Архива за ознаку ‘Закони Републике Србије

Поверенику за заштиту злоупотребе података о личности   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-fi

.

erde-007

logo-pov-cir

erde-007

Повереник за информације од јавног значаја

и заштиту података о личности

Булевар краља Александра 15 11000 Београд Србија Емаил: office@poverenik.rs Телефон: +381 11 3408 900 Факс:       +381 11 3343 37 03.12.2008. Ваш допис бр: 07-00-01329/2015-05 од 15.априла 2015

поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шулман 49/16 23000 Зрењанин

Поштована госпођо Жикић, поштовани господине Ристановићу,

Предмет:

Забрана важности, давања и продужавања државних и службених тајности у земљи и иностранству, насталих противправним прикупљањем и обрадом података и информација о браку и породици очевих родитеља (Фердинанда и Барбаре Кос рођене Краус). Посебно се забрањује свака препозната злоупотреба личних података, информација и чињеница у конструкцији и примени лажних привидних прикривених идентитета заштићених агената тајних служби под посебним законским и осталим оперативним мерама заштите њихове употребе, укључујући и посебне мере заштите противправне злоупотребе података у конструисању лажних привидних идентитета, поред осталог у сталном вршењу кривичних дела под трајном институционалном заштитом у иностранству и земљи. Утужују се трајне  последица из трајне институционалне заштите злоупотребе података, конструкције лажних привидних идентитета из злоупотребе личних и породичних података породице, давање и продужавање тајности на операције и заштиту противправних и криминалних активности под институционалном заштитом у земљи и иностранству из услова посебног институционалног третмана и заштите у специјалним прикривеним операцијама заштићених агената провокатора под овим препознатим условима.

.       .       .

Општа правна основа забарне – (недавање пристанка за обраду):

Трајна повреда примене и манипулације података, информација, чињеница, стварних породичних односа и манипулације и узимање утицаја на начин организације уређења језгра приватног и социјалног живота, супротно члану 8 став 1 Римског уговора, односно Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, као и Универзалне декларације о људским правима A/RES/217, 10. децембра 1948. (међународно правна необавезујућа), са допунама два уговора од 1966 г који су међународно правно обавезујући и за конкретни случај:

.       .       .

Уопштена напомена о трајној повреди чланова 1 – 14, даље чланова 17-19 Универзалне декларације о људским правима и одговорајућих чланова европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, која налазе своје уставно-правно дејство у уставно-правно загарантованим правима на основу ратификованих међународних споразума, конвенција и осталих обаезујућих правних аката. Мени су та права трајно укинута или битно оштећена из услова противправне злоупотребе иначе заштићених личних и породичних података кроз методе и начин институционалне заштите строго тајне операције и лица са измењеним привидним идентитетом, а у вези противправне употребе личних и породичних података.

ICCPR и ICESCR уговори, Евр. конв. о ољудским правима и осн. слобод. се у конкретном случају примењује на основу ратификације и примене чланова 16 и 18 устава Р. Србије, члана 19 став 4 Основног закона СРН (право на употребу делујућих правних средстава и гаранције правног пута свакоме ко је кроз одлуке и деловање органа власти и управе непосредно повређен у својим загарантованим и признатим основним правима). Члан 59 став 2 и члан 25 Основног закона СРН (кључ примене међународног права) као саставног дела унутрашњег права СРН.

Обзиром на постојање трајне размене на међународном нивоу под тајношћу означених података и информација са манипулисаним садржајима од носиоца органа власти деценијама уназад у иностранству и земљи (укључујући и СФРЈ и њене наследнице), (примена одредби закона о тајности података Р. Србије – страни тајни подаци), као и примене члана 7а г-10 закона СРН. у конкретном случају, утужује се даље ова трајна пракса као трајни повратни услов ограничења или изузећа основних права у материјалном бићу свог значења, искључиво из услова заштите противправне трајне злоупотребе основних података, информација и чињеница о личном и породичном животу.

Одредбе ICESCR уговора су такође трајно повређене, а повреде подупрете, брањене и заштићене од органа власти применом и дејством формално правне основе абсолутне заштите утврђене тајне операције и признате манипулације заштићеним подацима о личности. У општој напомени у конкретном случају примена одреби, значи укидање права на рад и противправног задржавања или онемогућавања уживања плодова и права из рада супротно одредбама ICESCR, поред осталог кроз непосредно и посредно дејство заштите препознате тајне конструкције и агента провокатора са измењеним прикривеним делимичним идентитетом.

Постоје три основне групе отворених  правна питања – из комплекса трајне повреде загарантованих права из основне повреде права противправног прикупљања, употребе и противправне трајне институционалне заштите забране противзаконске примене података, информација, чињеница о стварном породичном животу у трајању:

erde-007

.        .       .

  • Скупљање, вредновање и примена података о породици противно усатвним и законским основама ограничења њихове примене. – Стални процес.
  • Давање и продужавање тајности на размене манипулисаних података и садржаја из противправне примене личних и подродичних података, информација и осталих релевантних чињеница. – Стални процес
  • Трајна дискриминација као последица повреде или укидање загарантованих основних права из услова трајног дејства забране употребе одговорајућих правних средстава и вредновања доказа, општа забрана правног пута утуживања препознате основе трајне дискриминације из злоупотребе – противправне примене заштићених података и информација о личном и породичном животу и стварним односима.
  • Као стални пратећи елемент мера и метода са циљем очувања заблуда и заштите конкретне тајне операције, трајно подвргавање посебним мерама карактеристичним за рад тајних политичких служби.

Подсећање о правима грађана – увод са сајта Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности:

.       .       .

Право на давање/недавање пристанка за обраду – свако физичко лице има право да руковаоцу да/неда пристанак за обраду података о себи, ако руковалац не врши обраду на основу законског овлашћења. Физичко лице може да да пуноважан пристанак и преко пуномоћника, а може пристанак и да опозове. Да би лице дало пристанак, руковалац је дужан да га претходно упозна о свом идентитету и свим осталим питањима из члана 15. Закона.

http://www.poverenik.rs/sr/s-prava.html

.       .       .

Основа правног спора са органима власти (руковаоцима података у конкретном случају) у Р. Србији од 2007, повратно од 1975/76  године и у СРН од 1989/90 јесте дејство на све битне одлуке управних и судских органа власти, ограничења или укидања загарантованих права из акта органа власти под строгом тајности и забране провере и утуживања противправне злоупотребе података и информација у конструисању лажног привидног идентитета и операције под строгом тајности конкретног случаја агента провокатора“Лација“. (Законска и права основа противправности ове целе конструкције је образложена више пута):
.       .       .

erde-007

  • Трајна повреда права из повреде услова ограничења  између осталог дефинисаних чланом 42 устава републике Србије у вези члана 3 закона о тајности податала Р. Србије. (забарана давања тајности ради прикривања кривичних дела и других злоупотреба из услова службене одлуке органа власти.)
  • Супротно уставним начелима и законским одредбама о ограничењима прикупљања и употребе података (члан 42 устава Р.С.) забрањује се давање информација о употреби података, забрањује се прихватање и вредновање доказа о постојању противравне злоупотребе података, забрањује се судски пут кроз давање тајности и размену маниулисаних података кроз дејство забране сваког доказног поступка, судског пута или употребе ваљаних, дејствујућих правних средстава против трајног стања и деловања препознате злоупотребе.
  • Потпуни губитак права на законску заштиту, губитак права утуживања или одбране пред судом из услова примене метода заштите конкретне тајне операције са агентом-провокатором са измењеним делимичним прикривеним идентитетом и из разлога мера и метода заштите целе операције.
  • Трајни губитак права грађанске једнакости пред правдом и законом. Повреда члана 21 став 1 устава Р.С. Трајно постојање дискриминације противно члану 21 став 2 устава Р.С. из разлога злоупотребе чињеница о породици у стварању рационалне конструкције и маске о непостојећим односима и садржајима у вези агента провокатора, његове намене и заштите, а посебно у вези манипулације са као основно право заштићеним подацима и информацијама.
  • Супротно одредбама члана 21 став 4 усрава Р.С. из услова и разлога заштите конструкције конкретне злоупотребе података и чињеница постоји трајно укидање грађанских права и тиме реална стална најтежа дискриминација у непрекинутом трајању из предуслова који су определили целу тајну конструкцију злоупотребом информација и података о породици, односно њихове манипулације и начина вредновања, као и кроз забрану утуживања препознатих метода и последица из истих.
  • Члан 22 устава Р.С. је повређен кроз забарну судског пута дејством преузетих обавеза под тајношћи из трајног деловања члана 13 Г-10 закона СРН (забрана правног пута) и члана 7а Г-10 (размена тајних података, метода и мера супротно обавезама националног и међународног права у конкретном случају).
  • Трајна повреда члана 23 устава Р.С. из услова мера и метода заштите злоупотребе личних и породичних података и информација, трајна дискриминација и трајна обструкција слободног развоја кроз сталне интервенције и улазак у заштићене сфере приватне организације језгра живота.

erde-007

.       .       .

Трајна повреда принципа истинитости

Повреда члана 8 у целини закона о општем управном поступку, повреда принципа истинитости и повреда принципа правилног утврђивања свих релевантних, битних и одлучујућих чињеница за доношење одлуке или решења укључујући и одлуке и решења на продужавање – давање тајности на конкретну противправну употребу података у строго тајној конструкцији и примени агента провокатора са измењеним, делимичним, привидним идентитетом. Поред овог, повређени су сви принципи из обавеза придржавања закона о општем управном поступку у процесима одлучивања о правима и обавезама у вези конкретог повратног дејства метода и заштите откривене тајности:

начело законитости, начело заштите права грађанина и начело заштите јавног интереса, начело ефикасности, начело саслушања странке, начело оцене доказа, начело самосталности у решењу.

Ради се о вишедеценијском начину истог или сличног третмана уз све разлике у појединим фазама заштите тајне операције од почетка седамдесетих година у земљи СФРЈ до данас и иностранству, независно од знања, делимичног знања или незнања о позадини носилаца критичних одлука у битним поступцима одлучивања.

Као другостепени независни контролни орган Повереник, као и Заштитник грађана, али и надлежне контролне парламентарне инстанце, подлежу ограничењима из члана 19 закона о основама уређења служби безбедности Р.С. и обавезама из члана 38 закона о тајности података, практично забрани провере садржаја који се управо утужују. – Молио бих Вас да обратите посебну пажњу на овај формално правни законски услов који практично ускључује могућност провере утужених повреда права у посебним случајевима на абсолутну трајну штету жртве, што реално обезбеђује трајну повреду или укидање загарантованих грађанских права, без права на правни пут и ваљано правно средство утуживања у једном правичном поступку.

Даље, државни органи и институције укључујући државно јавно тужилаштво,  Повереника и Заштитника, сви подлежу обавези испуњвања одлуке секретара бироа за коодринацију савета за националну безбедност Р.С., односно одлуци савета за националну безбедност, (чланови 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности Р.С.), које је утврђено као централно место одлучивања у конкретном случају од 2009 године, односно давања првих информација од 2007 године. – До 2007 године не постоји формално – правна основа за примену посебних метода ради спровођења одлука кроз принуду свих контролних органа, како првостепених тако и другостепених укључујући и парламент и судове.

Оно што се утужује и што се уставним, законским и одребама међународног права брани као неповредива вредност, истовремено се деценијама уназад до скорашње законске регулативе од 2007 и процеса указивања и утуживања конкретних садржаја брани из посебних непроверљевих наводних интереса, безбедности, економских интереса, посебних заштићених националних интереса. Међутим, ни ово није тачно, шта више цео систем и механизам у вези откривене конструкције је супротан свим овим интерсима кроз све време трајања, без обзира на све промене, идеолошке, политичке, уставно-правне и државно-територијалне. Независно од ових сложених питања спајање принуде дискриминације из разлога одбране злоупотребе података и информација у строго тајној конструкцији агента провокатора са прикривеним привидним идентитетом, трајне последице по лични и породични живот кроз губитак низа основних права и слобода није никакав услов примене посебних непроверених услова заштите посебних националних интереса. Једно са другим не да нема никакве везе, већ се објективном анализом имајућу у виду све предуслове који су од педесетих и шездесетих година кроз све време определили ову конструкцију, постављају ултимативно питање начина угрожавања управо тих посебних државних, националних или јавних општих интереса. Напомињем да је решење овог случаја и питање од битног недељивог интереса било којег националног система правде и правне основе фонкционисања сваке уније, а посебно у погледу обавезе поштовања основних грађанских права и слобода и поштовања општег и недељивог заједничког националног интереса или међународне заједнице или унија у целини.

Заштитник грађана,

је обавештен, али користи своје дискреционо право абсолутне ћутње и тиме прећутног негирања постојања конкретног случаја и прихватања даљњих информација и доказа (Стандарди за практично поступање омудсмана 1.3):

Питање неутралности омбудсмана у односу на конкретни предмет утуживања, а обзиром на препознату структуру мреже заштите тајне операције и употребе агента провокатора у вези главе 2 – Неутралност и непристрасност омбудсмана, не мења суштину питања трајне повреде права и трајне дискриминације из услова начина заштите и употребе целе операције кроз противправну употребу података о личности и породици.

http://wp.me/P3pD8b-cs без икакве реакције заштитника грађана
https://viktorkoss.wordpress.com/434-2/ са даљњом законско-правном основом
.       .       .

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

На основу члана 1 став 3 ЗЗЛП вршења послова заштите података о личности од стране повереника, а у вези права лица чији се подаци обрађују из члана 1 став 2 и члана 2 истог закона, обевшетавам се о трајној, противправној обради и примени података о личности, укључујући преминуле чланове породице, а у вези стварања, примене и заштите строго тајне конструкције и операције са агентом – провокатором „Лацијем“ и њему датог лажног привидног прикривеног идентитета, као заштићеном посебном сараднику у прикривеним строго заштићеним тајним операцијама са посебним изузећем у погледу заштите на вршење противправних и кривичних дела, а на основу члана 3б Г-10 зкона СРН и члана 38 додатног уговора о положају НАТО-трупа у СРН од 1951 – 59-61 године.

Посебна пажња На сонову поменутог члана 38 став 1 додатног уговора о положају НАТО-трупа у СРН од 1951 – 59-61 године, забрањује се употреба у посебним, строго прикривеним операцијама оних мера, метода и  и последица из истих, које би повредиле основна права неког лица загрантованих уставом у процесима посебних тајних операција за које постоји потпуна забрана давања исказа и забрана иследних радњи. И на основу примене посебних закона постоји тешка, трајна повреда низа загарантованих уставних права из услова начина конструкције и заштите целе тајне операције и агента провокатора са измњеним делимичним прикривеним идентитетом.

Обрада, размена, примена, давање тајности, продужавање тајности није дозвољена.

Члан 8 ЗЗПЛ не дозвољава обарду података и тиме давања тајности на исту недозвољену обраду података о личности у 8 тачака. Не постоји, и никада није постојао пристанак на недозвољну обраду података, никаква предпоставка о таквој могућности уопште. Али, и када би постојао пристанак, обрада података је строго противуставна и противазконита у сваком националном систему и супротна је јавним интерсима заштићеним уставом и законима сваке земље и по међународном праву, посебно имајући у виду да је сврха употребе агента провокатора посебне врсте, под посебном заштитом о којима информације нису биле доступне ни пссебним високим местима одлучивања. Лично сам ову операцију платио потпуно уништеном егзистенцијом, да би тек кроз дуго време и низ искустава у поређењу са познатим и доступним садржајима утврдио поздину која је и позната од 2008 и призната од априка 2009 од самог агента – провокатора.

Члан 23 ЗЗПЛ ограничење права

Примене одредаба под тачкама 5 и 6, посебни интереси, национални, безбедоносни, сигурносни, економски, политички итд. за земљу не постоје. Посебно не постоје обзиром на трајање и све последице по општи било чији јавни интерес, укључујући и питања безбедности, сигурности и остале економске интересе било које државе. Све ове посебне предпоставке, када би и постојао пристанак оштећених, не мењају право заштите очувања својих укинутих права и последица из услова противправне употребе – обарде, примене, размене неотуђивих података и чињеница, односно доказима подкрепљене сталне манипуалције са истим.

Тачка 7 – одавање тајности уз повреду интереса или наступање тешких последица по било коју земљу су у обрнутој сразмери са интерсима било које земље и посебно последицама по исте земље, као и општи недељиви минимум јавног интереса из одржавања или продубљавања праксе у примени конкретне или сличних операција. И при овом аспекту вредновања целине случаја, подсећам изричито на забрану употребе података о личности и стварне породичне пуне истине и живота супротно закону и уставним начелима, а као основе повратног укидања или оштећења права из једностране трајне институционалне повреде истих. Све ово ради заштите посебних непроверених интереса под тајношћу у трајању од више деценија без обзира на ствано лично чињење или нечињење оштећених.

Поставља се питање обзиром на све промене и све последице из предуслова стварања строге тајне операције и конструкције агента – провокатора са измењеним прикривеним идентитетом, као и псоледица из истих од краја педсетих, почетка шездесетих, који се интереси стварно бране под тајношћу. Ова анлиза је битна не само из оствривања личних права из последица укидања неотуђивих права, већ ништа мање било чијег минимума општег јавног интереса.

Указивање на суштину доктринарних процеса из сада већ историјске перспективе хладноратовског и идеолошког сукоба је делом дата као крајњи спољњи оквир, како у посебном законском дејству, тако и конкретне употребе „Лација“ као пунктуелна фиксирана тачка у целом систему. линк НСЦ10/2

Давање нових или продужвање препознатих тајности и садржаја поред осталог на обраду података супротно члану 42 устава Р.С. повлачи и кривичну одговорност на основу члана 146 кривичног законика Р.С. Чланом 146 кривичног законика Р.С. је одређено кривично дело,  прикупљања, саопштавања, предаје и употребе података супротно закону и уставу. Ставом 3 члана 146 кривичног законика Р.С. је предвиђена казна до 3 године затвора за службено лице – лица која изврше наведено кривично дело противправне злоупотребе података. Ово је једно од  пријављених кривичних дела у трајању.

Кривични законик Р.С. одређује кривично дело одавања државне и службене тајне, али и одређује оне тајне које су усмерене на повреду основних грађанских загарантованих права као незаконите. Ово је такав случај у трајању и из разлога омогућавања укидања трајног стања дискриминације кроз забрану употребе правног пута против препознате конструкције и повратног трајног укидања или оштећења битних основних грађанских права су садржаји објављени:

Кривични законик Р. Србије члан 316 одавање државне тајне тачка 6 у вези тачке 5  јасно одређује забрану и престанак тајности које су усмерене на повреде загарантованих основних грађанских права, прикривање кривичних дела или на оне документе и процесе у трајању које су штетне по  интересе Р. Србије и угрожавање уставног поредка. Поред доказиве тешке трајне повреде загарантованих основних права, прикривање вршења кривичних дела, постоји и угрожавање посебних интерса и угрожавање уставног уређења и поредка не само Р. Србије, већ у рефлексији и континуитету трајања целе строго тајне операције истих тих вредности било чијег посебног општег интереса, било ког уставног поретка са приближном владавином правом, принципом уважавања поделе власти и стварним поштовањем доњег нивоа заштите основних грађанских права и слобода. У истом смислу се позивам на члан 369 тачка 5 кривичног законика Р.С., одавање службене тајности, поново изричито усмеравајући пажњу на минимум, општег и недељивог јавног интерса сваког уставно-правног система односно државе и интересе унија или међународне заједнице у целини. Службене тајне усмерене на повреду бића основних грађанских права и слобода дефинисаних уставима и међународним правом су неважеће, а управо су оне основа правног спора у непрекидном трајању, као и последице из њеног дејства без обзира на знање, делимично знање и вољу носилаца одлука кроз све време трајања мера и метода заштите откривене строго тајне конструкције деценијама  у прошлости.

Пристанак за обарду података – повлачење пристанка.

ЗЗЛП спомиње 17 пута правни појам пристанка за обарду, односно повлачења пристанка. У оба случаја се ради о слободно израженој вољи под одређеним законским условима и међусбно условљеном односу између руковаоца подацима и лица чији се подаци обрађују, размењују, примењују итд. Не постоји пристанак нити мој лични, нити и после више година испитивања сваке могуће позадине ове конструкције било ког другог лица из оштећеног породичног круга. Цитирање свих места у ЗЗПЛ у вези пристанка, и недавања пристанка није потребно у овом обраћању, јер пристанак не постоји. Постоји забрана даљњег дејства из препознате конструкције изречена више пута усмено и писмено надлежним контролним телима органа власти. Са друге стране постоји абсолутна ћутња. 10.05.2011 године је обавештен Биро за координацију Савета за националну безбедност и одговорајући носиоци функција о забрани препознате конструкције противправне употребе података. Не постоји никаква реакција на ову слободно изражену вољу:

Допис председнику републике од 10.маја 2011 – Објављивање и забрана држ. и служ тајности из разлога противуставности и противзаконитости у трајању – линк

http://wp.me/P3pD8b-6i

Посебна пажња! Утужује се и забрањује акт органа власти у које спадају и делови посебних одељења за тајне прикривене операције деценијама уназад у погледу противправне употребе и размене података, чињеница, информација без знања и без воље (пристанка) оштећених као инструмент манипулације и стварања различитих заблуда у процесима под генералном доктрином НСЦ10/2 и у њој употребе агента провокатора са измењеним прикривеним делимичним идентитетом. Било каква веза са мном и оштећеном породицом без обзира на све циљеве и последице, њихово вредновање у периоду од више деценија не постоји. Или, ја сам платио највишу могућу цену ове игре деценијама уназад кроз реално уништен живот и егзистенцију из повратних услова начина заштите целе операције. Напомене ради, језгро ове породице са наследним правом по грађанском закону је скоро потпуно ишчезло, а обзиром на моје пуно знање и доказе о суштини егзистенције и начина односа према укупном недељивом социјалном окружењу и грађанској лојалности, али и високом искреном етичком интегритету преминулих, свака веза, предпоставке и заблуде које се одржавају постојећим трајњим стањем је недопсутива и предмет правног спора.

Како пристанак и знање о овој операцији и легенди агента провокатора нису постојали, односно не постоји и даље пристанак, није могуће нити повлачење пристанка. Последице из примене и начина заштите операције су предмет правног спора који се применом низа тајности и забране употребе правног пута и правних ефективних средстава заштите права, све време у сваком критичном процесу одлучивања спречава.

.       .       .

Утуживање препознате позадине укидања права

Сталном применом члана 13 Г-10 закона СРН се до саопштавања примене мера посебног третмана забрањује утуживање истих. Разменом података, информација, метода, применом посебних мера и метода трајне контроле (обавезе из закона о тајности података) врши се и трајно оштећење или укидање загрантованих грађанских права са последицом забране утуживања непосредних и посредних штетних последица по објекте оваквог третмана, искључиво из разлога противправне употребе података, информација, чињеница о стварном животу и односима примењених у операцији са агентом провокатором кроз његов прикривени, измењени делимични идентитет.

Разменом података и информација под ознаком тајности различитих врста и једностраном применом мера члана 13 Г-10 закона СРН, а у вези даљњих одредби о посебном статусу и заштити операције и агента провокатора, настаје потпуни абсурд у трајању, дејство сталне кривице жртве за дела и противапрвну штету која настаје према истој, мени и породици, искључиво из услова заштите целе операције и конкретних лица, различитих  сарадника, кроз све време трајања ове операције деценијама у прошлости, да би она тако и била откривена и дешифрована кроз забрану давања правног исказа пред управним и судским органима и њиховог ваљаног вредновања сходно одредбама о процесном праву, односно закона о управним поступцима. Све ово не умањује обавезу заштите и укидања даљње противправне злоупотребе података, јер се посебни интереси налазе и стварају независно од поштовања критеријума забране посредне и непосредне дискриминације и забране противправне употребе података. Једини основ и покретач посебних интереса као стални метод и мере иза трајног дејства тајности деценијама уназад може бити моћ која почива на праву потпуне измене битних садржаја за процесе одлучивања у трајању. Нарвно, без икакве контроле садржаја кроз постојање реалних или формално – правних услова забране демократске контроле из наводних непроверљивих виших интереса под строгом тајности у земљи и иностарнству у вишедеценијском трајању.

Утуживање пред управним судовима било које земље је зато унапред осуђено на неуспех из разлога дејства забране утуживања препознате поздине, тиме је и употреба свих правних средстава и правног пута објективно забрањена, што је у супротности са уставним правима сваке средине (члан 19 став 4 Основног закона СРН, члан 22 устава Р.С. члан 6 евр. конв. о људс. правима и слоб. итд) и по признатим међународним правним актима. Ради се о трајном стању, објективно анализирајући предуслове од пре 1941, значи пре противправне употребе података и информација о стварној судбини породице, постоји континуитет укинутих права и посебно неравноправног третмана из разлога заштите целе операције и конкретног агента – провокатора. До оваквог третмана долази из начина функционисања система и метода одлучивања независно од системских предуслова, степена владавине права, оствареног нивоа поделе власти и начина поштовања уставно-правних предпоставки у погледу одбране или кршења загарантованих права.

Агент провокатор је умро 25.02.2015

Чување докумената, доказа, протокола, примењених посебних метода и мера за њено одржавање обавезно. Обзиром да се ради о институционално посебно заштићеној прекограничној операцији деценијама у прошлости, као и давању и применама тајности кроз сталне измене битних садржаја, даљњим конструкцијама истих на штету жртве без права на правни лек, скренуо бих пажњу на очување расположивих и за даљње процесе одлучивања меродавних докумената и архивских извора, јер се они по правилу уништавају, што је и лично искуство у третману обзиром на начин институционалне манипулација чињеницама без права на правни лек. Умрли агнет провокатор је уживао вишеструку заштиту у погледу извршених кривичних дела, прања новца поред осталог што би требало бити предмет истраге сходно члану 7а Г-10 закона итд. под законским условима институционалне заштите кроз реалну обструкцију истраге у више земаља.

Повереник члан 44 ЗЗПЛ

Повереник чланом 44 ЗЗПЛ је надлежан за овај случај и мене је изненадила делимично реакција у обради мог обраћања од маја – аугуста – децембра 2012 године. Уколико се у архиви – регистру повереника не налази случај, биће накнадно послат и објављен на отвореним интеренет страницама. Молио бих Вас да се укључите у надзор изношења и уношења података из земље и у земљу (тачка 4 члана 44 у вези тачке 1 надзора заштите података – у конкретном случају манипулација подацима и информацијама) са овим случајем у целини (размена тајних података и информација) јер се ради о наставку вишедеценијских манипулација подацима који се проглашавају тајним и имају посредно и непосредно дејство трајне тешке дискриминације, без права било какве провере и контроле, укључујући и повређена права оштећених.

Молио бих Вас да сходно Вашим овлашћењима успоставите регистар манипулисаних података кроз различите облике употреба агената са измењеним привидним идентитетом или сходно Вашим овлашћењима упутите надлежне законодавне органе о потребу контроле овог целог поља (тачка 3 у вези тачке 9 члана 44 ЗЗЛП).

Тачка 14 предвиђа сарадњу са надлежним органима за заштиту података у другим земљама. Мере тајности и начин њиховог дејства у погледу изузећа права су стални пратиоц ове коснтрукције, да би она тако била откривена, потврђена и установљена даљња институционална воља одржавања препознатог стања заштите злоупотребе података. Жртве су прве које сносе најтеже егзистенцијалне последице и последње које никада не добијају право заштите, пред комплексом заштите права у системима вршења противправних до криминалних радњи, све под реалном институционалном заштитом. Ово посебно у вези давања мишљења о специфичним ризицима за права и слободе грађана чија се права укидају из услова заштите строго тајне операције и злоупотребе – противправне примене њихових неотуђивих личних података и информација о стварном животу и животу под трајним утицајем мера и метода заштите операције противправне употребе података и информација о практично већ уништеној породици, као морализирајуће маске за непосредно и посредно управљање процесима са реално истим и сличним последицама, како у конкретном индивидуалном случају, тако и по недељиви било чији заједнички јавни интерес (тачка 12 члана 44 ЗЗПЛ).

Обавеза чувања тајности члан 46 ЗЗПЛ

Тајност је са целог овог случаја према познатим подацима и доказима о постојању целе конструкције и агента провокатора скинута. Одржавање тајности је према члану 3 закона о тајности података Р.С., члану 146 кривичног законика Р.С. кривично дело, односно дело супротно закону. Исто важи у погледу одавања државних и службених тајности члан 316 тачка 6 и члан 369 тачка 5 кривичног законика Р.С. Одржавање тајности је супотно и на основу устава и закона СРН, али и на основу посебне рестриктивне правне основе за конретан случај.

Политичка позадина, која ми је саопштена, а коју сам сам по непровереним критеријумима разумевања појма политички уочио, не постоји. Ово није политички предмет, већ системско питање од недељивог било чијег заједничког минимума јавних интереса и очувања принципа демократских начела и вредносних садржаја истих, кроз поштовање принципа владавине права, поделе власти на независну легилсативу, егзекутиву и јудикативу, и поштовање уставних начела и принципа и начела и принципа као и вредности међународног права. Не може се из политичких непроверених, посебно опортуних противправних разлога ствар једноставно давањем или продужавањем тајности учинити непостојећом, јер се тиме на посебно проблематичан начин цео процес приближава методама времена и односа који су кроз манипулацију и употребу стварних података и инфорамција о животу породице, определили ову целу конструкцију без знања и без воље оштећених.

Уставна жалба члан 170 устава Р.С.

Употребљавам сва расположива правна средства пре подизања уставне жалбе из уставних услова за подизање исте. У овоме смислу можете прихватити и обраћање Вама као контролном органу Р.С. Обзиром на трајно постојање институционалне ћутње, а на изнету формално – правну основу у погледу одржања противправног трајног стања дискриминације у вишедеценијском трајању, скрећем пажњу уз захвалност на Ваша упутства из претходног одговора, да су ми правне и законске основе познате. Чињење целе позадине на коју сам и у овом обраћању упутио, уз напомену постојања даљњих довољних доказа, непостојећом кроз абсолтну ћутњу из услова дејства тајности и поштовања одлука на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења система безбедности Р.С., требало би да укаже на непостојање било какве повреде права. Испуњавање услова уставне жалбе уз све разлике и сличности у СРН и у Р.С. тражи исцрпљивање свих раположивих правних средстава пре подизања исте, као и документовање повреде права. Забрана давања, односно неприхватање исказа са правним значењем, одбијање кроз институционалну ћутњу прихватања постојања конкретних отворених правних питања у вези предуслова уставне жалбе је један од услова за исту.

Трајна забрана давања исказа пред судом, реално онемогућавање одбране је такође један од довољних услова за уставну жалбу, јер је одбијање или игнорисање правних исказа у конкретном предмету, повреда једног као основно право вреднованог основног процесног права –  Audiatur et altera pars. Показало се трајно изузеће права на правни исказ у управним и судским процесима, што је једнако повреди материјалног права, права на коришћење правних средстава и на правни пут у остваривању својих права.

Постоји трајно, тиме и тренутно непосредно огарничење односно повреда или изузеће основних загарантованих права кроз акт давања и продужавања тајности у иностранству и земљи из разлога заштите једностране институционалне противправне употребе података о личности, без знања и воље исте. Из услова начина конструкције, примене и заштите противправне злоупотребе података, постоји даљњи низ одлука упарвних и судских власти које свака сама за себе представљају при тренутном трајном третману непосредну повреду загарантованих основних права и слобода, без обзира на све заблуде као последица примене у заштите строго прикривене операције кротз манипулације и конструкције непроверљивих, а прихваћених очигледних чињеница у правном значењу. „Прихваћених очигледних чињеница“, јер са реалним односима немају абсолутно ничег заједничког и које су и указале на постојање посебне прикривене операције и постојање злоупотребе података. Све су ово елементи за ваљану жалбу уставном суду на трајну, непосредну повреду или укидање низа иначе загарантованих основних права.

Обзиром на забрану утуживања тренутног трајног стања повреде основних грађанских права и трајне дискриминације из препознатих услова, а пред исцрпљивање даљњих правних корака под мени познатим условима, молим Вас да региструјете случај и из недељивог општег јавног интереса ради других случајева сличне позадине.

.       .       .

erde-007

Пример третмана довољног за уставну жалбу у СРН, али и Р. Србији под условом строго тајне сарадње пре и након овакве одлуке уз размену строго тајних конструкција и манипулација. 23.06.2009 службени суд у Новом Улму доноси одлуку о битном ограничењу и укидању низа загарантованих грађанских права и слобода из разлога потребе наводног старатељства, психијатријског лечења до затварања у психијатријску затворену установу:

.       .       .

erde-007

  • Одређивање мера контроле задржавања и одређивање смештаја.
  • одређивање мера о имовинском располагању.
  • Одређивање мера о здрваственом третману.
  • Одређивање мера за нервно-лекарско збрињавање.
  • Заступање пред органима управе, осигуравајућим друштвима, пензионим и социјалним захтевима и правима
  • Пријем, отварање и задржавање поште и одлука о телефноским и електронским комуникацијама.
  •  Мере ступају одмах на снагу. – прилог 2

Све на основу непостојећег вештачења и извештаја Др. Дитмана и непостојећег исказа пред судом од 12.01.2009 г. – прилог 3

.       .       .

erde-007

Одмах након пријема ове одлуке улажем притужбу, са образложењем о формално-правној и тиме материјално правној неодрживости одлуке. Није постојало никакво вештачење са Др. Дитманом, уопште никакво вештачање на основу и онако веома ограничених права по закону особа које се нађу у оваквом ланцу третмана. Није постојало никакво саслушање нити дозвољавање исказа пред судом, не само у погледу конкретне изнуде наводне потребе збрињавања, већ и у свим претходним процесима одлучивања.

Одговор – решење на моју притужбу нисам добио, а обзиром на реалну опасност губитка слободе и права које је наступило, припремам се за напуштање земље.

У критичном периоду крај децембра – крај маја 2009) ја се налазим у Зрењанину, где након телефенског разговора са агентом провакатором „Лацијем“ и његовим превођењем и признањем постојања манипулације стварних односа подносим кривичну пријаву Одељењу криминалистичке полиције Д.П- У Зрењанину о лажном представљању и давању лажних изјава са овом преваром у вези. Постојање тајне сарадње на овом случају сам приметио раније, од 2006/2007 године. Обзиром на начин обраде и односа према основном питање манипулације и злоупотребе подацима, позадине употребе, времена употребе и циљева употребе агента провокатора са измењеним, прикривеним делимичним идентитетом, повратног утицаја на мој третман са тим у вези бар од 1975/76 године уз све промене до данас (материјално-правни докази расположиви), поставља се питање правне основаности таквог укупног третмана, јер се ради о низу одлука и мешања у поље приватне  организације језгра живота у трајању, без обзира на све промене и разлике деценијама уназад.

.       .       .

erde-007

Посебна напомена

Лично не постоје и никада нису постојале никакве везе са било каквим обликом мог ангажмана у било каквом виду или односу са мрежама било чијих и било каквих тајних политичких полиција. У овоме смислу постоји низ веома битних догађања од историјског значаја, као и личног односа, одлука, чињења и нечињења, као и оштећене породице у погледу предуслова скупљања, вредновања и манипулације подацима у погледу касније конструкције тајне операције од шездесетих година до данас у иностранству, који тек јасно указују на неке циљеве и намере у погледу веза и њихове изградње, као и метода у погледу функционалне употребе ове целе операције и агента – провокатора. Изузевши противправну употребу података и информација у овоме смислу, свака друга веза са оштећеном породицом је недопустива, управо из предуслова објективног вредновања њене стварне судбине, чињења и нечињења и укупног односа према заједничком, недељивом минимуму општег интереса и тиме поштовања интегритета и слободе, права било ког другог појединца или групе.

Размена података и информација члан 7а Г-10 закона СРН – линк Молио бих Вас да се као другостепени контролни орган из домена Ваше контролне функције добро упознате са садржајем права, како у формално-правном значењу, посебно у материјално – правном смислу права која се бране као основна и интереса било ког државног – уставно-правног идентитета и интегритета, као и општег недљивог минимума заједничког интереса на основу међународно-правне основе. Члан 7а Г-10 закона СРН у погледу усановљене строго тајне сарадње, уствари све време трајања овог процеса од више дценија је повређен.

(1) 1Der Bundesnachrichtendienst darf durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten an die mit nachrichtendienstlichen Aufgaben betrauten ausländischen öffentlichen Stellen übermitteln, soweit

1.
die Übermittlung zur Wahrung außen- oder sicherheitspolitischer Belange der Bundesrepublik Deutschland oder erheblicher Sicherheitsinteressen des ausländischen Staates erforderlich ist,
2.
überwiegende schutzwürdige Interessen des Betroffenen nicht entgegenstehen, insbesondere in dem ausländischen Staat ein angemessenes Datenschutzniveau gewährleistet ist sowie davon auszugehen ist, dass die Verwendung der Daten durch den Empfänger in Einklang mit grundlegenden rechtsstaatlichen Prinzipien erfolgt, und
3.
das Prinzip der Gegenseitigkeit gewahrt ist.

2 Die Übermittlung bedarf der Zustimmung des Bundeskanzleramtes.https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/2015/01/26/g-10-gesetz-zur-beschrankung-des-brief-post-und-fernmeldegeheimnisses/

Укратко у преводу,

Размена података са страним службама, државама, организацијама од стране СРН подлеже проценама и предпоставкама о опасностима које ничим нису испуњене, осим у ставу 2 члана 7а Г-10 закона обавезе примене метода и мера ради очувања тајности операције по горе цитираном додатном уговору о положају НАТО – трупа и њихових припадника, односно лица у том својству.

Предпоставке размене података, примене мера и метода подлежу заштити достојанствених интереса (основна грађанска права) особе чији се подаци размењују.

Овде се понавља више пута уочено затварање кругова применом строгог правног формализма без дозвољавања провере стварних односа који су на основу изјава, чињења и нечињења, стварних односа и положаја и открили агента – провокатора, као и злоупотребу података која се као заблуда провлачи све време мог третмана и кроз све битне одлуке и реални правни положај у трајању. Заштита података, владавина права нису постојале у време трајања ове целе операције нити у СФРЈ, нити до данашњег дана ни у једној од сукцесивних наследница бивше СФРЈ укључујући и Р. Србију. Или је ова операција са уништеним животом и егзистенцијом кроз губитак права из услова злоупотребе неотуђивих права, једини светли пример поштовања права у свом трајању предуслова као основе строго тајне операције деценијама уназад. Из пиетитета према жртвама у сложености времена предуслова и услова, стварне судбине породице, њеног чињења и нечињења, као и трајног дејство губитка низа основних права, свако даљње поређење је крајње неумесно при приближном поштовању тежине позадине.

.       .       .

erde-007

Ово су били разлози да сам 10.05.2011 године недвосмислено према тада препознатим условима моје повратне дискриминације у рефлексији низа догађаја и начина процеса одлучивања, активности мрежа тајних служби итд, дописом бироу за координацију и савету за нац. без. Р.С. забранио даљњу примену ове тешке злоупотребе кроз препознату поздину – линк:

ttp://wp.me/P3pD8b-6i
Изричито упућујем на забрану препознатих одлука и давања тајности, односно продужавања тајности на потврђену противправну манипулацију подацима и информацијама у тајној опрацији и конструкцији и примени заштићеног агента – провокатора. Утужујем препознате повреде права и позадину под тајношћу као трајни услов моје трајне повратне дискриминације.
Овај правни проблем је нешто сасвим друго од питања контроле рада институција или носилаца функције чија се контрола изузима из надлежности контролних институција и органа, укључујући и поверника и заштитника грађана, као и парламента. Молио бих Вас да ове ствари разлучите јер се иза отвореног правног питања налазе више од 40 година противправног третмана са последицом реалне уништене егзистенције из начина функционисања заштите целе тајне операције и конкретног агнета – провокатора, да би тако и операција и лажни прикривени идентитет, али посебан заштићени положај у вршењу кривичних радњи посебно према извору злоупотребе података и информација био откривен.
.       .       .

је обавештење јавности из разлога његове формално-правне неправилности и посебно садржаја који је утужен – давање продужавање тајности на препознату противправну употребу података и информација као предусловом за правично, а изостало утврђивање чињеница у погледу трајног оштећења мојих грађанских загарантованих основних права и слобода. У принципу је ово и обавезно поље заштите права повереника и заштитника грађана. Абсолутна ћутња и понављање циркуларних токова одлучивања на основу поштовања или принуде спровођења одлука на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности и обраћања надлежним контролним телима су покушај испуњавања правне форме пре подизања уставне притужбе. На жалост, без продора у средства јавног информисања, ни једна се ствар не може померити у смислу уставних и правних обавеза заштите вредности, начела и принципа које су иначе у надлежности контролних тела.

Правна и законска позадина рада државног тужиоца ми је позната, али такође и законска основа и много више пракса претежног до абсолутног непровереног политичког одлучивања у оваквим случајевима. Тежина проблематике ми је позната, али се управо ради о основном демократском начелу контроле у посебним случајевима као овај, који се изградњом додатних законских препрека циљно и вољно претварају у могућност укидања основних грађанских права и слобода, дискриминације из услова непроверених интереса супротних општим принципима и начелима загарантованих уставом и наведеним основама међународног права.


Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података,

је такође обавештена и упућена на своју законску обавезу провере изнетих садржаја у погледу целе тајне конструкције, времена, начина и функције заштите и примене агента – провокатора. Даље обавезе провере датих чињеница у срадњи и размени тајних података (§§ 93-96 закона о тајности података Р.С.), а у вези трајне тешке повреде основних права и повратне трајне дискриминације канцеларије, произилазе из члана 24 закона о тајности података, а на основу више законских основа из истог закона почевши од члана 3, члана 16 став 1 тачке 2 и 5 и става 2 и 3, истог закона.

Чланом 25 Закона о тајности података Повереник на основу жалбе у случају одбијања канцеларије или одређеног руковаоца, опозива тајност и омугућава остваривање права тужиоцу на основу закона о слободном приступу информацијама и ЗЗЛП. Надлежни органи следом абсолутног приоритета поштовања тајности, без дозвољавања прихватања доказа о њеној строгој противзаконитости и трајном, тешком дискриминаторском, повратном дејству одбијају опозив, а ради омогућавања правичног поступка. Повратно делују обавезе из размене података са страним организацијама, државама итд. а, циркуларни ток под формално-правним обавезама забране сваког доказног поступка и прихватања чињеница је објашњен у горњем тексту. Ради се о сталном третману, без обзира на чињење или нечињење и остале релевантне доказе и чињенице за било који процес одлучивања до сталне измене битних садржаја без права на ваљани правни лек.

Član 25

Ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Овим није исцрпљена правна основа контроле противзаконитости одржавања, продужавања, давања  тајности на основу обавеза канцеларије савета за националну безбедност. Министраство за правосуђе је надлежно на основу члана 97 за надзор и примену и промену законске основе у вези заштите и примене одредаба за тајне податке. Како су истражни органи тужилаштва подређени деловањем тајности, и овим путем настаје под условом тајности утицај на јавно ружилаштво у погледу забране истражних радњи и у најтежим случајевима повреде права и закона, без права на правни лек, или потребно је доживети шиканирање од неколико деценија, бити стављен више пута пред свршен чин потпуног губитка права, открити позадину и опет остати ускраћен за иначе саморазумљива и гарантована права и по обичајном и по уставно законском основу и гарантованим правима на основу међународне правне основе.

Обзиром на тежину материје, сложену законску основу, време трајања, а ограниченост простора и сврхе употребе електронске поште, прихватите и ову информацију као увод у проблематику и даљње кораке испуњавања предуслова за ваљану уставну жалбу. Указујем на бизарност потребе укидања тајности, а ради обезбеђивања предуслова за правични поступак, управних или судских власти из искључивог разлога противправне заштићене употребе личних и породичних података.

Један детаљ из претходних процеса одлучивања

Поред сталног пратиоца процеса одлучивања кроз уочену обавезу поштовања упутстава и директива надређених у хјерархији одређеног органа, уклањања докумената из архива или њиховог накнадног преправљања, постоји од 2007 године продор у шире социјално окружење, а ради препознате одбране тајности. Овим се ништа не мења у погледу ранијих поступака одлучивања и критичних одлука од 1975/76 до данас. Један такав пример је изјава зрењанинском одељењу криминалистичке полиције сина лица против којег је подигнута и обнављана два пута иста кривична пријава од априла 2009, а која се генерално обрађивала институционалном ћутњом – уклањањем предмета из обарде и из архива МУПа. Након обнављања 19.07.2010 (низ догађаја од априла 2009 као на пример судска одлука о посебним мерама од 23.06.2009, а у вези међународне превентивне срадње), кривична пријава добија ознаку тајности и давање нечијег имунитета на цео случај (09.11.2010), нестаје из обраде и архива МУПа Р.С. и након овог сазнања бива поново поднешена да би дошла у Зрењанин на одлучивање и истрагу. Лице против којег је подента кривична пријава не даје формално – правно никакав исказ, али то у Зрењанину чини син који даје изјаву 28.01.2011 – прилог 5.

Након тражења увида у документа основног јавног тужилаштва у Зрењанину и установљавања већ познате праксе уклањања докумената и доказа, налазим ову изјаву. Изјава са реалним односима нема никакве додирне тачке из простог разлога временских и просторних неусаглашености – немогућности. Али, спомиње се један за позадину случаја битан детаљ, негирање посета седамдесетих за време истражних радњи у Зрењанину Станета Доланца, тадашњег Бр. 1 тајне политичке и партијске полиције Бауковима у Зрењанину. Прилог 6 је подсећање у вези ове изјаве на стварни ток догађаја укључујући и на овом случају препознату високу сарадњу преко деценија, где је игром случаја судбина породице манипулацијом и заштитом манипулација стварних односа, постала повратним условом потпуног укидања мојих права и правне личности без права на правни лек. Даљњи докази су расположиви, како у погледу одбране личног интергритета, тако и интегритета породице и преминулих чалнова породице, која абсолутно са овом целом заплетеном мрежом хаоса нема никакве везе. Разлози изналажења подлоге у злоупотреби података биће документовани у наставку правног процеса и указаће на суштине од општег недељивог интереса у погледу обавезе доњег минимума демократске и контроле управних и судских власти у погледу обезбеђивања иначе саморазумљивих, загарантованих основних права.

Са уважавањем

Викрор Кос

Руже Шулман 49/16
23000 Зрењанин

У Зрењанину

дана 28. априла 2015г.

 


From: snezana.zikic@poverenik.rs
To: maliperica_91@live.com
Subject: odgovor u predmetu br. 07-00-01329/2015-05
Date: Wed, 15 Apr 2015 10:20:26 +0200

Поштовани, поводом Ваше представке поднете Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у прилогу Вам достављамо одговор.

 

С поштовањем,

Снежана Жикић, овлашћено лице

Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Београд, Булевар краља Александра 15

тел. 011/ 3408-910, лок 339,

факс 011/ 3343-379

www.poverenik.rs

Advertisements

Ништавна одлука вишег јавног тужиоца Зрењанин 23-27.03.2015   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-cJ – кратки линк

erde-007

.

Систем државне (не)правде испред строге тајности – крађа идентитета се брани свим средствима

Tadić - Merkel

Тајна веза са одлукама ВЈТ-ЗР?

Да иза одлуке Вишег јавног тужиоца у Зрењанину стоји сложени механизам заштите под строгом тајношћу, размена манипулисаних података под ознаком строге тајности, вероватно не би нико предпоставио. Постојање и деловање иза ове тајности система које је створено одлуком НСЦ10-2 од 18. јуна 1948 изгледа немогуће, посебно као услов начина рада и одлучивања уз употребу јавног тужилаштва у Зрењанину, јер оно није независно у доношењу одлука у овом случају, већ обавезно испуњавању и спровођењу одлука политичке природе, наравно све на законској основи. Све је могуће на законској основи, свака неистина и доказана манипулација са кривичном поздином постаје недодирљива. Дугачак је био пут уз многобројна негативна искуства која су на крају ипак разоткрила позадину и правни основ одлука негирања права на елементарну егзистенцијалну истину.

Државне и институционалне тајне – међународна сарадња под ознаком строго поверљиво и основна грађанска права

Истинита позадина о којој се иза овог текста о једној небитној одлуци паланачког тужилаштва ради, превазилази Нушића, његовог покојника и сумњиво лице, Гогољеве мртве душе, Тургењеве очеве и синове, Новалиса или нихилизам Волфганга Крауса, да поменем само део концентрације тоталитета нихилизма иза ове контраобавештајне посебне спеицјалне операције у трајању, у којој се налазим без своје воље и знања искључиво из злоупотребе просте личне и породичне егзистенције.

НСЦ -10-2 документ (Труманова доктрина) предвиђа да се поред посебних прикривених операција, оне тако изводе и организују да се не зна ко стоји иза њих, односно да владе и државе организатори истих, посебно америчка и сила победница остају недодирљиве у погледу било какве одговорности. Познато је да ни врхови изабраних власти, њихови највиши функционери нису имали знања или контроле над овим системима. Како је породична судбина искоришћена у једном делу операција и укупних метода ове доктрине преко случаја откривеног посебно заштићеног агента провакатота, да би та пљачка идентитета постала правним условом повратног укидања права и објектом игре деценијама уназад, стоји делом иза одлуке ВЈТ-ЗР. Сваки облик правног лека и пута се сада са сигурношћу и доказима може потврдити забрањује и онемогућава. Не ради се о изузетку, већ правилу вишедеценијског третмана, које је разоткрило делове суштине и забрањене методе иза стварања и начина функционисања – примене доктрине НСЦ-10.

Међународнa, институционално заштићена пљачка личног и породичног идентитета иза кулиса посебних тајних операција као повратни услов вишедеценијског укидања права. 75 година траје у бити исти начин третмана уз све разлике у времену, методолошко понављање искустава и потпуног губитка права без кривице и права на ваљани правни лек – једно од основних грађанских права.

Поруку послао:

Виктор Кос

Руже Шулам 49/16
23 000 Зрењанин

Поштоване даме и господо,

VJT ZR 23.03.2015 Krib. prijava davanja tajnosti

Прилог 1 ВЈТ-ЗР 23-27.03.2015

шаљем Вам у прилогу 1 одлуку Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину добијену 27.03.2015 са датумом одлуке од 23. 03.2015. Молим Вас прочитајте текст и закључите о чему се ради. Када би Вас неко питао да му покушате дати краће објашњење шта је предмет поступка, које кривично дело је пријављено односно одбијено, не би могли дати одговор. Помислили би да се о том предмету кривичног дела већ једном одлучивало и да је ниже тужилаштво одбило кривичну пријаву по истим пријављеним кривичним делима односно починиоцима. Међутим ни једно ни друго не одговара истини, како у формално правном, посебно у материјално правном смислу и значењу отворених питања. Које последице остављају по објекте оваквог безупитног третмана без обзира на знање, делимично знање или незнање носиоца критичних одлука у континуитету егзистенције биће речи у наставку процеса.

Тврдити у правном и реалном значењу нешто што не одговара реалности, ма каква она била, из услова институционалне позиције одлучивања, може бити заблуда из незнања или вољна лаж. Неистина (лаж) је намерна промена садржаја реалности, завршеног времена – прошлости, ма каква прошлост била, како у правном значењу и дејству, исто тако и у реалним основама егзистенције при приближно једнаком грађанско-правном третману. Примера ради, Бог, независно од вредновања и прихватања појма његовог општег универзалног значења у метафизичком, релегиозном или онтолошком значењу може све, али не може да мења прошлост.  Иза одлуке ВЈТ-ЗР се ради о одбрани институционалних измена релевантних чињеница у прошлости. Те институционалне измене, начин њихових промена и последице су у општем значењу предмет кривичне пријаве који се крије иза пар неодређених речи (прилог 1).

Лажност једног суда није за нас још никакав приговор против суда; у томе наш нови језик звучи можда најчудније. Питање је колико он доприноси подстицању и одржању живота, одржању врсте, можда чак неговању врсте; и ми смо у начелу склони тврдњи да су нам најпогрешнији судови (у какве спадају синтетички судови а приори) најпотребнији, да без прихватања логичких фикција, без мерења стварности према чисто измишљеном свету безусловног, самом себи једнаком, без сталног кривотворења света уз помоћ броја, човек не би могао живети — да би одрицање од лажних судова било одрицање од живота, порицање живота. Неистину признати као услов живота, то одиста значи опасно супротстављање уобичајеном осећању вредности; а филозофија која се на то одважи, ставља се већ самим тим с оне стране добра и зла

Фридрих Ниче „С оне стране добра и зла“

п-с- Од оваквих измена реалности уз тако обилату и издашну примену неистине, а имајући и конкретно, лично и породично, али и опште искуство културно-политичког простора којем сви на различите начине припадамо, нико није имао никада било какве користи.

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava direkcija policije Zrenjanin

Прилог 2

И после овог описа не би знали много више, како би дали одговор на питање које се  утужено дело – дела – акти институционалних власти одлуком о одбијању кривичне пријаве ВЈТ-ЗР бране. Које вредности имају врхунски приоритет свеукупне државне и међународне институционалне одбране под ознаком строго поверљиво и зашто. Ово су веома важна и комплексна питања иза одлуке – прилог 1, али се обзиром на укупну тежеину њима нећу бавити, посебно не у брзом саопштењу за јавност.

Правна позадина, посебно у вези стварно пријављеног дела, је сасвим другачије правне природе од навода у одлуци ВЈТ-ЗР. Из овог разлога је одлука правно ништавна, али то није једини и најважнији формално правни услов њене ништавности.

Пажња

У одлуци (прилог 1) се тврди да је о истом предмету кривичне пријаве већ одлучивало основно јавно тужилаштво ЗР и оно је кривичну пријаву одбацило. Међутим ни ово не одговара реалности, јер ОЈТ-ЗР, као и ВЈТ-ЗР уопште немају права да одлучују о конретним утуженим делима супротних закону, за које узгред постоји и кривична одговорност по кривичном закону. Противправна употреба података уопште супротно њиховој намени је забрањена чланом 42 устава Р.С. Чланом 146 кривичног законика Р.С. је одређено кривично дело,  прикупљања, саопштавања, предаје и употребе података супротно закону и уставу. Ставом 3 члана 146 кривичног законика Р.С. је предвиђена казна до 3 године затвора за службено лице – лица која изврше наведено кривично дело противправне злоупотребе података. Ово је једно од  пријављених кривичних дела у трајању.

Значи, ОЈТ-ЗР као и ВЈТ-ЗР нису могли самостално одлучивати, још мање су могли да самостално доносе одлуке. Још мање су могли по својој надлежности одлучивати о предмету под ознакама строго поверљиво које припада искључиво републичком јавном тужиоцу. Али, републички јавни тужиоц је дужан да испоштује одлуке бироа за координацију по члану 13 закона о основама уређења служби безбедности Р.С, а она је политичка и непрекисновена, такође зависна од више политичке воље у „размени манипулација“ и заштити ове пљачке података и идентитета и њихове употребе у строго прикривеним операцијама.

И не ради се уопште о истом пријављеном кривичном делу, већ више њих и одвојено, а сви су супротни закону, значи строго противазконити јер имају за циљ и последицу повреду низа основних грађанских права у трајању и гоне се по кривичном закону поред осталог.

Кривичну пријаву коју је запремило Више јавно тужилаштво у Зрењанину дана 15.04.2014 г. ја нисам подигао пред Вишим јавним тужилаштвом Зрењанин. Зато сам лично отишао у тужилаштво истог дана 27.02.2015 да се уверим о чему се заправо ради, јер манипулације садржајима сличне врсте и са сличним методама нису никакав изузетак већ опште правило сваког процеса одлучивања без дозволе, односно забране прихватања делотворних правних средстава. Оне су откривене у СР Немачкој од деведесетих година, а примењују се од 2007, посебно 2009 посредно и непосредно на конкретан случај у целини у Р. Србији, али је сама злоупотреба и цела конструкција много старијег датума и посредног и непосредног дејства дискриминације супротно члановима 21 Устава Р.С. и члана 3 Устава СРН, односно обевазама из Евр. кон. о осн. грађа. правима и слободама.

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava direkcija policije Zrenjanin 001

Прилог 3

Кривичну пријаву је ВЈТ-ЗР доставила Дирекција полиције, полицијска управа у Зрењанину, одељење криминалистичких послова, 11.04.2014, а ВЈТ-ЗР је предмет завело 15.04.2014 (Прилог 2). Међутим, ја нисам поднео кривичну пријаву одљењу криминалистичке полиције у Зрењанину. Зато сам био изненађен да ме ВЈТ-ЗР уопште обавештава о било каквој кривичној пријави из његове надлежности коју сам ја требао предати и која је још истоветна предмету кривичне пријаве о којем је одлучивало ОЈТ-ЗР, а на које се позива у одлуци о одбијању кривичне пријаве ВЈТ-ЗР. Није уопште истоветна, сасвим супротно, ради се о ради се о битно различитим кривичним делима, а како нисам предао никакву пријаву у Зрењанину, понавља се циркуларни ток гурања целе ствари на локални ниво, који нема ни законску основу ни овлашћења за делокруг и питања у раду републичких органа.

Кривична пријава, која се након инсистирања на добијање њеног садржаја нашла у предмету одлучивања ВЈТ-ЗР, показала са да је поднешена УКП – МУПа РС 15.11.2013 са допуном од 18.11.2013 (Прилог 3), а пријављена кривична дела су сасвим друга од оних у пријави која се спомиње у одлуци ОЈТ-ЗР, а на коју се позива ВЈТ-ЗР.

http://wp.me/P3pD8b-6u    – цео текст кривичне пријаве

Надлежност за ова питања лежи код републичког јавног тужиоца и при институционалним местима одлучивања, савета за нац. безбендост и бироа за координацију. Одељење криминалистичке полиције у Зрењанину, ВЈТ или ОЈТ – Зрењанин, ни по закону обзиром на пријављена дела институционалних носиоца одлука у трајању, ни по месту доношења одлука и конструкција иза ове пријаве (иностранство педесетих година) нису надлежна места истраге. Немају ни капацитете ни законска овлашћења за потребе истраге и установљавања обавезујуће истине.

Основно, односно више јавно тужилаштво у Зрењанину би требали да се упусти иза тајности у методе рада Гладио система, НСЦ (National Clandestine Service) и пресецања са радом тајних служби ЦИА – МИ6-БНД
под окрињем „serves as the clandestine arm of the Central Intelligence Agency (CIA) and the national authority for the coordination, de-confliction, and evaluation of clandestine operations across the Intelligence Community of the United States“. Да је ова операција и конструкција пљачке идентитета настала у овом
NSC 10.2 °1

НСЦ 10-2 /1

систему са повратном заштитом од Станета Доланца тужилаштво наравно није споменуло у опсежним истражним радњама. Или је одељење криминалистичких послова полиције у Зрењанину требало извршити проверу докумената иза тајности и доставити Основном јавном тужилаштву доказе.

Поновљено пребацивање на Зрењанин као што је то учињено од јануара 2011 године је не само неозбиљно, већ указује на намерно стварање препрека из претеране употребе правног и институционалног формализма са унапред одређеним исходом, посебно имајући у виду доле објашњено мериторно место одлуке којој се сви морају подврћи. Претреана употреба правног формализма, злоупотреба права је противна члану 17 европске конвенције и противна члану 6 исте о праву на правично поступање органа власти и суда.

Међутим, остају отворена питања истинитости у вези права одбране из разлога трајне дискриминације, а они указују на веома смишљену и организовану, институционално повезану дискримианцију у трајању из услова функционисања система насталих из НСЦ-10/2 одлуке од 1948 г., а преточену у посебну законску основу СР Немачке која се на овај случај примењује и разменом строго тајних података и њихове заштите доводи до губитка свих права из разлога пљачке података жртве у трајању. – Више извора у обраћању омбудсману – заштитнику грађана Р.С.

Одлука ВЈТ-ЗР је ништавна из формално правног разлога јер су утужени акти институционалних носилаца одлуке у земљи и иностранству у вишедеценијском непрекидном трајању,

NSC 10.2 °2

НСЦ 10-2 /2

Потребно је нагласити посебну чињеницу утуживања противправног акта власти, забрањеног уставима, законима и међународном правном основом као санкционисаних радњи кривичним законима:

  • давања тајности противно одредбама закона о тајности података, кривичног закона, закона о заштити података о личности РС, устава Р. Србије и међународним повељама, утужена је
  • даље противправна употреба података о личности и стварним односима, стварном животу породице. Правна и законска основа је дата у кривичној пријави, допуни од 18.11.2013
  • Скрећем пажњу да се ради о повезивању више противзаконских дела, злоупотреба података и давање тајности, као и одржање препознатог услова повратне дискриминације као права вршења кривичних дела под институционалном заштитом према лицу и породици чији су подаци злоупотребљени без права на правни лек.

У првој пријави су била пријављена лица хаос-агент и његове супруга из разлога давања лажних исказа по овим питањима, без мог знања о злоупотреби података и стварног положаја и постојања уопште правне заштите као вишеструких агената – провокатора. Ширење дезинформација, претње и пљачке под неразјашњеним посебним правним условима под сталним дејством изузећа доказних поступака тек су поставила питање могуће позадине.

NSC 10.2 °3

НСЦ 10 – / 3

Да се ради о хаос-агенту са посебним правним положајем и заштитом, да је заштићен и у СФРЈ све време до данашњих дана, као и у иностранству као вишеструки агент откриће се тек од 2012. Управо је из тих разлога, а препознајући постојање посебног поступка под тајношћу и нереаговања или институционалне ћутње у трајању поднешана кривична пријава против акта давања или продужавања тајности у вези конкретне позадине, поред осталог вршења противправних до кривичних радњи и у земљи и у иностранству.

Не постоје никакве истражне радње, већ се примењује стриктна одредба забране истраге и установљавања чињеница из услова тајности и услова размене података са иностранством. Зато је утужена тајност на ову конструкцију, односно једнострану трајну, заштићену противправну злоупотребу података, што је тешка повреда права, јер су моја права и правна личност, равноправни грађански положај трајно укинути, а ради се о основним грађанским и људским правима. Долази се до абсурда у заменама теза из институционалне организације и заштите злоупотребе података, кривице, чињења, нечињења из услова строго тајне операције. Пошто не постоје абсолутно никакве везе, нити било каква сарадња са било којом тајном организацијом или службама из ултимативних разлога и етичких принципа личног живота, а исто важи за породицу у целини која је оштећена, постајем обезправљен из разлога крађе сопственог и породичног идентитета под тајношћу као основом повратног трајног укидања или оштећења низа грађанских и основних права, све време и у земљи СФРЈ до данас и у иностранству, да би након препознавања и указивања на противправност услова повратне дискаримианције кроз укидање низа права све било поново проглашено тајном.

Постоје парадокси (конструкције конкурентског права под тајношћу) који дозвољавају да се строге противаконитости претворе у законит рад

ВЈТ-ЗР, као што је већ примећено у раду ОЈТ-ЗР је дужно да извршава политичке или неке друге одлуке бироа за координацију савета за националну безбедност.

Самосталност републичког јавног тужиоца односно његове јавнотужилачке функције и рада искључиво на основу устава и закона у гоњењу починиоца кривичних и других кажњивих дела, као и функција предузимања мера за заштиту уставности и законитости  дефинисане чланом 156 устава Р.С,, губе важност под  условима дејства воље одлука савета за нац. безбедност односно бироа за координацију на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности РС. Републички јавни тужилац је дужан да као члан бироа за коодринацију (члан 12) савета за нац. безбедност спроведе одлуку савета односно бироа за координацију (члан 13). То исто важи и за остале чланове бироа за координацију, полицију, информативне службе безбедности, али и остале државне органе и институције. Поред тога члан 19 истог закона и члан 38 закона о тајности података РС, а такође у вези са члановима 15 и 29 о страним тајним подацима,, одређују да је заштита тајности, метода прикупљања и заштита података у обавештајној и контраобавештајној активности, заштита агената са прикривеним идентитетом итд. предмет посебне заштите. Али, управо овде лежи утужено давање и продужавање тајности у вези начина, трајања и последица из противправне употребе – институционалне злоупотребе података под строгом тајношћу у земљи и иностранству и губитак правне личности кроз оштећење или губитак основних и грађанских права. Укидање тајности је предеуслов за правичан поступак утврђивања релевантних чињеница, јер је изостанак правичних поступака под дејством тајности и указао на позадину злоупотребе деценијама уназад.

Прочитајте молим Вас још једном одлуку – прилог 1 и покушајте да предпоставите шта је то што се тајношћу брани, а шта је то што је под тајношћу што се ограничава, напада и онемогућава, а у погледу обавеза јавнотужилачких функција на основу устава члан 156 и закона Р. Србије, имајући у виду и подписане међународне акте, уговоре и повеље. Све ово у вези члана 21 устава Р.С и у вези основног људског и грађанског права, равноправности пред правдом и законом и забране непосредне и посредне дискриминације. Иза одбијања кривичне пријаве се ради о институционалној вољи одржавања и наставка дискриминације у трајању и тешке повреде једнакости пред законом и уставом.

Следећи битни детаљ

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava prilog predsed RS 10.05.2011

Прилог 4

Прилог 4 се нашао у документима ВЈТ-ЗР, обраћање служби председника од 7.октобра 2013г. У бити се ради о подсећању на допис служби председника, председнику као председавајућем савета за нац. без. и секретару биро за координацију савета од 10.05.2011 г. За време „обраде“ кривичне пријаве која је дошла у надлежност ОЈТ-ЗР, примећујући дејство тајности, обраћам се надлежном месту контроле и одлучивања о противправности тајности на основу закона и чињеничног стања и доказа, а знајући постојање дејства тајности под „нечијим давањем имунитета“ на предмет прве кривичне пријаве од 9.11.2010 г. Препозната строго тајна институционална конструкција и институционално дејство тајност су откривене јавности и за њих важност престаје не само објављивањем (члан 16 тачка 5 закона о тајности података), много више из разлога њене трајне противзаконитости и повратног тешког дискриминатирског дејства (супротно забрани давања тајности на основу члана 3 закона о тајности података, злоупотреба службеног положаја противно забарни прикривања противправних и кривичних дела). Још више, из разлога њене употребе и последица супротне закону, уставу и недељивом интересу било чијег општег јавног интереса, све време трајања ове конструкције и њене примене. Зашто се овај допис не налази уместо дописа (прилог 4 и 5), је интересантно недокучиво питање. Кривични законик Р. Србије члан 316 одевање државне тајне у тачки 6 у вези тачке 5  јасно одређује забрану и престанак тајности које су усмерене на повреде загарантованих основних грађанских права, прикривање кривичних дела или оне документе и процесе у трајању које су штетне по  интересе Р. Србије и угрожавање уставног поредка. Поред доказиве тешке трајне повреде загарантованих основних права, прикривање вршења кривичних дела, постоји и угрожавање посебних инетерса и уставног уређења не само Р. Србије, већ у рефлексији и континуитету трајања целе строго тајне операције истих тих вредности било чијег посебног општег интереса . У истом смислу се позивам на члан 369 тачка 5, одавање службене тајности, кривичног законика Р. Србије, понављајући скретање пажње на минимум, општег и недељивог интеерса сваког уставно-правног система односно државе и интересе унија или међународне заједнице у цеини

Допис од 10.05.2011 председнику републике није након примопредаје дужности новом председнику постојао у архиви председништва републике и тиме није ни обрађиван, а помоћник председника у време мај 2011 – надаље, Гос. Јордан Живановић, у међувремну пензинисан, је радио на случају у домену својих надлежности, али осим овог усменог сазнања нисам добио никакво обавештење или објашњење. Нестајање предмета из архива иначе је уобичајена пратња, неписано правило овог случаја, посебно узимајући остале интересе и целу позадину у обзир. Ова питања за сада прекорачују границе отворених правних питања и заслужују посебну одговорну анализу. наравно, из недељивог и општег минимума јавног интереса сваког уставно-правног система или уније у целини.

Неки детаљи у времену (не)обарде поднешене прве пријаве од априла 2009

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava prilog predsed RS 10.05.2011 - 2

Прилог 5

Прва кривична пријава која се спомиње од стране ВЈТ-ЗР (прилог 1) је поднешена априла 2009г у Р. Србији. Налазим се у Србији од децембра 2008. Одлазим за СРН јуна 2009 и дочекује ме одлука службеног суда у Новом Улму о укидању мојих права, установљењу од стране тајних политичких служби наводне психичке болести – параноидне шизофреније. Болест је требала бити установљена кроз непотојеће вештачење Др. Дитмана. Др. Дитмана никада нисам ни срео ни видео, није било никаквог вештачења, осим покушаја изнуде коју сам повезао са мерама заштите у вези тада још нејасне поздине која је горе делом и на доле датим интерент страницама дата на увид. Претходно одобравање исказа пред судом није постојало, а наводи се да је са мном обављен разговор јануара 2009. Немогуће јер сам тада у Зрењанину. Улажем приговор и не добијам решење у вези навода о непостојању прегледа, о непостојању и немогућности давања било каквог исказа и подсећам на преознату, трајну забрану давања било каквог исказа у смислу изјашњавања и давања доказа пред судом или у смислу правно дате изјаве са свим последицама. Настаје једна веома тешка лична ситуација, акутна наступајућа претња губитка слободе и принудног стационирања без учињеног икаквог кривичног дела из разлога злоупотребе личне и породичне егзистенције. Тада јуна 2009 ми је позната манипулација пореклом, али не и димензије и врста, примена итд целе конструкције.

Ко је у време сарадње српских и немачких власти у ово време као психолог који своја стручна знања користи у политици могао да ради на основу чланова 12 и 13 закона о уређењу основа службе безбедности и на основу закона о тајности података и међународне сарадње и размене манипулисаних података на оваквом правичном поступку ради скривања истине иза државних тајности о злоупотреби деценијама у иностранству, без знања и воље оштећених?

erde-007

.

Tadic karik У горњем интервју, је постављено питање „да ли има нешто што је важно за државу и народ што се учини, а да се не сазна садржај“.
Одговор је, Да и никада ће се неће сазнати, о томе не треба говорити у јавности. (24:05)
Тврди се да (31:16) у политици није све дозвољено, да постоји веза између политике и знања психологије, што заједно са тајнама које се никада неће сазнати стоји у супротности са питањем давања тајности на операције и заштите извршених криминалних радњи од лица под посебном заштитом у земљи и иностранству (обе кривичне пријаве настале у откривању деловања посебних тајности).
Иза вела тајности у оваквим посебним пољима наизменичног дејства непрегеледних и неутврђених ситница живота где су нестајали људи, групе, читави народи деценијама уназад, постоји и морално и уставно-правно право и обавеза на истину која сваку појединачну или колективну судбину уређује на начин који целини егзистенције човека, групе, народа и човечанства даје право на слободу у елементрано предпостављеној равноправној егзистенцији пред националним и међународним правом, без забране утврђивања метода рационалне примене сукоба интереса и стварања конфликта савести и конфликата међу појединцима, групама и народима коју такву слободу чине немогућом под формално правним признањем њене слободе у кавезу тајности, где појединац или група постају затворена тајност нечијом другом, потпуно туђом вољом у име уставности и законитости која такву слободу дефинише дискриминацијом.

.  .  .

Независност тужилаштва не постоји

Правни основ потпуне зависности , као у конкретном случају ВКТ-ЗР је поред неопозивог испуњавања одлуке носилаца права политичког одлучивања омогућеног на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења основа безбедности Р.С., занчи конкретно бироа за координацију и савета за националну безбедност у то све време од 2007 године, закон о тајности података и примена мера према измењеним подацима са иностраним службама, организацијама и државама.  Томе посредним путем делује дискриминаторска одлука забране утуживања кривичног дела злоупотребе података у конкретној тајној опарацији и конструкција вишеструког агента провокатора са измењеним идентитетом. Како се управо ова поздина и њене противправне злоупотребе утужује, дејством забране кроз примену правне основе под тајношћу у размени са иностранством где је и настала конструкција и пљачка идентитета, забрањује се правни пут и утуживање откривене злоупотребе.

Tadic karik У емсији Пресинг Н1 – инфо један највиши функционер изјављује да никада није узимао утицај на рад државног јавног тужилаштва, а фебруара 2014 исти изјављује у емисији 1-Српске ТВ у емисији „Став Србије“ да је узимао утицај на рд јавног тужилаштва. Чему уопште полемика око питања узимања утицаја на рад државног зужилаштва када је управо изменама закона и доношењем нових повређен уставни принцип независности тужилаштва као у овом конкретном случају у трајању, а ради одржавања и продужавања тајности који су строго усмерени на најтеже, трајне повреде права и егзистенције у целини?

Препознато подизање политичког новоа уопште не мже и не сме утицати на суштину отворених правних питања и установљивања обавезне истине.  Висина и трајност заштите ове целе конструкције само указује рефлективно на величину и трајање различитих изнуда и мешања у лични, приватну и социјалну организацију живота, још једно битно основно, а укинуто грађанско право. Политичка позадина или даљња злоупотреба овог случаја указује на саму идеју његовог настанка давних педесетих година. Стварање хаоса и конфликтних линија применом метода изнуда у различитим односима. Мој циљ, а тиме остајем искључиво веран принципима и вредностима злоупотребљене породице, као и стварне социјалне средине у којој је опстајала јесте управо супротан. Развој и унапређење основа институционалног и правног система који ће свакоме обезбедити онај ниво слободе и загарантованих права који је мени, игром случаја и начином злоупотребе личног и породичног идентитета остао ускраћен.

Даљње информације са тим у вези и таквим циљем ће следити,

Хвала на пжњи, са добром вољом

Виктор Кос

——————————————————————–

Зашто заштитник грађана Саша Јанковић одбија сваки контакт у вези притужбе:

Трајно институционално ћутање заштитника грађана

Подесћање на притужбу од 24.12.2014 – линк

http://wp.me/P3pD8b-cs  – притужба и подсећање омбудсману од 25.03.2015

Позната строго тајна документа о посебним прикривеним операцијама у којима је своје место нашао хаос-агент „Лаци“ налазе се делом у обраћању омбудсману од 23.03.2015-

Саша Јанковић Омб.

Омбудсман без гласа игнорише обраћање

18.09.2012 је обавештено надлежно место СРН о позадини и противзаконитости и противуставности сваке тајности. Исто ВЈТ-ЗР је 19.09.2012 донело одлуку о одбијању жалбе на рад основног јавног тужилаштва из разлога изузимања истраге пријављених кривичних радњи, прихватања доказа и уништавања доказа под дејством државних тајности. По члану 13 ЗоОУСБ РС (више на линковима) тужилацје обавезан да испуни одлуку бироа за координацију савета за нац. безбедност. Шта је предмет био први пут – кривична пријава против лица који ће се показати заштићеним сарадницима служби у иностранству и земљи. Шта је у вези прилога 1. Утуживање давања тајности противно уставу чл. 42 у вези члана 21 и противно забрани давања тајности ради прикривања кривичних или противправних дела. А, зашто имам овакав третман? Из пљачке сопствене и породичне нулте егзистенције.

Ово су мање интересантни детаљи, јер лупања кола, крађе, провале у стан, уништавање или крађа докумената у трајању су мање интересантна од онога што из разлога времена и ограниченог места захтева уређенији приказ.

Имате ли питања, радо ћу Вам одговорили и дати даљње доказе и информације из општег недељивог јавног интереса.

https://viktorkoss.wordpress.com/  на српском језику

https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

——————————————————————————————————

Пријава кривичног дела давања противуставне и противправне државне и службене тајности

Von: Viktor Koß (maliperica_91@live.com)
Gesendet: Freitag, 15. November 2013 22:36:44
An: ukp@mup.gov.rs (ukp@mup.gov.rs)

Пријава кривичног дела давања противуставне и противправне државне и службене тајности

Управи криминалистичке полиције МУПа Републике Србије

Пријава кривичних дела

Пријаву кривичних дела поднео електронским путем:
Виктор Кос
Руже Шуламна 49/16
23000 ЗРЕЊАНИН
Лична карта:
Регистарски број: 315648
Лични број: 250 795 785 0035

Кривично дело које се пријављује:
Давање државних и службених тајности ради прикривања услова и последица у вршењу кривичних дела, као и извршених кривичних дела у иностранству и земљи (бивша СФРЈ) до данас лица пријављених кривичном пријавом од априла 2009 године и понављањем кривичне пријаве од 19.07.2010 године (више у прилозима), јесте кривично дело кажњиво по §§ 35 – 234 – 359 Кривичног законика републике Србије.
Држање под тајношћу, продужења тајности, давање нових тајности у погледу институционалног прикривања кривично правно релевантних чињеница, одбијање пријема доказа, уништавања и уклањања доказа, уништавање архивских података, измене садржаја истих, избегавање вредновања утврђених чињеница постојања злоупотребе личних и породичних података у конструисању лажног, прикривеног, делимичног идентитета конкретног лица Радислава Баукова – „Лација“ као заштићеног бившег сарадника више делова посебних служби безбедности у земљи и у иностранству јесте кривично дело.

Прикривањем кривичних дела додељивањем или одржавањем тајности на доказни поступак, забрану доказног поступка и лажна оптуживања, улазак у заштићена језгра приватне организације живота и даље вршење утицаја на приватну и социјалну средину под тајношћу у иностранству и земљи употребом тајних политичких полиција, а ради заштите чињенице постојања посебног, институционално заштићеног статуса пријављених лица у вршењу кривичних дела преваре, пљачке, утаје пореза, организације услова ликвидације и претње ликвидацијама сведоцима и лицима који су препознали криминалне радње заштићене различитим облицима институционалне тајне заштите и механизмима њиховог деловања јесте кривично дело.
Члан 42 Устава Р.С одређује заштиту података о личности и забрану злоупотребе истих података. Злоупотреба података о личности, злоупотреба о чињењу и нечињењу оштећених из разлога противправне, институциобално заштићене трајне злоупотребе података и чињеница у формирању привидног прикривеног идентитета агента, абсолутно заштићених агената сарадника више тајних служби са прикривеним делимичним идентитетом, злоупотребе и манипулације претрпљеним личним и породичним губицима очевих родитеља итд. је уграђена бар од шездесетих година без знања и без воље оштећених у стварање привидног контраобавештајног идентитета и посебне операције из таквог положаја пријављеног лица на тлу СРН. Радислав Баукова – „Лаци“ је у оквиру посебних закона у вези права припадника или лица са посебним статусом од стране стационираних група, савезничких трупа на тлу СРН имао реалну заштиту вршења иначе кривичним и осталим законима санкционисаних радњи. Закони и одредбе настале из следећих правних аката и уговора НАТО трупа и државе СРН:

http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Nordatlanti.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/NATO-Truppe.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Zusatzabkom.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Unterzeichn.htm

Са тим у вези посебно у погледу реалног правног положаја скрећем пажњу на Закон о уговору између страна Северноатлантског савеза од 19. јуна 1951 о правном положају њихових трупа и припадника истих у различитим облицима посебне заштите, као и додатних одредби од 3 аугуста 1959. (Закон о НАТО-статутату трупа и додатне одредбе од 18.аугуста 1961.*

*Gesetz zu dem Abkommen zwischen den Parteien des Nordatlantikvertrags vom 19. Juni 1951 über die Rechtsstellung ihrer Truppen und den Zusatzvereinbarungen vom 3. August 1959 zu diesem Abkommen (Gesetz zum NATO-Truppenstatut und zu den Zusatzvereinbarungen)1  vom 18. August 1961 (BGBl. II S. 1183)

Наставак кривичне пријаве – линк:

http://wp.me/P3pD8b-6u 

У Зрењанину 18. новембра 2013
Виктор Кос

Министар МУП Р. Србије Ивица Дачић – 7.7.`08 – 27.4.`14

Све време је био поред Тадића, министар Дачић и секретар бироа преминули Ракић. Једном рекох, колико Ракић има година, толико ја носим на леђима ову игру да бих је препознао у много ширим играма и трагедијама у трајању.

„Изричито бих замолио да Кабинет министра и министар буду обавештени о садржајима“



Са поштовањем

Виктор Кос

—————————————————————————————————————————————————————————————————-

Rezultat slika za Информер лого Порука коју сте добили 26.03.2015 са мањим исправкама. Политичка позадина не постоји. О томе се уопште не ради. Ради се о уређењу система и начину усаглашавања правних система у евентуалној демократски уређеној ЕУ и Републици Србији, али и СРН и осталим старим демократским чланицама, јер постоји опасност губитка реалне демократске, управне и судске контроле у различитим облицима који су усмерени не само против појединаца или група без икаквог повода и разлога или као у овом драстичном случају из злоупотребе већ злоупотребљене и обезправљене егзистенције, већ из општег јавног интереса у контролним механизмима парламента, упарве, суда и независности поделе власти. Сувише се игра и натеже на различитим нивоима што спутава ефикасну, продуктивну, стваралачку енргију грађана и становништва.
From: maliperica_91@live.com

To: redakcija@informer.rs
Subject: Državne i inostrane ostale tajne – procesi u toku
Date: Thu, 26 Mar 2015 21:17:09 +0100

Insajder Tim d.o.o.

Terazije 5/7 11000 Beograd
Tel: 011 / 6555 – 261
redakcija@informer.rs

—-

Poruku poslao

Viktor Koss

Ruze Sulman 49/16
23000 Zrenjanin

+381 23 523 954

Rezultat slika za Информер лого Информер – Београд

Били сте од 2012 г. три пута е-мејлом информисани о садржајима давања на увид јавности, као и утуживања препознатих државних тајности, односно под њима злоупотребе личних и породичних података у посебно заштићениј конструкцији употребе агента провокатора „Лација“ од 60их у иностранству (СРН). Ради се о једностраној операцији из система Гладио – „тајне мреже“ поред осталог у СРН која је агента са привидним, прикривеним идентитетом третирала на основу члана 38 додатног уговора о правима припадника НАТО-трупа или лица у том својству од 51-59-67 г. и Г-10 закона од 1968. Право вршења низа кривичних дела под реалном институционалном заштитом.

Мени ће ова конструкција постати основом укидања правне личности и повратне дискриминације у трајању применом специјалних метода тајних служби. Цела операција се протеже на почетак седамдесетих и заштиту и креационизам Станета Доланца у заштити поред осталог ове конструкције и организације мрежа у узимању утицаја на лични и породични живот. Комплексна прича, која је позната УДБАшима, али наравно сви ћуте.

ИНТЕРЕСАНТНО је да се иза ове личне трагедије крије веома јака веза УДБЕ Словеније СДВ са Гладио – „тајним мрежама“ НАТОа и даље сложене везе ка централним местима оперционализације Труманове доктрине. Ово је један део историјске тематике, а други јесте утуживање препознатог стања, укидање мојих грађанских права и више од 40 година под посебним утицајима и упливима тајних служби у креирању приватне и социјалне организације живота (основна права по обичајном закону, али и датој уставно-правној и међународној основи). Како је операција заштићена 100%, а СРН је обавезна да по сваку цену чува тајност ове конструкције и употребе агента са привидним прикривеним идентитетом, постоји тајна сарадња са Р. Србијом од 2007 на овом случају. Ради се заправо о наставку заштите и веза које су ишле према Станету Доланцу од седамдесетих година.

Борис Тадић је на овоме градио део своје политике, јер служба канцелара је та која у оваквим случајевима одобрава сарадњу – размену података под посебним условима који узгред напоменуто нису испуњени – члан 7а Г-10 закона СРН). Вучић сада наставља у принципу започету сарадњу и обавезе од 2007 у својству секретара бироа за координацију. Значи позадина има високи политички ниво. Из тог разлога који сам препознао од 2006 и 2007, да не заборавимо ломове и нападе који су трајали све време, дајем целој ствари посебну озбиљност, али и своју одлуку о разрешењу многих виталних и важних питања иза тоталитета развоја целог система од 1948 године до данас. Важно је напоменути да су кључна питања у вези злоупотребе идентитета и података о породици отворени као правно нерешно питање и тиме повратни услов трајне тешке дискриминације.

Поред тога браним лични интегритет, истину и посебно истину о породици која је у овој игри на бруталан начин злоупотребљена. Рационални систем се своди на начин функционалне употребе одељења за специјалне прикривене операције МИ6, ЦИА, али и дела УДБЕ односно пре свега Доланца у овом оперативном троуглу наизменичних веза и утицаја са јасним циљевима и пројекцијама још од 60их.

Утужује се давање и продужавање тајности правним средствима која ми стоје на располагању, јер под посебним законима ја губим сва права, правну личност и право утуживања узрока оваквог стања, наиме крађу и злоупотребу сопствене егзистенције (услов из члана 13 Г-10 СРН и међусобне размене тајних података у вези заштите злоупотребе података уграђених у целу операцију).

Скоро потпуно ишчезла породица, која је постала објектом ове тајне операције из разлога злоупотребе њене судбине деценијама уназад је реално уз све уважавајуће разлике била и остала под вишеструким притиском и изнудама ускључиво из разлога основне егзистенције. Низ детаља тек ће оставити немим ширу јавност, а ово чиним из недељивог, заједничког минимума интереса било које социјалне средине и било ког уставно-правног система. Државе подписнице заједничке законске регулативе која се примењује, САД, В. Британија, Француска и остале НАТО-земље подписнице уговора су обевештене, односно биће обавештене о забрани конкретне операције. За ово постоји и законска основа из самих рестриктивних правних услова, члан 38 став 1 последња реченица додатног уговора о правима стациониарних трупа, њихових припадника или лица у том својству (Хаос-агент-провакатор „Лаци“) на тлу СРН. Закон је од 51 – 59 – 61 године.

Имам 58 година и уништен живот, али и даље потпуну духовну и интелектуалну кредибилност, довљно знања и капацитета да упркос свим нападима (тотално уништење егзистенције) ствар довдем до краја из недељивог, било чијег интереса. Од личне и тешке породичне трагедије нећу дозволити да се направи нова политичка или нека друга лакрдија, а докази су такви да ће и одељења специјалних операција имати довољно да информишу и размишљају о свим последицама оваквих игара. Наставак следи, а доле су процеси у току или који обележевају овај последњи период. Сасвим доле су линкови ка страницама у вези притужбе омбудсману, кривичне пријаве МУПу од 15. 11. 2013 и даље на немачкој страници, подаци дати контролним телима немачког бундестага. Потпуна институционална ћутња и дата укратко правна основа опредељује правни пут ка уставним судовима. Иначе у међувремену је јасно да постоји политички шири договор о наставку опструкције употребе правних средстава и дозвољавања правичног поступка, чак шта више употреба било ког правног лека независно од у међувремену познатих чињеница тајним службама и делу медија. Медији, као и Ви су потпуно повучени и ћуте, тако да не очекујем ни од Вас посебну реакцију у следећем времену.

https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

https://viktorkoss.wordpress.com/

….

Rezultat slika za Информер лого Sa Fejsbuka informacija – redakciji lista „Informer“

  • Šta je decenijama pod institucionalnom državnom tajnom?
  • Zašto je Tadić svu arhivu sa ovim slučajem napravio nepostojećom?
  • Zašto kancelarija saveta za nac. bezbednost daje naloge za brisanje elektronske pošte?
  • Zašto su D. Šutanovac i kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost u više navrata brisali svoju poštu iz mog e-mail-boxa?
  • Zašto povеrenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ćuti?
  • Zašto ćute G-10 komisija i PKGr., kontrolna tela nemačkog bundestaga?
  • Zašto je zabranjen svaki iskaz pred sudom i doneta zabrana utuživanja prepoznatog stanja pljačke identiteta i stvarne porodične sudbine u konstrukciji agenta-provokatora „Lacija“
  • Kakve veze su postojale od sedamdesetih između Dolanca – P2 – Gladia u vezi ovog slučaja i kako se „upravljalo“ i pripremao haos devdesetih?
  • Zašto je Saša Vukadinović postao savetnikom Pajtića?
  • Zašto Čanak i Tadić imaju koaliciju i pored ostalih parlamentarnih stranaka ćute?
  • Zašto su svi prigovori i sva pravna sredstva pod institucionalnom ćutnjom?
  • Koja je uloga „mreže ćutanja“ iz Trumanove doktrine, saradnja Gelen-grupe i bivših pripadnika sistema rajha sa CIA, Alanom Dalsom i Wizlerom – šefovima CIA i šefovima prikrivenih operacija do danas?
  • INFORMER – hoće istinu – stoji na dlanu ne samo informeru i svi ćute, zašto?
  • Ombudsmanu – Saši Jankoviću, kao i pokrajinskom i gradskom ombudsmanu je upućena pritužba. U međuvremenu kao neki odgovor je ova odluka VJT-ZR.
  • Predviđeni odštetni zahtev u visini nenadoknadive štete koja je činjena u „igri bez pravila“ više od sedamdeset godina
  • http://wp.me/P3pD8b-cs
 http://wp.me/p3pD8b-cJ

Закон о слободном приступу инфомацијама од јавног значаја Републике Србије   Leave a comment

erde-007

Скупштина Себије лого

Закон о слободном приступу инфомацијама од јавног значаја Републике Србије

  • Srbija grb
 („Sl. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuju se prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za informacije od javnog značaja (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Informacija od javnog značaja

Član 2

Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo, lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

Organ javne vlasti

Član 3

Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:

1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ);

2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.

Zakonske pretpostavke o opravdanom interesu

Član 4

Smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona, postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti, smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona postoji, osim ako organ vlasti dokaže suprotno.

Sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja

Član 5

Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna.

Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Načelo jednakosti

Član 6

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol i slično.

Zabrana diskriminacije novinara i javnih glasila

Član 7

Organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo zahtev, tako što će samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Ograničenja prava

Član 8

Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.

Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.

II ISKLJUČENJE I OGRANIČENJE SLOBODNOG PRISTUPA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

Život, zdravlje, sigurnost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje i tajna

Član 9

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time:

1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;

2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje;

3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose;

4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;

5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

Informacija od javnog značaja u posedu organa vlasti koja je već dostupna javnosti

Član 10

Organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako se radi o informaciji koja je već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, organ vlasti će u odgovoru na zahtev označiti nosač informacije (broj službenog glasila, naziv publikacije i sl.), gde je i kada tražena informacija objavljena, osim ako je to opštepoznato.

Osporavanje objavljene informacije od strane organa vlasti

Član 11

Ako organ vlasti ospori istinitost ili potpunost informacije od javnog značaja koja je objavljena, saopštiće istinitu i potpunu informaciju, odnosno omogućiće uvid u dokument koji sadrži istinitu i potpunu informaciju, osim u slučajevima iz čl. 9. i 14. ovog zakona.

Razdvajanje informacija

Član 12

Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.

Zloupotreba slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja

Član 13

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija.

Privatnost i druga prava ličnosti

Član 14

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:

1) ako je lice na to pristalo;

2) ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši;

3) ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.

III POSTUPAK PRED ORGANOM VLASTI

Zahtev za obaveštenje, uvid, izdavanje kopije i upućivanje

Član 15

Tražilac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: zahtev).

Zahtev mora sadržati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži.

Zahtev može sadržati i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije.

Tražilac ne mora navesti razloge za zahtev.

Ako zahtev ne sadrži podatke iz stava 2. ovog člana, odnosno ako zahtev nije uredan, ovlašćeno lice organa vlasti dužno je da, bez nadoknade, pouči tražioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu uputstvo o dopuni.

Ako tražilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema uputstva o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, organ vlasti doneće zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog.

Pristup informacijama organ vlasti dužan je da omogući i na osnovu usmenog zahteva tražioca koji se saopštava u zapisnik, pri čemu se takav zahtev unosi u posebnu evidenciju i primenjuju se rokovi kao da je zahtev podnet pismeno.

Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu.

Postupanje po zahtevu

Član 16

Organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Kopija dokumenta je upućena tražiocu danom napuštanja pisarnice organa vlasti od koga je informacija tražena.

Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.

Ako organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1. ovog člana obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da o tome, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, obavesti tražioca i odredi naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema zahteva, u kome će tražioca obavestiti o posedovanju informacije, staviti mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, izda mu, odnosno uputi kopiju tog dokumenta.

Ako organ vlasti na zahtev ne odgovori u roku, tražilac može uložiti žalbu Povereniku, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se u službenim prostorijama organa vlasti.

Tražilac može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju izvrši u drugo vreme od vremena koje mu je odredio organ od koga je informacija tražena.

Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, omogućiće se da to učini uz pomoć pratioca.

Ako udovolji zahtevu, organ vlasti neće izdati posebno rešenje, nego će o tome sačiniti službenu belešku.

Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimično obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja.

Naknada

Član 17

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju je besplatan.

Kopija dokumenta koji sadrži traženu informaciju izdaje se uz obavezu tražioca da plati naknadu nužnih troškova izrade te kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja.

Vlada propisuje troškovnik na osnovu koga organ obračunava troškove iz prethodnog stava.

Od obaveze plaćanja naknade iz stava 2. ovog člana oslobođeni su novinari, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi obavljanja svog poziva, udruženja za zaštitu ljudskih prava, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi ostvarivanja ciljeva udruženja i sva lica kada se tražena informacija odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, osim u slučajevima iz člana 10. stav 1. ovog zakona.

Poverenik prati praksu naplaćivanja naknade i oslobađanja od naknade i upućuje preporuke organima vlasti radi ujednačavanja te prakse.

Stavljanje na uvid i izrada kopije

Član 18

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se upotrebom opreme kojom raspolaže organ vlasti, osim kada tražilac zahteva da uvid izvrši upotrebom sopstvene opreme.

Organ vlasti izdaje kopiju dokumenta (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) koji sadrži traženu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi, a kada je to moguće, u obliku u kome je tražena.

Ako organ vlasti ne raspolaže tehničkim mogućnostima za izradu kopije dokumenta u smislu stava 2. ovog člana, izradiće kopiju dokumenta u drugom obliku.

Ako organ vlasti raspolaže dokumentom koji sadrži traženu informaciju na jeziku na kojem je podnet zahtev, dužan je da tražiocu stavi na uvid dokument i izradi kopiju na jeziku na kojem je podnet zahtev.

Prosleđivanje zahteva Povereniku

Član 19

Kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju, proslediće zahtev Povereniku i obavestiće Poverenika i tražioca o tome u čijem se posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi.

Postupanje Poverenika po prosleđenom zahtevu

Član 20

Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li se dokument koji sadrži traženu informaciju na koju se zahtev odnosi nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev.

Ako utvrdi da se dokument iz stava 1. ovog člana ne nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev tražioca, Poverenik će dostaviti zahtev organu vlasti koji taj dokument poseduje, osim ako je tražilac odredio drugačije, i o tome će obavestiti tražioca ili će tražioca uputiti na organ vlasti u čijem posedu se nalazi tražena informacija.

Način postupanja iz stava 2. ovog člana, odrediće Poverenik u zavisnosti od toga na koji će se način efikasnije ostvariti prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Ako Poverenik dostavi zahtev organu vlasti iz stava 2. ovog člana, rok predviđen članom 16. ovog zakona počinje da teče od dana dostavljanja.

Ostale odredbe postupka

Član 21

Na postupak pred organom vlasti primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje se odnose na rešavanje prvostepenog organa, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

IV POSTUPAK PRED POVERENIKOM

Pravo na žalbu

Član 22

Tražilac može izjaviti žalbu Povereniku, ako:

1) organ vlasti odbaci ili odbije zahtev tražioca, u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje ili drugi akt;

2) organ vlasti, suprotno članu 16. stav 2. ovog zakona, ne odgovori u propisanom roku na zahtev tražioca;

3) organ vlasti, suprotno članu 17. stav 2. ovog zakona, uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije;

4) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju na način predviđen članom 18. stav 1. ovog zakona;

5) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno ne izda kopiju tog dokumenta na način predviđen članom 18. stav 4. ovog zakona ili

6) organ vlasti na drugi način otežava ili onemogućava tražiocu ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, suprotno odredbama ovog zakona.

Protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može se izjaviti žalba.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom, o čemu sud po službenoj dužnosti obaveštava Poverenika.

Rešavanje Poverenika po žalbi

Član 23

Na postupak pred Poverenikom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje se odnose na rešavanje drugostepenog organa po žalbi, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Član 24

Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana predaje žalbe, pošto omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu.

Poverenik odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena i izjavljena od strane neovlašćenog lica.

Organ vlasti dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama predviđenim ovim zakonom.

Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kada utvrdi da je žalba osnovana.

Ako organ vlasti, nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, tražiocu omogući pristup informacijama ili po zahtevu odluči, Poverenik će doneti zaključak i obustaviti postupak po žalbi. Postupak po žalbi se obustavlja i kada tražilac odustane od žalbe.

Odlučivanje Poverenika u vezi sa merama za unapređenje javnosti rada

Član 25

Poverenik može po prijavi ili po službenoj dužnosti da donese rešenje kojim utvrđuje da organ vlasti, osim organa iz člana 22. stav 2. ovog zakona, nije izvršio svoje obaveze predviđene ovim zakonom i da mu naloži mere za njihovo izvršenje, pošto prethodno omogući organu vlasti da se pismeno izjasni.

Prijava iz stava 1. ovog člana ne može se podneti u slučajevima kada je ovim zakonom predviđeno pravo na žalbu.

Utvrđivanje činjeničnog stanja od strane Poverenika

Član 26

Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja rešenja iz čl. 24. i 25. ovog zakona.

Povereniku će, radi utvrđivanja činjeničnog stanja iz stava 1. ovog člana, biti omogućen uvid u svaki nosač informacije na koji se ovaj zakon primenjuje.

Pravni lek protiv rešenja i zaključka Poverenika

Član 27

Protiv rešenja i zaključka Poverenika može se pokrenuti upravni spor.

Upravni spor povodom ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je hitan.

Obaveznost i izvršenje rešenja Poverenika

Član 28

Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.

Administrativno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje.

Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom.

V IZBOR, POLOŽAJ I NADLEŽNOST POVERENIKA

Sedište Poverenika

Član 29

Sedište Poverenika je u Beogradu.

Izbor

Član 30

Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština), većinom glasova svih narodnih poslanika, bira Poverenika na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za informisanje.

Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva.

Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci.

Poverenik se bira za vreme od sedam godina.

Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta.

Prestanak mandata

Član 31

Povereniku dužnost prestaje istekom mandata, na lični zahtev, kad navrši šezdeset pet godina života i razrešenjem.

Odluku o prestanku dužnosti Poverenika donosi, većinom glasova svih narodnih poslanika, Narodna skupština.

Poverenik se razrešava dužnosti ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora, ako trajno izgubi radnu sposobnost, ako obavlja funkciju ili je zaposlen u drugom državnom organu ili političkoj stranci, ako izgubi državljanstvo Republike Srbije ili ako nestručno i nesavesno obavlja posao.

Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.

Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.

Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog godina života.

Ako o zahtevu za prestanak dužnosti Narodna skupština ne odluči u roku od 60 dana, smatra se da je istekom tog roka Povereniku prestala dužnost.

U ostalim slučajevima Povereniku dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci.

Položaj Poverenika

Član 32

Poverenik je samostalan i nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

U vršenju svoje nadležnosti Poverenik neće tražiti, niti primati naloge i uputstva od državnih organa i drugih lica.

Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog suda, kao i druga prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom, i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje nadležnosti.

Poverenik se ne može pozvati na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje nadležnosti, a u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju svoje nadležnosti ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

Zamenik Poverenika

Član 33

Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Poverenika.

Poverenik predlaže za svoga zamenika lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima.

Zamenik Poverenika bira se za vreme od sedam godina.

Isto lice može biti birano za zamenika Poverenika najviše dva puta.

Zamenik Poverenika obavlja dužnosti Poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti Poverenika da vrši svoje nadležnosti.

Zameniku Poverenika prestaje dužnost na način predviđen za prestanak dužnosti Poverenika.

Postupak za razrešenje zamenika Poverenika pokreće se i na inicijativu Poverenika.

Stručna služba Poverenika

Član 34

Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti.

Poverenik donosi akt, za koji saglasnost daje Administrativni odbor Narodne skupštine, kojim uređuje rad svoje stručne službe. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.

Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima.

Finansijska sredstva za rad Poverenika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Nadležnost Poverenika

Član 35

Poverenik:

1) prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome;

2) daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja;

3) predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ovim zakonom;

4) preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona;

5) rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom;

6) obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom;

7) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom i drugim zakonima.

Poverenik može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.

Izveštaji

Član 36

U roku od tri meseca od okončanja fiskalne godine, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima.

Pored izveštaja iz stava 1. ovog člana, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini i druge izveštaje, kada oceni da je to potrebno.

VI MERE ZA UNAPREĐIVANJE JAVNOSTI RADA ORGANA VLASTI

Priručnik za ostvarivanje prava

Član 37

Poverenik, bez odlaganja, na srpskom jeziku i na jezicima koji su, u skladu sa zakonom, određeni kao jezici u službenoj upotrebi izdaje i ažurira priručnik sa praktičnim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava uređenih ovim zakonom.

U priručniku iz stava 1. ovog člana mora se naročito navesti sadržina i obim prava na pristup informacijama od javnog značaja kao i načini na koji se ova prava mogu ostvariti.

Obaveza je Poverenika da, putem štampe, elektronskih medija, interneta, javnih tribina i na druge načine, upozna javnost sa sadržinom priručnika iz stava 1. ovog člana.

Ovlašćeno lice organa vlasti i zaštita izvora informacije od javnog značaja

Član 38

Odgovorno lice u organu vlasti odrediće jedno ili više službenih lica (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Ovlašćeno lice:

1) prima zahteve, obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovim zakonom;

2) preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja.

Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu nadležno je odgovorno lice u organu vlasti.

Zaposleni u organu vlasti koji omogući pristup informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti pristup na osnovu čl. 9. i 14. ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio pristup na osnovu ovog zakona, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost, niti trpeti štetne posledice, pod uslovom da informacija ukazuje na postojanje korupcije, prekoračenje ovlašćenja, neracionalno raspolaganje javnim sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti.

Pravo na zaštitu iz stava 4. ovog člana ima zaposleni pod uslovom da je imao razloga da veruje u tačnost informacije, da nije tražio niti primio neku korist u vezi sa omogućavanjem pristupa informaciji, kao i da je pre nego što je omogućio pristup informaciji, obavestio o nepravilnostima nadležno lice u organu vlasti, koje nije preduzelo mere za rešavanje nepravilnosti.

Zaposleni koji suprotno odredbama st. 4. i 5. ovog člana bude pozvan na odgovornost ili pretrpi kakvu štetu, ima pravo na naknadu štete od organa vlasti u kojem je zaposlen.

Zaposleni koji omogući pristup informaciji od javnog značaja u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, može biti nagrađen od strane organa vlasti u kojem je zaposlen.

Odredbe st. 4. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na funkcionere organa vlasti, na lica koja u organu vlasti ili za organ vlasti obavljaju poslove po osnovu ugovora, kao i na lica kojima organ vlasti pruža usluge ili imaju svojstvo stranke u postupku pred organom vlasti.

Obaveza objavljivanja informatora

Član 39

Državni organ, najmanje jednom godišnje, izrađuje informator sa osnovnim podacima o svom radu, koji sadrži naročito:

1) opis ovlašćenja, obaveza i organizacione strukture;

2) podatke o budžetu i sredstvima rada;

3) podatke u pogledu vrsta usluga koje neposredno pruža zainteresovanim licima;

4) postupak podnošenja zahteva državnom organu, odnosno ulaganja žalbi protiv njegovih odluka, radnji ili propusta;

5) pregled zahteva, žalbi i drugih neposrednih mera preduzetih od strane zainteresovanih lica, kao i odluka državnog organa povodom podnetih zahteva i uloženih žalbi, odnosno odgovora na druge neposredne mere preduzete od strane zainteresovanih lica;

6) podatke o načinu i mestu čuvanja nosača informacija, vrsti informacija koje poseduje, vrsti informacija koje stavlja na uvid, kao i opis postupka podnošenja zahteva;

7) imena starešina državnog organa i opis njihovih ovlašćenja i dužnosti, kao i postupaka po kojima oni donose odluke;

8) pravila i odluke državnog organa koji se tiču javnosti rada tog organa (radno vreme, adresa, kontakt telefoni, identifikaciona obeležja, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost audio i video snimanja i sl.), kao i svako autentično tumačenje tih odluka;

9) pravila i odluke o isključenju i ograničenju javnosti rada državnog organa, kao i njihovo obrazloženje.

Državni organ će zainteresovanom licu, bez naknade, omogućiti uvid u informator, odnosno dati mu primerak informatora, uz naknadu nužnih troškova.

Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora

Član 40

Poverenik izdaje uputstvo po kojem se izrađuje i objavljuje informator iz člana 39. ovog zakona i pruža savete, na zahtev državnog organa, u cilju pravilnog, potpunog i blagovremenog ispunjenja obaveze objavljivanja informatora.

Održavanje nosača informacije

Član 41

Organ vlasti će održavati nosače informacija tako da omogući ostvarenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, u skladu sa ovim zakonom.

Obuka zaposlenih

Član 42

Radi delotvorne primene ovog zakona, državni organ sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima uređenim ovim zakonom.

Obuka zaposlenih iz stava 1. ovog člana, obuhvatiće naročito: sadržinu, obim i značaj prava na pristup informacijama od javnog značaja, postupak ostvarivanja ovih prava, postupanje sa nosačima informacija, njihovo održavanje i čuvanje, kao i vrste podataka koje je državni organ dužan da objavljuje.

Podnošenje izveštaja Povereniku

Član 43

Državni organ, do 20. januara tekuće godine, za prethodnu godinu, podnosi godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, koji sadrži podatke o:

1) broju podnetih zahteva, broju potpuno ili delimično usvojenih zahteva, kao i o broju odbačenih i odbijenih zahteva;

2) broju i sadržini žalbi protiv rešenja kojima se odbacuje ili odbija zahtev;

3) ukupnom iznosu naplaćenih naknada za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja;

4) merama preduzetim u vezi sa obavezom objavljivanja informatora;

5) merama preduzetim u vezi sa održavanjem nosača informacije;

6) merama preduzetim u vezi sa obukom zaposlenih.

Podaci iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana iskazuju se ukupno i posebno za tražioce u kategoriji: građana, javnih glasila, udruženja građana, političkih stranaka, organa vlasti i drugih tražioca.

VII NAKNADA ŠTETE

Član 44

Organ vlasti odgovara za štetu nastalu time što javno glasilo nije moglo da objavi informaciju pošto mu je neopravdano uskratio ili ograničio prava na pristup informacijama od javnog značaja iz člana 5. ovog zakona, odnosno time što je novinar ili javno glasilo stavljen u bolji položaj suprotno odredbi člana 7. ovog zakona.

VIII NADZOR

Član 45

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave preko upravne inspekcije.

IX KAZNENE ODREDBE

Član 46

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti:

1) pristup informacijama uslovljava dokazivanjem opravdanog ili drugog interesa (član 4);

2) postupi protivno načelu jednakosti (član 6);

3) diskriminiše novinara ili javno glasilo (član 7);

4) ne označi nosač informacije, gde je i kada tražena informacija objavljena (član 10. stav 2);

5) ne saopšti, odnosno ne omogući uvid u istinitu i potpunu informaciju, a osporava istinitost i potpunost objavljene informacije (član 11);

6) odbije da primi zahtev tražioca (član 15. stav 1);

7) ne vodi posebnu evidenciju (član 15. stav 7);

8) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom, odnosno dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 16);

9) pristup informacijama uslovljava uplatom troškova u iznosu većem od propisanog (član 17);

10) ne izda informaciju u traženom obliku, a ima tehničkih mogućnosti za to (član 18. st. 2. i 3);

11) neosnovano odbije da izda kopiju dokumenta sa informacijom na jeziku na kojem je podnet zahtev (član 18. stav 4);

12) na bilo koji drugi način, suprotno odredbama ovog zakona, onemogućava ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (član 22. stav 1. tačka 6);

13) ne omogući Povereniku uvid u nosač informacije (član 26. stav 2);

14) ne postupi po rešenju Poverenika (član 28. stav 1);

15) ne održava nosač informacije u skladu sa ovim zakonom (član 41);

16) ne sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima utvrđenim ovim zakonom (član 42);

17) spreči upravnog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora i ne izvrši rešenje upravnog inspektora (član 45. stav 2).

Član 47

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako državni organ propusti da izradi informator sa propisanim podacima o svom radu (član 39).

Član 48

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako propusti da podnese godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, sa propisanim podacima (član 43).

X ZAVRŠNE ODREDBE

Član 49

Organi vlasti imenovaće ovlašćena lica za rešavanje o zahtevima na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 45 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 50

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Samostalni članovi Zakona o dopunama
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

(„Sl. glasnik RS“, br. 54/2007)

Član 5[s1]

Ako isto lice ponovo bude birano za Poverenika ili zamenika Poverenika pre nego što mu istekne mandat, njemu mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora i može biti birano još jedanput.

Član 6[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

(„Sl. glasnik RS“, br. 104/2009)

Član 16

Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Član 17

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: