Архива за ознаку ‘Закон о заштити података о личности

Поверенику за заштиту злоупотребе података о личности   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-fi

.

erde-007

logo-pov-cir

erde-007

Повереник за информације од јавног значаја

и заштиту података о личности

Булевар краља Александра 15 11000 Београд Србија Емаил: office@poverenik.rs Телефон: +381 11 3408 900 Факс:       +381 11 3343 37 03.12.2008. Ваш допис бр: 07-00-01329/2015-05 од 15.априла 2015

поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шулман 49/16 23000 Зрењанин

Поштована госпођо Жикић, поштовани господине Ристановићу,

Предмет:

Забрана важности, давања и продужавања државних и службених тајности у земљи и иностранству, насталих противправним прикупљањем и обрадом података и информација о браку и породици очевих родитеља (Фердинанда и Барбаре Кос рођене Краус). Посебно се забрањује свака препозната злоупотреба личних података, информација и чињеница у конструкцији и примени лажних привидних прикривених идентитета заштићених агената тајних служби под посебним законским и осталим оперативним мерама заштите њихове употребе, укључујући и посебне мере заштите противправне злоупотребе података у конструисању лажних привидних идентитета, поред осталог у сталном вршењу кривичних дела под трајном институционалном заштитом у иностранству и земљи. Утужују се трајне  последица из трајне институционалне заштите злоупотребе података, конструкције лажних привидних идентитета из злоупотребе личних и породичних података породице, давање и продужавање тајности на операције и заштиту противправних и криминалних активности под институционалном заштитом у земљи и иностранству из услова посебног институционалног третмана и заштите у специјалним прикривеним операцијама заштићених агената провокатора под овим препознатим условима.

.       .       .

Општа правна основа забарне – (недавање пристанка за обраду):

Трајна повреда примене и манипулације података, информација, чињеница, стварних породичних односа и манипулације и узимање утицаја на начин организације уређења језгра приватног и социјалног живота, супротно члану 8 став 1 Римског уговора, односно Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, као и Универзалне декларације о људским правима A/RES/217, 10. децембра 1948. (међународно правна необавезујућа), са допунама два уговора од 1966 г који су међународно правно обавезујући и за конкретни случај:

.       .       .

Уопштена напомена о трајној повреди чланова 1 – 14, даље чланова 17-19 Универзалне декларације о људским правима и одговорајућих чланова европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, која налазе своје уставно-правно дејство у уставно-правно загарантованим правима на основу ратификованих међународних споразума, конвенција и осталих обаезујућих правних аката. Мени су та права трајно укинута или битно оштећена из услова противправне злоупотребе иначе заштићених личних и породичних података кроз методе и начин институционалне заштите строго тајне операције и лица са измењеним привидним идентитетом, а у вези противправне употребе личних и породичних података.

ICCPR и ICESCR уговори, Евр. конв. о ољудским правима и осн. слобод. се у конкретном случају примењује на основу ратификације и примене чланова 16 и 18 устава Р. Србије, члана 19 став 4 Основног закона СРН (право на употребу делујућих правних средстава и гаранције правног пута свакоме ко је кроз одлуке и деловање органа власти и управе непосредно повређен у својим загарантованим и признатим основним правима). Члан 59 став 2 и члан 25 Основног закона СРН (кључ примене међународног права) као саставног дела унутрашњег права СРН.

Обзиром на постојање трајне размене на међународном нивоу под тајношћу означених података и информација са манипулисаним садржајима од носиоца органа власти деценијама уназад у иностранству и земљи (укључујући и СФРЈ и њене наследнице), (примена одредби закона о тајности података Р. Србије – страни тајни подаци), као и примене члана 7а г-10 закона СРН. у конкретном случају, утужује се даље ова трајна пракса као трајни повратни услов ограничења или изузећа основних права у материјалном бићу свог значења, искључиво из услова заштите противправне трајне злоупотребе основних података, информација и чињеница о личном и породичном животу.

Одредбе ICESCR уговора су такође трајно повређене, а повреде подупрете, брањене и заштићене од органа власти применом и дејством формално правне основе абсолутне заштите утврђене тајне операције и признате манипулације заштићеним подацима о личности. У општој напомени у конкретном случају примена одреби, значи укидање права на рад и противправног задржавања или онемогућавања уживања плодова и права из рада супротно одредбама ICESCR, поред осталог кроз непосредно и посредно дејство заштите препознате тајне конструкције и агента провокатора са измењеним прикривеним делимичним идентитетом.

Постоје три основне групе отворених  правна питања – из комплекса трајне повреде загарантованих права из основне повреде права противправног прикупљања, употребе и противправне трајне институционалне заштите забране противзаконске примене података, информација, чињеница о стварном породичном животу у трајању:

erde-007

.        .       .

  • Скупљање, вредновање и примена података о породици противно усатвним и законским основама ограничења њихове примене. – Стални процес.
  • Давање и продужавање тајности на размене манипулисаних података и садржаја из противправне примене личних и подродичних података, информација и осталих релевантних чињеница. – Стални процес
  • Трајна дискриминација као последица повреде или укидање загарантованих основних права из услова трајног дејства забране употребе одговорајућих правних средстава и вредновања доказа, општа забрана правног пута утуживања препознате основе трајне дискриминације из злоупотребе – противправне примене заштићених података и информација о личном и породичном животу и стварним односима.
  • Као стални пратећи елемент мера и метода са циљем очувања заблуда и заштите конкретне тајне операције, трајно подвргавање посебним мерама карактеристичним за рад тајних политичких служби.

Подсећање о правима грађана – увод са сајта Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности:

.       .       .

Право на давање/недавање пристанка за обраду – свако физичко лице има право да руковаоцу да/неда пристанак за обраду података о себи, ако руковалац не врши обраду на основу законског овлашћења. Физичко лице може да да пуноважан пристанак и преко пуномоћника, а може пристанак и да опозове. Да би лице дало пристанак, руковалац је дужан да га претходно упозна о свом идентитету и свим осталим питањима из члана 15. Закона.

http://www.poverenik.rs/sr/s-prava.html

.       .       .

Основа правног спора са органима власти (руковаоцима података у конкретном случају) у Р. Србији од 2007, повратно од 1975/76  године и у СРН од 1989/90 јесте дејство на све битне одлуке управних и судских органа власти, ограничења или укидања загарантованих права из акта органа власти под строгом тајности и забране провере и утуживања противправне злоупотребе података и информација у конструисању лажног привидног идентитета и операције под строгом тајности конкретног случаја агента провокатора“Лација“. (Законска и права основа противправности ове целе конструкције је образложена више пута):
.       .       .

erde-007

  • Трајна повреда права из повреде услова ограничења  између осталог дефинисаних чланом 42 устава републике Србије у вези члана 3 закона о тајности податала Р. Србије. (забарана давања тајности ради прикривања кривичних дела и других злоупотреба из услова службене одлуке органа власти.)
  • Супротно уставним начелима и законским одредбама о ограничењима прикупљања и употребе података (члан 42 устава Р.С.) забрањује се давање информација о употреби података, забрањује се прихватање и вредновање доказа о постојању противравне злоупотребе података, забрањује се судски пут кроз давање тајности и размену маниулисаних података кроз дејство забране сваког доказног поступка, судског пута или употребе ваљаних, дејствујућих правних средстава против трајног стања и деловања препознате злоупотребе.
  • Потпуни губитак права на законску заштиту, губитак права утуживања или одбране пред судом из услова примене метода заштите конкретне тајне операције са агентом-провокатором са измењеним делимичним прикривеним идентитетом и из разлога мера и метода заштите целе операције.
  • Трајни губитак права грађанске једнакости пред правдом и законом. Повреда члана 21 став 1 устава Р.С. Трајно постојање дискриминације противно члану 21 став 2 устава Р.С. из разлога злоупотребе чињеница о породици у стварању рационалне конструкције и маске о непостојећим односима и садржајима у вези агента провокатора, његове намене и заштите, а посебно у вези манипулације са као основно право заштићеним подацима и информацијама.
  • Супротно одредбама члана 21 став 4 усрава Р.С. из услова и разлога заштите конструкције конкретне злоупотребе података и чињеница постоји трајно укидање грађанских права и тиме реална стална најтежа дискриминација у непрекинутом трајању из предуслова који су определили целу тајну конструкцију злоупотребом информација и података о породици, односно њихове манипулације и начина вредновања, као и кроз забрану утуживања препознатих метода и последица из истих.
  • Члан 22 устава Р.С. је повређен кроз забарну судског пута дејством преузетих обавеза под тајношћи из трајног деловања члана 13 Г-10 закона СРН (забрана правног пута) и члана 7а Г-10 (размена тајних података, метода и мера супротно обавезама националног и међународног права у конкретном случају).
  • Трајна повреда члана 23 устава Р.С. из услова мера и метода заштите злоупотребе личних и породичних података и информација, трајна дискриминација и трајна обструкција слободног развоја кроз сталне интервенције и улазак у заштићене сфере приватне организације језгра живота.

erde-007

.       .       .

Трајна повреда принципа истинитости

Повреда члана 8 у целини закона о општем управном поступку, повреда принципа истинитости и повреда принципа правилног утврђивања свих релевантних, битних и одлучујућих чињеница за доношење одлуке или решења укључујући и одлуке и решења на продужавање – давање тајности на конкретну противправну употребу података у строго тајној конструкцији и примени агента провокатора са измењеним, делимичним, привидним идентитетом. Поред овог, повређени су сви принципи из обавеза придржавања закона о општем управном поступку у процесима одлучивања о правима и обавезама у вези конкретог повратног дејства метода и заштите откривене тајности:

начело законитости, начело заштите права грађанина и начело заштите јавног интереса, начело ефикасности, начело саслушања странке, начело оцене доказа, начело самосталности у решењу.

Ради се о вишедеценијском начину истог или сличног третмана уз све разлике у појединим фазама заштите тајне операције од почетка седамдесетих година у земљи СФРЈ до данас и иностранству, независно од знања, делимичног знања или незнања о позадини носилаца критичних одлука у битним поступцима одлучивања.

Као другостепени независни контролни орган Повереник, као и Заштитник грађана, али и надлежне контролне парламентарне инстанце, подлежу ограничењима из члана 19 закона о основама уређења служби безбедности Р.С. и обавезама из члана 38 закона о тајности података, практично забрани провере садржаја који се управо утужују. – Молио бих Вас да обратите посебну пажњу на овај формално правни законски услов који практично ускључује могућност провере утужених повреда права у посебним случајевима на абсолутну трајну штету жртве, што реално обезбеђује трајну повреду или укидање загарантованих грађанских права, без права на правни пут и ваљано правно средство утуживања у једном правичном поступку.

Даље, државни органи и институције укључујући државно јавно тужилаштво,  Повереника и Заштитника, сви подлежу обавези испуњвања одлуке секретара бироа за коодринацију савета за националну безбедност Р.С., односно одлуци савета за националну безбедност, (чланови 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности Р.С.), које је утврђено као централно место одлучивања у конкретном случају од 2009 године, односно давања првих информација од 2007 године. – До 2007 године не постоји формално – правна основа за примену посебних метода ради спровођења одлука кроз принуду свих контролних органа, како првостепених тако и другостепених укључујући и парламент и судове.

Оно што се утужује и што се уставним, законским и одребама међународног права брани као неповредива вредност, истовремено се деценијама уназад до скорашње законске регулативе од 2007 и процеса указивања и утуживања конкретних садржаја брани из посебних непроверљевих наводних интереса, безбедности, економских интереса, посебних заштићених националних интереса. Међутим, ни ово није тачно, шта више цео систем и механизам у вези откривене конструкције је супротан свим овим интерсима кроз све време трајања, без обзира на све промене, идеолошке, политичке, уставно-правне и државно-територијалне. Независно од ових сложених питања спајање принуде дискриминације из разлога одбране злоупотребе података и информација у строго тајној конструкцији агента провокатора са прикривеним привидним идентитетом, трајне последице по лични и породични живот кроз губитак низа основних права и слобода није никакав услов примене посебних непроверених услова заштите посебних националних интереса. Једно са другим не да нема никакве везе, већ се објективном анализом имајућу у виду све предуслове који су од педесетих и шездесетих година кроз све време определили ову конструкцију, постављају ултимативно питање начина угрожавања управо тих посебних државних, националних или јавних општих интереса. Напомињем да је решење овог случаја и питање од битног недељивог интереса било којег националног система правде и правне основе фонкционисања сваке уније, а посебно у погледу обавезе поштовања основних грађанских права и слобода и поштовања општег и недељивог заједничког националног интереса или међународне заједнице или унија у целини.

Заштитник грађана,

је обавештен, али користи своје дискреционо право абсолутне ћутње и тиме прећутног негирања постојања конкретног случаја и прихватања даљњих информација и доказа (Стандарди за практично поступање омудсмана 1.3):

Питање неутралности омбудсмана у односу на конкретни предмет утуживања, а обзиром на препознату структуру мреже заштите тајне операције и употребе агента провокатора у вези главе 2 – Неутралност и непристрасност омбудсмана, не мења суштину питања трајне повреде права и трајне дискриминације из услова начина заштите и употребе целе операције кроз противправну употребу података о личности и породици.

http://wp.me/P3pD8b-cs без икакве реакције заштитника грађана
https://viktorkoss.wordpress.com/434-2/ са даљњом законско-правном основом
.       .       .

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

На основу члана 1 став 3 ЗЗЛП вршења послова заштите података о личности од стране повереника, а у вези права лица чији се подаци обрађују из члана 1 став 2 и члана 2 истог закона, обевшетавам се о трајној, противправној обради и примени података о личности, укључујући преминуле чланове породице, а у вези стварања, примене и заштите строго тајне конструкције и операције са агентом – провокатором „Лацијем“ и њему датог лажног привидног прикривеног идентитета, као заштићеном посебном сараднику у прикривеним строго заштићеним тајним операцијама са посебним изузећем у погледу заштите на вршење противправних и кривичних дела, а на основу члана 3б Г-10 зкона СРН и члана 38 додатног уговора о положају НАТО-трупа у СРН од 1951 – 59-61 године.

Посебна пажња На сонову поменутог члана 38 став 1 додатног уговора о положају НАТО-трупа у СРН од 1951 – 59-61 године, забрањује се употреба у посебним, строго прикривеним операцијама оних мера, метода и  и последица из истих, које би повредиле основна права неког лица загрантованих уставом у процесима посебних тајних операција за које постоји потпуна забрана давања исказа и забрана иследних радњи. И на основу примене посебних закона постоји тешка, трајна повреда низа загарантованих уставних права из услова начина конструкције и заштите целе тајне операције и агента провокатора са измњеним делимичним прикривеним идентитетом.

Обрада, размена, примена, давање тајности, продужавање тајности није дозвољена.

Члан 8 ЗЗПЛ не дозвољава обарду података и тиме давања тајности на исту недозвољену обраду података о личности у 8 тачака. Не постоји, и никада није постојао пристанак на недозвољну обраду података, никаква предпоставка о таквој могућности уопште. Али, и када би постојао пристанак, обрада података је строго противуставна и противазконита у сваком националном систему и супротна је јавним интерсима заштићеним уставом и законима сваке земље и по међународном праву, посебно имајући у виду да је сврха употребе агента провокатора посебне врсте, под посебном заштитом о којима информације нису биле доступне ни пссебним високим местима одлучивања. Лично сам ову операцију платио потпуно уништеном егзистенцијом, да би тек кроз дуго време и низ искустава у поређењу са познатим и доступним садржајима утврдио поздину која је и позната од 2008 и призната од априка 2009 од самог агента – провокатора.

Члан 23 ЗЗПЛ ограничење права

Примене одредаба под тачкама 5 и 6, посебни интереси, национални, безбедоносни, сигурносни, економски, политички итд. за земљу не постоје. Посебно не постоје обзиром на трајање и све последице по општи било чији јавни интерес, укључујући и питања безбедности, сигурности и остале економске интересе било које државе. Све ове посебне предпоставке, када би и постојао пристанак оштећених, не мењају право заштите очувања својих укинутих права и последица из услова противправне употребе – обарде, примене, размене неотуђивих података и чињеница, односно доказима подкрепљене сталне манипуалције са истим.

Тачка 7 – одавање тајности уз повреду интереса или наступање тешких последица по било коју земљу су у обрнутој сразмери са интерсима било које земље и посебно последицама по исте земље, као и општи недељиви минимум јавног интереса из одржавања или продубљавања праксе у примени конкретне или сличних операција. И при овом аспекту вредновања целине случаја, подсећам изричито на забрану употребе података о личности и стварне породичне пуне истине и живота супротно закону и уставним начелима, а као основе повратног укидања или оштећења права из једностране трајне институционалне повреде истих. Све ово ради заштите посебних непроверених интереса под тајношћу у трајању од више деценија без обзира на ствано лично чињење или нечињење оштећених.

Поставља се питање обзиром на све промене и све последице из предуслова стварања строге тајне операције и конструкције агента – провокатора са измењеним прикривеним идентитетом, као и псоледица из истих од краја педсетих, почетка шездесетих, који се интереси стварно бране под тајношћу. Ова анлиза је битна не само из оствривања личних права из последица укидања неотуђивих права, већ ништа мање било чијег минимума општег јавног интереса.

Указивање на суштину доктринарних процеса из сада већ историјске перспективе хладноратовског и идеолошког сукоба је делом дата као крајњи спољњи оквир, како у посебном законском дејству, тако и конкретне употребе „Лација“ као пунктуелна фиксирана тачка у целом систему. линк НСЦ10/2

Давање нових или продужвање препознатих тајности и садржаја поред осталог на обраду података супротно члану 42 устава Р.С. повлачи и кривичну одговорност на основу члана 146 кривичног законика Р.С. Чланом 146 кривичног законика Р.С. је одређено кривично дело,  прикупљања, саопштавања, предаје и употребе података супротно закону и уставу. Ставом 3 члана 146 кривичног законика Р.С. је предвиђена казна до 3 године затвора за службено лице – лица која изврше наведено кривично дело противправне злоупотребе података. Ово је једно од  пријављених кривичних дела у трајању.

Кривични законик Р.С. одређује кривично дело одавања државне и службене тајне, али и одређује оне тајне које су усмерене на повреду основних грађанских загарантованих права као незаконите. Ово је такав случај у трајању и из разлога омогућавања укидања трајног стања дискриминације кроз забрану употребе правног пута против препознате конструкције и повратног трајног укидања или оштећења битних основних грађанских права су садржаји објављени:

Кривични законик Р. Србије члан 316 одавање државне тајне тачка 6 у вези тачке 5  јасно одређује забрану и престанак тајности које су усмерене на повреде загарантованих основних грађанских права, прикривање кривичних дела или на оне документе и процесе у трајању које су штетне по  интересе Р. Србије и угрожавање уставног поредка. Поред доказиве тешке трајне повреде загарантованих основних права, прикривање вршења кривичних дела, постоји и угрожавање посебних интерса и угрожавање уставног уређења и поредка не само Р. Србије, већ у рефлексији и континуитету трајања целе строго тајне операције истих тих вредности било чијег посебног општег интереса, било ког уставног поретка са приближном владавином правом, принципом уважавања поделе власти и стварним поштовањем доњег нивоа заштите основних грађанских права и слобода. У истом смислу се позивам на члан 369 тачка 5 кривичног законика Р.С., одавање службене тајности, поново изричито усмеравајући пажњу на минимум, општег и недељивог јавног интерса сваког уставно-правног система односно државе и интересе унија или међународне заједнице у целини. Службене тајне усмерене на повреду бића основних грађанских права и слобода дефинисаних уставима и међународним правом су неважеће, а управо су оне основа правног спора у непрекидном трајању, као и последице из њеног дејства без обзира на знање, делимично знање и вољу носилаца одлука кроз све време трајања мера и метода заштите откривене строго тајне конструкције деценијама  у прошлости.

Пристанак за обарду података – повлачење пристанка.

ЗЗЛП спомиње 17 пута правни појам пристанка за обарду, односно повлачења пристанка. У оба случаја се ради о слободно израженој вољи под одређеним законским условима и међусбно условљеном односу између руковаоца подацима и лица чији се подаци обрађују, размењују, примењују итд. Не постоји пристанак нити мој лични, нити и после више година испитивања сваке могуће позадине ове конструкције било ког другог лица из оштећеног породичног круга. Цитирање свих места у ЗЗПЛ у вези пристанка, и недавања пристанка није потребно у овом обраћању, јер пристанак не постоји. Постоји забрана даљњег дејства из препознате конструкције изречена више пута усмено и писмено надлежним контролним телима органа власти. Са друге стране постоји абсолутна ћутња. 10.05.2011 године је обавештен Биро за координацију Савета за националну безбедност и одговорајући носиоци функција о забрани препознате конструкције противправне употребе података. Не постоји никаква реакција на ову слободно изражену вољу:

Допис председнику републике од 10.маја 2011 – Објављивање и забрана држ. и служ тајности из разлога противуставности и противзаконитости у трајању – линк

http://wp.me/P3pD8b-6i

Посебна пажња! Утужује се и забрањује акт органа власти у које спадају и делови посебних одељења за тајне прикривене операције деценијама уназад у погледу противправне употребе и размене података, чињеница, информација без знања и без воље (пристанка) оштећених као инструмент манипулације и стварања различитих заблуда у процесима под генералном доктрином НСЦ10/2 и у њој употребе агента провокатора са измењеним прикривеним делимичним идентитетом. Било каква веза са мном и оштећеном породицом без обзира на све циљеве и последице, њихово вредновање у периоду од више деценија не постоји. Или, ја сам платио највишу могућу цену ове игре деценијама уназад кроз реално уништен живот и егзистенцију из повратних услова начина заштите целе операције. Напомене ради, језгро ове породице са наследним правом по грађанском закону је скоро потпуно ишчезло, а обзиром на моје пуно знање и доказе о суштини егзистенције и начина односа према укупном недељивом социјалном окружењу и грађанској лојалности, али и високом искреном етичком интегритету преминулих, свака веза, предпоставке и заблуде које се одржавају постојећим трајњим стањем је недопсутива и предмет правног спора.

Како пристанак и знање о овој операцији и легенди агента провокатора нису постојали, односно не постоји и даље пристанак, није могуће нити повлачење пристанка. Последице из примене и начина заштите операције су предмет правног спора који се применом низа тајности и забране употребе правног пута и правних ефективних средстава заштите права, све време у сваком критичном процесу одлучивања спречава.

.       .       .

Утуживање препознате позадине укидања права

Сталном применом члана 13 Г-10 закона СРН се до саопштавања примене мера посебног третмана забрањује утуживање истих. Разменом података, информација, метода, применом посебних мера и метода трајне контроле (обавезе из закона о тајности података) врши се и трајно оштећење или укидање загрантованих грађанских права са последицом забране утуживања непосредних и посредних штетних последица по објекте оваквог третмана, искључиво из разлога противправне употребе података, информација, чињеница о стварном животу и односима примењених у операцији са агентом провокатором кроз његов прикривени, измењени делимични идентитет.

Разменом података и информација под ознаком тајности различитих врста и једностраном применом мера члана 13 Г-10 закона СРН, а у вези даљњих одредби о посебном статусу и заштити операције и агента провокатора, настаје потпуни абсурд у трајању, дејство сталне кривице жртве за дела и противапрвну штету која настаје према истој, мени и породици, искључиво из услова заштите целе операције и конкретних лица, различитих  сарадника, кроз све време трајања ове операције деценијама у прошлости, да би она тако и била откривена и дешифрована кроз забрану давања правног исказа пред управним и судским органима и њиховог ваљаног вредновања сходно одредбама о процесном праву, односно закона о управним поступцима. Све ово не умањује обавезу заштите и укидања даљње противправне злоупотребе података, јер се посебни интереси налазе и стварају независно од поштовања критеријума забране посредне и непосредне дискриминације и забране противправне употребе података. Једини основ и покретач посебних интереса као стални метод и мере иза трајног дејства тајности деценијама уназад може бити моћ која почива на праву потпуне измене битних садржаја за процесе одлучивања у трајању. Нарвно, без икакве контроле садржаја кроз постојање реалних или формално – правних услова забране демократске контроле из наводних непроверљивих виших интереса под строгом тајности у земљи и иностарнству у вишедеценијском трајању.

Утуживање пред управним судовима било које земље је зато унапред осуђено на неуспех из разлога дејства забране утуживања препознате поздине, тиме је и употреба свих правних средстава и правног пута објективно забрањена, што је у супротности са уставним правима сваке средине (члан 19 став 4 Основног закона СРН, члан 22 устава Р.С. члан 6 евр. конв. о људс. правима и слоб. итд) и по признатим међународним правним актима. Ради се о трајном стању, објективно анализирајући предуслове од пре 1941, значи пре противправне употребе података и информација о стварној судбини породице, постоји континуитет укинутих права и посебно неравноправног третмана из разлога заштите целе операције и конкретног агента – провокатора. До оваквог третмана долази из начина функционисања система и метода одлучивања независно од системских предуслова, степена владавине права, оствареног нивоа поделе власти и начина поштовања уставно-правних предпоставки у погледу одбране или кршења загарантованих права.

Агент провокатор је умро 25.02.2015

Чување докумената, доказа, протокола, примењених посебних метода и мера за њено одржавање обавезно. Обзиром да се ради о институционално посебно заштићеној прекограничној операцији деценијама у прошлости, као и давању и применама тајности кроз сталне измене битних садржаја, даљњим конструкцијама истих на штету жртве без права на правни лек, скренуо бих пажњу на очување расположивих и за даљње процесе одлучивања меродавних докумената и архивских извора, јер се они по правилу уништавају, што је и лично искуство у третману обзиром на начин институционалне манипулација чињеницама без права на правни лек. Умрли агнет провокатор је уживао вишеструку заштиту у погледу извршених кривичних дела, прања новца поред осталог што би требало бити предмет истраге сходно члану 7а Г-10 закона итд. под законским условима институционалне заштите кроз реалну обструкцију истраге у више земаља.

Повереник члан 44 ЗЗПЛ

Повереник чланом 44 ЗЗПЛ је надлежан за овај случај и мене је изненадила делимично реакција у обради мог обраћања од маја – аугуста – децембра 2012 године. Уколико се у архиви – регистру повереника не налази случај, биће накнадно послат и објављен на отвореним интеренет страницама. Молио бих Вас да се укључите у надзор изношења и уношења података из земље и у земљу (тачка 4 члана 44 у вези тачке 1 надзора заштите података – у конкретном случају манипулација подацима и информацијама) са овим случајем у целини (размена тајних података и информација) јер се ради о наставку вишедеценијских манипулација подацима који се проглашавају тајним и имају посредно и непосредно дејство трајне тешке дискриминације, без права било какве провере и контроле, укључујући и повређена права оштећених.

Молио бих Вас да сходно Вашим овлашћењима успоставите регистар манипулисаних података кроз различите облике употреба агената са измењеним привидним идентитетом или сходно Вашим овлашћењима упутите надлежне законодавне органе о потребу контроле овог целог поља (тачка 3 у вези тачке 9 члана 44 ЗЗЛП).

Тачка 14 предвиђа сарадњу са надлежним органима за заштиту података у другим земљама. Мере тајности и начин њиховог дејства у погледу изузећа права су стални пратиоц ове коснтрукције, да би она тако била откривена, потврђена и установљена даљња институционална воља одржавања препознатог стања заштите злоупотребе података. Жртве су прве које сносе најтеже егзистенцијалне последице и последње које никада не добијају право заштите, пред комплексом заштите права у системима вршења противправних до криминалних радњи, све под реалном институционалном заштитом. Ово посебно у вези давања мишљења о специфичним ризицима за права и слободе грађана чија се права укидају из услова заштите строго тајне операције и злоупотребе – противправне примене њихових неотуђивих личних података и информација о стварном животу и животу под трајним утицајем мера и метода заштите операције противправне употребе података и информација о практично већ уништеној породици, као морализирајуће маске за непосредно и посредно управљање процесима са реално истим и сличним последицама, како у конкретном индивидуалном случају, тако и по недељиви било чији заједнички јавни интерес (тачка 12 члана 44 ЗЗПЛ).

Обавеза чувања тајности члан 46 ЗЗПЛ

Тајност је са целог овог случаја према познатим подацима и доказима о постојању целе конструкције и агента провокатора скинута. Одржавање тајности је према члану 3 закона о тајности података Р.С., члану 146 кривичног законика Р.С. кривично дело, односно дело супротно закону. Исто важи у погледу одавања државних и службених тајности члан 316 тачка 6 и члан 369 тачка 5 кривичног законика Р.С. Одржавање тајности је супотно и на основу устава и закона СРН, али и на основу посебне рестриктивне правне основе за конретан случај.

Политичка позадина, која ми је саопштена, а коју сам сам по непровереним критеријумима разумевања појма политички уочио, не постоји. Ово није политички предмет, већ системско питање од недељивог било чијег заједничког минимума јавних интереса и очувања принципа демократских начела и вредносних садржаја истих, кроз поштовање принципа владавине права, поделе власти на независну легилсативу, егзекутиву и јудикативу, и поштовање уставних начела и принципа и начела и принципа као и вредности међународног права. Не може се из политичких непроверених, посебно опортуних противправних разлога ствар једноставно давањем или продужавањем тајности учинити непостојећом, јер се тиме на посебно проблематичан начин цео процес приближава методама времена и односа који су кроз манипулацију и употребу стварних података и инфорамција о животу породице, определили ову целу конструкцију без знања и без воље оштећених.

Уставна жалба члан 170 устава Р.С.

Употребљавам сва расположива правна средства пре подизања уставне жалбе из уставних услова за подизање исте. У овоме смислу можете прихватити и обраћање Вама као контролном органу Р.С. Обзиром на трајно постојање институционалне ћутње, а на изнету формално – правну основу у погледу одржања противправног трајног стања дискриминације у вишедеценијском трајању, скрећем пажњу уз захвалност на Ваша упутства из претходног одговора, да су ми правне и законске основе познате. Чињење целе позадине на коју сам и у овом обраћању упутио, уз напомену постојања даљњих довољних доказа, непостојећом кроз абсолтну ћутњу из услова дејства тајности и поштовања одлука на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења система безбедности Р.С., требало би да укаже на непостојање било какве повреде права. Испуњавање услова уставне жалбе уз све разлике и сличности у СРН и у Р.С. тражи исцрпљивање свих раположивих правних средстава пре подизања исте, као и документовање повреде права. Забрана давања, односно неприхватање исказа са правним значењем, одбијање кроз институционалну ћутњу прихватања постојања конкретних отворених правних питања у вези предуслова уставне жалбе је један од услова за исту.

Трајна забрана давања исказа пред судом, реално онемогућавање одбране је такође један од довољних услова за уставну жалбу, јер је одбијање или игнорисање правних исказа у конкретном предмету, повреда једног као основно право вреднованог основног процесног права –  Audiatur et altera pars. Показало се трајно изузеће права на правни исказ у управним и судским процесима, што је једнако повреди материјалног права, права на коришћење правних средстава и на правни пут у остваривању својих права.

Постоји трајно, тиме и тренутно непосредно огарничење односно повреда или изузеће основних загарантованих права кроз акт давања и продужавања тајности у иностранству и земљи из разлога заштите једностране институционалне противправне употребе података о личности, без знања и воље исте. Из услова начина конструкције, примене и заштите противправне злоупотребе података, постоји даљњи низ одлука упарвних и судских власти које свака сама за себе представљају при тренутном трајном третману непосредну повреду загарантованих основних права и слобода, без обзира на све заблуде као последица примене у заштите строго прикривене операције кротз манипулације и конструкције непроверљивих, а прихваћених очигледних чињеница у правном значењу. „Прихваћених очигледних чињеница“, јер са реалним односима немају абсолутно ничег заједничког и које су и указале на постојање посебне прикривене операције и постојање злоупотребе података. Све су ово елементи за ваљану жалбу уставном суду на трајну, непосредну повреду или укидање низа иначе загарантованих основних права.

Обзиром на забрану утуживања тренутног трајног стања повреде основних грађанских права и трајне дискриминације из препознатих услова, а пред исцрпљивање даљњих правних корака под мени познатим условима, молим Вас да региструјете случај и из недељивог општег јавног интереса ради других случајева сличне позадине.

.       .       .

erde-007

Пример третмана довољног за уставну жалбу у СРН, али и Р. Србији под условом строго тајне сарадње пре и након овакве одлуке уз размену строго тајних конструкција и манипулација. 23.06.2009 службени суд у Новом Улму доноси одлуку о битном ограничењу и укидању низа загарантованих грађанских права и слобода из разлога потребе наводног старатељства, психијатријског лечења до затварања у психијатријску затворену установу:

.       .       .

erde-007

  • Одређивање мера контроле задржавања и одређивање смештаја.
  • одређивање мера о имовинском располагању.
  • Одређивање мера о здрваственом третману.
  • Одређивање мера за нервно-лекарско збрињавање.
  • Заступање пред органима управе, осигуравајућим друштвима, пензионим и социјалним захтевима и правима
  • Пријем, отварање и задржавање поште и одлука о телефноским и електронским комуникацијама.
  •  Мере ступају одмах на снагу. – прилог 2

Све на основу непостојећег вештачења и извештаја Др. Дитмана и непостојећег исказа пред судом од 12.01.2009 г. – прилог 3

.       .       .

erde-007

Одмах након пријема ове одлуке улажем притужбу, са образложењем о формално-правној и тиме материјално правној неодрживости одлуке. Није постојало никакво вештачење са Др. Дитманом, уопште никакво вештачање на основу и онако веома ограничених права по закону особа које се нађу у оваквом ланцу третмана. Није постојало никакво саслушање нити дозвољавање исказа пред судом, не само у погледу конкретне изнуде наводне потребе збрињавања, већ и у свим претходним процесима одлучивања.

Одговор – решење на моју притужбу нисам добио, а обзиром на реалну опасност губитка слободе и права које је наступило, припремам се за напуштање земље.

У критичном периоду крај децембра – крај маја 2009) ја се налазим у Зрењанину, где након телефенског разговора са агентом провакатором „Лацијем“ и његовим превођењем и признањем постојања манипулације стварних односа подносим кривичну пријаву Одељењу криминалистичке полиције Д.П- У Зрењанину о лажном представљању и давању лажних изјава са овом преваром у вези. Постојање тајне сарадње на овом случају сам приметио раније, од 2006/2007 године. Обзиром на начин обраде и односа према основном питање манипулације и злоупотребе подацима, позадине употребе, времена употребе и циљева употребе агента провокатора са измењеним, прикривеним делимичним идентитетом, повратног утицаја на мој третман са тим у вези бар од 1975/76 године уз све промене до данас (материјално-правни докази расположиви), поставља се питање правне основаности таквог укупног третмана, јер се ради о низу одлука и мешања у поље приватне  организације језгра живота у трајању, без обзира на све промене и разлике деценијама уназад.

.       .       .

erde-007

Посебна напомена

Лично не постоје и никада нису постојале никакве везе са било каквим обликом мог ангажмана у било каквом виду или односу са мрежама било чијих и било каквих тајних политичких полиција. У овоме смислу постоји низ веома битних догађања од историјског значаја, као и личног односа, одлука, чињења и нечињења, као и оштећене породице у погледу предуслова скупљања, вредновања и манипулације подацима у погледу касније конструкције тајне операције од шездесетих година до данас у иностранству, који тек јасно указују на неке циљеве и намере у погледу веза и њихове изградње, као и метода у погледу функционалне употребе ове целе операције и агента – провокатора. Изузевши противправну употребу података и информација у овоме смислу, свака друга веза са оштећеном породицом је недопустива, управо из предуслова објективног вредновања њене стварне судбине, чињења и нечињења и укупног односа према заједничком, недељивом минимуму општег интереса и тиме поштовања интегритета и слободе, права било ког другог појединца или групе.

Размена података и информација члан 7а Г-10 закона СРН – линк Молио бих Вас да се као другостепени контролни орган из домена Ваше контролне функције добро упознате са садржајем права, како у формално-правном значењу, посебно у материјално – правном смислу права која се бране као основна и интереса било ког државног – уставно-правног идентитета и интегритета, као и општег недљивог минимума заједничког интереса на основу међународно-правне основе. Члан 7а Г-10 закона СРН у погледу усановљене строго тајне сарадње, уствари све време трајања овог процеса од више дценија је повређен.

(1) 1Der Bundesnachrichtendienst darf durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten an die mit nachrichtendienstlichen Aufgaben betrauten ausländischen öffentlichen Stellen übermitteln, soweit

1.
die Übermittlung zur Wahrung außen- oder sicherheitspolitischer Belange der Bundesrepublik Deutschland oder erheblicher Sicherheitsinteressen des ausländischen Staates erforderlich ist,
2.
überwiegende schutzwürdige Interessen des Betroffenen nicht entgegenstehen, insbesondere in dem ausländischen Staat ein angemessenes Datenschutzniveau gewährleistet ist sowie davon auszugehen ist, dass die Verwendung der Daten durch den Empfänger in Einklang mit grundlegenden rechtsstaatlichen Prinzipien erfolgt, und
3.
das Prinzip der Gegenseitigkeit gewahrt ist.

2 Die Übermittlung bedarf der Zustimmung des Bundeskanzleramtes.https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/2015/01/26/g-10-gesetz-zur-beschrankung-des-brief-post-und-fernmeldegeheimnisses/

Укратко у преводу,

Размена података са страним службама, државама, организацијама од стране СРН подлеже проценама и предпоставкама о опасностима које ничим нису испуњене, осим у ставу 2 члана 7а Г-10 закона обавезе примене метода и мера ради очувања тајности операције по горе цитираном додатном уговору о положају НАТО – трупа и њихових припадника, односно лица у том својству.

Предпоставке размене података, примене мера и метода подлежу заштити достојанствених интереса (основна грађанска права) особе чији се подаци размењују.

Овде се понавља више пута уочено затварање кругова применом строгог правног формализма без дозвољавања провере стварних односа који су на основу изјава, чињења и нечињења, стварних односа и положаја и открили агента – провокатора, као и злоупотребу података која се као заблуда провлачи све време мог третмана и кроз све битне одлуке и реални правни положај у трајању. Заштита података, владавина права нису постојале у време трајања ове целе операције нити у СФРЈ, нити до данашњег дана ни у једној од сукцесивних наследница бивше СФРЈ укључујући и Р. Србију. Или је ова операција са уништеним животом и егзистенцијом кроз губитак права из услова злоупотребе неотуђивих права, једини светли пример поштовања права у свом трајању предуслова као основе строго тајне операције деценијама уназад. Из пиетитета према жртвама у сложености времена предуслова и услова, стварне судбине породице, њеног чињења и нечињења, као и трајног дејство губитка низа основних права, свако даљње поређење је крајње неумесно при приближном поштовању тежине позадине.

.       .       .

erde-007

Ово су били разлози да сам 10.05.2011 године недвосмислено према тада препознатим условима моје повратне дискриминације у рефлексији низа догађаја и начина процеса одлучивања, активности мрежа тајних служби итд, дописом бироу за координацију и савету за нац. без. Р.С. забранио даљњу примену ове тешке злоупотребе кроз препознату поздину – линк:

ttp://wp.me/P3pD8b-6i
Изричито упућујем на забрану препознатих одлука и давања тајности, односно продужавања тајности на потврђену противправну манипулацију подацима и информацијама у тајној опрацији и конструкцији и примени заштићеног агента – провокатора. Утужујем препознате повреде права и позадину под тајношћу као трајни услов моје трајне повратне дискриминације.
Овај правни проблем је нешто сасвим друго од питања контроле рада институција или носилаца функције чија се контрола изузима из надлежности контролних институција и органа, укључујући и поверника и заштитника грађана, као и парламента. Молио бих Вас да ове ствари разлучите јер се иза отвореног правног питања налазе више од 40 година противправног третмана са последицом реалне уништене егзистенције из начина функционисања заштите целе тајне операције и конкретног агнета – провокатора, да би тако и операција и лажни прикривени идентитет, али посебан заштићени положај у вршењу кривичних радњи посебно према извору злоупотребе података и информација био откривен.
.       .       .

је обавештење јавности из разлога његове формално-правне неправилности и посебно садржаја који је утужен – давање продужавање тајности на препознату противправну употребу података и информација као предусловом за правично, а изостало утврђивање чињеница у погледу трајног оштећења мојих грађанских загарантованих основних права и слобода. У принципу је ово и обавезно поље заштите права повереника и заштитника грађана. Абсолутна ћутња и понављање циркуларних токова одлучивања на основу поштовања или принуде спровођења одлука на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности и обраћања надлежним контролним телима су покушај испуњавања правне форме пре подизања уставне притужбе. На жалост, без продора у средства јавног информисања, ни једна се ствар не може померити у смислу уставних и правних обавеза заштите вредности, начела и принципа које су иначе у надлежности контролних тела.

Правна и законска позадина рада државног тужиоца ми је позната, али такође и законска основа и много више пракса претежног до абсолутног непровереног политичког одлучивања у оваквим случајевима. Тежина проблематике ми је позната, али се управо ради о основном демократском начелу контроле у посебним случајевима као овај, који се изградњом додатних законских препрека циљно и вољно претварају у могућност укидања основних грађанских права и слобода, дискриминације из услова непроверених интереса супротних општим принципима и начелима загарантованих уставом и наведеним основама међународног права.


Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података,

је такође обавештена и упућена на своју законску обавезу провере изнетих садржаја у погледу целе тајне конструкције, времена, начина и функције заштите и примене агента – провокатора. Даље обавезе провере датих чињеница у срадњи и размени тајних података (§§ 93-96 закона о тајности података Р.С.), а у вези трајне тешке повреде основних права и повратне трајне дискриминације канцеларије, произилазе из члана 24 закона о тајности података, а на основу више законских основа из истог закона почевши од члана 3, члана 16 став 1 тачке 2 и 5 и става 2 и 3, истог закона.

Чланом 25 Закона о тајности података Повереник на основу жалбе у случају одбијања канцеларије или одређеног руковаоца, опозива тајност и омугућава остваривање права тужиоцу на основу закона о слободном приступу информацијама и ЗЗЛП. Надлежни органи следом абсолутног приоритета поштовања тајности, без дозвољавања прихватања доказа о њеној строгој противзаконитости и трајном, тешком дискриминаторском, повратном дејству одбијају опозив, а ради омогућавања правичног поступка. Повратно делују обавезе из размене података са страним организацијама, државама итд. а, циркуларни ток под формално-правним обавезама забране сваког доказног поступка и прихватања чињеница је објашњен у горњем тексту. Ради се о сталном третману, без обзира на чињење или нечињење и остале релевантне доказе и чињенице за било који процес одлучивања до сталне измене битних садржаја без права на ваљани правни лек.

Član 25

Ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Овим није исцрпљена правна основа контроле противзаконитости одржавања, продужавања, давања  тајности на основу обавеза канцеларије савета за националну безбедност. Министраство за правосуђе је надлежно на основу члана 97 за надзор и примену и промену законске основе у вези заштите и примене одредаба за тајне податке. Како су истражни органи тужилаштва подређени деловањем тајности, и овим путем настаје под условом тајности утицај на јавно ружилаштво у погледу забране истражних радњи и у најтежим случајевима повреде права и закона, без права на правни лек, или потребно је доживети шиканирање од неколико деценија, бити стављен више пута пред свршен чин потпуног губитка права, открити позадину и опет остати ускраћен за иначе саморазумљива и гарантована права и по обичајном и по уставно законском основу и гарантованим правима на основу међународне правне основе.

Обзиром на тежину материје, сложену законску основу, време трајања, а ограниченост простора и сврхе употребе електронске поште, прихватите и ову информацију као увод у проблематику и даљње кораке испуњавања предуслова за ваљану уставну жалбу. Указујем на бизарност потребе укидања тајности, а ради обезбеђивања предуслова за правични поступак, управних или судских власти из искључивог разлога противправне заштићене употребе личних и породичних података.

Један детаљ из претходних процеса одлучивања

Поред сталног пратиоца процеса одлучивања кроз уочену обавезу поштовања упутстава и директива надређених у хјерархији одређеног органа, уклањања докумената из архива или њиховог накнадног преправљања, постоји од 2007 године продор у шире социјално окружење, а ради препознате одбране тајности. Овим се ништа не мења у погледу ранијих поступака одлучивања и критичних одлука од 1975/76 до данас. Један такав пример је изјава зрењанинском одељењу криминалистичке полиције сина лица против којег је подигнута и обнављана два пута иста кривична пријава од априла 2009, а која се генерално обрађивала институционалном ћутњом – уклањањем предмета из обарде и из архива МУПа. Након обнављања 19.07.2010 (низ догађаја од априла 2009 као на пример судска одлука о посебним мерама од 23.06.2009, а у вези међународне превентивне срадње), кривична пријава добија ознаку тајности и давање нечијег имунитета на цео случај (09.11.2010), нестаје из обраде и архива МУПа Р.С. и након овог сазнања бива поново поднешена да би дошла у Зрењанин на одлучивање и истрагу. Лице против којег је подента кривична пријава не даје формално – правно никакав исказ, али то у Зрењанину чини син који даје изјаву 28.01.2011 – прилог 5.

Након тражења увида у документа основног јавног тужилаштва у Зрењанину и установљавања већ познате праксе уклањања докумената и доказа, налазим ову изјаву. Изјава са реалним односима нема никакве додирне тачке из простог разлога временских и просторних неусаглашености – немогућности. Али, спомиње се један за позадину случаја битан детаљ, негирање посета седамдесетих за време истражних радњи у Зрењанину Станета Доланца, тадашњег Бр. 1 тајне политичке и партијске полиције Бауковима у Зрењанину. Прилог 6 је подсећање у вези ове изјаве на стварни ток догађаја укључујући и на овом случају препознату високу сарадњу преко деценија, где је игром случаја судбина породице манипулацијом и заштитом манипулација стварних односа, постала повратним условом потпуног укидања мојих права и правне личности без права на правни лек. Даљњи докази су расположиви, како у погледу одбране личног интергритета, тако и интегритета породице и преминулих чалнова породице, која абсолутно са овом целом заплетеном мрежом хаоса нема никакве везе. Разлози изналажења подлоге у злоупотреби података биће документовани у наставку правног процеса и указаће на суштине од општег недељивог интереса у погледу обавезе доњег минимума демократске и контроле управних и судских власти у погледу обезбеђивања иначе саморазумљивих, загарантованих основних права.

Са уважавањем

Викрор Кос

Руже Шулман 49/16
23000 Зрењанин

У Зрењанину

дана 28. априла 2015г.

 


From: snezana.zikic@poverenik.rs
To: maliperica_91@live.com
Subject: odgovor u predmetu br. 07-00-01329/2015-05
Date: Wed, 15 Apr 2015 10:20:26 +0200

Поштовани, поводом Ваше представке поднете Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у прилогу Вам достављамо одговор.

 

С поштовањем,

Снежана Жикић, овлашћено лице

Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Београд, Булевар краља Александра 15

тел. 011/ 3408-910, лок 339,

факс 011/ 3343-379

www.poverenik.rs

Advertisements

Закон о заштити података о личности Р. Србије   1 comment

erde-007

Скупштина Себије лого

Z A K O N O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI

Srbija grb „Službeni glasnik RS“, br. 97/08 od 27.10.2008. godine, 104/09 – dr. Zakon 68/2012- odluka US i 107/2012

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom se uređuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija, iznošenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvršavanjem ovog zakona.

Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, godine života, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo i status, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva.

Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Cilj zakona

Član 2

Cilj ovog zakona je da, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.

Značenje izraza u ovom zakonu

Član 3

Pojedini izrazi u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak);

2) Fizičko lice je čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta (u daljem tekstu: lice);

3) Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada);

4) Organ vlasti je državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi organ ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;

5) Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke (u daljem tekstu: rukovalac);

6) Zbirka podataka je skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju;

7) Korisnik podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, koji je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke (u daljem tekstu: korisnik);

8) Obrađivač podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, kome rukovalac na osnovu zakona ili ugovora poverava određene poslove u vezi sa obradom (u daljem tekstu: obrađivač);

9) Pismeni oblik podrazumeva i elektronski oblik, pod uslovima iz zakona kojim se uređuje elektronski potpis;

10) Centralni registar zbirki podataka (u daljem tekstu: Centralni registar) je evidencija koju čini registar zbirki podataka i katalog zbirki podataka koju vodi Poverenik.

Primena zakona

Član 4

Odredbe ovog zakona primenjuju se na svaku automatizovanu obradu, kao i na obradu sadržanu u zbirci podataka koja se ne vodi automatizovano.

Podaci na koje se zakon ne primenjuje

Član 5

Osim ako očigledno pretežu suprotni interesi lica, pojedine odredbe ovog zakona o uslovima za obradu, kao i o pravima i obavezama u vezi sa obradom ne primenjuju se na obradu:

1) podataka koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama;

2) podataka koji se obrađuju za porodične i druge lične potrebe i nisu dostupni trećim licima;

3) podataka koji se o članovima političkih stranaka, udruženja, sindikata, kao i drugih oblika udruživanja obrađuju od strane tih organizacija, pod uslovom da član dâ pismenu izjavu da određene odredbe ovog zakona ne važe za obradu podataka o njemu za određeno vreme, ali ne duže od vremena trajanja njegovog članstva;

4) podataka koje je lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi.

Obrada u istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe

Član 6

Podaci prikupljeni i obrađivani u druge svrhe mogu da se obrađuju isključivo u istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe, ako ne služe donošenju odluka ili preduzimanju mera prema određenom licu uz obezbeđivanje odgovarajućih mera zaštite.

Mere zaštite podataka koji se arhiviraju u isključivo istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe uređuju se posebnim propisom.

Rukovalac određen posebnim propisom Član 7

Ako poseban propis uređuje svrhu i način obrade, rukovalac može da se odredi tim propisom.

II USLOVI ZA OBRADU

Nedozvoljenost obrade

Član 8

Obrada nije dozvoljena ako:

1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja;

2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a) i člana 12a ovog zakona;

3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena;

4) je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade; 5) je način obrade nedozvoljen;

6) je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade;

7) su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade;

8) je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo.

Odluka pomoću automatizovane obrade

Član 9

Odluka koja proizvodi pravne posledice za lice ili pogoršava njegov položaj, ne može biti isključivo zasnovana na podacima koji se obrađuju automatizovano i koji služe oceni nekog njegovog svojstva (radne sposobnosti, pouzdanosti, kreditne sposobnosti i sl.).

Odluka iz stava 1. ovog člana može se doneti kada je to zakonom izričito određeno, odnosno kada se usvaja zahtev lica u vezi sa zaključenjem ili ispunjenjem ugovora, uz sprovođenje odgovarajućih mera zaštite.

U slučaju iz stava 2. ovog člana lice mora biti upoznato sa postupkom automatizovane obrade i načinom donošenja odluke.

Obrada sa pristankom

Član 10

Punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti u smislu odredbe člana 15. ovog zakona.

Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

Pristanak se može dati preko punomoćnika.

Punomoćje mora biti overeno, izuzev ako zakonom nije propisano drukčije.

Pristanak za lice koje nije sposobno za davanje pristanka daje zakonski zastupnik ili staralac.

Pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo mogu dati supružnik, deca sa navršenih 15 godina života, roditelji, braća i sestre, odnosno zakonski naslednik ili lice koje je za to odredio umrli.

Opoziv pristanka

Član 11

Pristanak se može opozvati.

Punovažan opoziv lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu.

Obrada podataka je nedozvoljena posle opoziva pristanka.

Obrada bez pristanka

Član 12

Obrada bez pristanka je dozvoljena:

1) da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, a posebno život, zdravlje i fizički integritet;

2) u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja ugovora;

2a) u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe;

3) u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, radi ostvarenja pretežnog opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika.

Član 12a

U slučaju iz člana 12. tačka 2a) rukovalac može podatke o ličnosti, koje već obrađuje u određene svrhe na osnovu zakonskog ovlašćenja, da obrađuje i u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe.

Obrada od strane organa vlasti

Član 13

Organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica.

Prikupljanje podataka

Član 14

Podaci se prikupljaju od lica na koje se odnose i od organa uprave koji su zakonom ovlašćeni za njihovo prikupljanje. Podaci se mogu prikupljati i od drugog lica ako:

1) je to predviđeno ugovorom zaključenim sa licem na koje se podaci odnose;

2) je to propisano zakonom;

3) je to neophodno s obzirom na prirodu posla;

4) prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava;

5) se prikupljaju podaci radi ostvarenja ili zaštite životno važnih interesa lica na koje se odnose, posebno života, zdravlja i fizičkog integriteta.

Obaveštavanje o obradi

Član 15

Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica, pre prikupljanja, upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o:

1) svom identitetu, odnosno imenu i adresi ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u skladu sa zakonom;

2) svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka;

3) načinu korišćenja podataka;

4) identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke;

5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti davanja podataka i obrade;

6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju opoziva;

7) pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade;

8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci, odnosno drugom licu bilo suprotno savesnom postupanju.

Obaveza iz stava 1. ovog člana ne postoji kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće ili je očigledno nepotrebno, odnosno neprimereno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci, odnosno drugo lice već upoznato sa time ili ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno.

Rukovalac koji je podatke o licu prikupio od drugog lica, upoznaće sa uslovima iz stava 1. ovog člana, lice na koje se podaci odnose, bez odlaganja ili najkasnije pri prvoj obradi, osim kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće, odnosno zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava ili je očigledno nepotrebno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci već upoznato sa time, odnosno ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno ili ako je prikupljanje i dalja obrada podataka od drugog lica propisana zakonom.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose čim to postane moguće, odnosno ako lice to zahteva. Upoznavanje iz stava 1. ovog člana vrši se u pismenom obliku u slučaju kada se za pristanak za obradu daje u pismenom obliku, osim ako lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice, pristane na usmeno upoznavanje. Rukovalac će obavestiti lice na koje se podaci odnose i korisnika o izmeni, dopuni ili brisanju podataka bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana izmene, dopune ili brisanja podataka.

Naročito osetljivi podaci

Član 16

Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak.

Izuzetno, podaci koji se odnose na pripadnost političkoj stranci, zdravstveno stanje i primanje socijalne pomoći, mogu se obrađivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, obrada mora biti posebno označena i zaštićena merama zaštite.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poverenik ima pravo uvida u podatke i provere zakonitosti obrade po službenoj dužnosti ili po zahtevu lica, odnosno rukovaoca.

Način arhiviranja i mere zaštite podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, uz prethodno pribavljeno mišljenje Poverenika, uređuje Vlada.

Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka

Član 17

Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka daje se u pismenom obliku, koji sadrži oznaku podatka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njegovog korišćenja.

Ako davalac pristanka nije pismen ili iz drugog razloga nije u stanju da pristanak svojeručno potpiše, pristanak je punovažan ako dva svedoka svojim potpisima potvrde da pismeno sadrži izjavu volje davaoca pristanka.

Opoziv pristanka za obradu naročito osetljivih podataka

Član 18

U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu, osim ako je drukčije određeno u izjavi o pristanku.

Na opoziv pristanka za obradu naročito osetljivih podataka shodno se primenjuje član 11. ovog zakona.

III PRAVA LICA I ZAŠTITA PRAVA LICA

1. Prava

Pravo na obaveštenje o obradi

Član 19

Lice ima pravo da zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome:

1) da li rukovalac obrađuje podatke o njemu i koju radnju obrade vrši;

2) koje podatke obrađuje o njemu;

3) od koga su prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka;

4) u koje svrhe obrađuje podatke o njemu;

5) po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu;

6) u kojim zbirkama podataka se nalaze podaci o njemu;

7) ko su korisnici podataka o njemu;

8) koje podatke, odnosno koje vrste podataka o njemu koriste;

9) u koje svrhe se koriste podaci o njemu;

10) po kom pravnom osnovu koristi podatke o njemu;

11) kome se podaci prenose;

12) koji podaci se prenose;

13) u koje svrhe se podaci prenose;

14) po kom pravnom osnovu se podaci prenose;

15) u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju.

Pravo na uvid

Član 20

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose.

Pravo na uvid u podatke koji se na njega odnose obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka, kao i pravljenje zabeležaka.

Pravo na kopiju

Član 21

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva kopiju podatka koji se na njega odnosi.

Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi, odnosno u drugom obliku ako bi u obliku u kome se informacija nalazi licu bila nerazumljiva.

Lice snosi nužne troškove izrade i predaje kopije podatka.

Prava lica povodom izvršenog uvida

Član 22

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade. Lice ima pravo na brisanje podataka ako:

1) svrha obrade nije jasno određena;

2) je svrha obrade izmenjena, a nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu izmenjenu svrhu;

3) je svrha obrade ostvarena, odnosno podaci više nisu potrebni za ostvarivanje svrhe;

4) je način obrade nedozvoljen;

5) podatak spada u broj i vrstu podataka čija je obrada nesrazmerna svrsi;

6) je podatak netačan, a ne može se putem ispravke zameniti tačnim;

7) se podatak obrađuje bez pristanka ili ovlašćenja zasnovanog na zakonu i u drugim slučajevima kada se obrada ne može vršiti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Lice ima pravo na prekid i privremenu obustavu obrade, ako je osporilo tačnost, potpunost i ažurnost podataka, kao i pravo da se ti podaci označe kao osporeni, dok se ne utvrdi njihova tačnost, potpunost i ažurnost.

2. Ograničenja

Ograničenja prava

Član 23

Pravo na obaveštenje, uvid i kopiju može se ograničiti ako:

1) lice traži obaveštenje iz člana 19. tač.2) i 7) do 10) ovog zakona, a rukovalac je podatke o njemu uneo u javni registar ili ih je na drugi način učinio dostupnim javnosti;

2) lice zloupotrebljava svoje pravo na obaveštenje, uvid i kopiju;

3) je rukovalac ili drugo lice, u skladu s članom 15. ovog zakona, već upoznao lice sa onim o čemu traži da bude obavešten, odnosno ako je lice izvršilo uvid ili dobilo kopiju, a u međuvremenu nije došlo do promene podatka;

4) bi rukovalac bio onemogućen u vršenju poslova iz svog delokruga;

5) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese nacionalne i javne bezbednosti, odbrane zemlje, ili radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela;

6) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo važan privredni ili finansijski interes države;

7) bi se obaveštenjem učinio dostupnim podatak za koji je zakonom, drugim propisima ili aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajna, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške posledice po interes zaštićen zakonom;

8) bi obaveštenje ozbiljno ugrozilo privatnost ili važan interes lica, posebno život, zdravlje i fizički integritet;

9) se podaci o njemu koriste isključivo za naučnoistraživačke i statističke svrhe, dok takvo korišćenje traje.

Lice nema pravo na uvid dok traje obustava obrade ako je obrada obustavljena na njegov zahtev.

3. Zahtev

Zahtev za ostvarivanje prava

Član 24

Zahtev za obaveštenje, uvid i kopiju podnosi se rukovaocu u pismenom obliku, a rukovalac može prihvatiti i usmeni zahtev, iz razloga efikasnosti i ekonomičnosti.

Zahtev za ostvarivanje prava povodom izvršenog uvida podnosi se rukovaocu u pismenom obliku. iz stava 1. ovog člana sadrži: podatke o identitetu podnosioca (ime i prezime, ime jednog roditelja, datum i mesto rođenja, jedinstveni matični broj građana), adresu prebivališta, odnosno boravišta, kao i druge podatke neophodne za kontakt.

Zahtev koji podnosi zakonski naslednik umrlog lica sadrži i podatke o identitetu umrlog. Uz zahtev se prilaže izvod iz matične knjige umrlih, kao i dokaz o srodstvu podnosioca sa umrlim.

Nepismeno lice, odnosno lice koje zbog telesnih ili drugih nedostataka nije u mogućnosti da zahtev sačini u pismenom obliku može zahtev usmeno saopštiti u zapisnik.

Rukovalac može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali je dužan da razmotri i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu.

Ako je zahtev nerazumljiv ili nepotpun, rukovalac je dužan da pouči podnosioca kako da nedostatke otkloni.

Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, a najduže u roku od 15 dana od dana prijema pouke o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, rukovalac će zaključkom odbaciti zahtev kao neuredan.

4. Odlučivanje

Odlučivanje o zahtevu za obaveštenje, uvid i kopiju

Član 25

Rukovalac je dužan da obaveštenje o podnetom zahtevu izda bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja. Obaveštenje se daje u pismenom obliku, a izuzetno se može dati i usmeno ako na to pristane podnosilac.

Rukovalac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva za uvid, odnosno za izdavanje kopije, omogući podnosiocu da izvrši uvid, odnosno da mu preda kopiju.

Rukovalac će zajedno sa obaveštenjem o tome da će podnosiocu zahteva staviti na uvid podatak, odnosno izdati mu kopiju podatka, saopštiti i vreme, mesto i način na koji će mu podatak biti stavljen na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije podatka, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće podnosioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Podnosilac zahteva iz stava 2. ovog člana može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u podatke izvrši u drugo vreme. Uvid u podatke vrši se po pravilu u službenim prostorijama rukovaoca. Ako rukovalac nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da postupi po zahtevu u propisanom roku, obavestiće o tome podnosioca i odrediti novi rok za postupanje koji ne može biti duži od 30 dana od isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ako prihvati zahtev za obaveštenje, uvid i kopiju, rukovalac o tome sačinjava zabelešku.

Ako rukovalac odbije zahtev, o tome donosi rešenje sa poukom o pravnom sredstvu.

Ako rukovalac ne odgovori na zahtev u rokovima iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i ako odbije zahtev, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Povereniku.

Odlučivanje o zahtevu povodom izvršenog uvida

Član 26

Rukovalac je dužan da odluči o zahtevu povodom izvršenog uvida iz člana 24. ovog zakona, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i da o odluci obavesti podnosioca zahteva.

Kada rukovalac odbije zahtev iz stava 1. ovog člana, u obrazloženju rešenja navodi razloge za odbijanje zahteva, kao i razloge za dozvoljenost obrade.

Podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Povereniku protiv rešenja o odbijanju zahteva iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Ako je rukovalac utvrdio da je zahtev povodom izvršenog uvida osnovan, a ne postoji tehnička mogućnost da se bez odlaganja postupi po zahtevu, ili ako bi neodložno postupanje po zahtevu iziskivalo prekomerni utrošak vremena i sredstava, rukovalac će po službenoj dužnosti označiti podatke kao osporene i privremeno obustaviti njihovu obradu.

Rukovalac koji je organ vlasti, a koji je utvrdio da je zahtev povodom izvršenog uvida osnovan, označiće podatak kao osporen i privremeno obustaviti njegovu obradu. Rukovalac neće ispraviti, dopuniti, ažurirati i brisati podatak, odnosno prekinuti obradu ako:

1) nije istekao rok za obavezno čuvanje podataka;

2) je očigledno da bi postupanje po zahtevu nanelo ozbiljnu štetu interesima drugih lica;

3) je zbog posebnog načina čuvanja podataka postupanje po zahtevu nemoguće ili iziskuje prekomerni utrošak vremena ili sredstava. Oznaka osporenosti iz člana 22. stav 3. ovog zakona, brisaće se na osnovu odluke nadležnog organa ili po pristanku lica na koje se podatak odnosi.

5.Način ostvarivanja prava

Način ostvarivanje prava na uvid

Član 27

Rukovalac je dužan da podnosiocu učini dostupnim podatak koji se na njega odnosi, u razumljivom obliku.

Rukovalac je dužan da podnosiocu učini dostupnim sve podatke u stanju u kakvom se nalaze.

Ako se podatak čuva u raznim oblicima (papir, audio, video ili elektronski zapis i dr), podnosilac ima pravo da izvrši uvid u obliku koji sam izabere, osim kada je to neizvodljivo.

Lice koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u podatke, može da to učini uz pomoć pratioca.

Rukovalac će, na zahtev lica kojem je potrebna stručna pomoć radi razumevanja sadržine podataka koji se na njega odnose, pružiti takvu pomoć.

Vršenje prava na uvid u podatke rukovalac ne sme usloviti plaćanjem naknade.

Ako rukovalac raspolaže podatkom na jeziku na kome je podnet zahtev, dužan je da podnosiocu stavi na uvid podatak i izradi kopiju na tom jeziku, osim ako podnosilac ne odredi drukčije, a rukovalac ima mogućnosti da udovolji zahtevu.

Način ostvarivanja prava na kopiju

Član 28

Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi, odnosno u drugom obliku, ako bi u obliku u kome se informacija nalazi licu bila nerazumljiva.

Nužne troškove izrade i predaje kopije podatka snosi podnosilac.

6. Obrada za delatnost javnih glasila

Član 29

Za obradu od strane novinara i drugih medijskih poslenika koja isključivo služi publicističkoj delatnosti javnog glasila, izuzimajući obradu koja služi oglašavanju, važe odredbe čl. 3, 5. i 8. tač. 1) do 5) i čl. 46. i 47. ovog zakona.

Za potrebe obrade iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti i podaci koji se odnose na pripadnost političkoj stranci lica, ako su važni s obzirom na javnu funkciju koju lice vrši.

Priključivanje odgovora i drugih informacija

Član 30

Odgovor, ispravku, opoziv ili koju drugu informaciju koja se objavi na zahtev lica na koga se odnosi podatak iz člana 29. ovog zakona, rukovalac priključuje obrađivanom podatku i čuva u roku za čuvanje tog podatka.

Zaštita ličnosti

Član 31

Ako se objavljivanjem podatka u javnom glasilu i publikaciji povredi pravo ili pravno zaštićen interes lica, povređeno lice može zahtevati od odgovornog urednika i izdavača javnog glasila obaveštenje o podacima koji se o njemu obrađuju, uvid u podatke i kopiju, izuzev ako:

1) bi se time otkrili podaci u vezi sa izvorom informacije koje novinar i drugi medijski poslenik nisu dužni ili nisu spremni da otkriju;

2) bi se time otkrili podaci u vezi sa licem koje je učestvovalo u pripremi i objavljivanju informacije, a odgovorni urednik nije spreman da ih otkrije;

3) postoje okolnosti u kojima bi obaveštavanje, uvid ili izrada kopije bitno omeli obaveštavanje javnosti o informacijama od javnog značaja.

7. Posebne odredbe

Prosleđivanje zahteva Povereniku

Član 32

Kada rukovalac ne obrađuje podatak, proslediće zahtev Povereniku, osim ako se podnosilac zahteva tome protivi.

Postupanje Poverenika

Član 33

Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li rukovalac obrađuje traženi podatak.

Ako utvrdi da rukovalac ne obrađuje podatak, Poverenik će dostaviti zahtev rukovaocu koji obrađuje podatak i o tome će obavestiti podnosioca zahteva ili će ga uputiti na rukovaoca koji obrađuje podatak, u zavisnosti od toga na koji će se način efikasnije ostvariti zahtev.

Ako utvrdi da rukovalac obrađuje podatak, Poverenik će rešenjem naložiti rukovaocu da odluči o zahtevu.

Rukovalac odlučuje o dostavljenom zahtevu iz stava 2. ovog člana u rokovima iz člana 25. stav 1. i člana 26. stav 1. ovog zakona od dana dostavljanja, a u slučaju iz stava 3. ovog člana u roku od sedam dana od dana dostavljanja rešenja Poverenika.

Punomoćnik

Član 34

Prava propisana ovim zakonom mogu se ostvariti lično ili preko punomoćnika.

Punomoćje mora biti overeno.

Čuvanje i korišćenje u slučaju smrti

Član 35

U slučaju smrti i proglašenja nestalog lica za umrlo, podaci koji su prikupljeni na osnovu ugovora, odnosno saglasnosti u pismenom obliku, čuvaju se u skladu sa uslovima utvrđenim u ugovoru, odnosno pristanku, a podaci koji su prikupljeni na osnovu zakona čuvaju se najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, a nakon toga se uništavaju. O uništavanju podataka sačinjava se zabeleška.

Pristanak za korišćenje podataka o umrlom licu daju lica iz člana 10. stav 6. ovog zakona.

Obaveza rukovaoca

Član 36

Ako je zbirka podataka uspostavljena ugovorom, odnosno na osnovu pristanka u pismenom obliku, u slučaju raskida ugovora, odnosno povlačenja pristanka u pismenom obliku, rukovalac je obavezan da podatke briše u roku od 15 dana od dana raskida ugovora, odnosno povlačenja pristanka, osim ako je drugačije propisano ili ugovoreno.

Shodna primena odredaba zakona o upravnom postupku Član 37

Na postupak odlučivanja o zahtevima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

IV POSTUPAK PO ŽALBI

Pravo na žalbu

Član 38

Podnosilac zahteva za ostvarivanje prava u vezi sa obradom može izjaviti žalbu Povereniku:

1) protiv odluke rukovaoca kojom je odbijen ili odbačen zahtev;

2) kada rukovalac ne odluči o zahtevu u propisanom roku;

3) ako rukovalac ne stavi na uvid podatak, odnosno ne izda kopiju podatka ili to ne učini u roku i na način propisan ovim zakonom;

4) ako rukovalac uslovi izdavanje kopije podataka uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade kopije;

5) ako rukovalac, suprotno zakonu, otežava ili onemogućava ostvarivanje prava.

Žalba se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke kojom je zahtev odbijen ili odbačen, odnosno po isteku propisanog roka za odlučivanje i postupanje.

Uz žalbu se prilaže zahtev sa dokazom o predaji rukovaocu i odluka koja se osporava.

Rešavanje Poverenika po žalbi

Član 39

Poverenik donosi odluku po žalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe. Žalba se dostavlja rukovaocu radi odgovora na žalbu. O navodima iz odgovora na žalbu može se izjasniti podnosilac.

Poverenik odbacuje rešenjem neblagovremenu ili nepotpunu žalbu, odnosno žalbu koja je izjavljena od neovlašćenog lica.

Kada Poverenik, povodom žalbe izjavljene zbog nedonošenja odluke po zahtevu, utvrdi da je žalba osnovana, rešenjem će naložiti rukovaocu da u određenom roku postupi po zahtevu.

Ako rukovalac nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, omogući ostvarivanje prava na uvid, odnosno kopiju ili po zahtevu odluči, Poverenik će zaključkom obustaviti postupak po žalbi.

Postupak po žalbi se obustavlja i kada podnosilac odustane od žalbe.

Utvrđivanje činjeničnog stanja u postupku po žalbi

Član 40

Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi odlučivanja po žalbi. Povereniku, odnosno licu koga on posebno ovlasti, radi utvrđivanja činjeničnog stanja, omogućiće se uvid u podatak, odnosno zbirku podataka, izuzev u slučaju iz člana 45. stav 2. ovog zakona.

Obaveznost i izvršenje rešenja

Član 41

Rešenje Poverenika po žalbi je obavezujuće, konačno i izvršno.

Vlada u slučaju potrebe obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika i može bliže da odredi način izvršenja rešenja.

Pravni lek protiv odluke

Član 42

Protiv odluke Poverenika može se pokrenuti upravni spor.

Ostale odredbe postupka

Član 43

Na postupak odlučivanja po žalbi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

V POVERENIK

Nadležnost Član 44

Poverenik:

1) nadzire sprovođenje zaštite podataka;

2) odlučuje po žalbi u slučaju propisanim ovim zakonom;

3) vodi Centralni registar;

4) nadzire i dozvoljava iznošenje podataka iz Republike Srbije;

5) ukazuje na uočene zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka;

6) sastavlja listu država i međunarodnih organizacija koje imaju odgovarajuće uređenu zaštitu podataka;

7) daje mišljenje u vezi sa uspostavljanjem novih zbirki podataka, odnosno u slučaju uvođenja nove informacione tehnologije u obradi podataka;

8) daje mišljenje, u slučaju kada postoji sumnja da li se neki skup podataka smatra zbirkom podataka u smislu ovog zakona;

9) daje mišljenje Vladi u postupku donošenja akta o načinu arhiviranja i o merama zaštite naročito osetljivih podataka;

10) prati primenu mera za zaštitu podataka i predlaže poboljšanje tih mera;

11) daje predloge i preporuke za unapređenje zaštite podataka;

12) daje prethodno mišljenje da li određeni način obrade predstavlja specifičan rizik za prava i slobode građanina;

13) prati uređenje zaštite podataka u drugim zemljama;

14) sarađuje sa organima nadležnim za nadzor nad zaštitom podataka u drugim zemljama;

15) određuje način daljeg postupanja sa podacima kada je rukovalac prestao da postoji, osim ako je propisano drukčije;

16) obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti.

Poverenik može imati zamenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Izveštaj koji podnosi Narodnoj skupštini, Poverenik dostavlja predsedniku Republike, Vladi i Zaštitniku građana i na odgovarajući način stavlja na uvid javnosti.

Pravo pristupa i uvida

Član 45

Poverenik ima pravo pristupa i uvida u:

1) podatak i zbirku podataka;

2) kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje podataka i druge radnje obrade, kao i na ostvarivanje prava lica iz ovog zakona;

3) opšte akte rukovaoca;

4) prostorije i opremu koju koristi rukovalac.

VI OBEZBEĐENJE PODATAKA

Obaveza čuvanja tajne

Član 46

Poverenik, zamenik Poverenika i zaposleni u stručnoj službi, dužni su da kao tajnu, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje tajnost podataka, čuvaju sve podatke koje saznaju u obavljanju svojih dužnosti, osim ako je drukčije propisano.

Obaveza iz stava 1. ovog člana traje i po prestanku obavljanja dužnosti Poverenika i zamenika Poverenika, odnosno po prestanku radnog odnosa u stručnoj službi.

Rukovalac je dužan da upozna obrađivača i lice koje ima uvid u podatke sa merama za zaštitu tajnosti podataka.

Organizacione i tehničke mere

Član 47

Podaci moraju biti odgovarajuće zaštićeni od zloupotreba, uništenja, gubitka, neovlašćenih promena ili pristupa.

Rukovalac i obrađivač dužni su da preduzmu tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka, u skladu sa utvrđenim standardima i postupcima, a koje su potrebne da bi se podaci zaštitili od gubitka, uništenja, nedopuštenog pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, kao i da utvrde obavezu lica koja su zaposlena na obradi, da čuvaju tajnost podataka.

VII EVIDENCIJA

Evidencija o obradi

Član 48

Rukovalac obrazuje i vodi evidenciju koja sadrži:

1) vrstu podataka i naziv zbirke podataka;

2) vrstu radnje obrade;

3) naziv, ime, sedište i adresu rukovaoca;

4) datum započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka;

5) svrhu obrade;

6) pravni osnov obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka;

7) kategoriju lica na koje se podaci odnose;

8) vrstu i stepen tajnosti podataka;

9) način prikupljanja i čuvanja podataka;

10) rok čuvanja i upotrebe podataka;

11) naziv, ime, sedište i adresu korisnika;

12) oznaku unošenja, odnosno iznošenja podataka iz Republike Srbije sa nazivom države, odnosno međunarodne organizacije i stranog korisnika, pravni osnov i svrhu unošenja, odnosno iznošenja podataka;

13) preduzete mere zaštite podataka;

14) zahtev povodom obrade. Rukovalac nije dužan da obrazuje i vodi evidenciju obrade: podataka koji se obrađuju isključivo u porodične i druge lične potrebe u smislu odredbe člana 5. tačka 2) ovog zakona, podataka koji se obrađuju radi vođenja registara čije je vođenje zakonom propisano, podataka za zbirku podataka koju čine samo javno objavljeni podaci, kao ni podataka koji se odnose na lice čiji identitet nije određen a rukovalac, obrađivač, odnosno korisnik nije ovlašćen da identitet odredi.

Rukovalac ažurira evidenciju kada dođe do promene u vezi sa osnovnim podacima iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Obrazac za vođenje evidencije i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.

Obaveštavanje Poverenika

Član 49

Rukovalac je dužan da pre započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka dostavi Povereniku obaveštenje o nameri uspostavljanja zbirke podataka zajedno sa podacima iz člana 48. ovog zakona, kao i o svakoj daljoj nameravanoj obradi, pre preduzimanja obrade i to najkasnije 15 dana pre uspostavljanja zbirke podataka, odnosno obrade.

Obaveza dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na započinjanje obrade, odnosno uspostavljanje zbirke podataka u slučaju kada je posebnim propisom određena svrha obrade, vrsta podataka koji se obrađuju, vrste korisnika kojima će podaci biti dostupni, kao i vreme za koje će podaci biti arhivirani.

Prethodna provera

Član 50

Nakon prijema obaveštenja iz člana 49. ovog zakona, pre uspostavljanja zbirke podataka, Poverenik proverava radnje obrade koje bi u značajnoj meri mogle da dovedu do povrede prava lica. Način provere iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Poverenika.

Obaveza dostavljanja

Član 51

Rukovalac dostavlja Povereniku evidenciju o zbirci podataka, odnosno promene u evidenciji podataka najkasnije u roku od 15 dana od dana uspostavljanja, odnosno promene.

Obaveštenja iz člana 49. stav 1. ovog zakona i evidencije iz stava 1. ovog člana upisuju se u Centralni registar.

Centralni registar

Član 52

Poverenik uspostavlja i vodi Centralni registar.

Centralni registar se sastoji od registra zbirki podataka i kataloga zbirki podataka.

Registar zbirki podataka sadrži podatke iz člana 51. stav 2. ovog zakona. Katalog zbirki podataka sadrži opis evidentiranih zbirki podataka.

Centralni registar je javan i obavezno se objavljuje putem interneta.

Poverenik jednom godišnje objavljuje popis zbirki podataka u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Poverenik će uskratiti pravo na uvid u evidenciju o zbirci podataka ako to zahteva rukovalac, pod uslovom da je to neophodno za ostvarivanje pretežnog interesa očuvanja nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, rada organa vlasti, finansijskog interesa države ili ako je zakonom, drugim propisom ili aktom zasnovanim na zakonu određeno da se evidencija o zbirci podataka čuva kao tajna.

VIII IZNOŠENJE PODATAKA IZ REPUBLIKE SRBIJE

Član 53

Podaci se mogu iznositi iz Republike Srbije u državu članicu Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope. Podaci se mogu iznositi iz Republike Srbije u državu koja nije članica konvencije iz stava 1. ovog člana, odnosno međunarodnu organizaciju, ako je u toj državi, odnosno međunarodnoj organizaciji, propisom, odnosno ugovorom o prenosu podataka, obezbeđen stepen zaštite podataka u skladu sa konvencijom.

Prilikom iznošenja podataka iz stava 2. ovog člana, Poverenik utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere zaštite podataka prilikom njihovog iznošenja iz Republike Srbije i daje dozvolu za iznošenje.

IX NADZOR

Nadležnost Član 54

Nadzor nad sprovođenjem i izvršavanjem ovog zakona vrši Poverenik.

Poslove iz stava 1. ovog člana Poverenik vrši preko ovlašćenih lica.

Ovlašćeno lice je dužno da nadzor vrši stručno i blagovremeno i da o izvršenom nadzoru sačini zapisnik.

U vršenju nadzora ovlašćeno lice postupa na osnovu saznanja do kojih je došao po službenoj dužnosti, od strane podnosioca žalbe ili trećeg lica.

U vršenju nadzora ovlašćeno lice je dužno da pokaže legitimaciju. Obrazac legitimacije propisuje Poverenik.

Omogućavanje vršenja nadzora

Član 55

Lica kojima su ovim zakonom utvrđene obaveze u vezi sa zaštitom podataka, dužna su da ovlašćenom licu omoguće nesmetano vršenje nadzora i stave mu na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju.

Ovlašćenja Poverenika u nadzoru

Član 56

Ako se prilikom obavljanja nadzora utvrdi da su povređene odredbe zakona kojima se uređuje obrada, Poverenik će upozoriti rukovaoca na nepravilnosti u obradi.

Na osnovu nalaza ovlašćenog lica, Poverenik može:

1) narediti da se nepravilnosti otklone u određenom roku;

2) privremeno zabraniti obradu koja se obavlja suprotno odredbama ovog zakona;

3) narediti brisanje podataka prikupljenih bez pravnog osnova.

Protiv akta iz stava 2. ovog člana žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Sprovođenje mera iz stava 2. ovog člana uređuje se aktom Poverenika.

Poverenik je dužan da podnese prekršajnu prijavu zbog povreda odredaba ovog zakona.

X KAZNENE ODREDBE

Član 57

Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovalac, obrađivač ili korisnik koji ima svojstvo pravnog lica ako:

1) obrađuje podatke bez pristanka suprotno uslovima iz člana 12. ovog zakona;

2) obrađuje podatke suprotno uslovima iz člana 13. ovog zakona;

3) prikuplja podatke od drugog lica suprotno uslovima iz člana 14. stav 2. ovog zakona;

4) pre prikupljanja podataka ne upozna lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o uslovima iz člana 15. stav 1. ovog zakona;

5) obrađuje naročito osetljive podatke suprotno čl. 16. do 18. ovog zakona;

6) ne učini dostupnim sve podatke u stanju u kakvom se nalaze suprotno članu 27. stav 2. ovog zakona;

7) ne izda kopiju podatka u obliku u kojem se informacija nalazi suprotno članu 28. stav 1. ovog zakona;

8) ne obriše podatke iz zbirke podataka suprotno članu 36. ovog zakona;

9) ne izvrši rešenje Poverenika po žalbi (član 41. stav 1. ovog zakona);

10) postupi suprotno obavezi čuvanja tajne iz člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona;

11) postupi suprotno obavezi preduzimanja mera iz člana 47. stav 2. ovog zakona;

12) ne obrazuje evidenciju, odnosno ne ažurira evidenciju suprotno članu 48. st. 1. i 3. ovog zakona;

13) ne obavesti Poverenika o nameri uspostavljanja zbirke podataka u propisanom roku suprotno članu 49. stav 1. ovog zakona;

14) ne dostavi Povereniku evidenciju, odnosno promene u zbirci podataka u propisanom roku (član 51. stav 1. ovog zakona);

15) iznosi podatke iz Republike Srbije suprotno članu 53. ovog zakona;

16) ne omogući ovlašćenom licu nesmetano vršenje nadzora i ne stavi mu na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju (član 55. ovog zakona);

17) ne postupi po nalozima Poverenika (član 56. stav 2. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 20.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 58

Na sedište, izbor, prestanak mandata, postupak razrešenja, položaj Poverenika, zamenika Poverenika, stručnu službu, finansiranje i podnošenje izveštaja primenjuju se odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07).

Član 59

Poverenik za informacije od javnog značaja, ustanovljen Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07) nastavlja sa radom pod nazivom Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Član 60

Podzakonski akti na osnovu ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 61

Zbirke podataka i evidencije uspostavljene do stupanja na snagu ovog zakona uskladiće se sa njegovim odredbama u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rukovaoci podataka dužni su da evidencije iz člana 48. ovog zakona dostave Povereniku, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 62

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni list SRJ“, br. 24/98 i 26/98 – ispravka).

Član 63

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2009. godine. Samostalni član Zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 107/2012)

Član 64

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: