе упорно одбијају да свој рад учине транспарентнијим.
Иницијатива подсећа да је Војнобезбедносна агенција Министарства одбране у званичном одговору Иницијативи навела да не располаже податком о броју физичких и правних лица према којима су у 2014. години примењене посебне мере.

 

Иницијатива је уверена да је доследно спровођење Устава, закона и одлука независних тела од стране свих органа у оквиру националног система безбедности, укључујући и Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, цивилне и војне службе безбедности кључно за успостављање владавине права у Србији.

 

Аутор – извор текста:

Н-1 Београд

 


.

БИА оклева да достави податке, ВБА каже да их нема

 

Повереник за информације од јавног значаја наложио је Безбедосно информативној агенцији да Инцијативи младих за људска права достави податке о броју грађана Србије које је та служба пратила или прислушкивала.

На исти захтев те невладине организације упућен Војнобезбедосној агенцији стигао је одговор да подаци не постоје. Аналитичари сматрају да је неопходно ојачати цивилну контролу службни безбедности.

БИА ће морати да каже колико се грађана Србије налази “под мерама”. Повереник за информације од јавног значаја и ове године је, као и прошле, наложио тој служби да у року од пет дана информације достави Иницијативи младих за људска права, јер статистички подаци не смеју бити тајна.

„Нисам видео никакав разлог због кога би закључио да би то угрожавало интерес службе, а видео сам да постоји много разлога да се успостави глобална контрола јавности над том врстом активности“, каже Родбољуб Шабић.

И док БИА оклева са пружањем информација, ВБА је одмах одговорила да такве податке нема.„Војнобезбедосна агенција не располаже документом у коме се налазе информације о броју физичких и правних лица за која је директор ВБА издао налог за примену посебних поступака и мера“, каже се у одговору ВБА.

 

Стојадиновић не верује у званичне податке

 

У Србији деценијама постоје сумње да се прислушкују политичари, судије, новинари. Новинар Љубодраг Стојадиновић не верује у званичлне податке по којима је БИА у 2013. години прислушкивала 45 грађана Србије. Тај број се мери хиљадама, сматра он.

Љубодраг Стојадиновић

„Мислим да те две службе ВБА и БИА имају монопол на прислушкување и да то чине у складу са својим прописима не хајући много за неке друге и да је то нешто што се заиста не може контролисати. С друге стране постоји нека врста параноје да велики број грађана сматрају да су у некој фази својих живота могли да буду предмет прислушкивања, али то су те две крајности између којих је истина. Сигурно је да је тај број много већи“, каже Стојадиновић.
Један од новијих примера илегалног прислушкивања открио је Едвард Сноуден који је обелоданио податке америчких обавештајних служби. Сличне афере низале су се и региону – Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Бугарској. Најдаље се отишло у Македонији, где опозиција тврди да се прислушкује око 20.000 грађана.

 


.

erde-007

Трипут више прислушкиваних у 2014. него у целој 2013.

 

BIA

Према подацима БИА у другом делу 2014. та агенција прислушкивала је три пута више људи него током целе 2013. Иначе, статистички подаци свих безбедносних служби о броју примењених мера за тајно прикупљање података и даље нису доступни јавности, иако закон дозвољава њихово објављивање.
Под посебним мерама прикупљања података које је спроводила Безбедносно-информативна агенција у последњих шест месеци прошле године било је 168 физичких и два правна лица.
Саветник директора БИА и овлашћено лице у Агенцији за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја Мирослав Панић казао је на округлом столу „Шта јавност има право да зна у вези с прислушкивањем“, да су те мере примењиване од 1. јула 2014. до 31. децембра 2014. године, на основу одлуке суда.

 

 

„Јавност може да зна статистичке податке (о прислушкиваним особама), али се мора помучити“, истакао је Панић наводећи да БИА ни у једном случају није повредила закон и увек поступа по решењу повереника за информације од јавног значаја.
Он је, међутим, навео да у Закону о БИА постоји изричита одредба да сви подаци у вези с применом посебних мера, представљају тајне податке, и да је једино опозивом тајности или брисањем тог члана закона могуће тако нешто променити.
Наравно да јавност може да буде упозната са статистичким подацима, али се за то мора мало и помучити, значи неко у име јавности мора да поднесе захтев.
Питање „колико се људи прислушкује“ безбедносне службе, судови и тужилаштва сматрају задирањем у државну тајну. Ипак, откривање тајни некима је дозвољено:
„Тако је министар Гашић обзнанио који је прислушни уређај војна служба набавила и сад то није угрожавање националне безбедности, али јесте када се траже статистички подаци“, казао је на трибини Предраг Петровић.
У Безбедносно информативној агенцији и тужилаштву кажу да они нису одавали информације које су се појављивале у медијима и да не знају да ли је то радио неко из Војнобезбедносне агенције, полиције или царине, пошто и они могу да прислушкују.

 

erde-007


 

 

БИА прислушкивала 168 физичких и два правна лица

Саветник директора БИА тврди да статистички подаци о примени тајних мера представљају претњу по националну безбедност

 

Јавна дискусија о проблему прислушкивања (Фото Тањуг)

.       .      .

Безбедносно-информативна агенција (БИА) је од 1. јула до 31. децембра 2014. године, по основу наредбе београдског Вишег суда и Закона о БИА прислушкивала 168 физичких и два правна лица, изјавио је Мирослав Панић, саветник директора БИА који је овлашћен за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја. Панић је напоменуо да недостају подаци о броју примењених мера на основу Закона о кривичном поступку (ЗКП). Ипак, како је оценио, реч је о веома мало прислушкиваних грађана, с обзиром на број пунолетних становника.

То су подацима који су недавно, после интервенције повереника за информације од јавног значаја достављени Иницијативи младих за људска права, јер су их они тражили.
О томе да ли јавност има право на статистичке информације о примени посебних мера за тајно прикупљање података, који би подаци требало да буду јавни, а који тајни, због чега податак о броју прислушкиваних грађана угрожава националну безбедност, говорило се јуче на панел дискусији „Шта јавност има право да зна у вези са прислушкивањем”. Скуп је организовао Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП).

 

Безбедоносно информативна афенција – БИА

Саветник директора БИА тврди да би јавности требало да буде доступно оно што је уредио постојећи правни поредак Србије. Према томе, како је рекао, јавност може да зна статистичке информације о примени посебних мера и поступака за тајно прикупљање података по Закону о БИА и ЗКП-у, али се „за то мора помучити”. Према закону о БИА, како је нагласио Панић, ови подаци су тајни и могу да буду објављени само када неко у име јавности поднесе захтев за то.
У пракси сценарио по којем БИА јавности даје податке о примени посебних мера је следећи: прво се упућује захтев БИА за добијање податка о броју прислушкиваних грађана, што ова служба одбије да достави са образложењем да он може да угрози националну безбедност. Затим, тражилац информације подноси жалбу поверенику, који налаже БИА да објави податак, након чега се то и догоди.
Упитан због чега БИА то не уради одмах, Панић је одговорио да је према закону ове безбедносне службе реч о тајном податку.
„Законом би морало да се пропише да је БИА у обавези да сваке године проактивно објављује овај податак. Такође, када БИА поднесе извештај Одбору за контролу рада служби безбедности и влади, што ради два пута годишње, ти органи могу да одлуче да информишу јавност о неким подацима из тог извештаја”, каже Панић.
Панић сматра и да су решења повереника за информације од јавног значаја да БИА објави статистички податак о броју прислушкиваних грађана заправо – незаконита.
Скуп је организован након истраживања БЦБП-а у вези са надзором над применом посебних мера. Истраживање је, према речима Предрага Петровића, извршног директора БЦБП-а показало да код судова и тужилаштва не постоји јасан став и разумевање шта су тајни, а шта јавни подаци, који се односе на прислушкивање. Током истраживања послато је 25 захтева свим Вишим тужилаштвима и судовима да доставе податке о одобреним мерама. Информације је доставило 13 судова и свега неколико тужилаштава.
Како је рекао Петровић, када невладине организације траже овај податак покреће се питање о угрожености националне безбедности.

Подаци о прислушкивању у САД и Немачкој на сајтовима институција

Информације о броју примењених мера за тајно прикупљање података су САД и Немачкој доступне су свим грађанима преко сајтова судова, тужилаштава и парламента.
„САД објављују статистику о броју примењених мера, колико која од њих кошта, као и њихов коначан исход, то јест да ли су довеле до кривичног поступка и како се он завршио”, напоменуо је Предраг Петровић.

 

Данијела Вукосављевић
објављено: 13.05.2015.
Advertisements

Забрињавајуће непознавање релевантних закона – Влада – Повереник – Омбудсман   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-9I

.

erde-007

.

MUP Srbije logo   жандармерија лого    ombudsman srbije - logo    VBA - logo   minist. odbrane

Сви поштују закон, али су закони противуставни комплекс хаоса

 

Да ли Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Заштитник грађана – омбудсман могу имати увид у сва документа са било којом ознаком тајности је важно питање, али потпуно небитно, ако не могу у случају тешке повреде права извршити било какав правни корак против такве тајности или праксе у целини. Другим речима, тајном се може прогласити све и свашта, до заштите кривичних дела или починиоца, а да таква информација остаје тајном и након упознавања са садржајем осталих контролних инстанци. Захваљујући начину законског уређења и посебно непромењене устаљене праксе у овој области бирократско-партократског државног администрирања употребе устаљене праксе посебне врсте строгог политичког децезинизма где се носилац права одлуке налази у централној позицији одлучивања на основу политичке субјективне или неке друге воље и циљева без реалне и делујуће демократске и правне контроле такве одлуке и посебно, што је најважније употребе правовременог ваљаног правног лека против  евентуалне незаконитости таквих одлука и права одлучивања. Законска регулатива даје широки простор и могућности таквој пракси кроз реално изузеће демократске контроле или права утуживања и тиме правовремене одбране загарантованих права и интереса, личних или колективних од евентуалне злоупотребе или последица из истих.

Одмеравање моћи по питањима важности у јавном, друштвеном и политичком животу контролних тела даје само привид демократске и активне праксе заштите права, али су последице по оштећене такве, да се њихова реална права и контрола злоупотребе, што је најважније, могућност утуживања практично изкључује. Разлог овоме је у суспензији уставних права и начела из начина формулације и уређења законске основе која дозвољава грубе повреде основних права потпуно невиних грађана под условом дејства давања тајности, могућности на основу закона широке заштите радњи у којима постоје елементи противзаконитости и противуставности, а које се бране дејством тајности. У смислу поштовања важеће законске основе, њене уставности и тиме уставности и законитости рада органа и институција под условом тајности и различитих операција и истрага у току, сви крше уставне основе, законска ограничења, укључујући и повереника за информације и омбудсмана. Међутим парадокс лежи у чињеници да је то кршење законитости законски засновано, јер закони носе у себи противречности (дозвољавање различитих кинструкција конкурентског права без довољне провере уставности)  који дају слободу оваквим облицима деловања власти и осталих органа и институција у поступку одлучивања.

Зато је тренутни сукоб у бити политички, мада се ради о веома битним питањима примене закона и посебно његове уставности у погледу реалне последице искључења низа права из могућности злоупотребе права кроз наизглед законску основу рада органа и институција. Укључујући и заштитника и повереника у врзино коло.

Право питање гласи, зашто ћути парламент и зашто контролни механизми парламента и заступљене странке никада не имају мишљење или став по оваквим питањима, који не би били политички у смислу страначке борбе, већ борбе око садржаја за уређење система из општег јавног интереса и интереса заштите права сваког грађанина или правног субјекта на основу јасно дефинисаних уставних начела, принципа и вредности.

Заштитник грађана не узима утицај на истражни поступак

У конкретном случају отворених питања након инцидента припадници жандармерије МУП и пррипадници ВБА – МО, јесте на основу члана 156 устава Р. Србије једино државни јавни тужиоц надлежан за провођење истражних радњи у погледу повреде права и починиоца истих. На државног јавног тужиоца нико не би смео да врши утицај, а он је једино обавезан да ислеђује кривичне радње и починиоце истих на основу устава и  закона. Посебно заштитник грађана је обавезан кодексом, стандардима и етичким принципима свог рада да сачува своју неутралност и да не учествије ни у једној формалној истрази или поступку пресуђивања. Тачка 4.5, неформалност и други стандарди, стандарда за практично поступање издатог од Међународног удружења омбудсмана, изричито налажу овакав приступ сваком конкретном случају. До завршетка случаја и коришћења свих расположивих правних средстава, омбудсман нема права осим у изричитим случајевима неимања других правних средстава да на било који начин утиче на цео поступак:

IOA Ombudsman logoнеформалност и други стандарди

4.5 Омбудсман не учествује ни у једној формалној истрази или поступку пресуђивања. Формалне истраге треба да буду вођене од стране других. Када се захтева формална истрага, Омбудсман упућује појединце на одговарајуће институције или појединце.

Приступ подацима истраге који су под одређеним степеном тајне из природе самог поступка рада државног тужиоца и интереса странака у поступку јесте право омбудсмана у праћењу случаја, али ова сазнања као у конкретном случају не значе право директног узимања било каквог утицаја на случај, ток истраге и суђења, посебно не кроз укључење јавности на начин како је то за време истражних радњи учинио омбудсман.

Закон о заштитнију грађана Р. С. у члану 17 став 3 дефинише неовлашћеност омбудсмана у поступку истражних радњи јавног тужиоца, што је још једно пооштравање обавезе из стандарда и начела рада омбудсмана, тачка 4.5, издатог од Међународног удружења омбудсмана.

III NADLEŽNOST

Član 17

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.

Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.

Члан 25 закона о заштитнику грађана Р.С. одређује начин поступања омбудсмана у случају подизања притужбе од стране грађана. У конкретном случају омбудсман брани права припадника жандармерије као део система управе од поступања другог дела у систему управе и безбедности – ВБА – МО, што не би било спорно када би претходно била исцрпљена сва остала правна средства грађана као тужиоца (припадници жандармерије) који се обратио омбудсману ради заштите својих права као службеника извршних органа од стране радњи других службеника једне друге службе као дела укупне извршне власти.

На ово омбудсмана обавезују ставови 3 и 4 члана 25 закона о заштитнику грађана:

Član 25

Svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava može da podnese pritužbu Zaštitniku građana.
Ako se radi o povredi prava deteta, pritužbu iz stava 1. ovog člana u ime maloletnog lica može podneti njegov roditelj, odnosno zakonski zastupnik, a ako se radi o povredi prava pravnog lica, pritužbu može podneti lice ovlašćeno za zastupanje tog pravnog lica.

Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.

Zaštitnik građana će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva.

Izuzetno, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u organima uprave.

Покретање поступка пре него што су исцрпљена сва правна средства у поступцима трајања унутрашње контроле оба министарства, одбране и унутрашњих послова за време трајања истражног поступка јавног тужиоца по истим питањима, а за која по закону о заштитнику грађана исти није овлашћен на основу члана 17,  може се различито тумачити у погледу мотивације омбудсмана. Политичка димензија давања позадине поступку у току у сваком случају није дозвољена у раду омбудсмана на шта га обавезује члан 10а

Član 10a

Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode.

 Покретање поступка од стране заштитника је регулисано и чланом 28 који одређује када се поступак по притужби не покреће.

Član 28

Zaštitnik građana je dužan da postupi po svakoj pritužbi osim:

1) ako predmet na koji se odnosi pritužba ne spada u nadležnost Zaštitnika građana;
2) ako je pritužba podneta nakon isteka roka za podnošenje;

3) ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 25. stav 5. ovog zakona;

4) ako je pritužba anonimna;
5) ako pritužba ne sadrži potrebne podatke za postupanje, a podnosilac nedostatak ne otkloni ni u naknadnom roku određenom za dopunu pritužbe, niti se obrati službi Zaštitnika građana za stručnu pomoć u otklanjanju nedostatka.
Ako zbog nekog od razloga iz stava 1. ovog člana nema osnova za postupanje Zaštitnika građana, Zaštitnik građana će odbaciti pritužbu, o čemu je dužan da obavesti podnosioca, uz navođenje razloga za odbacivanje.

Остају неразјашњена питања мотива заштитника превременог покретања поступка, јер су услови члана 25 став 5 више него спорни пре завршетка свих истражних радњи тужилаштва и судског поступка у којем подносиоци тужбе заштитнику грађана као оштећени службеници могу да употребе сва правна средства укључујући и евентуалне жалбе вишим судовима за одбрану својих права.

Да ли је министраство одбарне односно надлежни министар требао да стави на располагање сва документа и доказе којима у овом случају располаже министраство је јасно питање са јасним одговором. Требало је и обавезно је по закону то да учини, али је спорно како се према тим документима у погледу истраге у току од стране јавног тужиоца треба опходити свако лице којем је дозвољен приступ документима са ознакама тајности укључујући и омбудсмана.

Овим се ни једној страни не даје ни за право ни за криво, али се указује на театрализам у начину презентације и узимања сопствене институционалне упитне улоге на основу закона и сопствених кодекса и стандарда, на једном до душе као и сваком значајном случају прекорачења употребе силе и других отворених питања у начину функционисања ситема безбедности у целини или по појединим питањима у вези чињења и нечињења учесника у правном спору, конкретно службених лица и једне и друге стране, припадника жандармерије и службених лица ВБА – МО. Али, ово су већ одвојена питања и предмет су пре свега даљњег институционалног уређења и контролне функције пре свега парламента и законодавца.

Међутим, и контролна улога парламента и надлежних одбора је у време истражног поступка, посебно под условима дејства тајности изричито законом забрањена. Члановима 19 Закона о основама уређења служби безбедности, као и чланом 38 закона о тајности података, чланови надлежног одбора немају право тражења информација о предметима у току поступка, под истрагом са или без псоебно одређене тајности.

И још једно битно подсећање на одредбе чланова 12 и 13 Закона о основама уређења система безбедности, прецизније улоге бироа за координацију, права секретара бироа и права Савета за националну безбедност. Државни тужиоц је по члану 12 члан бироа за координацију и у појединим поступцима по члану 13 истог закона обавезан извршавању упутстава и одлука Савета, односно бироа за координацију. Поменути члан 156 устава републике изкључује било какаву могућност узимања утицаја на слободну и самосталну функцију државног тужиоца. Државни тужиоц није одговоран никоме у свом раду осим уставу и законима у истраживању противправних радњи и починиоца истих, а ради одбране начела и принципа устава и закона у целини, што и јесте његова основна функција која се заснива на владавини права,  принципу поделе власти и узајамне контроле. дефинисане члановима 3 и 4 устава републике.

Јавни тужиоц у низу појединих случајева не мора бити ни позван од стране секретара бироа за координацију да испуни одлуку у случају конфликта интереса око појединих случајева и начина поступања у истрази и даље предузимању оптужнице. Из сасвим разумљивих разлога, посебо под законским цитираним условима, јавни тужиоц ће следити одлуке или без ње предпостављену вољу и интересе политичког носиоца права узимања утицаја на све државне органе или органе управе укључујући и тужиоца, што и јесте посебно спорно у погледу начина законских одредби дефинисаних поменутим члановима 12 и 13 Закона о основама уређења служби безебдности. Утицај политичке воље на тужилаштво носиоца функције политичке и извршне власти на основу закона о основама уређења служби безбедности је иза мске имена закона ушло у сасвим другу материју уставног права и редефинисање положаја и обавезе јавног тужиоца која мењају његови уставом загарантовану самосталност и слободу одлучивања искључиво на основу закона и устава.

Ово је само део перспектива које се налазе и иза овог случаја МУП-жандармерија – ВБА – МО у којем условно и полемично ради схватања проблема, сви раде и одлучују на основу закона, а закони допуштају и јачају систем хаоса и слободе и простора одлучивања носилаца политичке моћи одлучивања у хјерархији система власти и њене контроле. Није потребна никаква лоша воља или намера надлежних носилаца институционалне одлуке, као у конкретном случају минстара или омбудсмана, а да један инцидент, без обзира на оцену његове реалне тежине изазове непотребне сукобе или полемике које настају начином уређења законске и институционалне основе уређења система.

erde-007

.

Шабић: Омбудсману не треба сагласност тужиоца

РТС-лого1среда, 28. јан 2015,

Повереник Родољуб Шабић каже да заштитник грађана има право приступу било ком документу у овој земљи, те му зато не треба ничија сагласност, па ни министра ни тужиоца. Истиче да је неодржива тврдња да објављивање информација у складу са законом може да представља кривично дело „одавање војне тајне“.

Родољуб Шабић је, након конференције поводом 28. јануара, европског Дана заштите података о личности, рекао да се степен поверqивости односи само на неколико побројаних случајева, преноси Тањуг.

„Законом је предвиђен услов само за два највиша степена поверљивости и то у односу на четири или пет изричито побројаних случајева“, рекао је Шабић, након конференције поводом 28. јануара, европског Дана заштите података о личности.

Истиче да је потребно да се прође безбедносна провера највишег степена и добије сертификат које су Саша Јанковић и он прошли.

„Ја апсолутно не разумем збрку и гужву и идеју да би Тужилаштво ту имало шта да одобрава, а наравно само се по себи разуме да Јанковић, ја или било који државни функционер има право да се према поверљивим подацима који, ако су поверљиви, односе на одговарајући начин“, додао је Повереник.

Министар одбране Братислав Гашић је раније рекао да документацију коју му је затражио заштитник грађана Саша Јанковић не може да достави без сагласности Тужилаштва.

„Министарство одбране дезинформише јавност“

Шабић је раније данас саопштио да саопштење Министарства одбране у коме се објашњава непоступање по налогу повереника, представља дезинформисање јавности и показује, ако ништа друго, онда забрињавајуће непознавање релевантних закона.

Без обзира на то да ли је такво поступање Министарства одбране последица непознавања закона или свесног настојања да се изгради позиција у којој ће министарство само да одлучује кад хоће, а кад не да поступа по закону и обавезујућим одлукама надлежних, оно производи штету по нормално функционисање правног поретка, углед државе и самог министарства, наводи се у саопштењу.

Повереник за информације од јавног значаја каже да је с правног становништва неодржива тврдња да објављивање било којих информација на начин утврђен како Законом о слободном приступу информацијама тако и Законом о тајности података, може да представља некакво кривично дело „одавања војне тајне“.

У саопштењу се истиче и да је незаобилазна чињеница да су информације о цени и ефектима ремонта авиона од пре више година већ у више наврата биле доступне медијима и јавности преко конференција за штампу, јавних иступа и интервјуа ранијих министара и војних старешина.
Како се наводи, недавно је и министар у разговору са новинарима „одао“ податке о броју часова налета авиона, много актуелније од оних који су предмет налога.

Министарство одбране је јуче поводом позива повереника да Влада Србије непосредном принудом омогући извршење његовог решења којим се министарство обавезује да новинској агенцији Бета достави податке о цени ремонта и употребе авиона „миг 29″ у Војсци Србије нагласило да су још 27. новембра 2012. доставили информацију о цени ремонта авиона „миг-29″.

Како је наведено, објављивањем конкретних података о дежурству ваздухоплова, часовима налета, обуци и броју оспособљених пилота директно би се угрозили елементи националне безбедности Србије, јер су авиони „миг-29″ ангажовани у стално задејствованим снагама за контролу и заштиту суверенитета ваздушног простора наређењем које је степеновано ознаком тајности „Државна тајна“.

 …


minist. odbrane

Гашић: Јанковић није у праву

Politika - logo Тањуг

КОПАОНИК – Министар одбране Братислав Гашић поновио је данас тврдње да заштитник грађана Саша Јанковић није у праву у вези са инцидентом између Жандармерије и припадника војне полиције током прошлогодишње Параде поноса и поручио да ће се то видети када истрага буде готова.

„Не очекујем од Саше Јанковића да ће да се извини, али очекујем да, када буду завршили истрагу Тужилаштво и суд, да се види сва бескрупулозност, безобразлук и неистине које су изнете у претходном периоду”, рекао је Гашић новинарима на Копаонику.

Према његовим речима, грађани Србије могу да буду безбрижни, јер Министарство одбране, Војска Србија и Војнобезбедоносна агенција све што предузимају, чине у складу са законом.

На питање да ли су припадници војне полиције тог дана обезбеђивали брата премијера, Андреја Вучића, Гашић није желео да одговори.

MUP Srbije logoСтефановић: Суд ће донети одлуку, не желим опет полемику

БЕОГРАД – Министар унутрашњих послова Небјоша Стефановић поновио је данас да више неће да улази у полемике о случају који се десио за време Параде поноса и да је суд тај који доноси одлуку.

„Суд ће рећи ко је био у праву”, рекао је Стефановић и додао да не пресуђују ни министри нити било ко други, већ суд.

Он је на питање новинара, после састанка са Републичким јавним тужиоцем Загорком Доловац, навео да је све што је имао да каже рекао, као и да је Сектор за унутрашњу контролу МУП-а такође рекао своје.

Уптан за документа које је јуче објавило Министарство унутрашњих послова, он је рекао да је, све што је дозвољено омбудсману да објави, објавио и МУП и да су то документа исте правне снаге.

Стефановић је додао и да не коментарише предмет судског постпка.

Танјуг
објављено: 24.01.2015.

ombudsman srbije - logo §blitz002§VBA - logo

Сметња на везама заштитника грађана и ВБА

Министарство одбране неће да полемише са Јанковићем, јер је изјавио да има одобрење да контролише ВБА, али да то не чини, док Јанковић упозорава да ВБА има могућност да уништи документа о прислушкивању

Саша Јанковић (Фото Д. Јевремовић)

Још није познато да ли Војнобезбедносна агенција (ВБА) прислушкује „поједине политичке партије, синдикалне лидере и судије”. Заштитник грађана Саша Јанковић који је изнео те сумње још није обавио контролу ВБА по том питању, иако га из Министарства одбране подсећају да му је то омогућено и да је он самоиницијативно одбио.

„Јанковић је и сам рекао у разговору за ’Нин’ од прошле недеље да је ту контролну посету отказао”, наводе у Министарству одбране.

У овом министарству тврде за наш лист да је он одбио да контролише евентуално нелегално прислушкивање, јер му нису дати подаци о инцидентима за време Параде поноса. У министарству тврде да Јанковићу они нису достављени, како се не би угрозио кривични поступак и да се у вези са инцидентима за време Параде поноса обрати тужилаштву које води поступак.

Јанковић је јуче за „Политику” рекао да Војнобезбедносна агенција има могућност да уништи документа у свом поседу и да је до сада то могла да уради. На питање колико су проверљиви и релевантни подаци којима располаже, а тичу се евентуалног прислушкивања, он је казао да „што више времена пролази, шансе за објективно установљавање истине су све мање”.

– Као заштитник грађана имам законом прописано овлашћење да узмем изјаве од било ког њеног припадника и то повећава могућност да се веродостојност података које имам што објективније утврди – рекао је он.

Јанковић се јуче огласио у вези са питањима која смо му послали у уторак. Том приликом затражили смо да разговор за „Политику” обавимо уживо и послали му оквирне тезе и питања о којима бисмо причали. Он нам је јуче одговорио мејлом. За ова два дана, колико смо чекали на разговор са њим, Јанковић је давао изјаве за телевизије Н-1, Б 92, Радио Слободна Европа и дневни лист „Блиц”. На „Твитеру” је захвалио шефу Делегације ЕУ у Србији Мајклу Давенпорту који је написао да се очекује пуна сарадња свих институција са заштитником грађана и независним телима у оквиру закона.

Јуче смо Јанковићу послали мејлом и додатна питања када су наши саговорници из Министарства одбране навели да он има одобрење за контролу евентуалног прислушкивања. Није нам одговорио, тако да остаје питање да ли Јанковић уопште има одобрење да контролише ВБА и, ако је има, зашто то не чини, када већ тврди да постоји могућност да ова агенција уништи документа. У Министарству одбране сматрају Јанковићево понашање „врло неозбиљним” и додају да он одбија да помогне генералном инспектору војних служби безбедности да провери наводе.

У изјави за „Нин”, на коју се позивају у овом министарству, Јанковић је рекао да је крајем прошле године заказао прву системску контролну посету ВБА да би проверио незаконитости и неправилности до којих је дошао.

– Неке од њих су: бављење синдикалним вођама, војних и цивилних синдиката; бављење неким политичким странкама; оперативна обрада носилаца правосудних функција; приступање садржини комуникација без налога суда; неподношење кривичних пријава против високих руководилаца службе упркос сумњи да су незаконито присвојили новчана средства (уместо тога само пензионисање или смена); прекорачење надлежности контраобавештајном заштитом одабраних функционера ван система одбране; одговорност за милионску штету због неосноване оптужбе у афери „Панцир” – навео је Јанковић.

Он је додао да је због опструкције из Министарства одбране и ВБА у случају током прајда био принуђен да ту контролну посету откаже јер је, како каже, бесмислено ићи у контролу ако онај кога контролишете бира шта ће да вам да, а шта не.

Јанковић је дакле изјавио да може да контролише ВБА, а то не чини, па се отвара питање његових мотива за тешке оптужбе.

Цела прича о сумњама на нелегално прислушкивање добила је политичку конотацију, јер Јанковић има сазнања да се прислушкују „поједине политичке партије”. Уколико би се то испоставило тачним, онда би се с правом могло казати да је реч о огромној злоупотреби једне обавештајне службе. Али, с друге стране, веома је битно да сазнамо на коју политичку партију се односе подаци о евентуалном прислушкивању, јер се оваквом Јанковићевом изјавом ствара простор за политичка препуцавања и манипулације, а свакако није у опису посла заштитника грађана да отвара такву могућност.

Упитан на коју политичку партију се односе подаци, да ли на лидере, чланове или одборе, Јанковић је рекао да не може да контролише како ће ко да користи његове изјаве. Једино што може да учини јесте да се спрече нежељени ефекти и да му буде омогућено да спроведе контролу у складу са законом и саопшти њен исход.

– Ко је био мета незаконитог прикупљања података, то у овом моменту не могу да кажем. Поред свих других разлога и због тога што би то олакшало уништавање доказа који евентуално постоје – казао је Јанковић.

Уместо тога, на питања од уторка, он је рекао да не би ни обавештавао јавност да су сазнања о прикупљању података ВБА у оквирима закона.

– Такође, да ВБА први пут није одбила да достави тражена документа о појединачном случају у коме сам већ покренуо контролу и тиме прекинула процес демократске цивилне контроле свог рада, не бих обавештавао јавност о сазнањима све док не извршим ширу контролу и будем у могућности да саопштим њен исход: било афирмативан по ВБА или не – казао је Јанковић.

Као један од примера, он је навео да се чак и у извештајима Европске комисије о напретку Србије напомиње да је заштитник грађана, након системске контролне посете БИА пре неколико година, констатовао да та агенција у свом раду поштује закон и по правилу се придржава других прописа, што је за БИА било јако афирмативно.

Јанковић је пре неколико година у свом извештају о контроли написао да БИА није учествовала у поступку реизбора судија и тужилаца. Међутим, из записника са седнице Државног већа тужилаца видело се да је члан већа и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић саопштио да је са тадашњим републичким јавним тужиоцем Слободаном Радовановићем „одржао састанак у БИА, на тему прикупљања података о достојности кандидата”. Касније су извори „Политике” из БИА тврдили да ова агенција ипак није учествовала у поступку реизбора и да осим документа са седнице Државног већа тужилаца, не постоји било какав писани траг или доказ да су се судије и тужиоци бирали на овај начин.

На питање да ли евентуално прислушкивање води по основу „националне безбедности” или за потребе кривичног поступка, Јанковић је рекао да „то у овом моменту не може да каже”.

Он је додао да за активности ВБА о којима је добио сазнања, не постоји наредба било ког судије, „а за неке никако не би ни смела да постоји”.

Он је додао и да је обавио неколико поступака контроле у којима је проверавао законитост и правилност поступања ВБА.

– У једном од њих сам утврдио неправилности, али не и незаконитост – рекао је Јанковић.

Душан Телесковић

———————————–

Стефановић: Не може Јанковић да тумачи шта је став МУП-а

БЕОГРАД – Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић поновио је данас да документа које је објавио заштитник грађана Саша Јанковић о нападу на премијеровог брата Андреја Вучића нису став његовог министарства.

„Саша Јанковић је погрешио. Следећи пут кад буде имао питање везано за МУП може да нас позове. Појаснићемо му шта знаци документ који смо му послали. Не може Заштитник грађана да тврди да је нешто став МУП-а, кад ја кажем да није”, рекао је он новинарима у Палати Србија након потписивања споразума МУП-а и Министарства финансија о сарадњи.

Како је истакао Стефановић, део који је занимљив Заштитнику грађана је сублимирани извештај припадника Жандармерије који су учествовали у том инциденту, који је потписао командант Жандармерије Миленко Божовић и на основу којег је поренут дисциплински поступак.

„Јел’ тако господине Божовићу?”, упита је министар унутрашњих послова команданта Жандармерије, који се налазио са његове леве стране.

„Ево може господин Божовић да вам објасни”, додао је Стефановић, након чега је командант Жандармерије потврдио његове наводе.

Божовић је објаснио да се ради о закључку о покретању дисциплинског поступка против жандарма, који је потписао након истраге и изјава припадника Жандармерије који су учествовали у том инциденту и анализе снимака Телевизије Н1.

Стефановић је претходно рекао да ј је Сектор унутрашње контроле спровео истрагу о том инциденту и да је дао своје мишљење, на основу које је поднета пријава против седам жандарма.

„Ми смо свој посао завршили и тај случај предали Тужилаштву. Ми више нећемо учествовати у овоме, ми смо рекли шта имамо”, рекао је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Омбудсман Саша Јанковић је јуче објавио део докумената МУП-а о инциденту током Параде поноса у Београду 28. децембра прошле године, на основу којих је поднео кривичну пријаву против двојице припадника Војне полиције.

На сајту www.ombudsman.rs објављени су закључци о покретању дисциплинског поступка које је потписао командант Жандармерије Миленко Божовић и извештај Сектора унутрашње контроле МУП-а о извршеним проверама по захтеву Првог основног јавног тужилаштва у Београд.

Како се наводи, заштитник је поводом раније изјаве министра унутрашњих послова Небојше Стефановића да наводи које је Јанковић изнео о инциденту постоје само у изјавама седморице припадника Жандармерије против којих је Сектор унутрашње контроле у МУП-у поднео пријаве, објавио „само део докумената” МУП-а који нису означени степеном тајности.

 

Politika - logo Бета

објављено: 23.01.2015.

.

erde-007

.

Bildergebnis für Polizei mit Schlagstock gif

Vreme logolink

Ombudsmanova krivična prijava

Zaštitnik građana sumnja da su dvojica pripadnika Uprave Vojne policije izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja, pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, neovlašćene istrage nakon incidenta na „Paradi ponosa 2014″

Ombudsman: ministar Gašić se podsmeva pravnom poretku Republike Srbije, istini i inteligenciji građana i time najozbiljnije narušava ugled Ministarstva odbrane

Zaštitnik građana ministru vojnom: «Jedan od dvojice vojnih policajaca, posle sukoba se svom nadređenom preko mobilne veze obratio sa ‘Šefe zeznuli smo, izvlači nas?’ Da li ste bili upoznati sa tim i kako se to objašnjava?»

Jel znate vi ko smo mi…

Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije

Reakcije tužilaštava: Tužbe protiv osmorice pripadnika Žandarmerije, odbačene prijave protiv «kobri»

Kuća ljudskih prava i demokratije: Apel Skupštini Srbije za smenu ministra koji ruše vladavinu prava Bratislava Gašića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića i Aleksandra Vulina

Demokratska stranka: Smeniti ministra vojnog Gašića i direktora VBA zbog prisluškivanja opozicionih i sindikalnih lidera i sudija od strane VBA

Transparentnost Srbija: Test postojanja pravne države;

Kuća ljudskih prava: Ministarstvo odbrane i VBA ruše pravni poredak u Srbiji

Kuća ljudskih prava i NUNS: Predstavnici vlasti vode hajku protiv Saše Jankovića

Demokratska stranka traži da vlada zaštititi Zaštitnika građana i da mu mogućiti nesmetan rad i otklanjanje svake mogućnosti fizičkog ili bilo kakvog drugog uticaja na njegov integritet

Srpska napredna stranka napada „lažne analitičare i razne dušebrižnike“;

„Slučaj Ombudsman“ u ogledalu NJUZ.net: «SNS – Funkcija nepotrebna jer građane već štiti Vučić»… …i u saopštenjima SNS protiv «raznih Pajtića, Jankovića i Kandićki»

OMBUDSMAN Dokumenti MUP-a u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa

Videti takođe: DOKUMENT: Izveštaj o kontroli rada BIA u primeni mere tajnog nadzora

Odgovor BIA o postupanju po preporukama

DOKUMENTI MUP: Krivična prijava Sektora unutrašnje kontrole i službene beleške policajaca

Saopštenje Zaštitnika građana povodom nastavka opstrukcije postupka kontrole

Povodom incidenta tokom prošlogodišnje Parade ponosa, kada su se pripadnici Žandarmerije sukobili sa četiri lica od kojih su dva braća visokih javnih funkcionera, zaštitnik građana Saša Janković podneo je u sreda, 14 januara 2015. krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije zbog napada na pripadnike Žandarmerije u vršenju službene dužnosti i pridružio se krivičnoj prijavi koju je policija, po nalogu tužilaštva, već podnela protiv sedmorice pripadnika Žandarmerije zbog torture i zlostavljanja nakon sukoba. Zaštitnik građana je takođe obavestio tužilaštvo da je Vojnobezbednosna agencija oduzela snimke video nadzora iz lokala u okolini i razgovarala sa svedocima događaja pre policajaca kojima je tužilaštvo naredilo da sprovedu istragu.

Policija je prethodno, po nalogu tužilaštva, protiv sedmorice pripadnika Žandarmerije podnela krivične prijave zbog ometanja vojnih lica u vršenju vojne dužnosti i zbog torture i zlostavljanja četvorice ljudi. Protiv još jednog pripadnika Žandarmerije policija je, takođe po nalogu tužilaštva, podnela krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja, jer je naredio intervenciju žandarmerijske jedinice i nije sprečio prekoračenje ovlašćenja.

Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole zbog kršenja ljudskih prava brutalnom i prekomernom upotrebom sile koja je javno prikazana na snimcima televizije N1 i delovima snimka koji je načinio službeni snimatelj Žandarmerije, što je izazvalo i opravdanu zabrinutost javnosti. Janković je utvrdio da u policijskim spisima stoji da su četvorica civilno obučenih lica pre prikazane brutalnosti odbili da poslušaju usmena naređenja, pokušali da probiju kordon, vređali pripadnike Žandarmerije, pretili im i fizički se sukobili sa njima. To stoji ne samo u izjavama svih policajaca sa lica mesta, već je navedeno kao činjenica u odlukama kojima su pripadnici Žandarmerije udaljeni s posla. Ipak, policija je po nalogu tužilaštva podnela krivične prijave samo protiv svojih pripadnika.

Zakon obavezuje Zaštitnika građana da, kada u postupku koji vodi nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, nadležnom organu podnese prijavu za pokretanje krivičnog ili drugog odgovarajućeg postupka.

Uprkos obavezi koja je izričito utvrđena Zakonom, Vojnobezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane odbili su da Zaštitniku građana dostave sve podatke koje ima o ovom slučaju, potrebne da bi ombudsman ostvario svoju kontrolnu ulogu.

Zbog toga je Zaštitnik građana otkazao prethodno najavljenu kontrolnu posetu toj službi, tokom koje je trebalo da proveri istinitost niza drugih saznanja koja je dobio, a koja ukazuju na politizaciju rada, uplitanje u civilni život i pravosuđe, neprocesuiranje krivičnih dela i druge ozbiljne nezakonitosti i nepravilnosti u radu te službe.

( Zaštitnik građana. Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije sreda, 14 januar 2015 )

Tužbe protiv osmorice pripadnika Žandarmerije, odbačene prijave protiv «kobri»

„Prvo tužilaštvo je posle brižljive analize i sagledavanja svih dokaza priloženih uz krivičnu prijavu zaštitnika građana, i dokumentacije i podataka prikupljenih u predmetu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a po krivičnoj prijavi MUP-a, Sektora za unutrašnju kontrolu, protiv pripadnika žandarmerije, našlo da nema osnova za pokretanje postupka protiv prijavljenih lica Jovanovic Saše i Stanković Saše. Iz tog razloga krivična prijava je odbačena“, stoji u saopštenju. „Više javno tužilaštvo u Beogradu je dana 06.02 2015. godine optužilo osam pripadnika Žandarmerije zbog postojanja opravdane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje, kao i za krivično delo zloupotreba službenog položaja vezano za njihovo učešće u dogadjaju od 28.09 2014. godine i održane Parade ponosa“, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.

ZUMIRANJE 3: Jovo Bakić: Nažalost, ljudi u izvršnoj vlasti ne shvataju značaj institucije zaštitnika građana, ili je možda jako dobro shvataju, pa im je to neprijatelj

ZUMIRANJE 3: Jovo Bakić: Nažalost, ljudi u izvršnoj vlasti ne shvataju značaj institucije zaštitnika građana, ili je možda jako dobro shvataju, pa im je to neprijatelj

Dragoljub Žarković je istakao da bi pozicija zaštitnika građana trebalo da bude važna i da reprezentuje elitu. Posle njegovog dugotrajnog insistiranja u javnosti da od Vojno-bezbednosne agencije ne može da dobije odgovor šta se desilo u sukobu Andreja Vučića i Žandarmerije, ministar odbrane izjavio je da neće da mu odgovori jer je pitanje smešno. „Onda Jankovića malo-malo pa neko u javnosti čerupa. Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović na TV Kopernikus priča o ombudsmanu kao o nekoj bitangi, ogovara čoveka najodvratnije. I sve vreme se provlači teza: ko je taj da pita nešto Vojnu bezbednost. To formiranje uverenja da zaštitnik građana ne sme ništa da pita VBA je opasno.“

Prema mišljenju Jove Bakića, to pokazuje odnos izvršne vlasti prema nezavisnim institucijama koje su formirane kao zastupnici javnosti: „To su tela koja služe za prevenciju zloupotrebe vlasti. Nažalost, ljudi u izvršnoj vlasti ne shvataju značaj te institucije, ili je možda jako dobro shvataju, pa im je to neprijatelj, pa mu pominju platu. Ali, njegova plata je zaslužena. On je dobro plaćen baš da vlast ili neka druga moć ne bi mogle da ga korumpiraju.“

(Više: Zumiranje 3: Nemamo elitu, imamo oligarhiju, nedelja 18. januar )

( Zaštitnik građana (Ombudsman) )

Videti takođe: „Slučaj Ombudsman“ u ironičnom ogledalu NJUZ.net: «SNS – Funkcija zaštitnika građana nepotrebna jer građane već štiti premijer Vučić»… …i u optužujućim saopštenjima SNS protiv «raznih Pajtića, Jankovića i Kandićki»

 

Ombudsman: ministar Gašić se podsmeva pravnom poretku Republike Srbije, istini i inteligenciji građana i time najozbiljnije narušava ugled Ministarstva odbrane

Uprkos na zakonu zasnovanom zahtevu Zaštitnika građana (čl. 29. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana) da mu Ministarstvo odbrane dostavi „dokumentovane odgovore“ na pitanja od značaja za postupak koji vodi, ministar odbrane Bratislav Gašić odgovorio je na paušalan način, bez i jednog jedinog dokumenta koji potvrđuje navode iz odgovora.

Nedokumentovani odgovori ministra odbrane na pitanja o angažovanju pripadnika vojske i Vojnobezbednosne agencije (VBA) tokom i posle incidenta na dan Parade ponosa su do te mere suprotni dokumentaciji koju je Zaštitniku građana dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i notornim – svima poznatim činjenicama i zdravom razumu da se može govoriti o podsmevanju pravnom poretku i zdravom razumu.

Tako, uprkos svim zvaničnim odlukama, detaljnim planovima angažovanja policijskih snaga i pisanim naredbama koje jasno i detaljno utvrđuju zadatke policije na svakom mestu tokom Parade ponosa, pa i na mestu gde se incident desio, ministar Gašić je Zaštitniku građana napisao da „na uglu ulica Svetozara Markovića i Resavske nije bio formiran nikakav kordon pripadnika Žandarmerije“, „niti je u tom delu grada sprečavan slobodan prolaz građana“. Tvrdnja ministra ne samo da protivreči dokumentima MUP-a, već i iskustvu svih građana koji su tuda prošli, te ministar očekuje da građani ne veruju ni svojim očima. Ministar Gašić, čak, govori o nepostojećem mestu, jer svaki Beograđanin zna, a ostali građani to mogu proveriti pogledom na mapu, da su ulice Svetozara Markovića i Resavska paralelne i ne formiraju nikakav ugao.

Ministar Gašić u odgovoru tvrdi da pripadnici VBA posle događaja nisu razgovarali sa svedocima! Ne samo da Izveštaj Sektora unutrašnje kontrole MUP konstatuje da su građani pripadnicima Policije, kada su po nalogu tužioca vršili predistražne radnje, rekli da su ih već ispitali pripadnici VBA i navodi podatke tih građana, već je ministar Gašić smetnuo sa uma da je na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti rekao da je lično on doneo odluku o formiranju „mešovitog tima“ koji je prikupljao podatke i izjave o slučaju.

Ministar Gašić tvrdi i da su dva pripadnika Vojne policije bili na „primerenoj distanci od civila“ i da su u skladu sa Pravilom službe i Kodeksom časti pripadnika VS zaštitili život i zdravlje dvojici civila „kao i bilo kom građaninu“ koji bi se tu zatekao. Ministar Gašić tvrdi da su dvojica vojnih policajaca bili na zadatku „prethodnice obezbeđenja“. To je u suprotnosti kako sa krivičnom prijavom koju je nadležno tužilaštvo prihvatilo, tako i sa razumom. Činjenica je da u krivičnoj prijavi Sektora unutrašnje kontrole koju je nadležno tužilaštvo prihvatilo stoji da su vojni policajci bili na zadatku „da obezbeđuju prethodnice obezbeđenja predsednika Vlade RS, odnosno da izvrše pripremu njegovog dolaska u ulicu Krunska u Beogradu…“. Ali ministar Gašić piše da „ne postoji nikakvo obezbeđenje kao što je vojno obezbeđenje prethodnice obezbeđenja“, već su vojni policajci bili na zadatku „u svojstvu prethodnice neposrednog obezbeđenja predsednika Vlade RS“. „Prethodnica neposrednog obezbeđenja“ morala bi da znači da za njom idu neposredno obezbeđenje i štićena ličnost, a opštepoznato je da predsednik Vlade u tom momentu niti je bio u gradu, niti je trebalo da prođe tuda, niti je prošao, niti bi bilo koji profesionalac ili laik dopustio da najugroženija ličnost u zemlji šeta po obodu policijskog zaštitnog obruča u momentu kada se strahuje od nasilja na ulicama.

Ministar u odgovoru tvrdi i da nije bilo potrebe za koordinacijom aktivnosti vojske i policije na obezbeđivanju štićene ličnosti. Ishod incidenta ga jasno demantuje.

Ministar tvrdi i da nije nepravilno, tj. da ne postoje podaci a ni propisi koji zahtevaju profesionalnu distancu između pripadnika obezbeđenja i štićene ličnosti. Tvrdi i da pištolj koji je ispao pripadniku Kobri nije imao metak u cevi. Izveštaji i izjave sa lica mesta koje je Zaštitniku građana dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrde drugačije.

Zaštitnik građana je želeo da uzme izjave od pripadnika Vojne policije koji su učestvovali u incidentu, na osnovu čl. 21. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana. Međutim, ministar je odbio da Zaštitniku građana dostavi njihove kontakt podatke, pozivajući se na „važeće procesne zakone“ koji zahtevaju da oni budu pozvani „preko pretpostavljene komande, jedinice ili ustanove“. Međutim, procesni zakon koji reguliše postupak pred Zaštitnikom građana je Zakon o Zaštitniku građana, a ne Zakon o krivičnom postupku. Čak i da Zaštitnik građana vodi krivični, a ne postupak propisan Zakonom o Zaštitniku građana, ministar opet nije Zaštitniku građana dostavio podatke preko koje to „pretpostavljene komande, jedinice ili ustanove“ treba da pozove pripadnike vojne policije.

Ministar Gašić tvrdi i da vojna policija obezbeđuje predsednika Vlade RS kao bivšeg ministra odbrane na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije i na osnovu člana 5. Uredbe o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata, te dodaje da on ima i obezbeđenje kao predsednik Vlade na osnovu člana 6. stav 1. tačka 1) i 6) Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Činjenica je da član 53 st. 1. Zakona o Vojsci Srbije glasi: „Poslove suzbijanja kriminaliteta, kontrole i održavanja vojnog reda i discipline, obezbeđenja najznačajnijih vojnih objekata, određenih lica, dokumenata i naoružanja, regulisanje i kontrolu vojnog putnog saobraćaja, protivterorističke zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, vrši Vojna policija.“ Opštepoznato je da predsednik Vlade nije i ne može biti funkcioner u sastavu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. I ostale odredbe propisa koje navodi ministar Gašić mogu se na sličan način analizirati i utvrditi njihova nepravilna primena u datom slučaju.

Konačno, u pogledu uporno ponavljanih izjava ministra odbrane da mu treba „saglasnost“ Tužilaštva da bi Zaštitniku građana dostavio podatke iz istrage, Zaštitnik građana skreće pažnju da je članom 38. Zakona o tajnosti podataka izričito propisano ko i pod kojim uslovima ima pravo da pristupi podacima iz krivične istrage, dok istraga traje. Zakonom je utvrđeno da su to državni organi koje bira Narodna skupština (što je i Zaštitnik građana), rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština (što je i ministar odbrane), sudije Ustavnog suda i sudije. Uslovi za pristup, određeni Zakonom, su da su im ti podaci potrebni za postupak koji vode, da su prošli posebnu bezbednosnu proveru i da tim podacima pristupaju lično.

Odgovor ministra Gašića može se stručno osporiti i iz mnoštva dodatnih uglova. Količina nekompetentnosti i netačnosti u njemu je takva da se mora zaključiti samo jedno – ministar Gašić se podsmeva pravnom poretku Republike Srbije, istini i inteligenciji građana i time najozbiljnije narušava ugled Ministarstva odbrane i organa u sastavu.

( Analiza odgovora ministra Bratislava Gašića Zaštitniku građana petak, 13 februar 2015 15:59 )

DOKUMENT: Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije

DOKUMENT: Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije

Na osnovu čl. 20, st. 2. Zakona o Zaštitniku građana (Sl. glasnik RS br. 79/2005 i 54/2007), na osnovu saznanja koje sam stekao tokom postupka propisanog Zakonom, nalazeći da u radnjama zaposlenih u državnim organima ima elemenata krivičnog dela, podnosim

VIŠEM JAVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU

11 000 BEOGRAD

Ul. Savska br. 17a

KRIVIČNU PRIJAVU

Protiv

I

– S. S., zastavnik 1. klase, pripadnik Uprave vojne policije Vojske Srbije, VP …, drugi podaci već poznati Tužilaštvu ili se mogu službeno pribaviti

– S. J., stariji vodnik 1. klase, pripadnik Uprave vojne policije Vojske Srbije, VP …, drugi podaci već poznati Tužilaštvu ili se mogu službeno pribaviti,

zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo NAPAD NA SLUŽBENO LICE U VRŠENjU SLUŽBENE DUŽNOSTI iz člana 323 Krivičnog zakonika RS, tako što su se oglušili o usmena naređenja i, nastojeći da prođu kroz postavljeni kordon i uđu u restriktivni prostor koji su pripadnici Žandarmerije imali zadatak da štite, fizički sukobili sa pripadnicima Žandarmerije na zadatku. Pri tome su se S. i J. gurali sa pripadnicima Žandarmerije, primali i zadavali udarce rukama i nogama, upućivali pripadnicima Žandarmerije psovke i pretnje, a jednom od njih je, pošto su ga pripadnici Žandarmerije primenom fizičke sile i gumene palice oborili na asfalt, iz futrole ispao pištolj spreman za dejstvo (metak u cevi), ili je on taj pištolj potegao pa mu ga je udarcem palice pripadnik Žandarmerije izbio iz ruke.

II

Ovom organu poznato je da je postupajući zamenik tužioca VJT u Beogradu 9.10.2014. godine telefonski, a onda i 10.10.2014. godine na sastanku, naložio pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova da podnesu krivičnu prijavu protiv sedam pripadnika Žandarmerije zbog postojanja osnovane sumnje da su, kako je zamenik tužioca odredio kvalifikaciju, izvršili krivično delo NAPAD NA VOJNO LICE U VRŠENjU VOJNE SLUŽBE iz čl. 404. KZ RS u sticaju sa krivičnim delom ZLOSTAVLjANjE I MUČENjE iz čl. 137 KZ RS; kao i krivičnu prijavu protiv starešine koji je naredio intervenciju policijskim službenicima i to za krivično delo ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA iz čl. 359 KZ RS. Iz audio-video snimaka o događaju i ovaj organ stekao je osnovanu sumnju da su pojedini pripadnici Žandarmerije prekoračili službena ovlašćenja nepravilnom upotrebom službene palice, odnosno zadavanjem udaraca kada nije postojao napad na njih, druga lica ili objekte i prostor koji je trebalo obezbediti (ili ne u meri koja zahteva upotrebu sl. palice), a protivno čl. 6. u vezi sa čl. 7 Pravilnika o tehničkim obeležjima i načinu upotrebe sredstava prinude, „Sl. glasnik RS“ br. 19/2007, 112/2008 i 115/2014. Nakon što je sukob prestao povređenima nije pružena odgovarajuća medicinska pomoć iako su povrede bile vidne, a znakovi jakog bola nedvosmisleno pokazivani. Zbog toga se ovaj organ PRIDRUŽUJE krivičnoj prijavi protiv SEDAM pripadnika Žandarmerije (P. M., S. S., D. S., D. Đ., Z. G., B. L. i M. M., svi podaci poznati Tužilaštvu), samo u delu kojim se terete za krivično delo ZLOSTAVLjANjE I MUČENjE.

III

Pripadnici Vojnobezbednosne agencije su nakon događaja zaplenili snimke nadzornih kamera sa okolnih zgrada i lokala, uzimali izjave od civilnih lica iako Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji propisuje da u otkrivanju, istraživanju i dokumentovanju krivičnih dela (čl. 23. Zakona o VBA i VOA) pripadnici VBA mogu da preduzimaju radnje provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta; traženje obaveštenja i privremeno oduzimanje predmeta samo kada su u pitanju krivična dela iz člana 6. stav 2. tač. 3) i 4) i člana 6. stav 3. tog zakona, što u ovom slučaju nije bio slučaj. Ovaj organ nema saznanja da li je usled tih nezakonitih radnji došlo i do neke zabranjene posledice potrebne da bi se ostvarilo biće nekog krivičnog dela, npr. ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA, POMOĆ UČINIOCU POSLE IZVRŠENOG KRIVIČNOG DELA od strane NN starešina i pripadnika VBA koji su naredili, odnosno sproveli nezakonite radnje. Sumnja o tome svakako postoji i treba je potvrditi ili opovrgnuti.

Okolnosti

Ocenjujući da je došlo do povrede ljudskih prava tokom događaja koji se desio 28.9.2014. u Beogradu (čl. 32. st. 1. Zakona o ZG), na osnovu saznanja iz sredstava javnog informisanja koja su prenela delimične snimke događaja, ovaj organ pokrenuo je prema Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane postupak kontrole poštovanja prava građana (čl. 24. st. 1. u vezi sa čl. 17. st. 1. Zakona o Zaštitniku građana). U toku postupka, a iz dokumentacije koju je, u skladu sa obavezama propisanom Zakonom, dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ovaj organ pored saznanja od značaja za postupak koji vodi došao je i do saznanja koja ukazuju da je u radnjama zaposlenih u dva državna organa bilo elemenata krivičnih dela, zbog čega, u skladu sa obavezom propisanom članom 20. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana, podnosi ovu krivičnu prijavu.

Prema podacima koje je u postupku, u skladu sa Zakonom propisanom obavezom, dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, S. i J. kretali su se 28.9.2014. godine u društvu dva građanina (A. V. i P. M., oba iz Beograda) pa su oko 11.20 časova na uglu ulica Svetozara Markovića i Birčaninove u Beogradu naišli na pripadnike Žandarmerije koji su bili na službenom zadatku obezbeđenja javnog skupa „Parade ponosa 2014″, a prema Planu angažovanja jedinica Žandarmerije na obezbeđenju javnog skupa „Parada ponosa 2014″ i drugim operativnim dokumentima. Prema podacima iz krivične prijave koju je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podnela Uprava za poslove unutrašnje kontrole Policije, Sektora unutrašnje kontrole Policije, Ministarstva unutrašnjih poslova, S. i J. bili su „po planu rukovodioca obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije određeni sa zadatkom da obezbeđuju prethodnice obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije, odnosno da izvrše pripremu njegovog dolaska u ulicu Krunska u Beogradu…“ iz čega proizilazi i da ni jedan od dva civila u njihovom društvu nije bio ličnost čiju su bezbednost bili zaduženi da štite. Isto proizilazi i iz javnih izjava predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića (na konferenciji za štampu održanoj istog dana) i iz naknadnih izjava ministra odbrane Bratislava Gašića (izjave dostupne na internet servisu „Jutjub“), kada su ti visoki funkcioneri izjavili da S. i J. u vreme događaja nisu obezbeđivali brata predsednika Vlade tokom opisanog događaja.

Na osnovu svih saznanja koje ovaj organ ima, a što će se tokom krivičnog postupka tačno utvrditi, do događaja je došlo tako što je grupa od četvoro prišla kordonu u nameri da prođe u restriktivni prostor; pripadnik Žandarmerije štitom je grubo odgurnuo civilno lice za koje je procenio da mu se suviše približilo (civilno lice je, moguće je, imalo nameru da se legitimiše iz neposredne blizine), nakon čega su S. i J. pokušali da se umešaju između civilnog lica i pripadnika Žandarmerije, gde su reagovali primenom sile drugi pripadnici Žandarmerije čime je otpočeo fizički sukob tokom koga je naišla dodatna jedinica Žandarmerije čiji su pripadnici intervenisali videći sukob kolega sa civilno obučenim licima. U sukobu je sedmoro ljudi zadobilo povrede.

U pogledu postupanja pripadnika Vojnobezbednosne agencije nakon događaja, ovaj organ nije mogao da utvrdi bliže okolnosti i identitet naredbodavaca i izvršitelja sl. radnji provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta; traženje obaveštenja i privremeno oduzimanje predmeta jer su Vojnobezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane izričito i pisano odbili da izvrše Zakonom propisanu obavezu (21. st. 1 i 29. čl. 2. Zakona o Zaštitniku građana) da odgovore na sve zahteve ovog organa, kao i da dostave sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, odnosno da dostave sve podatke od značaja za postupak koji ovaj organ vodi, odnosno koji su potrebni za ostvarivanje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti (dostavljanje tih podataka ne bi bilo u suprotnosti sa bilo kojim zakonom). Zbog takvog kršenja Ustava i Zakona od strane MO i VBA otežana je kontrola rada organa uprave i utvrđivanje propusta u zakonitosti i pravilnosti njihovog rada na štetu ljudskih prava, što je Ustavom i Zakonom propisana nadležnost Zaštitnika građana. Iz dostupnih dokumenata MUP RS vidljivo je da su pripadnici VBA tražili obaveštenja od građana koji su mogli biti svedoci događaja, te da su zaplenili snimke video nadzora iz obližnjih filijala Komercijalne banke i Alpha Bank.

Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo je, u skladu sa obavezom propisanom članovima podatke (kopije spisa) o događaju u ulici Svetozara Markovića u Beogradu, u blizini kućnog broja 54 koji se desio 28. 9. 2014. godine u periodu između 11 i 12 časova, na osnovu kojih podataka je i sačinjena ova prijava.

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Saša Janković

PRILOZI:

105 kom

( Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije, sajt Ombudsmana 14. januar

***

DOKUMENT: Izveštaj o kontroli rada BIA u primeni mere tajnog nadzora

DOKUMENT: Izveštaj o kontroli rada BIA u primeni mere tajnog nadzora

SIŽE

U primeni mere tajnog pretresa, BIA poštuje Ustavnu garanciju nepovredivosti stana.

Tajni pretres BIA vrši onako kako je ta mera uređena podzakonskim aktima Agencije i po odluci svog direktora. Meru tajnog pretresa nužno je urediti zakonom i propisati da može da se sprovodi samo po odluci suda ili drugog organa nezavisnog od BIA. Mora se unaprediti znanje pripadnika BIA i unutrašnja kontrola kako prilikom primene mere tajnog pretresa ne bi bilo slučajeva prekoračenja postojeće odluke. Potrebno je preispitati i unaprediti tumačenje pojma „xxxxxxxxxxx xxxxxxxxx“ u radu BIA, a u skladu sa ustavnim garancijama ljudskih prava i vrednostima demokratskog društva. Potrebno je unaprediti procedure i informatičke programe kako bi mogućnost zloupotreba i grešaka prilikom administrativne obrade poverljivih dokumenata bila smanjena.

Ispunjavanje zakonskih obaveza BIA (omogućavanje pristupa prostorijama i podacima, razgovor sa rukovodstvom pripadnicima i) i saradnja sa Zaštitnikom građana uopšte u postupku kontrole ostvareni su na nivou najboljih evropskih praksi.

UVOD

Nakon informacija u javnosti o tome da je BIA primenjivala meri tajnog pretresa u većem broju slučajeva, Zaštitnik građana odlučio je da sprovede postupak kontrole rada BIA u pogledu zakonitosti i pravilnosti primene te mere. Pri donošenju te odluke, uzete su u obzir: – Sadržina mere „tajnog pretresa“ koja je takva da omogućava značajno zadiranje u prava koja proističu iz prava na privatni život , – Činjenica da mera „tajnog pretresa“ nije izričito propisana zakonom, niti su uslovi za njenu primenu, način primene, te obrada i korišćenje rezultata uređeni zakonom, već podzakonskim aktima koji nose visok stepen tajnosti, što ugrožava načelo zakonitosti u radu i povećava opasnost od nepravilne primene propisa i kršenja prava građana.

TOK

Postupak kontrole otpočeo je dopisom Zaštitnika građana br. 614-506/14 od 27.3.2014. godine kojim je, u skladu sa čl. 29. st. 1 Zakona o Zaštitniku građana, BIA obaveštena o pokretanju postupka kontrole, te sa predmetom i ciljem kontrole.

Dana 16. 4. 2014. godine Zaštitnik građana održao je pripremni sastanak sa direktorom BIA na kome je predočen planirani tok kontrole.

Zaštitnik građana je direktoru BIA 22.4.2014. godine uputio dopis kojim je precizirao radi delotvornosti, vrstu podataka i saznanja koje Agencija treba da pruži radi ostvarivanja cilja postupka kontrole.

Dana 12.5.2014. godine Zaštitnik građana je, u prostorijama BIA, izvršio neposredan uvid u rad pisarnice u kojoj se administrativno obrađuju predmeti sa dokumentima koji su klasifikovani kao tajni. U sklopu kontrole rada pisarnice, Zaštitnik građana je obavio razgovor i sa rukovodiocem u BIA za informatičke poslove.

U pisarnici, Zaštitnik građana je neposredno pristupio podacima o svim postupcima u kojima je, tokom perioda od godinu dana do dana vršenja nadzora, BIA primenjivala meru tajnog pretresa ili je primena te mere bila odobrena. Od svih postupaka, Zaštitnik građana je odabrao reprezentativan uzorak od 9 slučajeva, imajući kao kriterijume vreme primene mere, mesto primene mere, vrstu protivpravne radnje koja je u predlogu za primenu mere navedena kao razlog zbog koga se primena mere traži, te državljanstvo osoba prema kojima su mere primenjene, vodeći računa o tome da obuhvati što različitije slučajeve.

Neposredno zatim, u posebnu prostoriju preneto je izabranih 9 predmeta, sa kompletnom dokumentacijom, gde je Zaštitnik građana izvršio uvid u njihovu sadržinu, ostvarujući kontrolu zakonitosti i pravilnosti postupanja Agencije u primeni mere tajnog pretresa. U razmatranju dokumentacije, dodatne informacije i pojašnjenja pružala su četiri predstavnika BIA. U svakom od predmeta razmatran je predlog za sprovođenje mere tajnog pretresa, odluke o odobravanju mere i izveštaj o sprovedenoj meri (kada je sprovedena), a u pojedinim slučajevima, u kojima su pored mere tajnog pretresa primenjivane i druge tajne mere i postupci, vršen je uvid i u dokumente o primeni tih mera i postupaka.

Zaštitnik građana je 27. avgusta 2014. godine uputio BIA Nacrt izveštaja na komentar, radi ispravljanja eventualnih faktičkih netačnosti ili nepreciznosti i ukazivanja na eventualne delove Nacrta koji bi trebalo da budu izostavljeni jer sadrže podatke ili okolnosti podobne da ukažu na podatke koji, prema zakonu, ne smeju da budu dostupni javnosti.

Direktor BIA je Zaštitnika građana 29. avgusta 2014. godine obavestio da smatra da Nacrt izveštaja ne sadrži činjenične greške, niti delove koji zahtevaju brisanje sa stanovišta zaštite tajnih podataka i primene načela konspirativnosti u radu Agencije izuzev delova koje od javnosti, u skladu sa zakonom, izuzme sam Zaštitnik građana kako ne bi ugrozio ostvarivanje cilja postupaka koji su u toku.

Dana 3. septembra 2014. godine utvrđen je konačan tekst Izveštaja, i dostavljen BIA, kao i restriktivni tekst Izveštaja, koji je upućen u Narodnu skupštinu i stavljen na uvid javnosti.

NALAZI

1. Poštovanje ustavne garancije nepovredivosti stana

Iskaz BIA: Direktor i ovlašćeni pripadnici BIA izjavili su Zaštitniku građana tokom kontrole u više navrata da se tajni pretres nikada ne vrši u domu (kući, stanu), niti prostoru koji se može upodobiti sa domom, jer bi to predstavljalo zadiranje u Ustavom garantovanu nepovredivost stana , u kom slučaju bi se moralo postupati u skladu sa Ustavnom garancijom nepovredivosti stana, odnosno pribaviti odluka suda i obezbediti prisustvo svedoka, a što bi predstavljalo meru pretresa, a ne tajnog pretresa.

Utvrđeno stanje: Tokom kontrole, detaljnim uvidom u reprezentativan broj slučajeva, nije ustanovljen ni jedan slučaj u kome je BIA meru tajnog pretresa vršila u stanu, odnosno domu.

Zaključak:

U primeni mere tajnog pretresa BIA poštuje ustavnu garanciju nepovredivosti stana.

2. Zakonitost i pravilnost mere tajnog pretresa

Propisi: Zakon o BIA ne uređuje posebno primenu mere tajnog pretresa, već je ona uređena unutrašnjim aktima Agencije koji imaju oznaku poverljivosti i nisu dostupni javnosti. Uvidom u unutrašnje akte koji uređuju (i) postupak tajnog pretresa, utvrđeno je da je njima posebno uređeno predlaganje, sprovođenje i izveštavanje o primeni mere tajnog pretresa, kao i njena sadržina. Postupak odlikuje višestepenost.

Utvrđeno stanje: Uvidom u izabrane slučajeve, utvrđeno je da svi sadrže predloge za primenu mere tajnog pretresa, odluke o odobravanju mere i, kada je tajni pretres i obavljen, izveštaje o primeni mere. Predlozi za primenu mere sadrže jasna i razumljiva obrazloženja, a u proceduri odobravanja predloga postoji višestepenost unutar Agencije. Predlog uvek konačno odobrava, u skladu sa unutrašnjim propisima Agencije, direktor ili zamenik direktora. Primena mere počinje nakon što je mera odobrena i završava se u ostavljenom roku ili se ne sprovodi ako za to nije bilo uslova. O sprovedenoj meri izrađuje se izveštaj koji sadrži opis primene mere i rezultate.

Zaključak:

Postupak (procedura) primene mere tajnog pretresa, uređen podzakonskim aktima BIA, u Agenciji se u praksi poštuje.

3. Potreba za unapređenjem poštovanja prava građana u pogledu primene mere tajnog pretresa (mišljenje i preporuka)

Imajući u vidu prirodu i sadržinu mere tajnog nadzora, odnosno intenzitet i širinu zadiranja u privatnost građana koje ona proizvodi, a s obzirom na značaj načela zakonitosti i pravne sigurnosti u primeni mera kojima se ograničavaju ljudska prava, daju se

Mišljenje i preporuke:

Potrebno je da se mera tajnog nadzora propiše zakonom, te njime između ostalog, urede uslovi za primenu te mere, kao i način upotrebe rezultata koji se njome postignu.

Potrebno je zakonom propisati da saglasnost za primenu te mere daje organ nezavisan od BIA, pri čemu se mora osigurati hitnost u postupanju.

4. Primena drugih posebnih mera uz meru tajnog pretresa

Neposredno pre, tokom i nakon primene mere tajnog pretresa, zbog prirode te mere često postoji potreba i mogućnost da se zadre u privatnost građana u sadržini ili na neki od načina za koji je, u skladu sa propisima, potrebna posebna prethodna odluka suda. U više kontrolisanih slučajeva i uočeno je da je BIA, tokom primene mere tajnog pretresa, primenila i meru kontrole sadržine i drugih podataka o komunikaciji, za šta je bila pribavljena prethodna odluka suda.

Međutim, utvrđen je jedan slučaj (postupanje BIA u njemu i dalje je u toku) u kome je xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxx. Predstavnici BIA su Zaštitniku građana taj slučaj objasnili propustom operativnog radnika. Međutim, iako je pre kontrole od strane Zaštitnika građana dokument u kome je zabeleženo nezakonito postupanje razmatralo više instanci unutar Agencije, ni jedna od njih nije uočila propust niti su preduzete mere da se nepropisno pribavljeni podaci unište, a postupanje pripadnika ubuduće upodobi zakonu. Zaštitnik građana je, konstatujući propust, razmatrao okolnosti slučaja i ocenio da su one takve da bi BIA, da je u skladu sa zakonom od nadležnog suda tražila odluku kojom se odobrava xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxx, takvu odluku, koliko se to može razumno pretpostaviti (na osnovu postojeće prakse) i dobila.

Zaključak i preporuke:

Po pravilu, kada pre, u toku ili nakon primene mere tajnog pretresa postoji potreba da se ograniči neko pravo ili slodoba na način i u meri za koju je zakonom kao uslov propisana prethodna odluka suda, BIA takvu odluku prethodno i pribavi. Utvrđeno je i odstupanje od tog pravila, koje se obrazlaže greškom.

Potrebno je, obukom zaposlenih i jačanjem unutrašnje kontrole, sprečiti slučajeve ograničavanja prava građana mimo zakonom utvrđene procedure i uslova, bilo iz neznanja, nepažnje ili iz drugih razloga.

Odgovorne za ustanovljeni propust nužno je na odgovarajući način sankcionisati i o tome obavestiti Zaštitnika građana.

Podatke pribavljene primenom mere za koju nisu bili ispunjeni formalni ili suštinski uslovi, potrebno je bez odlaganja uništiti i o tome obavestiti Zaštitnika građana.

U jednom od razmatranih slučajeva, Agencija je primenila meru tajnog pretresa istovremeno sa nizom drugih posebnih mera i postupaka iz svoje nadležnosti za čije preduzimanje je potrebna prethodna odluka suda. Kontrolom je utvrđeno da je svaka od mera obuhvaćena prethodnom odlukom sudije za prethodni postupak, u skladu sa zakonom.

Međutim, iako je sudija za prethodni postupak, na osnovu obrazloženog predloga BIA, pokrenuo krivični postupak i doneo odluku o primeni određenih mera iz nadležnosti BIA kojima se ograničavaju Ustavom zagarantovana ljudska prava, Zaštitnik građana stava je da je u konkretnom slučaju primena mera, iako zakonita, bila nepravilna.

xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx. Aktivnosti koje su navedene kao razlog za primenu posebnih mera (a na osnovu čega je sud, činjenica je, te mere odobrio), Zaštitnik građana smatra svojstvenim demokratskom društvu i lišenim elemenata protivpravnosti.

Preporuka:

Potrebno je da BIA preispita i unapredi svoje tumačenje pojma „xxxxxxxxxxx xxxxxxxxxx“, a u skladu sa demokratskim tekovinama i suštinom slobode xxxxxxxxxxxxxxxxxx, kako su one predviđene i zaštićene Ustavom Srbije i ratifikovanim međunarodnim dokumentima.

5. Rad pisarnice sa poverljivim predmetima

Zaštitnik građana je neposredno pristupio pisarnici u kojoj se administrativno obrađuju poverljivi predmeti, izvršio neposredan uvid u način rada, pristupio programu za evidentiranje i administrativno upućivanje predmeta, te razgovarao sa radnicima u pisarnici koji su odgovorili na sva postavljena pitanja.

Pisarnica je organizovana i opremljena dobro, a radnici su upoznati sa svojim dužnostima i procesom rada.

Zaštitnik građana je uočio da je relativno jednostavnom manipulacijom moguće promeniti xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx, a da to u redovnim kasnijim izveštajima o predmetu nije vidljivo. Administrator sistema rekao je Zaštitniku građana da se svi propusti u programima identifikuju tako što „xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxx.“

Preporuka:

Potrebno je unaprediti procedure i informatičke programe se otklonila mogućnost da xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxx ne bude posebno istaknuta u odgovarajućim izveštajima.

Potrebno je redovno organizovati xxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxx

ZBIRNO ZAKLjUČCI, MIŠLjENjA I PREPORUKE

1. U primeni mere tajnog pretresa BIA poštuje ustavnu garanciju nepovredivosti stana.

2. Postupak (procedura) primene mere tajnog pretresa, uređen podzakonskim aktima BIA, u Agenciji se u praksi poštuje.

3. Potrebno je da se mera tajnog nadzora propiše zakonom, te njime između ostalog, urede uslovi za primenu te mere, kao i način upotrebe rezultata koji se njome postignu.

4. Potrebno je zakonom propisati da saglasnost za primenu mere tajnog pretresa daje organ nezavisan od BIA, pri čemu se mora osigurati hitnost u postupanju.

5. Po pravilu kada pre, u toku ili nakon primene mere tajnog pretresa postoji potreba da se ograniči neko pravo ili slodoba na način i u meri za koju je zakonom kao uslov propisana prethodna odluka suda, BIA takvu odluku prethodno i pribavi. Utvrđeno je i odstupanje od tog pravila, koje BIA obrazlaže pojedinačnom greškom i iz okolnosti to i proizilazi.

6. Potrebno je, obukom zaposlenih i jačanjem unutrašnje kontrole, sprečiti slučajeve ograničavanja prava građana mimo zakonom utvrđene procedure i uslova, bilo iz neznanja, nepažnje ili iz drugih razloga.

7. Odgovorne za ustanovljene propuste nužno je na odgovarajući način sankcionisati, i o tome obavestiti Zaštitnika građana.

8. Podatke pribavljene primenom mere za koju nisu bili ispunjeni formalni ili suštinski uslovi, potrebno je bez odlaganja uništiti i o tome obavestiti Zaštitnika građana.

9. Potrebno je da BIA preispita i unapredi svoje tumačenje pojma „xxxxxxxxxx xxxxxxxx“, a u skladu sa demokratskim tekovinama i suštinom slobode xxxxxxxxxxx xxxxxxxxx, kako su one predviđene i zaštićene Ustavom Srbije i ratifikovanim međunarodnim dokumentima.

10. Potrebno je unaprediti procedure i informatičke programe se otklonila mogućnost da xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxx ne bude posebno istaknuta u odgovarajućim izveštajima.

11. Potrebno je redovno xxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

BIA će o postupanju po preporukama obavestiti Zaštitnika građana u roku od 60 dana od dana prijema ovog akta.

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Saša Janković

( Izveštaj o kontroli rada Bezbednosno-informativne agencije u primeni mere tajnog nadzora )

Odgovor BIA o postupanju po preporukama

Republika Srbija ZAŠTITNIK GRAĐANA – gospodin, Saša Janković – B e o g r a d REPUBLIKA SRBIJA ZAŠTITNIK GRAĐANA Deligradska 16 Predmet: Kontrola rada Bezbednosno-informativne agencije u primeni mere tajnog nadzora od strane Zaštinika građana, izveštaj o postupanju po preporukama – dostavlja se

Veza: Vaš akt del. broj 25507 od 3. septembra 2014. godine

Poštovani gospodine Jankoviću, u vezi sa Vašim aktom pod navedenim brojem od 3. septembra 2014. godine ~ Izveštaj o kontroli rada Bezbednosno-informativne agencije (Agencija) u primeni mere tajnog nadzora, čiji su sastavni deo Zbirni zaključci, mišljenja i preporuke izraženi u c. tačaka, u skladu sa članom 31. stav 3. Zakona o zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 54/07), u roku propisanom ovim članom, obaveštavamo Vas u smislu postupanja Agencije pr preporukama, o sledećem:

– U pogledu tač. 3. i 4. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koje sadrže preporuku zakonskog propisivanja metode tajnog pretresa, odnosno preporuku zakonskog propisivanja da odobrenje za primenu ove metode daje autoritet nezavisan od Agencije, njeno ispunjavanje je neposredno vezano za donošenje novog zakona, o Agenciji ili jedinstvenog zakona koji bi uredio bezbednosno-obaveštajnu zajednicu Republike Srbije, što zahteva određeno vreme i ne zavisi isključivo od Agencije, uzimajući u obzir propisanu proceduru izrade, predlaganja, usvajanja i objavljivanja zakonskih propisa.

– U pogledu tačke 6. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koja sadrži preporuka da se obukom zaposlenih i jačanjem unutrašnje kontrole, spreče slučajevi ograničavanja prava građana mimo zakonom utvrđene procedure i uslova, bilo iz neznanja, nepažnje ili iz drugih razloga, Agencija je intenzivirala organizovanje specijalnih edukativnih programa u svom nastavnom centru koji imaju za cilj podizanje nivoa stručnosti i profesionalnosti pripadnika koji učestvuju u postupku predlaganja i primene posebnih metoda i postupaka. Takođe, najnovijim odlukama direktora Agencije, kadrovski je ojačana služba Glavnog unutrašnjeg kontrolora, popunom svih sistematizovanih radnih mesta.

– U pogledu tačke 7. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koja sadrži preporuku da se odgovorni za ustanovljeni propust u jednom slučaju koji je bio predmet kontrole, na odgovarajući način sankcionišu, Agencija je pokrenula propisani postupak za ovakve situacije, koji ima za cilj utvrđivanja postojanja odgovornosti i eventualno sankcionisanje odgovornih.

– U pogledu tačke 8. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koja sadrži preporuku da se podaci pribavljeni primenom mere za koju nisu bili ispunjeni formalni ili suštinski uslovi unište,xxxxxxxxxxxx u Agenciji, na osnovu odluke direktora, izvršila je uništavanje svih primeraka dokumenta koji je sadržao ove podatke, u papirnoj i elektronskoj_formi – u prilogu dostavljamo Izveštaj xxxxxxxxx.

– U pogledu tačke 9. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koja sadrži preporuku za preispitivanjem i unapređivanjem tumačenja određenih relevantnih bezbednosno-obaveštajnih pojmova u skladu sa demokratskim tekovinama i Ustavnim garancijama, Agencija je u okviru aktivnosti preduzetih u cilju ispunjavanja preporuke iz tačke 6., kroz edukovanje zaposlenih i podizanje profesionalnih standarda, preduzela mera na. ispunjavanju ove preporuke.

– U pogedu tačke 10. i 11. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koje sadrže preporuke u pogledu unapređivanja procedura i informatičkih programa Agencija preduzima aktivnosti na stalnom osavremenjivanju programa, kako bi se eventualni propusti ne samo identifikovali već u što većoj meri onemogućili.

S’ poštovanjem,

DIREKTOR

Adeksandar Đorđević

Prilog: Kao u tekstu

( Odgovor Bezbednosno-informativne agencije o postupanju po preporukama )

Obaveštenje Zaštitnika građana o završetku postupka

Obaveštenje Zaštitnika građana o završetku postupka

BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA Aleksandar Đorđević, direktor

11000 BEOGRAD Ul. Kraljice Ane b.b.

Veza: akt br. 15-11429 od 31. 10. 2014. godine.

Poštovani g. Đorđeviću,

Primio sam Vaš akt br. 15-11429 od 31. 10. 2014. godine, kojim ste me informisali o postupanju po preporukama sadržanim u Izveštaju o kontroli rada Bezbednosno-informativne agencije u primeni mere tajnog nadzora 614-506/14 od 03. 09. 2014. godine.

S obzirom da je Bezbednosno-informativna agencija postupila u skladu sa preporukama, na osnovu člana 29. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005 i 54/2007) upućujem vam

O B A V E Š T E Nj E O Z A V R Š E T K U P O S T U P K A

U očekivanju nastavka uspešne saradnje,

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Saša Janković

(Obaveštenje Zaštitnika građana o završetku postupka )

OMBUDSMAN: Dokumenti MUP-a u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa

Povodom jučerašnje izjave ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da navodi koje je o incidentu tokom Parade ponosa izneo Zaštitnik građana postoje samo u izjavama sedmorice pripadnika Žandarmerije protiv kojih je Sektor unutrašnje kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo prijave“, objavljujemo samo deo dokumenata Ministarstva unutrašnjih poslova koji nisu označeni stepenom tajnosti. Dokumenti označeni stepenom tajnosti sadrže još više detalja. U dokumentima koje objavljujemo učinjeni su neprepoznatljivim lični podaci službenih lica i imena građana koji su učestvovali u incidentu.

Podsećamo, Zaštitnik građana je izjavio da dokumenti MUP-a govore o tome da su se četiri civilno obučene osobe oglušile o usmena naređenja, drsko i bahato ponašala pa napala pripadnike Žandarmerije na zadatku, pa su nakon toga pripadnici Žandarmerije primenili prekomernu silu. To, između drugih dokumenata koje Zaštitnik građana poseduje, stoji u obrazloženju svih zaključaka o pokretanju disciplinskih postupaka pripadnika žandarmerije koji su u toku i u kojima su pripadnici Žandarmerije suspendovani, a koje objavljujemo.

Dokumenti Sektora unutrašnje kontrole koje objavljujemo sadrže izjave svedoka (koji nisu suspendovani pripadnici Žandarmerije već građani) o tome da su pripadnici VBA obavljali razgovore sa njima i da su oduzeti snimci video nadzora iz dve banke.

Ovi dokumenti činjenično demantuju ministra unutrašnjih poslova

Dokumenti MUP-a u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa, Ombudsmant 22. januara

DOKUMENTI

Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka, broj 1

Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka, broj 2

Izveštaj o izvršenim proverama po zahtevu Prvog OJT u Beogradu

***

DOKUMENTI MUP:

Krivična prijava Sektora unutrašnje kontrole i službene beleške policajaca

izvodi …Postoji osnovni sumnje da su prijavljeni policijski službenici Četvrtog odreda Žandarmerije u Nišu Mitrović Predrag, Stojanović Slavko, Savić Dragan, Đorđević Dalibor, Gigić Zlatko, Lekić Boban i Milosavljević Mitar dana 28. 09. 2014. godine oko 11, 30 časova, na uglu ulica Birčaninova i Svetozara Markovića u Beogradu, izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe iz čl. 404 Krivičnog zakonika prema pripadnicima Vojne policije VP 2282 Beograd, zastavniku 1. klase xxxxx i prema starijem vodniku 1. klase xxxxxx koji su po planu rukovodioca obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije određeni sa zadatkom da obezbeđuju prethodnice obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije, odnosno da izvrše pripremu njegovog dolaska u ulicu Krunska u Beogradu, zajedno sa starijim vodnikom 1. klase xxxxx koji je imao ulogu vozača službenog motornog vozila, odnosno krivičnog dela Zlostavljanje i mučenje iz čl. 137. KZ prema oštećenim građanima Andreju Vučiću i Predragu Malom iz Beograda.

Navedeni policijski službenici Žandarmerije bili su angažovani po naredbi komandanta Žandarmerije 03/13 xxxxxxxx dana 26. 09. 2014. godine u Beogradu na vanrednom obezbeđenju Javnog skupa visokog bezbednosnog rizika pod nazivom „Parada ponosa 2014″, koji se održavao 28. 09. 2014. godine u organizaciji „Gej strejt alijanse“, okolnih ulica, odnosno pružanja pomoći pripadnicima Četvrtog odreda Žandarmerije.

Istog dana oko 11, 30 časova na raskrsnicu navedenih ulica dolaze pripadnici Vojne policije xxxxxx koji su bili u društvu sa bratom predsednika Vlade Republike Srbije, Andrejom Vučićem i njegovim prijateljem Predragom Malim, brat gradonačelnika grada Beograda, gde su trebali, prema službenim beleškama XXXXXXXX da odu do ulice gde žive roditelji Andreja Vučića, nakon što dolaze do kordona Žandarmerije u kojem su se nalazili pripadnici Voda specijalnih vozila, gde im je tom prilikom neko od policijskih službenika iz kordona rekao da ne mogu dalje da prođu iz razloga obezbeđenja navedenog skupa.

Na osnovu službenih beleški xxxxx se nakon što im je onemogućeno da prođu legitimisali i pokazali službenu legitimaciju odnosno službenu značku kada su im saopštili da su na izvršenju službenog zadatka. Takođe tom prilikom prema službenoj belešci navedenih pripadnika Vojne policije i Andrej Vučić izvadio je ličnu kartu i tražio da ga puste kako bi nesmetano prošao odnosno otišao u posetu svojim roditeljima. Kako pripadnici Žandarmerije na to nisu reagovali već je neko od pripadnika Žandarmerije uhvatio rukom u predelu grudi i odgurnuo Andreja Vučića gde pripadnik Vojne policije XXXXXX staje između pripadnika Žandarmerije i Andreja Vučića, u tom momentu prilaze i ostali pripadnici iz kordona Žandarmerije opkolivši ih, gde tom prilikom počinje međusobno povlačenje u kojem osumnjičeni policijski službenici iz kordona vade službene palice i istima zadaju više udaraca po svim delovima tela i XXXXXX pripadnika Vojne policije, odnosno prema Andreju Vučiću i Predragu Malom. U međuvremenu na lice mesta vozilima dolaze i pripadnici 3. JPTD, kada po komandi komandira Voda, Matić Radeta iz istih izlaze svi pripadnici među kojima i Milosavljević Mitar, Gigić Zlatko i Mitrović Predrag koji takođe upotrebljavaju službene palice odnosno fizičku snagu prema navedenim licima.

Po navodima pripadnika Vojne policije xxxxxx iznetim u službenoj belešci, kao i na osnovu video zapisa televizije „N1″ i dopisa Žandarmerije 03/13 godine nakon što je pripadnik Žandarmerije Štrović Predrag udario službenom palicom u predelu leđa Andreja Vučiča, od čega on pada na zemlju u ulici Svetozara Markovića. Nakon toga xxxxx uspeo da izvuče Andreju Vučića sa mesta događaja i da ga skloni u najbliži ulaz u stambenu zgradu preko puta navedene ulice u broj 54, kada i prestaje upotreba sredstava prinude od strane pripadnika Žandarmerije, a on odmah mobilnim telefonom obaveštava svog starešinu o događaju.

Postoji osnovana sumnja da je policijski službenik Četvrtog odreda Žandarmerije, komandira Voda u 3. JPTD, Matić Rade dana 28. 09. 2014. godine, oko 11, 30 časova, na uglu ulica Birčaninova i Svetozara Markovića, izvršio krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 KZ, na taj način što je vršeći dužnost policijskog službenika u svojstvu komandira Voda u 3. JPTD, na raskrsnici navedenih ulica, nevršenjem službene dužnosti postupao suprotno interesima službe tako što je svesno propustio da izvrši službenu radnju u okviru svog službenog ovlašćenja koju je bio dužan da izvrši, kojom prilikom je propustio da preduzme mere iz svoje nadležnosti da spreči nesrazmernu upotrebu sredstava prinude, službene palice, od strane gore navedenih policijskih službenika kojim je rukovodio prilikom obavljanja poslova obezbeđenja javnog skupa „Parada ponosa“, kada su nanete lake telesne povrede pripadnicima Vojne policije xxxxxxx odnosno Andreju Vučiću i Predragu Malom.

Prilikom upotrebe sredstava prinude, policijski službenici su dužni da prilikom preduzimanja službenih radnji postupaju shodno čl. 88 i 89. Zakona o policiji i Pravilniku o načinu upotrebe pojedinih sredstava prinude iz čl. 6 i 7 („Službeni glasnik RS“, broj 19/2007 i 112/2008).

Kako su policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole policije u vezi navedenog događaja postupali po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja zamenika javnog tužioca xxxxxx Prvog OJT u Beogradu, br. KTR-5462/14 od 30. 09. 2014. godine, istom su uz izveštaj ovog Sektora 05/2 broj: 6912/14 od 07. 10. 2014. godine dostavljeni svi spisi koji se odnose na navedeni događaj.

Dana 10. 10. 2014. godine u službenim prostorijama Sektora unutrašnje kontrole policije obavljene su konsultacije sa zamenikom VJT u Beogradu xxxxxxx koji je naložio da policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole policije sačine i dostave tokom dana krivičnu prijavu protiv navedenih osumnjičenih policijskih službenika iz Četvrtog odreda Žandarmerije u Nišu kojom prilikom je odredio kvalifikaciju krivičnih dela za koje su osumnjičeni navedeni policijski službenici.

Krivična prijava podnosi se po službenoj dužnosti protiv osumnjičenih policijskih službenika na osnovu naloga zamenika tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, xxxxx koja je zavedena pod KU brojem 123/14 u Sektoru unutrašnje kontrole policije, i koja se dostavlja na dalju nadležnost….

SLUŽBENE BELEŠKE

…Dana 28. 09. 2014. godine sa mojom jedinicom ZJPTD obezbeđivali smo javni skup Prajd koji se održavao u Beogradu. Po naređenju komandira jedinice majora xxxxx moj konkretni zadatak je bio da vršimo obilazak ulica Svetozara Markovića, Birčaninova, Resavska i Nemanjina sa tri službena vozila marke defender , pri čemu smo imali naredbu da pružamo pomoć kolegama koji drže kordone i legitimišemo sumnjiva lica.

Oko 11. 30 časova na uglu ulice Svetozara Markovića i Birčaninove uočili smo četiri NN muška lica kako rukama i nogama zadaju više udaraca policijskim službenicima žandarmerije, a koji su imali konkretan zadatak da linijskim kordonom spreče prolaz licima koja se kreću ulicom Svetozara Marovića ka Nemanjinoj. Napominjem da je u kordonu bilo nekoliko pol. službenika žandarmerije, te da isti nisu mogli da odbiju napad na sebe i spreče dalji napad. Kako smo bili u službenom vozilu koje je bilo u pokretu zastali smo u nameri da vizuelno uočimo da li psž mogu samostalno da odbiju napad od sebe i da spreče lica u nameri da bez odobrenja probiju navedeni kordon psž. Tada sam video da su četiri NN muška lica mojim kolegama u kordonu zadali oko dvadesetak udaraca nogama i rukama po telu, glavi kao i zaštitnoj opremi i pritom im upućuju psovke i uvrede i to. JEL ZNATE VI KO SMO MI MATER VAM JEBEM. JEBAĆEMO VAM MATER. KO STE VI DA SE VAMA LEGITIMIŠEMO. U momentu jedno od NN lica gura kolegu iz kordona koji pada na zemlju. Tada je moj neposredni rukovodilac zastavnik Rade Matić zaključio da kolege u kordonu ne mogu da odbiju napad od sebe i savladaju četiri NN lica, pristupio je u pružanju pomoćn pri čemu sam za istim krenuo i ja sa pripadnicima iz vozila . U momentu prilaska licima primetio sam jedno od NN lica kako sedi a pored njega se nalazilo vatreno oružje-pištolj crne boje. Prema njemu su intervenisale kolege psž te sam ja u nameri da osiguram bezbednost sebe i drugih lica koja su bila u neposrednoj blizini prišao drugom licu koje se tu nalazilo a prethodno sam video da je učestvovalo u fizičkom napadu na psž u kordonu izdao mu naređenje da legne dole a kako nije postupilo po naređenju uhvatio sam ga levom rukom za mišicu ispod pazuha i povukao sam ga dalje od kolega koji su intervenisali prema licu koje je imalo vatreno oružje. Lice je konstantno pružalo protivpravan aktivan otpor i nije postupalo pa naređenju lezi dole, koje je bilo izdato jasno i glasnim tonom. U tom momentu meni i licu prilazi lice krupnije konstitucije u crnoj jakni i onemugaćava me u službenoj radnji na taj način pggo staje između mene i lica i pritom me gura rukom dalje od lica. Tada prilaze kolege Tasić i Cvetković izdaju naređenje licu u crnoj jakni da legne dole. Lice nije postupilo po zakonito izdatom naređenju, već se oglušilo i nastavilo sa pružanjem protivpravnog aktivnog otpora tako sto se hvata za delove zaštitne opreme i gura nas od drugog lica. Ja sam pokušao da zaobiđem lice u crnoj jakni i priđem drugom licu koje se u tom momentu naglo okreće i gađa XXXXXXX nekim predmetom i pogađa ga u predelu genitalija. Da bi zaustavio aktivan otpor i protivpravni napad i obzirom da se lice oglušavalo o izdatom naređenju upotrebio sam službeiu palicu i zadao licu udarac u predelu gluteusa, pri čemu je isti tada pao na zemlju, i nakon toga sam ga stavio u položaj da ne može da pruža otpor i napadne mene i moje kolege i prestao sam sa upotrebom sredstava prinude. Tada jedno od NN lica koje nam prilazi u desnu ruku drži vojnu legitimaciju, izjavljuje da je pripadnik vojne policije i da se radi o štićenom licu, nakon čega ja puštam lice koje ustaje i uz psovke i uvrede JEBAĆU VAM MAJKU NEZNATE VI KO SAM JA udaljava se ka prolazu zgrade preko puta tog događaja. Nakon toga pristiže putničko vozilo marke audi ab BG registarske oznake sa uključenom zvučnom i svetlosnom signalizacijom gde uočavam jedno NN muško lice koje izlazi iz vozila i pokušava da uđe u ulaz zgrade gde se nalaze dva NN lica inače učesnici događaja. Kako se isti nije legitimisao niti predstavio istom ne dozvoljavamo ulaz u zgradu. Isti tada odlazi do vozila i između prednjih sedišta uzima automatsku pušku nepoznate marke a zatim repetira to jest ubacuje metak u cev. Tada ja obaveštavam majora XXXXXX koji se našao u mojoj neposrednoj blizini da je NN lice poteglo automatsku pušku i ubacilo metak u cev. Obaveštavam i XXXXXX iz odseka za bezbednost kako bi sačinio video zapis. Ja i ostali policajci koji su se našli u blizini pomenutog vozila povikom ga upozoravamo da odloži oružje što lice i radi. Nakon toga na lice mesta dolazi general Milenko Božović koji stupa u razgovor sa licem za koga pretpostavljam da je nadređeni licima koji su učesnici događaja, i izdaje naređenje mom komadantu xxxxxx da nas povuče na početnu poziciju a da mu ljudi iz odseka predaju video zapis koji su sačinili tokom samog događaja i vrate pištolj licu kome su prethodno oduzeli policajci iz kordona

Belešku dostavljam na uvid i dalju nadležnost.

belešku sačinio vodnik policije Predrag Mitrović

SLUŽBENA BELEŠKA

Sačinjena dana 28. 09. 2014 godine, u službenim prostorijama ZJPTD, četvrtog odreda Žandarmerije u Nišu, od strane policijskog službenika Zlatka Gigića, u vezi sa službenom intervenicojom prema grupi od četiri lica, na uglu ulica „Svetozara Markovića“ i „Birčaninove“, gradska opština Savski venac, Beograd.

Obavljajući patrolnu delatnost, u vremenu između 11:30 i 11: 45 časova u širem reonu gradskih opština Vračar i Savski venac, za vreme obezbeđenja skupa „Prajd“, na uglu ulica „Svetozara Markovića“ i „Birčaninove“ , uočili smo manju grupu lica kako fizički nasrću i udaraju policijske službenike Žandarmerije koji su se nalazili u kordon, koji su po službenom zadatku bili postavljeni na uglu navedenih ulica sa zadatkom da ograniče slobodu kretanja na određenom području za vreme trajanja skupa. Uvidevši ozbinjnost situacije i neposrednu opasnost po policijske službenike Žandarmerije u kordonu, koji su po službenoj dužnosti izvršavali službeni zadatak . Brzom reakpijom vozača službenog vozila Defender P 014-176 policijskog službnika zaustavili smo se neposredno uz kordon, gde je komandir voda Matić Rade izdao usmeno naređenje da se brzo izađe iz navedenog vozila i pritekne u pomoć policijskim službenicima koji trpe aktivni napad od strane nepoznatih lica a uz adekvatnu primenu sredstava prinude shodno datoj situaciji. Brzim izlaskom iz vozila uz glasno izdavanja naređenja prema licima koja su u tom trenutku fizički napadala policijske službenike Žandarmerije koja su pod pritiskom napada bili u probijenoj formaciji kordona, više puta glasno uzvikivao „POLICIJA LEZI DOLE“ na šta se napadači nisu obazirali i nastavljali sa daljim napadom na gore navedena policijske službenike Žandrmerije. Prilikom prilaska primetio sam da se radi o četiri lica snažne fizičke građe. Prema jednom od napadača do koga sam najbrže stigao i prema kome sam upotrebio uz policijsko ovlašćenje izdavanje naređenja, radi slamanja fizičkog otpora sa namerom stavljanja lica pod kontrolu i sredstvo prinude službenu palicu. Prilikom te intervencije, u visini kontejnera za odlaganje otpada došao sam u neposredni kontakt sa jednim od četvorice lica koji je na sebi imao tanji džemper karakteristične boje, kome sam neposredno izdao naređenje da legne, na šta isti ne obraćajući pažnju na izdato naređenje sa moje strane nastavljao da udara kordon po štitovima, po telu i licu policijske službenike Žandrmerije koji su do tada bili u kordonu. Odmah zatim nakon odbijanja da postupi po izdatim naređenju licu sam zadao udarac službenom palicom u predelu kvadricepsa desne noge . U trenutku moje upotrebe sredstava prinude, zadavanjem udarca službenom palicom napadač je leđima bio okrenut od mene. Okrenuo se ka meni uz izgovaranje pogrdnih reči u smislu da će da me razbije i uz izjavu citiram „neznate ko sam ja, čobanine, jebaću ti mater seljačku“. Dok se lice okretalo ka meni, uočio sam da lice za pojasom ima kratko vatreno oružje sa rezernim okvirom, gde sam glasno iz sve snage da bih sve učesnike upozorio da lice može upotrebiti isto, uzviknuo PIŠTOLj!!!, na šta su se par kolega među kojima sam prepoznao policijskig službenika Milosavnjević Mitra sa kojim sam tog dana bio u istom vozilu i zajedno bili na službenom zadatku, koji je istog momenta kad sam upozoravao na opasnost ostale, hvata lice u džemperu i pokušava da obori isto lice koje u padu vadi pištolj, ali biva sprečen intervencijom drugog policijskog službenika koji je bio u neposrednoj blizini, koji je udarcem službene palice u predelu nadlaktice desne ruke i mojim udarcem službenom palicom u predelu kvadricepsa desne noge izbili pištonj marke glok 17 koji se odklizao do kontejnera, dok mu je rezerni okvir ostao za pojasom. Nakon čega je lice palo na zemlju, tj. Beton. Istog trena prestali sa daljom itrvencijom i upotrebom sredstava prinude prema licu i stavili istog pod potpunu kontrolu Kada je lice shvatilo da je savladano i da ne postoji šansa za dalje pružanje otpora, glasno je povikalo VOJNA POLICIJA i u tom trenutku iz levog džepa pantalona izvadilo i pokazalo službenu legitimaciju Vojske Srbije. Licu je dozvoljeno da mobilnim telefono pozove neposredne starešine i upozna ih sa događajem, kroz dalji razgovor upoznalo me je sa podatkom da je sa njima štićeno lice za koga je nadležan i više puta je povišenim tonom zahtevalo nazad svoj pištolj, u toku tog razgovora i rasprave u ulicu Svetozara Markovića kod br 54 zaustavilo se putnički automobil marke audi A8, kojim upravlja meni do tada nepoznato lice, u mom prisustvu kontaktira lice sa kojim razgovaram, na sta sam ga upozorio da se udalji nakon čega je isto i postupilo po upozorenju. Odlozi u vozilu i odvozi isto u ulazu zgrade broj 54 u ulici Svetozara Markovića, nakon čega izlazi iz vozila ulazi u hodnik zgrade, izlazi iz hodnika po isteku par minuta, vidno uznemiren ulazi u isto vozilo. Dok se ja nalazim sa licem u džemperu karakteristične boje kod zadnjeg dela vozila u visini prtljažnog prostora, pokušavajući da smirim lice i uz konstataciji da je sve u redu. U nekom trenutku neko je uzviknu NAPUNIO PUŠKU , ODLOŽI PUŠKU, NE DIRAJ, NE DIRAJ ORUŽJE , to nisam video nisam bio blizu vozačevih vrata ali sam jasno čuo povlačenje i zvuk zatvarača koji je karakterističan prilikom uvođenja metka u cev. Kod izdavanja naređenja od strane policijskih službenika da lice ne dira oružje i da napusti vozilo isto je postupilo po naređenju i napostilo vozilo. Prilikom postupanja prema licu kod vozila audi A8 primetio sam po naređenju komandira voda Matić Radeta vratio kod vozila.

Belešku dostavljam na uvid i dalju nadležnost.

Belešku sačinio Vodnik policije I klase Zlatko Gigić….

DOKUMENTI: Krivična prijava, MUP Srbije

Službena beleška, PUP Srbije

Zaštitnik građana ministru vojnom: «Jedan od dvojice vojnih policajaca, posle sukoba se svom nadređenom preko mobilne veze obratio sa ‘Šefe zeznuli smo, izvlači nas?’ Da li ste bili upoznati sa tim i kako se to objašnjava?»

REPUBLIKA SRBIJA ZAŠTITNIK GRAĐANA

62-1728/14 B e o gr ad

del.br. 2437 datum 27. 01. 2015.

MINISTARSTVO ODBRANE Ministar Bratislav Gašić

11000 BEOGRAD Ul. Birčaninova 5

Poštovani g. ministre,

Aktom ovog organa br. 62-1728/14, delovodni broj 32995 od 10. novembra 2014., otpočeo je postupak kontrole rada Ministarstva odbrane (i organa i organizacija u sastavu), usled ocene da je došlo do kršenja prava građana nepravilnom upotrebom gumene palice i drugim nezakonitim i nepravilnim postupcima organa uprave.

„Zaštitnik građana može postupiti i po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući izuzetno i anonimne pritužbe, oceni daje aktom, radom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih sloboda ili prava.

Odredbe čl. 29. do 31. ovog zakona shodno se primenjuju i na postupak koji Zaštitnikgrađana pokrene po sopstvenoj inicijativi.“ (Zakon o Zaštitniku građana – ZoZG, čl. 32. st. 1 i 2.)

Zaštitnik građana

Podsetiću da je moj zamenik, nakon saznanja da se događajem bavi Vojnobezbednosna agencija (VBA), od te Agencije u sastavu MO dana 01. oktobra 2014., aktom del. broj 28415 zatražio podatke o činjenicama i postupanju, radi upotpunjavanja saznanja, da bi bilo odlučeno o potrebi (celishodnosti) pokretanja postupka kontrole. Taj zahtev je dopisom 17251-2 od 15. oktobra 2014. tadašnjeg zastupnika direktora VBA (danas direktora) generala Petra Cvetkovića odbijen i saopšteno je da su podaci dostavljeni Tužilaštvu, te je ovaj organ upućen da ih zatraži od Tužilašva.

Nakon toga uputio sam Vam 10. novembra 2014. dopis delovodni broj 32995 sa detaljnim pravnim i supštinskim obrazloženjem razlike između krivičnog postupka i postupka pred Zaštitnikom građana u pogledu predmeta, svrhe i pravnih posledica tih postupaka kada se vode o istom događaju, i podsetio na zakonske obaveze u postupku kontrole koji vodi ovaj organ. Podsetio sam da ni jedan pozitivni propis ne sprečava istovremeno postupanje Zaštitnika građana i Tužilaštva o istom događaju. (To ne mogu dokazivati na način koji činim sa drugim navodima i

1 „Organi uprave“ u smislu ZoZG su organi državne uprave, organ nadležan za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugi organi i organizacije, preduzeća i ustanove kojima su poverena javna ovlašćenja (Član 1. st. 1. ZoZG). tvrdnjama u ovom aktu jer je opštepoznato da se ne dokazuju negativne činjenice.) Kako se Vi do sada niste pozvali na neku odredbu Ustava ili zakona koja propisuje da Zaištitnik građana ne može da vodi postupak o događaju o kome se vodi pretkrivični ili krivični postupak (niti uopšte postupak pred sudom ili bilo kojim drugim organom), odnosno da Zaištitniku građana neće biti dostavljeni podaci koje traži ako su već dostavljeni Tužilaštvu ili, čak, bilo kom drugom organu, a kako ni meni takva odredba nije poznata, tada mora da važi da takve odredbe, odnosno zabrane – nema. Razlog zbog koga je nema sam Vam takođe već istakao – Tužilaštvo razmatra ima li sumnje da je izvršeno neko krivično delo dok Zaštitnik građana utvrđuje da li je bilo kakvog propusta u zakonitosti i pravilnosti rada organa vlasti na štetu bilo kog prava građana, pri čemu te nepravilnosti i nezakonitosti ne moraju da imaju (i najčešće nemaju) obeležja krivičnog, a često ni kažnjivog dela. Istim aktom obavestio sam Vas o odluci da pokrenem postupak kontrole i zatražio podatke potrebne za donošenje ocene o postojanju propusta, a radi ostvarivanja svrhe postupka koji vodim, odnosno za ostvarivanje cilja mog preventivnog delovanja.

„O pokretanju i završetku postupka Zaštitnik građana obaveštava podnosioca pritužbe, kao i organ uprave protiv kojeg je podneta pritužba.

Organ uprave je obavezan da odgovori na sve zahteve Zaštitnika građana, kao i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, a koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 60 dana.

(ZoZG, član 29. st. l.u 2.)

Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sazakonom.“

(ZoZG, čl. 21. st. 1.)

Taj zahtev odbijen je Vašim aktom od 17. decembra 2014. br. 1934-6, kojim ste ocenili da različito tumačimo propise. Niste naveli bilo koji propis koji se suprotstavlja odredbama zakona na koje sam se pozvao.

U postupku kontrole rada Ministarstva unutrašnjih poslova, koji sam povodom istog događaja takođe pokrenuo, ministar unutrašnjih poslova dostavio mi je preko stotinu dokumenata, kao i audio i video snimke službenih komunikacija i događaja. U njima sam uočio podatke koji ukazuju na izvršenje pojedinih krivičnih dela, te sam, u skladu sa svojom Zakonom propisanom obavezom, sačinio i Tužilaštvu uputio krivičnu prijavu, kako bi se ono bavilo poslovima iz svog delokruga.

„Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.“

(ZoZG, čl. 20. st. 2.)

Sada je potrebno da nastavim postupak kontrole koji sam započeo, a radi utvrđivanja eventualnih propusta u radu, odnosno nezakonitosti i nepravilnosti na štetu prava građana i to kako u radu Ministarstva odbrane, tako i drugih državnih organa. (Još jednom podsećam da su pravosudni organi u krivičnom postupku ovlašćeni da ispituju i utvrđuju postojanje krivičnih dela, a da je Zaštitnik građana ovlašćen da utvrđuje i utvrdi propuste u zakonitosti i pravilnosti rada organa vlasti na poletu prava građana.)

„Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata.

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.“

(ZoZG, čl. 17. st. l.u 2.)

Uprkos prethodnom odbijanju da postupite u skladu sa izričitim odredbama Zakona, pozivam Vas da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, dokumentovano odgovorite na sledeća pitanja:

Predsednik Vlade Republike Srbije stavio je do znanja na konferenciji za štampu održanoj na dan događaja da su dva pripadnika policije koja su učestvovala u fizičkom sukobu pripadnici njegovog obezbeđenja. Na osnovu kog člana Zakona o Vojsci Srbije ili drugog zakona pripadnici Vojne policije obezbeđuju predsednika Vlade?

Kako je tačno glasio vojni zadatak koji su obavljali/trebalo da obave vojni policajci S.S. i S.J.? (dostaviti naredbu ako postoji)

Ukoliko je, kao što je navedeno u krivičnoj prijavi koju je sektor unutrašnje kontrole MuP podneo protiv 7+1 pripadnika Žandarmerije, tačno da su S.S. i S.J. bili na vojnom zadatku „obezbeđenje prethodnice obezbeđenja“, pa su ih u tom zadatku sprečili pripadnici Žandarmerije, gde se tačno u momentu događaja nalazila prethodnica obezbeđenja koju su S.S. i S.J. obezbeđivali i ko su sl. lica koja su sačinjavala tu prethodnicu? (dostaviti naredbe, odnosno zadatke za prethodnicu)

Da li su S.S. i S.J. imali naređenje da prođu kroz kordon na mestu događaja ili na nekom drugom, ili im je to bilo ostavljeno na procenu?

Da li je prolazak S.S. i S.J. planiran na višem nivou rukovođenja i međuresorne koordinacije i najavljen pripadnicima Policije na terenu? To imajući u vidu da su pripadnici policije bili na policijskom zadatku obezbeđivanja restriktivne zone zaprečavanjem (kordonom) i primenom drugih policijskih ovlašćenja, dok su pripadnici vojne policije, kako za sada pretpostavljam, bili na policijskom zadatku koji je zahtevao prolazak kroz kordon? (dostavite dokument o tome ako postoji)

Da li je i koji je državni organ, telo ili pojedinac bio ovlašćen da koordinira rad nadležnih državnih organa i različitih službi i jedinica na terenu, uključujući i vojne? Ko je to bio?

U službenim spisima MuP koji su dostavljeni ovom organu (akt 01-10472/14-4 od 24. novembra 2014.) navodi se da se jedan od dvojice vojnih policajaca, posle sukoba svom nadređenom preko mobilne veze obratio sa „Šefe zeznuli smo, izvlači nas?“. Da li ste bili upoznati sa tim i kako se to objašnjava?

Ako S.S. i S.J. nisu obezbeđivali dvojicu civila sa kojima su bili u momentu incidenta u kome je došlo do kršenja prava građana, da li je uobičajeno i u skladu sa pravilima o vršenju vojnih zadataka one vrste na kojoj su bili S.S. i S.J. da se na takve zadatke ide u društvu civilnih lica?

Da li se pravilima i poštovanjem iskustava i najboljih praksi pripadnika obezbeđenja traži i očekuje da u odnosu na štićenu ličnost i članove njegove/njene porodice i okruženja održe profesionalnu distancu i da li bliskost pripadnika obezbeđenja sa bliskim okruženjem praćene ličnosti može negativno da utiče na efikasnost zaštite koju pružaju?

Na koje konkretne vojne zadatke u vezi obezbeđenja ličnosti se nosi pištolj sa metkom u cevi? Dostaviti opšte pravne i druge akte kojima je to uređeno. – Da li je futrola u kojoj je nošen pištolj koji se u toku incidenta našao na zemlji takvih tehničkih karakteristika da može da izdrži potrebna naprezanja, udarce i druge uslove koji se mogu očekivati u obavljanju poslova obezbeđenja; da li je bila formacijska ili privatna? Da li je pukla od udarca i oslobodila pištolj koji je u tom momentu, prema službenim dokumentima MuP, imao metak u cevi, ili je pištolj ispao, ili je potegnut pa izbijen udarcem palice? (Napominjem da je ovo bitno sa stanovišta mogućeg propusta u izboru opreme za obavljanje dužnosti, koji je mogao da ima posledice po druge učesnike događaja i slučajne prolaznike).

– Da li je protiv S.S. i S.J. ili bilo kog drugog zaposlenog u MO, odnosno pripadnika VS pokrenut disciplinski ili bilo kakav drugi postupak u vezi sa ovim događajem?

Svedoci su policajcima tokom izviđajnih radnji koje su vršili po nalogu tužioca izjavili da su pripadnici VBA već uzeli izjave od njih o okolnostima slučaja. Na osnovu kog člana Zakona o VBA i VOA ili drugog zakona je to činjeno, a imajući u vidu da je tužilac kvalifikovao delo kao „ometanje vojnog lica u vršenju vojne dužnosti“ i „tortura i zlostavljanje“?

Rukovodioci službi obezbeđenja dve okolne banke („Komercijalna“ i „Alfa“) su policajcima tokom izviđajnih radnji koje su vršili po nalogu tužioca izjavili da su pripadnicima VBA predali, na njihov zahtev, snimke sa nadzornih kamera. Na osnovu kog člana Zakona o VBA i VOA ili drugog zakona je to činjeno, a imajući u vidu da je tužilac kvalifikovao delo kao „ometanje vojnog lica u vršenju vojne dužnosti“ i „tortura i zlostavljanje“? Ako je bilo indicija o pokušaju nekog drugog krivičnog dela, dostavite podatke o tim indicijama jer je to značajno za ocenu zakonitosti postupanja VBA.

„Organ, uprave je obavezan da odgovori na sve zahteve Zaštitnika građana, kao i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, a koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 60 dana.“ (ZoZG, član 29. st. 2.)

Molim Vas da dostavite i druge podatke za koje smatrate da su od značaja za ostvarivanje cilja ovog postupka (utvrđivanje propusta koji su za posledicu imali, mogli imati ili mogu imati kršenje prava građana).

Takođe, potrebno je da mi dostavite i podatke (broj sl. telefona) pomoću kojih mogu da ostvarim kontakt sa S.S. i S.J. radi dogovora o vremenu i mestu obavljanja razgovora predviđenog članom 21. st. 2. ZoZG.

„Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.“ (ZoZG, čl. 21. st. 2.)

Ukoliko odlučite da Vaš odgovor označite određenim stepenom tajnosti, molim Vas da u njemu označite delove čije otkrivanje bi dovelo do štetnih posledica kako bih, u slučaju da primim zahtev za informacijama od javnog značaja, mogao brže i pravilnije da odlučim o preovlađujućem interesu.

Takođe Vas molim da me ponovo ne upućujete na Tužilaštvo, jer ovaj organ kontroliše rad Ministarstva odbrane i drugih organa i organizacija, ali ne Tužilaštva, koje je Ustavom izuzeto iz moje kontrolne nadležnosti. Moji zahtevi ne odnose se na dokumenta „iz istrage“ koju vodi Tužilaštvo, već na podatke koje Ministarstvo odbrane i organi u njegovom sastavu poseduju, a koji su neophodni za ostvarivanje svrhe postupka koji vodim, odnosno cilja mog preventivnog delovanja. Da odgovorite na te zahteve nalažu Vam pozitivni propisi, od kojih ne može niti sme da bude jači niko i ništa.

Konačno, koristim ovu priliku da Vas uputim i na odredbe Ustava Republike Srbije:

„5. Zaštitnik građana

Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.“ (Ustav Republike Srbije, čl. 138. st. 1. i 2.)

kao i na važeće odredbe Zakona o Vojsci Srbije:

„Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom.

Demokratska i civilna kontrola Vojske Srbije naročito obuhvata kontrolu upotrebe i razvoja Vojske Srbije, internu i eksternu kontrolu troškova za vojne potrebe, praćenje stanja i obaveštavanja javnosti o stanju priprema Vojske Srbije, obezbeđenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i utvrđivanje odgovornosti za vršenje vojnih dužnosti u skladu sa zakonom.

Demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije vrše Narodna skupština, Zaštitnik građana i drugi državni organi u skladu sa svojim nadležnostima, građani i javnost.

Propisi o Zaštitniku građana koji se odnose na zaštitu i osigurivanje prava građana, primenjuju se i na profesionalne pripadnike Vojske Srbije.“

(Zakon o Vojsci Srbije, čl. 29.)

DOSTAVITI

Predsedniku Vlade Republike Srbije (radi informacije) javnosti

PRILOGA: 4

Akt zamenika Zaštitnika građana del. broj 28415 od 01. oktobra 2014. Akt zastupnika direktora VBA br. 17251-2 od 15. oktobra 2014. Akt Zaštitnika građana del. br. 32995 od 10. novembra 2014. Akt ministra odbrane br. 1934-6 od 17. decembra 2014.

U očekivanju uspostavljanja Zakonom propisane saradnje,

Zaštitnik građana

Zaštitnik građana: Dopis ministru odbrane, januar 2015. godine)

 


 

 

>> Zaštitnik građana otkazao kontrolnu posetu vojnobezbednosnoj službi, tokom koje je trebalo da proveri istinitost niza drugih saznanja koja je dobio, a koja ukazuju na politizaciju rada, uplitanje u civilni život i pravosuđe, neprocesuiranje krivičnih dela i druge ozbiljne nezakonitosti i nepravilnosti u radu te službe.

 

Apeli za smenu ministara zbog rušenja vladavine prava

Kuća ljudskih prava i demokratije: Apel Skupštini Srbije za smenu ministra koji ruše vladavinu prava Bratislava Gašića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića i Aleksandra Vulina

Kuća ljudskih prava i demokratije, organizacije civilnog društva, građanke i građani, zahtevaju od skupštine Srbije da pokrene proceduru za utvrđivanje odgovornosti i smenu ministara Bratislava Gašića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića i Aleksandra Vulina.

Četiri ministra već godinama kontinuirano narušavaju pravni sistem države, ruše vladavinu prava, gaze podelu vlasti i ozbiljno ugrožavaju razvoj demokratije i vrednosti na kojima počivaju Ustav i zakoni Srbije.

Ministar odbrane Bratislav Gašić grubo je povredio zakone Srbije odbijanjem saradnje sa Zaštitnikom građana i naknadnim neodgovornim odbranama takvog poteza.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, pored činjenice da se priključio napadu na Zaštitnika građana i pokušao svesno da zvanične dokumente MUP-a predstavi kao „stavove i izjave pojedinaca“, morao je biti razrešen odmah čim se saznalo da je njegov doktorski rad plagijat. Krađa tuđeg intelektualnog dela predstavlja nepremostivu prepreku za obavljanje javne funkcije.

Ministar pravde Nikola Selaković izazvao je svojim postupcima i zakonskim predlozima četvoromesečni štrajk advokata i paralizu pravnog sistema u zemlji. Pored toga, razrešenje Selakovića preporučila je i direktorka Agencija za borbu protiv korupcije. Preporuke ovog nezavisnog tela moraju biti ozbiljno razmotrene i po njima bi trebalo da se postupi, ukoliko se želi uspostavljanje vladavine prava u Srbiji.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin napravio je ogroman broj zakonskih prekršaja zbog kojih hitno mora biti razrešen sa funkcije. Poslednji u nizu je napad na Zaštitnika građana u emisiji na Studiju B 17. januara 2015. Podsećamo javnost da je ministar Vulin morao biti smenjen i zbog pokušaja pronevere skoro 2 miliona evra iz državnog budžeta koji se dogodio u njegovom ministarstvu, kao i zbog uvođenja prinudnog rada za korisnike socijalne zaštite.

Urušavanje vladavine prava, krivična dela i pokušaj rušenja nezavisnih institucija zahtevaju hitnu reakciju Skupštine Srbije. Parlamentarna demokratija i pravna država u Srbiji nikada nisu do kraja učvršćene. One se danas nalaze pod novim udarom, pre svega delovanjem ministara u Vladi Srbije. Skupština Srbije dužna je da se odredi prema ovakvom ponašanju izabranih funkcionera i da pokaže da je stvarno kontrolor izvršne vlasti. Odbijanje poslanika da pokrenu proceduru za smenu četiri ministra poslalo bi poruku javnosti da vladajuća većina stoji iza ovakvog delovanja. Sva odgovornost danas je na poslanicima Skupštine Srbije i oni moraju da pokažu da su dostojni funkcija na koje su ih građani izabrali.

U Beogradu 30. januara

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava , Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Helsinški odbor za Ijudska prava, Centar za praktičnu politiku Centar za evroatlantske studije Birodi, BIRN, NVO Millenium Kragujevac Centar za razvoj neprofitnog sektora Građanska akcija Lingva Regionalni centar za manjine ImpuIs Tutin Urban In, Edukacioni centar Leskovac, Centar za ljudska prava Niš, Žene za mir Leskovac, BAZAART, Habče, Astra, Sandžački odbor za ljudska prava, Labris, Argus, Udruženje žena Peščanik NVO Fotos Link plus, Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, Centar za razvoj civilnih resursa, Žene u crnom, Nezavisni ženski centar, Viktimološko društvo, Dragan Popović, Milan Antonijević, Sonja Biserko, Vesna Petrović, Maja Stojanović, Slobodan Georgijev, Miša Brkić, Vesna Rakić Vodinelić, Vesna Pešić, Jelena Milić, Branislav Trifunović, Nikola Jovanović

***

Demokratska stranka: Smeniti ministra vojnog Gašića i direktora VBA zbog prisluškivanja opozicionih i sindikalnih lidera i sudija od strane VBA

Demokratska stranka traži odgovornost svih učesnika u aferi „srpski Votergejt“, na koju je ukazao ombudsman Saša Janković, a koja se odnosi na prisluškivanje opozicionih lidera, stranačkih aktivista, sindikalnih aktivista i pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija, izjavio je predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić u Kruševcu 16. januara i zatražio smenu ministra odbrane Bratislava Gašića.

„Saznanja koja je gospodin Janković kao ombudsman izneo u javnost duboko su zabrinjavajuća, i zbog takvih saznanja u demokratskim državama predsednici podnose ostavke. Tako je svojevremeno Nikson, zbog afere Votergejt, podneo ostavku u SAD. Mi ne očekujemo da se ta vrsta standarda primeni u Srbiji, ali očekujemo smenu ministra odbrane Bratislava Gašića i direktora VBA. Insistiramo na tome da se ombudsmanu omogući pristup svim informacija u VBA“, rekao je Pajtić.

On je upozorio „sve one koji krše ljudska prava i sve zakone, prisluškujući političke oponente, sindikaliste, nosioce pravosudnih funkcija, da će za to odgovarati krivično, danas, sutra, za godinu-dve, ili tri za zloupotrebu službenog ovlašćenja i zbog kršenja svih elementarnih demokratskih principa i standarda“.

„Zgroženi smo činjenicom da jedna vojna agencija, koju finansiraju svi građani Srbije, na takav način postupa. Ovo je situacija identična situaciji iz devedesetih godina, kada je svako ko je imao svoje mišljenje proglašavan za stranog plaćenika i za domaćeg izdajnika, dakle, za nekoga ko je predmet interesovanja vojnih službi. Nemaju šta vojne službe da rade i da slušaju političke aktiviste, sindikalne lidere ili sudije. U tom smislu, osnovni preduslov da Srbija ikada postane demokratska država jeste da se utvrdi odgovornost za ovaj skandal, koji je nezapamćen u poslednjih dvadesetak godina u evropskoj modernoj istoriji“, rekao je Pajtić.

On je ponovio da DS traži da svi odgovorni budu razrešeni zbog ovakvog skandala.

„Kada ombudsman iznese ovakva saznanja, onda je to znak da je đavo odneo šalu. Onda je to znak da je u ovoj zemlji demokratija suspendovana, da u ovoj zemlji bezbednosne agencije nisu ni pod kakvom bezbednosnom kontrolom, da je njihovo ponašanje netransparentno i nezakonito. On je izneo saznanja da se prisluškivanja vrše suprotno odlukama suda, odnosno suprotno zakonu. Kada navedete ko su ljudi koji su prisluškivani vidite da je reč o ljudima koji su u jednom trenutku oponirali vladajućem režimu. Ako se jedna državna agencija usudi da na takav način postupa sa ljudima koji ipak imaju određenu zaštitu javnosti, zbog pozicija na kojima se nalaze, onda je i svaki građanin Srbije nezaštićen. Onda svaki građanin Srbije može postati meta režima zbog toga što razmišlja na drugačiji način, što pripada nekom sindikatu, zbog toga što se ne dopada nekom funkcioneru Srpske napredne stranke ili zbog toga što navija za pogrešan fudbalski klub. Kada jednom otvorite vrata dikatature na ovakav način, onda nema granice kršenja ljudskih prava. To smo videli devedesetih i danas imamo situaciju identičnu devedesetim godinama prošlog veka“, ocenio je predsednik DS.

( Pajtić: Smeniti Gašića i odgovorne zbog prisluškivanja VBA, Informativna služba DS, 16. januara )


 

 

Transparentnost Srbija: Test postojanja pravne države

Da je Srbija u potpunosti pravna država koja počiva na podeli vlasti (što podrazumeva i nadzor zakonodavne nad izvršnom vlašću), nakon objavljivanja saopštenja Zaštitnika građana (http://goo.gl/bdrlUj), već danas bi bio pokrenut postupak za zakazivanje sednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, na kojem bi se raspravljalo o odgovornosti rukovodilaca VBA i Ministarstva odbrane zbog onemogućavanja Zaštitnika građana da izvrši kontrolu u jednom slučaju koji je uznemirio javnost i proveri saznanja o ozbiljnim nezakonitostima. Zahtev za sazivanje sednice može dati jedna trećina članova odbora ili predsednik Narodne skupštine.

Naime, u saopštenju ombudsmana se kaže sledeće: „Uprkos obavezi koja je izričito utvrđena Zakonom, Vojnobezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane odbili su da Zaštitniku građana dostave sve podatke koje ima o ovom slučaju, potrebne da bi ombudsman ostvario svoju kontrolnu ulogu.

Zbog toga je Zaštitnik građana otkazao prethodno najavljenu kontrolnu posetu toj službi, tokom koje je trebalo da proveri istinitost niza drugih saznanja koja je dobio, a koja ukazuju na politizaciju rada, uplitanje u civilni život i pravosuđe, neprocesuiranje krivičnih dela i druge ozbiljne nezakonitosti i nepravilnosti u radu te službe“. (Test postojanja pravne države, Transparentnost Srbija, 15. januara )

NVO Kuća ljudskih prava: Ministarstvo odbrane i VBA ruše pravni poredak u Srbiji

NVO Kuća ljudskih prava: Ministarstvo odbrane i VBA ruše pravni poredak u SrbijiKuća ljudskih prava i demokratije (u daljem tekstu Kuća) zahteva od Vlade Republike Srbije i svih nadležnih organa da prestanu sa praksom kršenja zakona i urušavanja institucija i da obezbede demokratsku i civilnu kontrolu svih službi bezbednosti, uključujući i vojne.

Zaštitnik građana podneo je krivičnu prijavu protiv pripadnika vojno bezbednosne agencije koji su učestvovali u incidentu na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu. Zaštitnik je saopštio i veoma uznemiravajuće podatke da je VBA vršila neovlašćenu istragu, oduzimala snimke i na kraju protivzakonito onemogućila Zaštitnika da radi svoj posao.

Ovaj slučaj pokazuje da ne postoji kontrola nad vojnom službom bezbednosti i da ona bez ikakvih posledica krši zakone i postupa samovoljno uključujući izvođenje predistražnih radnji. Ministarstvo odbrane mora hitno da pokrene istragu zbog ovog slučaja i da sankcioniše sve koji su prekoračili ovlašćenja i izdali naredbu da se VBA umeša u zvaničnu policijsku istragu.

Ministarstvo odbrane i VBA grubo su prekršili zakon i svesno onemogućili Zaštitnika građana da radi svoj posao odbijajući da mu dostave podatke koje je tražio. Time je poslata poruka javnosti da su pomenute institucije iznad zakona i da ne poštuju pravni poredak Srbije. Posebno je zabrinjavajuće ovakvo ponašanje u trenutku kada Zaštitnik građana saopštava da postoje ozbiljna saznanja da se vojne službe bezbednosti bave političkim strankama i sindikatima i neovlašćenim prisluškivanjem.

Kuća upozorava da su vojne strukture i u prošlosti korišćene za protivpravno delovanje, uključujući i nerazjašnjena ubistva vojnika i pokušaj prikrivanja, kao i rad protiv opozicionih stranaka i udruženja građana. Za te zloupotrebe niko nije odgovarao i time je nekažnjivost uvedena kao princip rada vojske i vojnih službi bezbednosti.

Opasnost od zloupotrebe vojske i vojnih službi bezbednosti je ogromna po ceo poredak i po razvoj demokratije u Srbiji. Ovo je prilika da nadležni državni organi pokažu da im je zaista stalo do vladavine prava i da hitno razreše odgovorne, pokrenu odgovarajuće istrage i omoguće Zaštitniku građana da radi svoj posao.

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

– Građanske inicijative

– Beogradski centar za ljudska prava

– Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

– Helsinški odbor za ljudska prava

– Centar za praktičnu politiku

( Ministarstvo odbrane i VBA ruše pravni poredak u Srbiji, Kuća ljudskih prava, Beograd, 16. januar

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“: Država da kaže koji se sindikati i lideri kontrolišu?

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ traže od države puno objašnjenje o saznanjima da se pojedine vojne bezbednosne službe nezakonito bave radom nekih sindikata i njihovim liderima na koje je upozorio ombudsman Saša Janković.

prisluskivanjeSa zabrinutošću smo primili ovu vest i zato tražimo odgovor: koji se to sindikati i koji se to sindikalni lideri kontrolišu od strane vojnih bezbednosnih službi?

Kao sindikat, mi nemamo šta da krijemo, niti smo ikada imali. U našim komunikacijama sa članstvom se može čuti samo očaj i vapaj radnika koji od nas svakodnevno traže pomoć i koji su sve više zabrinuti za svoju i egzistenciju svojih porodica.

Za Udružene sindikate Srbije „Sloga“ je neprihvatljivo da se pojedine vojne bezbednosne službe nezakonito bave bilo čijim radom, i zato odlučno pružamo svaku podršku ombudsmanu Saši Jankoviću kao predstavniku nezavisnog regulatornog tela i svima onima koji su se pridružili u zahtevima da se dođe do pune istine.

Takođe, dužni smo da upozorimo da se izostankom pune istine o ovom problemu trasira put u diktaturu, nakon čega bi mogla uslediti hapšenja i montirani procesi protiv svih onih koji drugačije misle, posebno boraca za ljudska prava i sindikalnih aktivista koji se bave pitanjima zaštite zaposlenih i prava da za svoj rad dobiju adekvatnu i pravičnu zaradu.

( Država da kaže: koji se sindikati i lideri kontrolišu? Informativna služba Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, Beograd, 17. januar 2015. )

SNS napada «lažne analitičare i razne dušebrižnike»

Srpska naprеdna stranka saopštava da, nažalost, nijе prvi put da sе u Srbiji najеdanput probudе razni lažni analitičari, i razni dušеbrižnici, koji sе sеtе da izađu u javnost i da branе nеčija prava, samo onda kada to odgovara pojеdincima i grupama čijе intеrеsе zastupaju.

Ti, nazovi analitičari, a, u stvari, dokazani političari, i angažovani društvеno – politički radnici, pokazali su cеlokupnoj javnosti i svim građanima Srbijе, po ko zna koji put, svojе licеmеrstvo, i da itеkako znaju da oćutе kada su na najbrutalniji način ugrožеnе tеkovinе dеmokratskog društva, i kada sе na najbеzočniji način vrеđaju dostojanstvo i uglеd prеdstavničkog tеla svih građana.

Pitamo tе istе društvеno-političkе radnikе, kada nеko u domu Narodnе skupštinе, u nеdostatku argumеnata, svom političkom protivniku kažе „stoko jеdna“, „ološu“, „đubrе“, da li jе to jеzik budućnosti i dеmokratskih načеla, da li jе to jеzik dеmokratskе kulturе i parlamеntarizma za koji sе zalažu, ili im jе nеko „dao mig“ da ćutе i zažmurе na primitivizam i uličarski rеčnik?

Srpska naprеdna stranka nikada nijе imala problеm da kažе „izvinitе“, jеr jе poslеdnjе što žеlimo – da ličimo na Dеmokratsku stranku.

Mi nе žеlimo takvu „dеmokratsku“ Srbiju, koju zastupaju političari i angažovani društvеno – politički radnici, u kojoj jе u rеdu u Skupštini rеći „stoko, đubrе, ološu“ i nе izviniti sе, nе političkim protivnicima, nеgo građanima Srbijе, vеć nastaviti sa takvim ponašanjеm.

To nijе Srbija za koju sе Srpska naprеdna stranka zalažе, mi žеlimo pristojnu, normalnu, poštеnu, еvropsku i modеrnu državu, Srbiju sa jеdnakim aršinima i pravima za svе, a bеz zabrinutosti za dеmokratska načеla i civilizacijskе vrеdnosti samo kada to nеkomе odgovara.

( Srpska napredna stranka, Saopštenje za javnost Službe za informisanje 27.01.2015. )

Premijer Vučić rekao da će prihvatiti svaku odluku suda o incidentu

Aleksandar Vučić je rekao za TV Prva da će poštovati odluku suda o incidentu na Paradi ponosa, u kojem je učestvovao i njegov brat Andrej. „Ako neko nije isporučio dokumenta (zaštitniku građana Saši Jankoviću), taj je kriv“, poručio je Vučić, reagujući na tvrdnje Saše Jankovića da nije dobio traženu dokumentaciju o incidentu tokom prošlogodišnje Parade ponosa.

Dodao je da će prihvatiti svaku odluku suda o incidentu koji se dogodio tokom Parade ponosa, jer je zakon iznad njega, iznad njegovog brata, ali i, kako je istakao, iznad zaštitnika građana Saša Jankovića. „Kobre su me štitile zbog manjih troškova, a imam i veće poverenje, ali ne sećam se da se tako sećao (zaštitnik građana) i nekih drugih… On kaže da je govorio i o drugima, ali je to bilo toliko tiho da se niko ne seća“, rekao je Vučić. Premijer je podsetio na sve što je, kako je rekao, istrpeo gledajući kako mu prebijaju brata, „kako mu lome kičmu“ i optužuju ga da je za nešto kriv, iako on nijednom nije uzvratio, „ne zato što je slab, već zato što je reč o državnim organima“. „Kada sve to vidite, najbolje je da se isključite iz toga i da ćutite, da sačekate da državni organi donesu svoju odluku. Tužilaštvo će da dâ svoj sud i kakav god da bude sud suda, ja ću to apsolutno prihvatiti“, rekao je Vučić. (TV Prva

Premijer Vučić kaže da je oduzeo slobodu govora samom sebi…

«Ja sam samom sebi oduzeo slobodu izražavanja, samo sebi, nikom drugom niti smem, niti hoću i mogu, ali sebi sam oduzeo slobodu izražavanja po tom pitanju kao predsednik Vlade – rekao je Vučić novinarima u Obrenovcu, objašnjavajući da ne želi da komentariše krivične prijave ombudsmana, ali da je uveren u efikasnost nadležnih organa, tužilaštva i pravosuđa i da jedva čeka konačan ishod incidenta u kojem su tokom prošlogodisnje Parade ponosa u Beogradu učestvovali njegov brat, brat gradonačelnika Beograda, kao i pripadnici Žandarmerije i Vojne policije.

(Aleksandar Vučić: Uveren sam da ćemo dobiti najbolju ponudu za Telekom, oduzeo sam sebi pravo da pričam o prebijanju svog brata, NSPM, Hronika 15. januara )

Indikativni „stid“ ministra odbrane Gašića…

Ministar odbrane Bratislav Gašić je povodom krivične prijave Ombudsmana za Tanjug izjavio 15. januara:

„Sramota me je da izgovorim šta mislim o tome šta je Zaštitnik građana dao kao informaciju novinarima…“

( Tanjug, 15. januara )

Kuća ljudskih prava i NUNS: Predstavnici vlasti vode hajku protiv Saše Jankovića

Kuća ljudskih prava i demokratije (u daljem tekstu Kuća) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zahtevaju od funkcionera vladajućeg bloka i Srpske napredne stranke da raspravu o vladavini prava u Srbiji vrate u institucije i da prestanu sa napadima na nezavisne institucije.

Kuća i NUNS traže od medija da poštuju etički kodeks i spreče korišćenje medijskog prostora za primitivne napade i klevete kojima se diskredituju ljudi koji rade svoj posao.

Poslanik Srpske napredne stranke i član skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove, istovremeno je i voditelj emisije „Na kafi sa Đukom“ na televiziji Kopernikus. U svojoj emisiji 15. januara poslanik Đukanović i gledalac koji se javio, izneli su brojne uvrede na račun Zaštitnika građana Saše Jankovića, uključujući optužbe da Janković „podriva sistem“, „u sprezi sa tajkunima čini sve da destabilizuje našu otadžbinu“, „Tadićev sluga“i brojne lične uvrede na račun Jankovića i članova njegove porodice. Slične tvrdnje iznete su i na Televiziji Studio B u subotu, 17. januara, u emisiji koju je vodila glavna urednica gradske televizije Ivana Vučićević. U ovoj emisiji, optužbama i uvredama na račun Jankovića pridružio se i ministar za rad Aleksandar Vulin, koji je, između ostalog, Jankovića optužio da se „zalaže za puštanje kanibala na slobodu“. Urednica gradske televizije nije reagovala na ovakve tvrdnje.

Prema članu 2. zakona o Zaštitniku građana ovaj organ je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje. Iznošenjem uvreda i neistina o Zaštitniku građana putem medija, podriva se nezavisnost i samostalnost institucije i vrši se nedozvoljeni pritisak, što obesmišljava postojanje Zaštitnika građana kao nezavisnog državnog organa čija je uloga kontrolisanje organa državne uprave i ostalih ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Srbija je već godinama suočena sa ozbiljnim ugrožavanjem slobode izražavanja i sa pritiscima na medije. Tabloidizacija celog medijskog prostora, hajke na pojedince i objavljivanje potpunih neistina i izmišljotina postao je manir srpskih medija. Sada se takvi mediji koriste za progon Saše Jankovića. Jasno je da je kampanja odgovor na krivičnu prijavu Zaštitnika protiv pripadnika VBA. Ova afera, koja sadrži veoma opasne elemente nelegalnog korišćenja vojske i odbijanja Ministarstva odbrane da postupa po Zakonu o zaštitniku građana, mora dobiti svoj pravni epilog u institucijama. Ponašanje funkcionera SNS pokazuje da žele da izbegnu legalna sredstva i da pokušavaju da se obračunaju sa Zaštitnikom građana.

Kuća i NUNS zahtevaju od predstavnika vlasti da se jasno ograde od postupaka poslanika Đukanovića i ministra Vulina i da prestanu sa urušavanjem institucija i vladavine prava u Srbiji. U suprotnom, posledice po demokratiju i pravnu državu biće nesagledive, a odgovornost u potpunosti leži na najvišim funkcionerima vladajućih stranaka i izvršne vlasti.

(Kuća ljudskih prava i NUNS: Predstavnici vlasti vode hajku protiv Saše Jankovića)

Demokratska stranka traži da vlada zaštititi Zaštitnika građana i da mu mogućiti nesmetan rad i otklanjanje svake mogućnosti fizičkog ili bilo kakvog drugog uticaja na njegov integritet

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović pozvao je 21. januara Vladu Srbije da zaštiti Zaštitnika građana i omogući mu nesmetan rad.

„Mi podržavamo zahteve Zaštitnika građana, smatramo da se on našao u vrlo delikatnoj i opasnoj situaciji samo zato što primenjuje zakon koji mora biti jednak za sve“, rekao je Stefanović novinarima u Skupštini Srbije.

On je pozvao Vladu da učini sve da kroz rad svojih organa dostavi sve informacije koje je Saša Janković tražio.

„On na to ima zakonska ovlašćenja i mora mu se izaći u susret radi utvrđivanja ko je koga i zašto i da li sa odlukom suda ili bez nje prisluškivao“, rekao je Stefanović.

Šef poslanika DS je istakao da osećaj ugroženosti i nebezbednosti Jankovića mora hitno biti otklonjen efikasnom odlukom vlade i nadležnog ministarstva koje bi moglo da mu pruži fizičku bezbednost, bilo kroz mere zaštite ili na neki drugi način.

„Treba mu omogućiti nesmetan rad i otklanjanje svake mogućnosti fizičkog ili bilo kakvog drugog uticaja na njegov integritet. To je na vladi i mi pozivamo vladu da zaštiti Zaštitnika građana“, zaključio je Borislav Stefanović.

(Vlada da zaštiti Zaštitnika građana, DS, Beograd, 21. januara 2015. )

Stanje ljudskih prava u Srbiji: Politička volja važnija od zakona, svaka druga pritužba – na rad administracije

Proteklih godinu dana građanima Srbije najviše je smetala spora, neefikasna i samovoljna administracija, s obzirom da se na to odnosi svaka druga pritužba Zaštitniku građana.

Od 4.310 do sada rešenih pritužbi u 2014. čak 2.057 (47,73 odsto) odnosilo se na povredu prava na elementarno zakonit rad, na zaštitu od ćutanja adminstracije i na korektno i efikasno postupanje organa, kaže zastitnik građana Saša Janković u godišnjem intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, za njima slede pritužbe na povrede ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (1.629, odnosno 37,80 odsto), posebnih prava ranjivih kategorija građana (790, odnosno 18,33 odsto) i građanskih i političkih prava (767, odnosno 17,80 odsto).

Šta to govori o opštem stanju ljudskih prava u Srbiji, Janković ima dvojak odgovor – ima pozitivnih pomaka u određenim stvarima, poput rada vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, velikog broja projekata, akcionih planova i strategija koje je pokrenula, dok s druge strane ima i pojava koje jednostavno pogaze sve te deklarativne akte, najave i planove…

Janković je podsetio da je u prošlogodišnjem izveštaju ocenio da u Srbiji postoje pojedinci koji su jači od institucija istakavši da to nikako ne može da bude pokazatelj poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, već da je politička volja važnija od zakona. „Ako uspemo da se u konkretnim situacijama ponašamo i da odlučujemo onako kako piše u programskim dokumentima i u zakonima, tada ću mnogo lakše moći da kažem da koračamo napred u domenu ljudskih prava. U ovom momentu je to još deklarativno“, smatra Janković.

Da postoji mogućnost promene takve prakse ukazuje i činjenica da su državni organi otklonili preko 90 odsto propusta koji su utvrđeni u postupcima koje je Zaštitnik građana pokrenuo na osnovu brojnih pritužbi i na sopstvenu inicijativu, ali i to da je prvi put za sedam godina Vlada Srbije pokazala interesovanje da ustanovi koje su to neizvršene preporuke ovog kontrolnog organa, rekao je Janković. „Prvi put Vlada Srbije prikuplja od ministarstava podatke o neizvršenim preporukama, da bi o tome podnela izveštaj Narodnoj skupstini. Traži odgovore od svojih ministara zašto nisu (izvršili preporuke) i o tome će izveštiti Narodnu skupštinu, što mislim da je izuzetno dobar znak“, ocenio je Janković.

Ipak, prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje mogućnost da se njeni građani, za razmatranje svojih pritužbi, obrate prvo nižim instancama, a tek onda, ukoliko to ne urodi plodom, Zaštitniku građana.

„Ono što nam nedostaje i što Vlada treba da uradi, i ja to predlažem izmenama Zakona o Zaštitniku građana, jeste da Zaštitnik i u praksi, ne samo na papiru, bude poslednja instanca kojoj se građani obraćaju kada su iscrpli sve mogućnosti i nisu naišli na zadovoljavajući odgovor“, rekao je Janković.

On je objasnio da u mnogim resorima uopšte nema prethodnih mehanizama za razmatranje pritužbi građana, podvukavši da bi njihovim uspostavljanjem sistem otklanjanja propusta postao mnogo efikasniji.

Govoreći o nedavno usvojenom Zakonu o uzbunjivačima, Janković je navodi da je zaštita uzbunjivača ključna ne samo u borbi protiv korupcije, već i za najšire društvene interese.

Iako je izrazio nadu da će taj zakon, kada stupi na snagu, ostvariti cilj, Janković je podsetio da to zakonsko rešenje odstupa u nekim važnim aspektima od rešenja koje je sastavila radna grupa čiji je bio član.

„Ono što sam mislio drugačije nego tvorci aktuelnog zakona jeste da se mora obezbediti ne samo sudska zaštita, s obzirom na stanje u kojem se naše sudstvo nalazi, već da se mora i alternativno, pred nekim drugim organom, obezbediti brza i efikasna privremena zaštita, dok sud ne donese konačnu odluku“, rekao je Janković.

On je dodao i da je smatrao da se uzbunjivačima mora obezbediti zaštita i u odnosu na akte iz radnog odnosa, odnosno da se uzbunjivač zaštiti od otkaza i premeštanja na drugo, niže ili udaljeno radno mesto. „Ima još nekoliko razlika, ali ja ne mogu da tvrdim da je moj stav i stav moje radne grupe taj koji je jedini relevantan i dobar. Nadam se da ovaj put nismo u pravu i da će se pokazati da je Srbija dobila jedan kvalitetan i ozbiljan zakon“, rekao je Janković…

( Svaka druga pritužba – na rad administracije, sajt Zaštitnika građana 9. decembra 2014 )

Saopštenje Zaštitnika građana povodom nastavka opstrukcije postupka kontrole

Povodom nastavka opstrukcije postupka kontrole u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa, Zaštitnik građana saopštava da je nužno da se u Republiku Srbiju što pre vrati zakonito stanje u kome svaki državni organ radi ono što mu je nadležnost i izvršava obaveze koje mu Ustav i zakoni nalažu.

Između državnih organa ne može da postoji polemika u stvarima u kojima su njihov odnos i međusobne obaveze uređeni imperativnim propisima. Zaštitnik građana mora da izvrši svoju kontrolnu funkciju, a drugi državni organi dužni su da mu pruže sve podatke koje poseduju, a koji su neophodni za ostvarivanje njegovog kontrolnog ili preventivnog delovanja. Samo tako se mogu identifikovati svi propusti koji su u konkretnom slučaju doprineli ili doveli do kršenja prava građana prekomernom upotrebom sile, te ustanoviti njihovi uzroci i isti otkloniti. Samo to će smanjiti mogućnost da do sličnih kršenja prava građana dođe u budućnosti, što je jedna od osnovnih uloga Zaštitnika građana. Bez obzira na to ko je učestvovao u incidentu, on mora biti ispitan u celini i iz svih aspekata.

Pravosudni organi se bave pitanjem krivice na osnovu podataka koji su im dostavljeni i koje pribave u skladu sa zakonom, a Zaštitnik građana utvrđuje propuste u zakonitosti i pravilnosti rada državnih organa koji su doveli ili mogu dovesti do kršenja prava građana. Tako je činjeno u svim slučajevima do sada i ovaj ne sme da bude izuzetak.

( Saopštenje Zaštitnika građana povodom nastavka opstrukcije postupka kontrole u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa, petak, 23. januar 2015. 16:58)

Ombudsman: VBA pratila miting radikala?

Na sednici skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti 28. januara zaštitnik građana Saša Janković pročitao je dokument u kome se navodi da je VBA pratila aktivnosti Srpske radikalne stranke (SRS), 15. novembra 2014. godine, kada je organizovan miting u Beograda povodom povratka lidera te stranke Vojislava Šešelja u Srbiju.

Janković je ovaj dokument pročitao reagujući na izjavu poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Vladimira Đukanovića koji je kazao da će početi prikupljanje potpisa u poslaničkoj grupi naprednjaka za razrešenje Saše Jankovića sa funkcije zaštitnika građana. Đukanović smatra da Janković ne obavlja dobro svoj posao i narušava kredibilitet te institucije.

Zaštitnik građana je rekao da nije bilo indicija da pristalice SRS-a planiraju napad na Ministarstvo odbrane ili Vojsku Srbije.

„Ja nemam pouzdana saznanja da je taj dokument tačan i verodostojan, ali imam ozbiljnu sumnju koju treba da proverim. Protivzakonito je prikupljanje podataka koji nisu u skladu sa Zakonom o VBA. VBA je nadležna za kontraobaveštajnu bezbednosnu zaštitu Ministarstva odbrane i VS i da u ovom papiru stoji i jedna indicija da pripadnici SRS planiraju napad na ministarstvo i VS, tada bi mogli razgovarati, ali takva saznanja nisu navedena u dokumentu“, rekao je Janković, dodavši da takvih dokumenata o nepravilnostima u radu ima još i da ih treba ispitati.

BURNA RASPRAVA U SKUPŠTINI Janković sumnja: VBA pratila miting radikala?

„Slučaj Ombudsman“ u ironičnom ogledalu NJUZ.net: «SNS – Funkcija zaštitnika građana nepotrebna jer građane već štiti premijer Vučić»

Srpska napredna stranka (SNS) saopštila je jutros da institucija zaštitnika građana i nije baš neophodna s obzirom na to da premijer Srbije Aleksandar Vučić 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini „štiti apsolutno svakog građanina ove zemlje“. Premijer Vučić, navodi ta stranka, bdi nad svim građanima Srbije i brine o sudbini svakog od njih tako da oni uopšte ne treba da strahuju od eventualnog ukidanja funkcije zaštitnika građana.

– Svaki građanin, osim možda Bojana Pajtića i Zorana Živkovića ponekad kad baš iznerviraju premijera, uživa punu Vučićevu podršku i zaštitu u svakom trenutku. Institucija zaštitnika građana je relikt prošlosti iz vremena kad su vladali oni koji nisu imali premijera koji može da štiti sve građane zemlje, ali su ta vremena, na sreću, daleko iza nas – piše u saopštenju SNS-a…

SNS zaključuje da su kapaciteti Aleksandra Vučića neuporedivo veći od kapaciteta zaštitnika građana Saše Jankovića.

– Zaštitnik građana reaguje na pritužbe samo onda kada mu se građani direktno obrate, tako da je broj građana koje on štiti gotovo zanemarljiv. Aleksandar Vučić, sa druge strane, bez ikakvih problema odjednom može da zaštiti sve građane Srbije u bilo kojem trenutku, tako da je sasvim jasno kome treba poveriti taj ozbiljan i odgovoran posao – zaključuje Srpska napredna stranka i podseća da Aleksandar Vučić za posao zaštite građana ne prima „astronomsku platu kao neki“ već to čini iz čiste ljubavi.

( «SNS – Funkcija zaštitnika građana nepotrebna jer građane već štiti premijer Vučić», NJUZ.net, 29. 01.)

…i u optužujućim saopštenjima SNS protiv «raznih Pajtića, Jankovića i Kandićki»

Gradski odbori Srpske napredne stranke Novog Sada i Beograda zatražili su danas hitnu sednicu Predsedništva i Glavnog odbora te stranke, zbog, kako su naveli „orkestriranih napada na premijera i Vladu Srbije“.

Beogradski odbor SNS-a nakon današnje hitne sednice zatražio je hitno zakazivanje sednice stranačkog rukovodstva na kojima će biti razmotreni, kako se navodi, „aktuelni i sve učestaliji napadi na suverenost Srbije“.

Predsednik Gradskog odbora SNS Novi Sad Miloš Vučević naveo je da će članovima Predsedništva predložiti da organizuju skup koji će nedvosmisleno pokazati „da li su građani Srbije za politiku Aleksandra Vučića i politiku moderne, pristojne, suverene Srbije, ili žele da njihovim životima upravljaju svojim lažima, razni, Pajtići, Jankovići i Kandićke“…

(SNS: Sve učestaliji napadi na suverenost Srbije i Aleksandra Vučića, NSPM, s pozivom na agencije Tanjug i Betu)

Gradski odbor Beograd Srpske napredne stranke održao je danas hitnu sednicu povodom konstantnih napada na premijera Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, od strane onih interesnih grupa koje kontinuirano rade na tome da oslabe sve njene institucije.

Tražimo od predsednika stranke da pod hitno zakaže sednice stranačkog rukovodstva na kojima će se razmotriti aktuelni i sve učestaliji napadi na suverenost Srbije. ( Srpska napredna stranka, Gradski odbor Beograd, Služba za informisanje, 29. 1)

 

http://wp.me/p3pD8b-9I  – кратки линк

Закон о слободном приступу инфомацијама од јавног значаја Републике Србије   Leave a comment

erde-007

Скупштина Себије лого

Закон о слободном приступу инфомацијама од јавног значаја Републике Србије

  • Srbija grb
 („Sl. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuju se prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za informacije od javnog značaja (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Informacija od javnog značaja

Član 2

Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo, lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

Organ javne vlasti

Član 3

Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:

1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ);

2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.

Zakonske pretpostavke o opravdanom interesu

Član 4

Smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona, postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti, smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona postoji, osim ako organ vlasti dokaže suprotno.

Sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja

Član 5

Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna.

Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Načelo jednakosti

Član 6

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol i slično.

Zabrana diskriminacije novinara i javnih glasila

Član 7

Organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo zahtev, tako što će samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Ograničenja prava

Član 8

Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.

Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.

II ISKLJUČENJE I OGRANIČENJE SLOBODNOG PRISTUPA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

Život, zdravlje, sigurnost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje i tajna

Član 9

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time:

1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;

2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje;

3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose;

4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;

5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

Informacija od javnog značaja u posedu organa vlasti koja je već dostupna javnosti

Član 10

Organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako se radi o informaciji koja je već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, organ vlasti će u odgovoru na zahtev označiti nosač informacije (broj službenog glasila, naziv publikacije i sl.), gde je i kada tražena informacija objavljena, osim ako je to opštepoznato.

Osporavanje objavljene informacije od strane organa vlasti

Član 11

Ako organ vlasti ospori istinitost ili potpunost informacije od javnog značaja koja je objavljena, saopštiće istinitu i potpunu informaciju, odnosno omogućiće uvid u dokument koji sadrži istinitu i potpunu informaciju, osim u slučajevima iz čl. 9. i 14. ovog zakona.

Razdvajanje informacija

Član 12

Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.

Zloupotreba slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja

Član 13

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija.

Privatnost i druga prava ličnosti

Član 14

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:

1) ako je lice na to pristalo;

2) ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši;

3) ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.

III POSTUPAK PRED ORGANOM VLASTI

Zahtev za obaveštenje, uvid, izdavanje kopije i upućivanje

Član 15

Tražilac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: zahtev).

Zahtev mora sadržati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži.

Zahtev može sadržati i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije.

Tražilac ne mora navesti razloge za zahtev.

Ako zahtev ne sadrži podatke iz stava 2. ovog člana, odnosno ako zahtev nije uredan, ovlašćeno lice organa vlasti dužno je da, bez nadoknade, pouči tražioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu uputstvo o dopuni.

Ako tražilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema uputstva o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, organ vlasti doneće zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog.

Pristup informacijama organ vlasti dužan je da omogući i na osnovu usmenog zahteva tražioca koji se saopštava u zapisnik, pri čemu se takav zahtev unosi u posebnu evidenciju i primenjuju se rokovi kao da je zahtev podnet pismeno.

Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu.

Postupanje po zahtevu

Član 16

Organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Kopija dokumenta je upućena tražiocu danom napuštanja pisarnice organa vlasti od koga je informacija tražena.

Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.

Ako organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1. ovog člana obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da o tome, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, obavesti tražioca i odredi naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema zahteva, u kome će tražioca obavestiti o posedovanju informacije, staviti mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, izda mu, odnosno uputi kopiju tog dokumenta.

Ako organ vlasti na zahtev ne odgovori u roku, tražilac može uložiti žalbu Povereniku, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se u službenim prostorijama organa vlasti.

Tražilac može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju izvrši u drugo vreme od vremena koje mu je odredio organ od koga je informacija tražena.

Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, omogućiće se da to učini uz pomoć pratioca.

Ako udovolji zahtevu, organ vlasti neće izdati posebno rešenje, nego će o tome sačiniti službenu belešku.

Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimično obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja.

Naknada

Član 17

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju je besplatan.

Kopija dokumenta koji sadrži traženu informaciju izdaje se uz obavezu tražioca da plati naknadu nužnih troškova izrade te kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja.

Vlada propisuje troškovnik na osnovu koga organ obračunava troškove iz prethodnog stava.

Od obaveze plaćanja naknade iz stava 2. ovog člana oslobođeni su novinari, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi obavljanja svog poziva, udruženja za zaštitu ljudskih prava, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi ostvarivanja ciljeva udruženja i sva lica kada se tražena informacija odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, osim u slučajevima iz člana 10. stav 1. ovog zakona.

Poverenik prati praksu naplaćivanja naknade i oslobađanja od naknade i upućuje preporuke organima vlasti radi ujednačavanja te prakse.

Stavljanje na uvid i izrada kopije

Član 18

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se upotrebom opreme kojom raspolaže organ vlasti, osim kada tražilac zahteva da uvid izvrši upotrebom sopstvene opreme.

Organ vlasti izdaje kopiju dokumenta (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) koji sadrži traženu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi, a kada je to moguće, u obliku u kome je tražena.

Ako organ vlasti ne raspolaže tehničkim mogućnostima za izradu kopije dokumenta u smislu stava 2. ovog člana, izradiće kopiju dokumenta u drugom obliku.

Ako organ vlasti raspolaže dokumentom koji sadrži traženu informaciju na jeziku na kojem je podnet zahtev, dužan je da tražiocu stavi na uvid dokument i izradi kopiju na jeziku na kojem je podnet zahtev.

Prosleđivanje zahteva Povereniku

Član 19

Kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju, proslediće zahtev Povereniku i obavestiće Poverenika i tražioca o tome u čijem se posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi.

Postupanje Poverenika po prosleđenom zahtevu

Član 20

Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li se dokument koji sadrži traženu informaciju na koju se zahtev odnosi nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev.

Ako utvrdi da se dokument iz stava 1. ovog člana ne nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev tražioca, Poverenik će dostaviti zahtev organu vlasti koji taj dokument poseduje, osim ako je tražilac odredio drugačije, i o tome će obavestiti tražioca ili će tražioca uputiti na organ vlasti u čijem posedu se nalazi tražena informacija.

Način postupanja iz stava 2. ovog člana, odrediće Poverenik u zavisnosti od toga na koji će se način efikasnije ostvariti prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Ako Poverenik dostavi zahtev organu vlasti iz stava 2. ovog člana, rok predviđen članom 16. ovog zakona počinje da teče od dana dostavljanja.

Ostale odredbe postupka

Član 21

Na postupak pred organom vlasti primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje se odnose na rešavanje prvostepenog organa, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

IV POSTUPAK PRED POVERENIKOM

Pravo na žalbu

Član 22

Tražilac može izjaviti žalbu Povereniku, ako:

1) organ vlasti odbaci ili odbije zahtev tražioca, u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje ili drugi akt;

2) organ vlasti, suprotno članu 16. stav 2. ovog zakona, ne odgovori u propisanom roku na zahtev tražioca;

3) organ vlasti, suprotno članu 17. stav 2. ovog zakona, uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije;

4) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju na način predviđen članom 18. stav 1. ovog zakona;

5) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno ne izda kopiju tog dokumenta na način predviđen članom 18. stav 4. ovog zakona ili

6) organ vlasti na drugi način otežava ili onemogućava tražiocu ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, suprotno odredbama ovog zakona.

Protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može se izjaviti žalba.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom, o čemu sud po službenoj dužnosti obaveštava Poverenika.

Rešavanje Poverenika po žalbi

Član 23

Na postupak pred Poverenikom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje se odnose na rešavanje drugostepenog organa po žalbi, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Član 24

Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana predaje žalbe, pošto omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu.

Poverenik odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena i izjavljena od strane neovlašćenog lica.

Organ vlasti dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama predviđenim ovim zakonom.

Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kada utvrdi da je žalba osnovana.

Ako organ vlasti, nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, tražiocu omogući pristup informacijama ili po zahtevu odluči, Poverenik će doneti zaključak i obustaviti postupak po žalbi. Postupak po žalbi se obustavlja i kada tražilac odustane od žalbe.

Odlučivanje Poverenika u vezi sa merama za unapređenje javnosti rada

Član 25

Poverenik može po prijavi ili po službenoj dužnosti da donese rešenje kojim utvrđuje da organ vlasti, osim organa iz člana 22. stav 2. ovog zakona, nije izvršio svoje obaveze predviđene ovim zakonom i da mu naloži mere za njihovo izvršenje, pošto prethodno omogući organu vlasti da se pismeno izjasni.

Prijava iz stava 1. ovog člana ne može se podneti u slučajevima kada je ovim zakonom predviđeno pravo na žalbu.

Utvrđivanje činjeničnog stanja od strane Poverenika

Član 26

Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja rešenja iz čl. 24. i 25. ovog zakona.

Povereniku će, radi utvrđivanja činjeničnog stanja iz stava 1. ovog člana, biti omogućen uvid u svaki nosač informacije na koji se ovaj zakon primenjuje.

Pravni lek protiv rešenja i zaključka Poverenika

Član 27

Protiv rešenja i zaključka Poverenika može se pokrenuti upravni spor.

Upravni spor povodom ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je hitan.

Obaveznost i izvršenje rešenja Poverenika

Član 28

Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.

Administrativno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje.

Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom.

V IZBOR, POLOŽAJ I NADLEŽNOST POVERENIKA

Sedište Poverenika

Član 29

Sedište Poverenika je u Beogradu.

Izbor

Član 30

Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština), većinom glasova svih narodnih poslanika, bira Poverenika na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za informisanje.

Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva.

Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci.

Poverenik se bira za vreme od sedam godina.

Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta.

Prestanak mandata

Član 31

Povereniku dužnost prestaje istekom mandata, na lični zahtev, kad navrši šezdeset pet godina života i razrešenjem.

Odluku o prestanku dužnosti Poverenika donosi, većinom glasova svih narodnih poslanika, Narodna skupština.

Poverenik se razrešava dužnosti ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora, ako trajno izgubi radnu sposobnost, ako obavlja funkciju ili je zaposlen u drugom državnom organu ili političkoj stranci, ako izgubi državljanstvo Republike Srbije ili ako nestručno i nesavesno obavlja posao.

Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.

Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.

Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog godina života.

Ako o zahtevu za prestanak dužnosti Narodna skupština ne odluči u roku od 60 dana, smatra se da je istekom tog roka Povereniku prestala dužnost.

U ostalim slučajevima Povereniku dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci.

Položaj Poverenika

Član 32

Poverenik je samostalan i nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

U vršenju svoje nadležnosti Poverenik neće tražiti, niti primati naloge i uputstva od državnih organa i drugih lica.

Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog suda, kao i druga prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom, i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje nadležnosti.

Poverenik se ne može pozvati na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje nadležnosti, a u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju svoje nadležnosti ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

Zamenik Poverenika

Član 33

Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Poverenika.

Poverenik predlaže za svoga zamenika lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima.

Zamenik Poverenika bira se za vreme od sedam godina.

Isto lice može biti birano za zamenika Poverenika najviše dva puta.

Zamenik Poverenika obavlja dužnosti Poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti Poverenika da vrši svoje nadležnosti.

Zameniku Poverenika prestaje dužnost na način predviđen za prestanak dužnosti Poverenika.

Postupak za razrešenje zamenika Poverenika pokreće se i na inicijativu Poverenika.

Stručna služba Poverenika

Član 34

Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti.

Poverenik donosi akt, za koji saglasnost daje Administrativni odbor Narodne skupštine, kojim uređuje rad svoje stručne službe. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.

Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima.

Finansijska sredstva za rad Poverenika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Nadležnost Poverenika

Član 35

Poverenik:

1) prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome;

2) daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja;

3) predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ovim zakonom;

4) preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona;

5) rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom;

6) obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom;

7) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom i drugim zakonima.

Poverenik može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.

Izveštaji

Član 36

U roku od tri meseca od okončanja fiskalne godine, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima.

Pored izveštaja iz stava 1. ovog člana, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini i druge izveštaje, kada oceni da je to potrebno.

VI MERE ZA UNAPREĐIVANJE JAVNOSTI RADA ORGANA VLASTI

Priručnik za ostvarivanje prava

Član 37

Poverenik, bez odlaganja, na srpskom jeziku i na jezicima koji su, u skladu sa zakonom, određeni kao jezici u službenoj upotrebi izdaje i ažurira priručnik sa praktičnim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava uređenih ovim zakonom.

U priručniku iz stava 1. ovog člana mora se naročito navesti sadržina i obim prava na pristup informacijama od javnog značaja kao i načini na koji se ova prava mogu ostvariti.

Obaveza je Poverenika da, putem štampe, elektronskih medija, interneta, javnih tribina i na druge načine, upozna javnost sa sadržinom priručnika iz stava 1. ovog člana.

Ovlašćeno lice organa vlasti i zaštita izvora informacije od javnog značaja

Član 38

Odgovorno lice u organu vlasti odrediće jedno ili više službenih lica (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Ovlašćeno lice:

1) prima zahteve, obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovim zakonom;

2) preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja.

Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu nadležno je odgovorno lice u organu vlasti.

Zaposleni u organu vlasti koji omogući pristup informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti pristup na osnovu čl. 9. i 14. ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio pristup na osnovu ovog zakona, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost, niti trpeti štetne posledice, pod uslovom da informacija ukazuje na postojanje korupcije, prekoračenje ovlašćenja, neracionalno raspolaganje javnim sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti.

Pravo na zaštitu iz stava 4. ovog člana ima zaposleni pod uslovom da je imao razloga da veruje u tačnost informacije, da nije tražio niti primio neku korist u vezi sa omogućavanjem pristupa informaciji, kao i da je pre nego što je omogućio pristup informaciji, obavestio o nepravilnostima nadležno lice u organu vlasti, koje nije preduzelo mere za rešavanje nepravilnosti.

Zaposleni koji suprotno odredbama st. 4. i 5. ovog člana bude pozvan na odgovornost ili pretrpi kakvu štetu, ima pravo na naknadu štete od organa vlasti u kojem je zaposlen.

Zaposleni koji omogući pristup informaciji od javnog značaja u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, može biti nagrađen od strane organa vlasti u kojem je zaposlen.

Odredbe st. 4. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na funkcionere organa vlasti, na lica koja u organu vlasti ili za organ vlasti obavljaju poslove po osnovu ugovora, kao i na lica kojima organ vlasti pruža usluge ili imaju svojstvo stranke u postupku pred organom vlasti.

Obaveza objavljivanja informatora

Član 39

Državni organ, najmanje jednom godišnje, izrađuje informator sa osnovnim podacima o svom radu, koji sadrži naročito:

1) opis ovlašćenja, obaveza i organizacione strukture;

2) podatke o budžetu i sredstvima rada;

3) podatke u pogledu vrsta usluga koje neposredno pruža zainteresovanim licima;

4) postupak podnošenja zahteva državnom organu, odnosno ulaganja žalbi protiv njegovih odluka, radnji ili propusta;

5) pregled zahteva, žalbi i drugih neposrednih mera preduzetih od strane zainteresovanih lica, kao i odluka državnog organa povodom podnetih zahteva i uloženih žalbi, odnosno odgovora na druge neposredne mere preduzete od strane zainteresovanih lica;

6) podatke o načinu i mestu čuvanja nosača informacija, vrsti informacija koje poseduje, vrsti informacija koje stavlja na uvid, kao i opis postupka podnošenja zahteva;

7) imena starešina državnog organa i opis njihovih ovlašćenja i dužnosti, kao i postupaka po kojima oni donose odluke;

8) pravila i odluke državnog organa koji se tiču javnosti rada tog organa (radno vreme, adresa, kontakt telefoni, identifikaciona obeležja, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost audio i video snimanja i sl.), kao i svako autentično tumačenje tih odluka;

9) pravila i odluke o isključenju i ograničenju javnosti rada državnog organa, kao i njihovo obrazloženje.

Državni organ će zainteresovanom licu, bez naknade, omogućiti uvid u informator, odnosno dati mu primerak informatora, uz naknadu nužnih troškova.

Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora

Član 40

Poverenik izdaje uputstvo po kojem se izrađuje i objavljuje informator iz člana 39. ovog zakona i pruža savete, na zahtev državnog organa, u cilju pravilnog, potpunog i blagovremenog ispunjenja obaveze objavljivanja informatora.

Održavanje nosača informacije

Član 41

Organ vlasti će održavati nosače informacija tako da omogući ostvarenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, u skladu sa ovim zakonom.

Obuka zaposlenih

Član 42

Radi delotvorne primene ovog zakona, državni organ sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima uređenim ovim zakonom.

Obuka zaposlenih iz stava 1. ovog člana, obuhvatiće naročito: sadržinu, obim i značaj prava na pristup informacijama od javnog značaja, postupak ostvarivanja ovih prava, postupanje sa nosačima informacija, njihovo održavanje i čuvanje, kao i vrste podataka koje je državni organ dužan da objavljuje.

Podnošenje izveštaja Povereniku

Član 43

Državni organ, do 20. januara tekuće godine, za prethodnu godinu, podnosi godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, koji sadrži podatke o:

1) broju podnetih zahteva, broju potpuno ili delimično usvojenih zahteva, kao i o broju odbačenih i odbijenih zahteva;

2) broju i sadržini žalbi protiv rešenja kojima se odbacuje ili odbija zahtev;

3) ukupnom iznosu naplaćenih naknada za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja;

4) merama preduzetim u vezi sa obavezom objavljivanja informatora;

5) merama preduzetim u vezi sa održavanjem nosača informacije;

6) merama preduzetim u vezi sa obukom zaposlenih.

Podaci iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana iskazuju se ukupno i posebno za tražioce u kategoriji: građana, javnih glasila, udruženja građana, političkih stranaka, organa vlasti i drugih tražioca.

VII NAKNADA ŠTETE

Član 44

Organ vlasti odgovara za štetu nastalu time što javno glasilo nije moglo da objavi informaciju pošto mu je neopravdano uskratio ili ograničio prava na pristup informacijama od javnog značaja iz člana 5. ovog zakona, odnosno time što je novinar ili javno glasilo stavljen u bolji položaj suprotno odredbi člana 7. ovog zakona.

VIII NADZOR

Član 45

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave preko upravne inspekcije.

IX KAZNENE ODREDBE

Član 46

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti:

1) pristup informacijama uslovljava dokazivanjem opravdanog ili drugog interesa (član 4);

2) postupi protivno načelu jednakosti (član 6);

3) diskriminiše novinara ili javno glasilo (član 7);

4) ne označi nosač informacije, gde je i kada tražena informacija objavljena (član 10. stav 2);

5) ne saopšti, odnosno ne omogući uvid u istinitu i potpunu informaciju, a osporava istinitost i potpunost objavljene informacije (član 11);

6) odbije da primi zahtev tražioca (član 15. stav 1);

7) ne vodi posebnu evidenciju (član 15. stav 7);

8) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom, odnosno dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 16);

9) pristup informacijama uslovljava uplatom troškova u iznosu većem od propisanog (član 17);

10) ne izda informaciju u traženom obliku, a ima tehničkih mogućnosti za to (član 18. st. 2. i 3);

11) neosnovano odbije da izda kopiju dokumenta sa informacijom na jeziku na kojem je podnet zahtev (član 18. stav 4);

12) na bilo koji drugi način, suprotno odredbama ovog zakona, onemogućava ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (član 22. stav 1. tačka 6);

13) ne omogući Povereniku uvid u nosač informacije (član 26. stav 2);

14) ne postupi po rešenju Poverenika (član 28. stav 1);

15) ne održava nosač informacije u skladu sa ovim zakonom (član 41);

16) ne sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima utvrđenim ovim zakonom (član 42);

17) spreči upravnog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora i ne izvrši rešenje upravnog inspektora (član 45. stav 2).

Član 47

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako državni organ propusti da izradi informator sa propisanim podacima o svom radu (član 39).

Član 48

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako propusti da podnese godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, sa propisanim podacima (član 43).

X ZAVRŠNE ODREDBE

Član 49

Organi vlasti imenovaće ovlašćena lica za rešavanje o zahtevima na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 45 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 50

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Samostalni članovi Zakona o dopunama
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

(„Sl. glasnik RS“, br. 54/2007)

Član 5[s1]

Ako isto lice ponovo bude birano za Poverenika ili zamenika Poverenika pre nego što mu istekne mandat, njemu mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora i može biti birano još jedanput.

Član 6[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

(„Sl. glasnik RS“, br. 104/2009)

Član 16

Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Član 17

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: