Архива за ознаку ‘Државне и службене тајне

Ништавна одлука вишег јавног тужиоца Зрењанин 23-27.03.2015   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-cJ – кратки линк

erde-007

.

Систем државне (не)правде испред строге тајности – крађа идентитета се брани свим средствима

Tadić - Merkel

Тајна веза са одлукама ВЈТ-ЗР?

Да иза одлуке Вишег јавног тужиоца у Зрењанину стоји сложени механизам заштите под строгом тајношћу, размена манипулисаних података под ознаком строге тајности, вероватно не би нико предпоставио. Постојање и деловање иза ове тајности система које је створено одлуком НСЦ10-2 од 18. јуна 1948 изгледа немогуће, посебно као услов начина рада и одлучивања уз употребу јавног тужилаштва у Зрењанину, јер оно није независно у доношењу одлука у овом случају, већ обавезно испуњавању и спровођењу одлука политичке природе, наравно све на законској основи. Све је могуће на законској основи, свака неистина и доказана манипулација са кривичном поздином постаје недодирљива. Дугачак је био пут уз многобројна негативна искуства која су на крају ипак разоткрила позадину и правни основ одлука негирања права на елементарну егзистенцијалну истину.

Државне и институционалне тајне – међународна сарадња под ознаком строго поверљиво и основна грађанска права

Истинита позадина о којој се иза овог текста о једној небитној одлуци паланачког тужилаштва ради, превазилази Нушића, његовог покојника и сумњиво лице, Гогољеве мртве душе, Тургењеве очеве и синове, Новалиса или нихилизам Волфганга Крауса, да поменем само део концентрације тоталитета нихилизма иза ове контраобавештајне посебне спеицјалне операције у трајању, у којој се налазим без своје воље и знања искључиво из злоупотребе просте личне и породичне егзистенције.

НСЦ -10-2 документ (Труманова доктрина) предвиђа да се поред посебних прикривених операција, оне тако изводе и организују да се не зна ко стоји иза њих, односно да владе и државе организатори истих, посебно америчка и сила победница остају недодирљиве у погледу било какве одговорности. Познато је да ни врхови изабраних власти, њихови највиши функционери нису имали знања или контроле над овим системима. Како је породична судбина искоришћена у једном делу операција и укупних метода ове доктрине преко случаја откривеног посебно заштићеног агента провакатота, да би та пљачка идентитета постала правним условом повратног укидања права и објектом игре деценијама уназад, стоји делом иза одлуке ВЈТ-ЗР. Сваки облик правног лека и пута се сада са сигурношћу и доказима може потврдити забрањује и онемогућава. Не ради се о изузетку, већ правилу вишедеценијског третмана, које је разоткрило делове суштине и забрањене методе иза стварања и начина функционисања – примене доктрине НСЦ-10.

Међународнa, институционално заштићена пљачка личног и породичног идентитета иза кулиса посебних тајних операција као повратни услов вишедеценијског укидања права. 75 година траје у бити исти начин третмана уз све разлике у времену, методолошко понављање искустава и потпуног губитка права без кривице и права на ваљани правни лек – једно од основних грађанских права.

Поруку послао:

Виктор Кос

Руже Шулам 49/16
23 000 Зрењанин

Поштоване даме и господо,

VJT ZR 23.03.2015 Krib. prijava davanja tajnosti

Прилог 1 ВЈТ-ЗР 23-27.03.2015

шаљем Вам у прилогу 1 одлуку Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину добијену 27.03.2015 са датумом одлуке од 23. 03.2015. Молим Вас прочитајте текст и закључите о чему се ради. Када би Вас неко питао да му покушате дати краће објашњење шта је предмет поступка, које кривично дело је пријављено односно одбијено, не би могли дати одговор. Помислили би да се о том предмету кривичног дела већ једном одлучивало и да је ниже тужилаштво одбило кривичну пријаву по истим пријављеним кривичним делима односно починиоцима. Међутим ни једно ни друго не одговара истини, како у формално правном, посебно у материјално правном смислу и значењу отворених питања. Које последице остављају по објекте оваквог безупитног третмана без обзира на знање, делимично знање или незнање носиоца критичних одлука у континуитету егзистенције биће речи у наставку процеса.

Тврдити у правном и реалном значењу нешто што не одговара реалности, ма каква она била, из услова институционалне позиције одлучивања, може бити заблуда из незнања или вољна лаж. Неистина (лаж) је намерна промена садржаја реалности, завршеног времена – прошлости, ма каква прошлост била, како у правном значењу и дејству, исто тако и у реалним основама егзистенције при приближно једнаком грађанско-правном третману. Примера ради, Бог, независно од вредновања и прихватања појма његовог општег универзалног значења у метафизичком, релегиозном или онтолошком значењу може све, али не може да мења прошлост.  Иза одлуке ВЈТ-ЗР се ради о одбрани институционалних измена релевантних чињеница у прошлости. Те институционалне измене, начин њихових промена и последице су у општем значењу предмет кривичне пријаве који се крије иза пар неодређених речи (прилог 1).

Лажност једног суда није за нас још никакав приговор против суда; у томе наш нови језик звучи можда најчудније. Питање је колико он доприноси подстицању и одржању живота, одржању врсте, можда чак неговању врсте; и ми смо у начелу склони тврдњи да су нам најпогрешнији судови (у какве спадају синтетички судови а приори) најпотребнији, да без прихватања логичких фикција, без мерења стварности према чисто измишљеном свету безусловног, самом себи једнаком, без сталног кривотворења света уз помоћ броја, човек не би могао живети — да би одрицање од лажних судова било одрицање од живота, порицање живота. Неистину признати као услов живота, то одиста значи опасно супротстављање уобичајеном осећању вредности; а филозофија која се на то одважи, ставља се већ самим тим с оне стране добра и зла

Фридрих Ниче „С оне стране добра и зла“

п-с- Од оваквих измена реалности уз тако обилату и издашну примену неистине, а имајући и конкретно, лично и породично, али и опште искуство културно-политичког простора којем сви на различите начине припадамо, нико није имао никада било какве користи.

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava direkcija policije Zrenjanin

Прилог 2

И после овог описа не би знали много више, како би дали одговор на питање које се  утужено дело – дела – акти институционалних власти одлуком о одбијању кривичне пријаве ВЈТ-ЗР бране. Које вредности имају врхунски приоритет свеукупне државне и међународне институционалне одбране под ознаком строго поверљиво и зашто. Ово су веома важна и комплексна питања иза одлуке – прилог 1, али се обзиром на укупну тежеину њима нећу бавити, посебно не у брзом саопштењу за јавност.

Правна позадина, посебно у вези стварно пријављеног дела, је сасвим другачије правне природе од навода у одлуци ВЈТ-ЗР. Из овог разлога је одлука правно ништавна, али то није једини и најважнији формално правни услов њене ништавности.

Пажња

У одлуци (прилог 1) се тврди да је о истом предмету кривичне пријаве већ одлучивало основно јавно тужилаштво ЗР и оно је кривичну пријаву одбацило. Међутим ни ово не одговара реалности, јер ОЈТ-ЗР, као и ВЈТ-ЗР уопште немају права да одлучују о конретним утуженим делима супротних закону, за које узгред постоји и кривична одговорност по кривичном закону. Противправна употреба података уопште супротно њиховој намени је забрањена чланом 42 устава Р.С. Чланом 146 кривичног законика Р.С. је одређено кривично дело,  прикупљања, саопштавања, предаје и употребе података супротно закону и уставу. Ставом 3 члана 146 кривичног законика Р.С. је предвиђена казна до 3 године затвора за службено лице – лица која изврше наведено кривично дело противправне злоупотребе података. Ово је једно од  пријављених кривичних дела у трајању.

Значи, ОЈТ-ЗР као и ВЈТ-ЗР нису могли самостално одлучивати, још мање су могли да самостално доносе одлуке. Још мање су могли по својој надлежности одлучивати о предмету под ознакама строго поверљиво које припада искључиво републичком јавном тужиоцу. Али, републички јавни тужиоц је дужан да испоштује одлуке бироа за координацију по члану 13 закона о основама уређења служби безбедности Р.С, а она је политичка и непрекисновена, такође зависна од више политичке воље у „размени манипулација“ и заштити ове пљачке података и идентитета и њихове употребе у строго прикривеним операцијама.

И не ради се уопште о истом пријављеном кривичном делу, већ више њих и одвојено, а сви су супротни закону, значи строго противазконити јер имају за циљ и последицу повреду низа основних грађанских права у трајању и гоне се по кривичном закону поред осталог.

Кривичну пријаву коју је запремило Више јавно тужилаштво у Зрењанину дана 15.04.2014 г. ја нисам подигао пред Вишим јавним тужилаштвом Зрењанин. Зато сам лично отишао у тужилаштво истог дана 27.02.2015 да се уверим о чему се заправо ради, јер манипулације садржајима сличне врсте и са сличним методама нису никакав изузетак већ опште правило сваког процеса одлучивања без дозволе, односно забране прихватања делотворних правних средстава. Оне су откривене у СР Немачкој од деведесетих година, а примењују се од 2007, посебно 2009 посредно и непосредно на конкретан случај у целини у Р. Србији, али је сама злоупотреба и цела конструкција много старијег датума и посредног и непосредног дејства дискриминације супротно члановима 21 Устава Р.С. и члана 3 Устава СРН, односно обевазама из Евр. кон. о осн. грађа. правима и слободама.

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava direkcija policije Zrenjanin 001

Прилог 3

Кривичну пријаву је ВЈТ-ЗР доставила Дирекција полиције, полицијска управа у Зрењанину, одељење криминалистичких послова, 11.04.2014, а ВЈТ-ЗР је предмет завело 15.04.2014 (Прилог 2). Међутим, ја нисам поднео кривичну пријаву одљењу криминалистичке полиције у Зрењанину. Зато сам био изненађен да ме ВЈТ-ЗР уопште обавештава о било каквој кривичној пријави из његове надлежности коју сам ја требао предати и која је још истоветна предмету кривичне пријаве о којем је одлучивало ОЈТ-ЗР, а на које се позива у одлуци о одбијању кривичне пријаве ВЈТ-ЗР. Није уопште истоветна, сасвим супротно, ради се о ради се о битно различитим кривичним делима, а како нисам предао никакву пријаву у Зрењанину, понавља се циркуларни ток гурања целе ствари на локални ниво, који нема ни законску основу ни овлашћења за делокруг и питања у раду републичких органа.

Кривична пријава, која се након инсистирања на добијање њеног садржаја нашла у предмету одлучивања ВЈТ-ЗР, показала са да је поднешена УКП – МУПа РС 15.11.2013 са допуном од 18.11.2013 (Прилог 3), а пријављена кривична дела су сасвим друга од оних у пријави која се спомиње у одлуци ОЈТ-ЗР, а на коју се позива ВЈТ-ЗР.

http://wp.me/P3pD8b-6u    – цео текст кривичне пријаве

Надлежност за ова питања лежи код републичког јавног тужиоца и при институционалним местима одлучивања, савета за нац. безбендост и бироа за координацију. Одељење криминалистичке полиције у Зрењанину, ВЈТ или ОЈТ – Зрењанин, ни по закону обзиром на пријављена дела институционалних носиоца одлука у трајању, ни по месту доношења одлука и конструкција иза ове пријаве (иностранство педесетих година) нису надлежна места истраге. Немају ни капацитете ни законска овлашћења за потребе истраге и установљавања обавезујуће истине.

Основно, односно више јавно тужилаштво у Зрењанину би требали да се упусти иза тајности у методе рада Гладио система, НСЦ (National Clandestine Service) и пресецања са радом тајних служби ЦИА – МИ6-БНД
под окрињем „serves as the clandestine arm of the Central Intelligence Agency (CIA) and the national authority for the coordination, de-confliction, and evaluation of clandestine operations across the Intelligence Community of the United States“. Да је ова операција и конструкција пљачке идентитета настала у овом
NSC 10.2 °1

НСЦ 10-2 /1

систему са повратном заштитом од Станета Доланца тужилаштво наравно није споменуло у опсежним истражним радњама. Или је одељење криминалистичких послова полиције у Зрењанину требало извршити проверу докумената иза тајности и доставити Основном јавном тужилаштву доказе.

Поновљено пребацивање на Зрењанин као што је то учињено од јануара 2011 године је не само неозбиљно, већ указује на намерно стварање препрека из претеране употребе правног и институционалног формализма са унапред одређеним исходом, посебно имајући у виду доле објашњено мериторно место одлуке којој се сви морају подврћи. Претреана употреба правног формализма, злоупотреба права је противна члану 17 европске конвенције и противна члану 6 исте о праву на правично поступање органа власти и суда.

Међутим, остају отворена питања истинитости у вези права одбране из разлога трајне дискриминације, а они указују на веома смишљену и организовану, институционално повезану дискримианцију у трајању из услова функционисања система насталих из НСЦ-10/2 одлуке од 1948 г., а преточену у посебну законску основу СР Немачке која се на овај случај примењује и разменом строго тајних података и њихове заштите доводи до губитка свих права из разлога пљачке података жртве у трајању. – Више извора у обраћању омбудсману – заштитнику грађана Р.С.

Одлука ВЈТ-ЗР је ништавна из формално правног разлога јер су утужени акти институционалних носилаца одлуке у земљи и иностранству у вишедеценијском непрекидном трајању,

NSC 10.2 °2

НСЦ 10-2 /2

Потребно је нагласити посебну чињеницу утуживања противправног акта власти, забрањеног уставима, законима и међународном правном основом као санкционисаних радњи кривичним законима:

  • давања тајности противно одредбама закона о тајности података, кривичног закона, закона о заштити података о личности РС, устава Р. Србије и међународним повељама, утужена је
  • даље противправна употреба података о личности и стварним односима, стварном животу породице. Правна и законска основа је дата у кривичној пријави, допуни од 18.11.2013
  • Скрећем пажњу да се ради о повезивању више противзаконских дела, злоупотреба података и давање тајности, као и одржање препознатог услова повратне дискриминације као права вршења кривичних дела под институционалном заштитом према лицу и породици чији су подаци злоупотребљени без права на правни лек.

У првој пријави су била пријављена лица хаос-агент и његове супруга из разлога давања лажних исказа по овим питањима, без мог знања о злоупотреби података и стварног положаја и постојања уопште правне заштите као вишеструких агената – провокатора. Ширење дезинформација, претње и пљачке под неразјашњеним посебним правним условима под сталним дејством изузећа доказних поступака тек су поставила питање могуће позадине.

NSC 10.2 °3

НСЦ 10 – / 3

Да се ради о хаос-агенту са посебним правним положајем и заштитом, да је заштићен и у СФРЈ све време до данашњих дана, као и у иностранству као вишеструки агент откриће се тек од 2012. Управо је из тих разлога, а препознајући постојање посебног поступка под тајношћу и нереаговања или институционалне ћутње у трајању поднешана кривична пријава против акта давања или продужавања тајности у вези конкретне позадине, поред осталог вршења противправних до кривичних радњи и у земљи и у иностранству.

Не постоје никакве истражне радње, већ се примењује стриктна одредба забране истраге и установљавања чињеница из услова тајности и услова размене података са иностранством. Зато је утужена тајност на ову конструкцију, односно једнострану трајну, заштићену противправну злоупотребу података, што је тешка повреда права, јер су моја права и правна личност, равноправни грађански положај трајно укинути, а ради се о основним грађанским и људским правима. Долази се до абсурда у заменама теза из институционалне организације и заштите злоупотребе података, кривице, чињења, нечињења из услова строго тајне операције. Пошто не постоје абсолутно никакве везе, нити било каква сарадња са било којом тајном организацијом или службама из ултимативних разлога и етичких принципа личног живота, а исто важи за породицу у целини која је оштећена, постајем обезправљен из разлога крађе сопственог и породичног идентитета под тајношћу као основом повратног трајног укидања или оштећења низа грађанских и основних права, све време и у земљи СФРЈ до данас и у иностранству, да би након препознавања и указивања на противправност услова повратне дискаримианције кроз укидање низа права све било поново проглашено тајном.

Постоје парадокси (конструкције конкурентског права под тајношћу) који дозвољавају да се строге противаконитости претворе у законит рад

ВЈТ-ЗР, као што је већ примећено у раду ОЈТ-ЗР је дужно да извршава политичке или неке друге одлуке бироа за координацију савета за националну безбедност.

Самосталност републичког јавног тужиоца односно његове јавнотужилачке функције и рада искључиво на основу устава и закона у гоњењу починиоца кривичних и других кажњивих дела, као и функција предузимања мера за заштиту уставности и законитости  дефинисане чланом 156 устава Р.С,, губе важност под  условима дејства воље одлука савета за нац. безбедност односно бироа за координацију на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности РС. Републички јавни тужилац је дужан да као члан бироа за коодринацију (члан 12) савета за нац. безбедност спроведе одлуку савета односно бироа за координацију (члан 13). То исто важи и за остале чланове бироа за координацију, полицију, информативне службе безбедности, али и остале државне органе и институције. Поред тога члан 19 истог закона и члан 38 закона о тајности података РС, а такође у вези са члановима 15 и 29 о страним тајним подацима,, одређују да је заштита тајности, метода прикупљања и заштита података у обавештајној и контраобавештајној активности, заштита агената са прикривеним идентитетом итд. предмет посебне заштите. Али, управо овде лежи утужено давање и продужавање тајности у вези начина, трајања и последица из противправне употребе – институционалне злоупотребе података под строгом тајношћу у земљи и иностранству и губитак правне личности кроз оштећење или губитак основних и грађанских права. Укидање тајности је предеуслов за правичан поступак утврђивања релевантних чињеница, јер је изостанак правичних поступака под дејством тајности и указао на позадину злоупотребе деценијама уназад.

Прочитајте молим Вас још једном одлуку – прилог 1 и покушајте да предпоставите шта је то што се тајношћу брани, а шта је то што је под тајношћу што се ограничава, напада и онемогућава, а у погледу обавеза јавнотужилачких функција на основу устава члан 156 и закона Р. Србије, имајући у виду и подписане међународне акте, уговоре и повеље. Све ово у вези члана 21 устава Р.С и у вези основног људског и грађанског права, равноправности пред правдом и законом и забране непосредне и посредне дискриминације. Иза одбијања кривичне пријаве се ради о институционалној вољи одржавања и наставка дискриминације у трајању и тешке повреде једнакости пред законом и уставом.

Следећи битни детаљ

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava prilog predsed RS 10.05.2011

Прилог 4

Прилог 4 се нашао у документима ВЈТ-ЗР, обраћање служби председника од 7.октобра 2013г. У бити се ради о подсећању на допис служби председника, председнику као председавајућем савета за нац. без. и секретару биро за координацију савета од 10.05.2011 г. За време „обраде“ кривичне пријаве која је дошла у надлежност ОЈТ-ЗР, примећујући дејство тајности, обраћам се надлежном месту контроле и одлучивања о противправности тајности на основу закона и чињеничног стања и доказа, а знајући постојање дејства тајности под „нечијим давањем имунитета“ на предмет прве кривичне пријаве од 9.11.2010 г. Препозната строго тајна институционална конструкција и институционално дејство тајност су откривене јавности и за њих важност престаје не само објављивањем (члан 16 тачка 5 закона о тајности података), много више из разлога њене трајне противзаконитости и повратног тешког дискриминатирског дејства (супротно забрани давања тајности на основу члана 3 закона о тајности података, злоупотреба службеног положаја противно забарни прикривања противправних и кривичних дела). Још више, из разлога њене употребе и последица супротне закону, уставу и недељивом интересу било чијег општег јавног интереса, све време трајања ове конструкције и њене примене. Зашто се овај допис не налази уместо дописа (прилог 4 и 5), је интересантно недокучиво питање. Кривични законик Р. Србије члан 316 одевање државне тајне у тачки 6 у вези тачке 5  јасно одређује забрану и престанак тајности које су усмерене на повреде загарантованих основних грађанских права, прикривање кривичних дела или оне документе и процесе у трајању које су штетне по  интересе Р. Србије и угрожавање уставног поредка. Поред доказиве тешке трајне повреде загарантованих основних права, прикривање вршења кривичних дела, постоји и угрожавање посебних инетерса и уставног уређења не само Р. Србије, већ у рефлексији и континуитету трајања целе строго тајне операције истих тих вредности било чијег посебног општег интереса . У истом смислу се позивам на члан 369 тачка 5, одавање службене тајности, кривичног законика Р. Србије, понављајући скретање пажње на минимум, општег и недељивог интеерса сваког уставно-правног система односно државе и интересе унија или међународне заједнице у цеини

Допис од 10.05.2011 председнику републике није након примопредаје дужности новом председнику постојао у архиви председништва републике и тиме није ни обрађиван, а помоћник председника у време мај 2011 – надаље, Гос. Јордан Живановић, у међувремну пензинисан, је радио на случају у домену својих надлежности, али осим овог усменог сазнања нисам добио никакво обавештење или објашњење. Нестајање предмета из архива иначе је уобичајена пратња, неписано правило овог случаја, посебно узимајући остале интересе и целу позадину у обзир. Ова питања за сада прекорачују границе отворених правних питања и заслужују посебну одговорну анализу. наравно, из недељивог и општег минимума јавног интереса сваког уставно-правног система или уније у целини.

Неки детаљи у времену (не)обарде поднешене прве пријаве од априла 2009

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava prilog predsed RS 10.05.2011 - 2

Прилог 5

Прва кривична пријава која се спомиње од стране ВЈТ-ЗР (прилог 1) је поднешена априла 2009г у Р. Србији. Налазим се у Србији од децембра 2008. Одлазим за СРН јуна 2009 и дочекује ме одлука службеног суда у Новом Улму о укидању мојих права, установљењу од стране тајних политичких служби наводне психичке болести – параноидне шизофреније. Болест је требала бити установљена кроз непотојеће вештачење Др. Дитмана. Др. Дитмана никада нисам ни срео ни видео, није било никаквог вештачења, осим покушаја изнуде коју сам повезао са мерама заштите у вези тада још нејасне поздине која је горе делом и на доле датим интерент страницама дата на увид. Претходно одобравање исказа пред судом није постојало, а наводи се да је са мном обављен разговор јануара 2009. Немогуће јер сам тада у Зрењанину. Улажем приговор и не добијам решење у вези навода о непостојању прегледа, о непостојању и немогућности давања било каквог исказа и подсећам на преознату, трајну забрану давања било каквог исказа у смислу изјашњавања и давања доказа пред судом или у смислу правно дате изјаве са свим последицама. Настаје једна веома тешка лична ситуација, акутна наступајућа претња губитка слободе и принудног стационирања без учињеног икаквог кривичног дела из разлога злоупотребе личне и породичне егзистенције. Тада јуна 2009 ми је позната манипулација пореклом, али не и димензије и врста, примена итд целе конструкције.

Ко је у време сарадње српских и немачких власти у ово време као психолог који своја стручна знања користи у политици могао да ради на основу чланова 12 и 13 закона о уређењу основа службе безбедности и на основу закона о тајности података и међународне сарадње и размене манипулисаних података на оваквом правичном поступку ради скривања истине иза државних тајности о злоупотреби деценијама у иностранству, без знања и воље оштећених?

erde-007

.

Tadic karik У горњем интервју, је постављено питање „да ли има нешто што је важно за државу и народ што се учини, а да се не сазна садржај“.
Одговор је, Да и никада ће се неће сазнати, о томе не треба говорити у јавности. (24:05)
Тврди се да (31:16) у политици није све дозвољено, да постоји веза између политике и знања психологије, што заједно са тајнама које се никада неће сазнати стоји у супротности са питањем давања тајности на операције и заштите извршених криминалних радњи од лица под посебном заштитом у земљи и иностранству (обе кривичне пријаве настале у откривању деловања посебних тајности).
Иза вела тајности у оваквим посебним пољима наизменичног дејства непрегеледних и неутврђених ситница живота где су нестајали људи, групе, читави народи деценијама уназад, постоји и морално и уставно-правно право и обавеза на истину која сваку појединачну или колективну судбину уређује на начин који целини егзистенције човека, групе, народа и човечанства даје право на слободу у елементрано предпостављеној равноправној егзистенцији пред националним и међународним правом, без забране утврђивања метода рационалне примене сукоба интереса и стварања конфликта савести и конфликата међу појединцима, групама и народима коју такву слободу чине немогућом под формално правним признањем њене слободе у кавезу тајности, где појединац или група постају затворена тајност нечијом другом, потпуно туђом вољом у име уставности и законитости која такву слободу дефинише дискриминацијом.

.  .  .

Независност тужилаштва не постоји

Правни основ потпуне зависности , као у конкретном случају ВКТ-ЗР је поред неопозивог испуњавања одлуке носилаца права политичког одлучивања омогућеног на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења основа безбедности Р.С., занчи конкретно бироа за координацију и савета за националну безбедност у то све време од 2007 године, закон о тајности података и примена мера према измењеним подацима са иностраним службама, организацијама и државама.  Томе посредним путем делује дискриминаторска одлука забране утуживања кривичног дела злоупотребе података у конкретној тајној опарацији и конструкција вишеструког агента провокатора са измењеним идентитетом. Како се управо ова поздина и њене противправне злоупотребе утужује, дејством забране кроз примену правне основе под тајношћу у размени са иностранством где је и настала конструкција и пљачка идентитета, забрањује се правни пут и утуживање откривене злоупотребе.

Tadic karik У емсији Пресинг Н1 – инфо један највиши функционер изјављује да никада није узимао утицај на рад државног јавног тужилаштва, а фебруара 2014 исти изјављује у емисији 1-Српске ТВ у емисији „Став Србије“ да је узимао утицај на рд јавног тужилаштва. Чему уопште полемика око питања узимања утицаја на рад државног зужилаштва када је управо изменама закона и доношењем нових повређен уставни принцип независности тужилаштва као у овом конкретном случају у трајању, а ради одржавања и продужавања тајности који су строго усмерени на најтеже, трајне повреде права и егзистенције у целини?

Препознато подизање политичког новоа уопште не мже и не сме утицати на суштину отворених правних питања и установљивања обавезне истине.  Висина и трајност заштите ове целе конструкције само указује рефлективно на величину и трајање различитих изнуда и мешања у лични, приватну и социјалну организацију живота, још једно битно основно, а укинуто грађанско право. Политичка позадина или даљња злоупотреба овог случаја указује на саму идеју његовог настанка давних педесетих година. Стварање хаоса и конфликтних линија применом метода изнуда у различитим односима. Мој циљ, а тиме остајем искључиво веран принципима и вредностима злоупотребљене породице, као и стварне социјалне средине у којој је опстајала јесте управо супротан. Развој и унапређење основа институционалног и правног система који ће свакоме обезбедити онај ниво слободе и загарантованих права који је мени, игром случаја и начином злоупотребе личног и породичног идентитета остао ускраћен.

Даљње информације са тим у вези и таквим циљем ће следити,

Хвала на пжњи, са добром вољом

Виктор Кос

——————————————————————–

Зашто заштитник грађана Саша Јанковић одбија сваки контакт у вези притужбе:

Трајно институционално ћутање заштитника грађана

Подесћање на притужбу од 24.12.2014 – линк

http://wp.me/P3pD8b-cs  – притужба и подсећање омбудсману од 25.03.2015

Позната строго тајна документа о посебним прикривеним операцијама у којима је своје место нашао хаос-агент „Лаци“ налазе се делом у обраћању омбудсману од 23.03.2015-

Саша Јанковић Омб.

Омбудсман без гласа игнорише обраћање

18.09.2012 је обавештено надлежно место СРН о позадини и противзаконитости и противуставности сваке тајности. Исто ВЈТ-ЗР је 19.09.2012 донело одлуку о одбијању жалбе на рад основног јавног тужилаштва из разлога изузимања истраге пријављених кривичних радњи, прихватања доказа и уништавања доказа под дејством државних тајности. По члану 13 ЗоОУСБ РС (више на линковима) тужилацје обавезан да испуни одлуку бироа за координацију савета за нац. безбедност. Шта је предмет био први пут – кривична пријава против лица који ће се показати заштићеним сарадницима служби у иностранству и земљи. Шта је у вези прилога 1. Утуживање давања тајности противно уставу чл. 42 у вези члана 21 и противно забрани давања тајности ради прикривања кривичних или противправних дела. А, зашто имам овакав третман? Из пљачке сопствене и породичне нулте егзистенције.

Ово су мање интересантни детаљи, јер лупања кола, крађе, провале у стан, уништавање или крађа докумената у трајању су мање интересантна од онога што из разлога времена и ограниченог места захтева уређенији приказ.

Имате ли питања, радо ћу Вам одговорили и дати даљње доказе и информације из општег недељивог јавног интереса.

https://viktorkoss.wordpress.com/  на српском језику

https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

——————————————————————————————————

Пријава кривичног дела давања противуставне и противправне државне и службене тајности

Von: Viktor Koß (maliperica_91@live.com)
Gesendet: Freitag, 15. November 2013 22:36:44
An: ukp@mup.gov.rs (ukp@mup.gov.rs)

Пријава кривичног дела давања противуставне и противправне државне и службене тајности

Управи криминалистичке полиције МУПа Републике Србије

Пријава кривичних дела

Пријаву кривичних дела поднео електронским путем:
Виктор Кос
Руже Шуламна 49/16
23000 ЗРЕЊАНИН
Лична карта:
Регистарски број: 315648
Лични број: 250 795 785 0035

Кривично дело које се пријављује:
Давање државних и службених тајности ради прикривања услова и последица у вршењу кривичних дела, као и извршених кривичних дела у иностранству и земљи (бивша СФРЈ) до данас лица пријављених кривичном пријавом од априла 2009 године и понављањем кривичне пријаве од 19.07.2010 године (више у прилозима), јесте кривично дело кажњиво по §§ 35 – 234 – 359 Кривичног законика републике Србије.
Држање под тајношћу, продужења тајности, давање нових тајности у погледу институционалног прикривања кривично правно релевантних чињеница, одбијање пријема доказа, уништавања и уклањања доказа, уништавање архивских података, измене садржаја истих, избегавање вредновања утврђених чињеница постојања злоупотребе личних и породичних података у конструисању лажног, прикривеног, делимичног идентитета конкретног лица Радислава Баукова – „Лација“ као заштићеног бившег сарадника више делова посебних служби безбедности у земљи и у иностранству јесте кривично дело.

Прикривањем кривичних дела додељивањем или одржавањем тајности на доказни поступак, забрану доказног поступка и лажна оптуживања, улазак у заштићена језгра приватне организације живота и даље вршење утицаја на приватну и социјалну средину под тајношћу у иностранству и земљи употребом тајних политичких полиција, а ради заштите чињенице постојања посебног, институционално заштићеног статуса пријављених лица у вршењу кривичних дела преваре, пљачке, утаје пореза, организације услова ликвидације и претње ликвидацијама сведоцима и лицима који су препознали криминалне радње заштићене различитим облицима институционалне тајне заштите и механизмима њиховог деловања јесте кривично дело.
Члан 42 Устава Р.С одређује заштиту података о личности и забрану злоупотребе истих података. Злоупотреба података о личности, злоупотреба о чињењу и нечињењу оштећених из разлога противправне, институциобално заштићене трајне злоупотребе података и чињеница у формирању привидног прикривеног идентитета агента, абсолутно заштићених агената сарадника више тајних служби са прикривеним делимичним идентитетом, злоупотребе и манипулације претрпљеним личним и породичним губицима очевих родитеља итд. је уграђена бар од шездесетих година без знања и без воље оштећених у стварање привидног контраобавештајног идентитета и посебне операције из таквог положаја пријављеног лица на тлу СРН. Радислав Баукова – „Лаци“ је у оквиру посебних закона у вези права припадника или лица са посебним статусом од стране стационираних група, савезничких трупа на тлу СРН имао реалну заштиту вршења иначе кривичним и осталим законима санкционисаних радњи. Закони и одредбе настале из следећих правних аката и уговора НАТО трупа и државе СРН:

http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Nordatlanti.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/NATO-Truppe.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Zusatzabkom.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Unterzeichn.htm

Са тим у вези посебно у погледу реалног правног положаја скрећем пажњу на Закон о уговору између страна Северноатлантског савеза од 19. јуна 1951 о правном положају њихових трупа и припадника истих у различитим облицима посебне заштите, као и додатних одредби од 3 аугуста 1959. (Закон о НАТО-статутату трупа и додатне одредбе од 18.аугуста 1961.*

*Gesetz zu dem Abkommen zwischen den Parteien des Nordatlantikvertrags vom 19. Juni 1951 über die Rechtsstellung ihrer Truppen und den Zusatzvereinbarungen vom 3. August 1959 zu diesem Abkommen (Gesetz zum NATO-Truppenstatut und zu den Zusatzvereinbarungen)1  vom 18. August 1961 (BGBl. II S. 1183)

Наставак кривичне пријаве – линк:

http://wp.me/P3pD8b-6u 

У Зрењанину 18. новембра 2013
Виктор Кос

Министар МУП Р. Србије Ивица Дачић – 7.7.`08 – 27.4.`14

Све време је био поред Тадића, министар Дачић и секретар бироа преминули Ракић. Једном рекох, колико Ракић има година, толико ја носим на леђима ову игру да бих је препознао у много ширим играма и трагедијама у трајању.

„Изричито бих замолио да Кабинет министра и министар буду обавештени о садржајима“



Са поштовањем

Виктор Кос

—————————————————————————————————————————————————————————————————-

Rezultat slika za Информер лого Порука коју сте добили 26.03.2015 са мањим исправкама. Политичка позадина не постоји. О томе се уопште не ради. Ради се о уређењу система и начину усаглашавања правних система у евентуалној демократски уређеној ЕУ и Републици Србији, али и СРН и осталим старим демократским чланицама, јер постоји опасност губитка реалне демократске, управне и судске контроле у различитим облицима који су усмерени не само против појединаца или група без икаквог повода и разлога или као у овом драстичном случају из злоупотребе већ злоупотребљене и обезправљене егзистенције, већ из општег јавног интереса у контролним механизмима парламента, упарве, суда и независности поделе власти. Сувише се игра и натеже на различитим нивоима што спутава ефикасну, продуктивну, стваралачку енргију грађана и становништва.
From: maliperica_91@live.com

To: redakcija@informer.rs
Subject: Državne i inostrane ostale tajne – procesi u toku
Date: Thu, 26 Mar 2015 21:17:09 +0100

Insajder Tim d.o.o.

Terazije 5/7 11000 Beograd
Tel: 011 / 6555 – 261
redakcija@informer.rs

—-

Poruku poslao

Viktor Koss

Ruze Sulman 49/16
23000 Zrenjanin

+381 23 523 954

Rezultat slika za Информер лого Информер – Београд

Били сте од 2012 г. три пута е-мејлом информисани о садржајима давања на увид јавности, као и утуживања препознатих државних тајности, односно под њима злоупотребе личних и породичних података у посебно заштићениј конструкцији употребе агента провокатора „Лација“ од 60их у иностранству (СРН). Ради се о једностраној операцији из система Гладио – „тајне мреже“ поред осталог у СРН која је агента са привидним, прикривеним идентитетом третирала на основу члана 38 додатног уговора о правима припадника НАТО-трупа или лица у том својству од 51-59-67 г. и Г-10 закона од 1968. Право вршења низа кривичних дела под реалном институционалном заштитом.

Мени ће ова конструкција постати основом укидања правне личности и повратне дискриминације у трајању применом специјалних метода тајних служби. Цела операција се протеже на почетак седамдесетих и заштиту и креационизам Станета Доланца у заштити поред осталог ове конструкције и организације мрежа у узимању утицаја на лични и породични живот. Комплексна прича, која је позната УДБАшима, али наравно сви ћуте.

ИНТЕРЕСАНТНО је да се иза ове личне трагедије крије веома јака веза УДБЕ Словеније СДВ са Гладио – „тајним мрежама“ НАТОа и даље сложене везе ка централним местима оперционализације Труманове доктрине. Ово је један део историјске тематике, а други јесте утуживање препознатог стања, укидање мојих грађанских права и више од 40 година под посебним утицајима и упливима тајних служби у креирању приватне и социјалне организације живота (основна права по обичајном закону, али и датој уставно-правној и међународној основи). Како је операција заштићена 100%, а СРН је обавезна да по сваку цену чува тајност ове конструкције и употребе агента са привидним прикривеним идентитетом, постоји тајна сарадња са Р. Србијом од 2007 на овом случају. Ради се заправо о наставку заштите и веза које су ишле према Станету Доланцу од седамдесетих година.

Борис Тадић је на овоме градио део своје политике, јер служба канцелара је та која у оваквим случајевима одобрава сарадњу – размену података под посебним условима који узгред напоменуто нису испуњени – члан 7а Г-10 закона СРН). Вучић сада наставља у принципу започету сарадњу и обавезе од 2007 у својству секретара бироа за координацију. Значи позадина има високи политички ниво. Из тог разлога који сам препознао од 2006 и 2007, да не заборавимо ломове и нападе који су трајали све време, дајем целој ствари посебну озбиљност, али и своју одлуку о разрешењу многих виталних и важних питања иза тоталитета развоја целог система од 1948 године до данас. Важно је напоменути да су кључна питања у вези злоупотребе идентитета и података о породици отворени као правно нерешно питање и тиме повратни услов трајне тешке дискриминације.

Поред тога браним лични интегритет, истину и посебно истину о породици која је у овој игри на бруталан начин злоупотребљена. Рационални систем се своди на начин функционалне употребе одељења за специјалне прикривене операције МИ6, ЦИА, али и дела УДБЕ односно пре свега Доланца у овом оперативном троуглу наизменичних веза и утицаја са јасним циљевима и пројекцијама још од 60их.

Утужује се давање и продужавање тајности правним средствима која ми стоје на располагању, јер под посебним законима ја губим сва права, правну личност и право утуживања узрока оваквог стања, наиме крађу и злоупотребу сопствене егзистенције (услов из члана 13 Г-10 СРН и међусобне размене тајних података у вези заштите злоупотребе података уграђених у целу операцију).

Скоро потпуно ишчезла породица, која је постала објектом ове тајне операције из разлога злоупотребе њене судбине деценијама уназад је реално уз све уважавајуће разлике била и остала под вишеструким притиском и изнудама ускључиво из разлога основне егзистенције. Низ детаља тек ће оставити немим ширу јавност, а ово чиним из недељивог, заједничког минимума интереса било које социјалне средине и било ког уставно-правног система. Државе подписнице заједничке законске регулативе која се примењује, САД, В. Британија, Француска и остале НАТО-земље подписнице уговора су обевештене, односно биће обавештене о забрани конкретне операције. За ово постоји и законска основа из самих рестриктивних правних услова, члан 38 став 1 последња реченица додатног уговора о правима стациониарних трупа, њихових припадника или лица у том својству (Хаос-агент-провакатор „Лаци“) на тлу СРН. Закон је од 51 – 59 – 61 године.

Имам 58 година и уништен живот, али и даље потпуну духовну и интелектуалну кредибилност, довљно знања и капацитета да упркос свим нападима (тотално уништење егзистенције) ствар довдем до краја из недељивог, било чијег интереса. Од личне и тешке породичне трагедије нећу дозволити да се направи нова политичка или нека друга лакрдија, а докази су такви да ће и одељења специјалних операција имати довољно да информишу и размишљају о свим последицама оваквих игара. Наставак следи, а доле су процеси у току или који обележевају овај последњи период. Сасвим доле су линкови ка страницама у вези притужбе омбудсману, кривичне пријаве МУПу од 15. 11. 2013 и даље на немачкој страници, подаци дати контролним телима немачког бундестага. Потпуна институционална ћутња и дата укратко правна основа опредељује правни пут ка уставним судовима. Иначе у међувремену је јасно да постоји политички шири договор о наставку опструкције употребе правних средстава и дозвољавања правичног поступка, чак шта више употреба било ког правног лека независно од у међувремену познатих чињеница тајним службама и делу медија. Медији, као и Ви су потпуно повучени и ћуте, тако да не очекујем ни од Вас посебну реакцију у следећем времену.

https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

https://viktorkoss.wordpress.com/

….

Rezultat slika za Информер лого Sa Fejsbuka informacija – redakciji lista „Informer“

  • Šta je decenijama pod institucionalnom državnom tajnom?
  • Zašto je Tadić svu arhivu sa ovim slučajem napravio nepostojećom?
  • Zašto kancelarija saveta za nac. bezbednost daje naloge za brisanje elektronske pošte?
  • Zašto su D. Šutanovac i kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost u više navrata brisali svoju poštu iz mog e-mail-boxa?
  • Zašto povеrenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ćuti?
  • Zašto ćute G-10 komisija i PKGr., kontrolna tela nemačkog bundestaga?
  • Zašto je zabranjen svaki iskaz pred sudom i doneta zabrana utuživanja prepoznatog stanja pljačke identiteta i stvarne porodične sudbine u konstrukciji agenta-provokatora „Lacija“
  • Kakve veze su postojale od sedamdesetih između Dolanca – P2 – Gladia u vezi ovog slučaja i kako se „upravljalo“ i pripremao haos devdesetih?
  • Zašto je Saša Vukadinović postao savetnikom Pajtića?
  • Zašto Čanak i Tadić imaju koaliciju i pored ostalih parlamentarnih stranaka ćute?
  • Zašto su svi prigovori i sva pravna sredstva pod institucionalnom ćutnjom?
  • Koja je uloga „mreže ćutanja“ iz Trumanove doktrine, saradnja Gelen-grupe i bivših pripadnika sistema rajha sa CIA, Alanom Dalsom i Wizlerom – šefovima CIA i šefovima prikrivenih operacija do danas?
  • INFORMER – hoće istinu – stoji na dlanu ne samo informeru i svi ćute, zašto?
  • Ombudsmanu – Saši Jankoviću, kao i pokrajinskom i gradskom ombudsmanu je upućena pritužba. U međuvremenu kao neki odgovor je ova odluka VJT-ZR.
  • Predviđeni odštetni zahtev u visini nenadoknadive štete koja je činjena u „igri bez pravila“ više od sedamdeset godina
  • http://wp.me/P3pD8b-cs
 http://wp.me/p3pD8b-cJ
Advertisements

Закон о слободном приступу инфомацијама од јавног значаја Републике Србије   Leave a comment

erde-007

Скупштина Себије лого

Закон о слободном приступу инфомацијама од јавног значаја Републике Србије

  • Srbija grb
 („Sl. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuju se prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za informacije od javnog značaja (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Informacija od javnog značaja

Član 2

Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo, lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

Organ javne vlasti

Član 3

Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:

1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ);

2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.

Zakonske pretpostavke o opravdanom interesu

Član 4

Smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona, postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti, smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona postoji, osim ako organ vlasti dokaže suprotno.

Sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja

Član 5

Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna.

Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Načelo jednakosti

Član 6

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol i slično.

Zabrana diskriminacije novinara i javnih glasila

Član 7

Organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo zahtev, tako što će samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Ograničenja prava

Član 8

Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu.

Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.

II ISKLJUČENJE I OGRANIČENJE SLOBODNOG PRISTUPA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

Život, zdravlje, sigurnost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit zemlje i tajna

Član 9

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time:

1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;

2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje;

3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose;

4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;

5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

Informacija od javnog značaja u posedu organa vlasti koja je već dostupna javnosti

Član 10

Organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako se radi o informaciji koja je već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, organ vlasti će u odgovoru na zahtev označiti nosač informacije (broj službenog glasila, naziv publikacije i sl.), gde je i kada tražena informacija objavljena, osim ako je to opštepoznato.

Osporavanje objavljene informacije od strane organa vlasti

Član 11

Ako organ vlasti ospori istinitost ili potpunost informacije od javnog značaja koja je objavljena, saopštiće istinitu i potpunu informaciju, odnosno omogućiće uvid u dokument koji sadrži istinitu i potpunu informaciju, osim u slučajevima iz čl. 9. i 14. ovog zakona.

Razdvajanje informacija

Član 12

Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.

Zloupotreba slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja

Član 13

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija.

Privatnost i druga prava ličnosti

Član 14

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:

1) ako je lice na to pristalo;

2) ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši;

3) ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.

III POSTUPAK PRED ORGANOM VLASTI

Zahtev za obaveštenje, uvid, izdavanje kopije i upućivanje

Član 15

Tražilac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: zahtev).

Zahtev mora sadržati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži.

Zahtev može sadržati i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije.

Tražilac ne mora navesti razloge za zahtev.

Ako zahtev ne sadrži podatke iz stava 2. ovog člana, odnosno ako zahtev nije uredan, ovlašćeno lice organa vlasti dužno je da, bez nadoknade, pouči tražioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu uputstvo o dopuni.

Ako tražilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema uputstva o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, organ vlasti doneće zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog.

Pristup informacijama organ vlasti dužan je da omogući i na osnovu usmenog zahteva tražioca koji se saopštava u zapisnik, pri čemu se takav zahtev unosi u posebnu evidenciju i primenjuju se rokovi kao da je zahtev podnet pismeno.

Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu.

Postupanje po zahtevu

Član 16

Organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Kopija dokumenta je upućena tražiocu danom napuštanja pisarnice organa vlasti od koga je informacija tražena.

Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.

Ako organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1. ovog člana obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da o tome, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, obavesti tražioca i odredi naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema zahteva, u kome će tražioca obavestiti o posedovanju informacije, staviti mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, izda mu, odnosno uputi kopiju tog dokumenta.

Ako organ vlasti na zahtev ne odgovori u roku, tražilac može uložiti žalbu Povereniku, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se u službenim prostorijama organa vlasti.

Tražilac može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju izvrši u drugo vreme od vremena koje mu je odredio organ od koga je informacija tražena.

Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, omogućiće se da to učini uz pomoć pratioca.

Ako udovolji zahtevu, organ vlasti neće izdati posebno rešenje, nego će o tome sačiniti službenu belešku.

Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimično obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja.

Naknada

Član 17

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju je besplatan.

Kopija dokumenta koji sadrži traženu informaciju izdaje se uz obavezu tražioca da plati naknadu nužnih troškova izrade te kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja.

Vlada propisuje troškovnik na osnovu koga organ obračunava troškove iz prethodnog stava.

Od obaveze plaćanja naknade iz stava 2. ovog člana oslobođeni su novinari, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi obavljanja svog poziva, udruženja za zaštitu ljudskih prava, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi ostvarivanja ciljeva udruženja i sva lica kada se tražena informacija odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, osim u slučajevima iz člana 10. stav 1. ovog zakona.

Poverenik prati praksu naplaćivanja naknade i oslobađanja od naknade i upućuje preporuke organima vlasti radi ujednačavanja te prakse.

Stavljanje na uvid i izrada kopije

Član 18

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se upotrebom opreme kojom raspolaže organ vlasti, osim kada tražilac zahteva da uvid izvrši upotrebom sopstvene opreme.

Organ vlasti izdaje kopiju dokumenta (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) koji sadrži traženu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi, a kada je to moguće, u obliku u kome je tražena.

Ako organ vlasti ne raspolaže tehničkim mogućnostima za izradu kopije dokumenta u smislu stava 2. ovog člana, izradiće kopiju dokumenta u drugom obliku.

Ako organ vlasti raspolaže dokumentom koji sadrži traženu informaciju na jeziku na kojem je podnet zahtev, dužan je da tražiocu stavi na uvid dokument i izradi kopiju na jeziku na kojem je podnet zahtev.

Prosleđivanje zahteva Povereniku

Član 19

Kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju, proslediće zahtev Povereniku i obavestiće Poverenika i tražioca o tome u čijem se posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi.

Postupanje Poverenika po prosleđenom zahtevu

Član 20

Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li se dokument koji sadrži traženu informaciju na koju se zahtev odnosi nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev.

Ako utvrdi da se dokument iz stava 1. ovog člana ne nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev tražioca, Poverenik će dostaviti zahtev organu vlasti koji taj dokument poseduje, osim ako je tražilac odredio drugačije, i o tome će obavestiti tražioca ili će tražioca uputiti na organ vlasti u čijem posedu se nalazi tražena informacija.

Način postupanja iz stava 2. ovog člana, odrediće Poverenik u zavisnosti od toga na koji će se način efikasnije ostvariti prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Ako Poverenik dostavi zahtev organu vlasti iz stava 2. ovog člana, rok predviđen članom 16. ovog zakona počinje da teče od dana dostavljanja.

Ostale odredbe postupka

Član 21

Na postupak pred organom vlasti primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje se odnose na rešavanje prvostepenog organa, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

IV POSTUPAK PRED POVERENIKOM

Pravo na žalbu

Član 22

Tražilac može izjaviti žalbu Povereniku, ako:

1) organ vlasti odbaci ili odbije zahtev tražioca, u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje ili drugi akt;

2) organ vlasti, suprotno članu 16. stav 2. ovog zakona, ne odgovori u propisanom roku na zahtev tražioca;

3) organ vlasti, suprotno članu 17. stav 2. ovog zakona, uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije;

4) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju na način predviđen članom 18. stav 1. ovog zakona;

5) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno ne izda kopiju tog dokumenta na način predviđen članom 18. stav 4. ovog zakona ili

6) organ vlasti na drugi način otežava ili onemogućava tražiocu ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, suprotno odredbama ovog zakona.

Protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može se izjaviti žalba.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom, o čemu sud po službenoj dužnosti obaveštava Poverenika.

Rešavanje Poverenika po žalbi

Član 23

Na postupak pred Poverenikom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a koje se odnose na rešavanje drugostepenog organa po žalbi, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Član 24

Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana predaje žalbe, pošto omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu.

Poverenik odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena i izjavljena od strane neovlašćenog lica.

Organ vlasti dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama predviđenim ovim zakonom.

Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kada utvrdi da je žalba osnovana.

Ako organ vlasti, nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, tražiocu omogući pristup informacijama ili po zahtevu odluči, Poverenik će doneti zaključak i obustaviti postupak po žalbi. Postupak po žalbi se obustavlja i kada tražilac odustane od žalbe.

Odlučivanje Poverenika u vezi sa merama za unapređenje javnosti rada

Član 25

Poverenik može po prijavi ili po službenoj dužnosti da donese rešenje kojim utvrđuje da organ vlasti, osim organa iz člana 22. stav 2. ovog zakona, nije izvršio svoje obaveze predviđene ovim zakonom i da mu naloži mere za njihovo izvršenje, pošto prethodno omogući organu vlasti da se pismeno izjasni.

Prijava iz stava 1. ovog člana ne može se podneti u slučajevima kada je ovim zakonom predviđeno pravo na žalbu.

Utvrđivanje činjeničnog stanja od strane Poverenika

Član 26

Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja rešenja iz čl. 24. i 25. ovog zakona.

Povereniku će, radi utvrđivanja činjeničnog stanja iz stava 1. ovog člana, biti omogućen uvid u svaki nosač informacije na koji se ovaj zakon primenjuje.

Pravni lek protiv rešenja i zaključka Poverenika

Član 27

Protiv rešenja i zaključka Poverenika može se pokrenuti upravni spor.

Upravni spor povodom ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je hitan.

Obaveznost i izvršenje rešenja Poverenika

Član 28

Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.

Administrativno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje.

Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom.

V IZBOR, POLOŽAJ I NADLEŽNOST POVERENIKA

Sedište Poverenika

Član 29

Sedište Poverenika je u Beogradu.

Izbor

Član 30

Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština), većinom glasova svih narodnih poslanika, bira Poverenika na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za informisanje.

Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva.

Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci.

Poverenik se bira za vreme od sedam godina.

Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta.

Prestanak mandata

Član 31

Povereniku dužnost prestaje istekom mandata, na lični zahtev, kad navrši šezdeset pet godina života i razrešenjem.

Odluku o prestanku dužnosti Poverenika donosi, većinom glasova svih narodnih poslanika, Narodna skupština.

Poverenik se razrešava dužnosti ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora, ako trajno izgubi radnu sposobnost, ako obavlja funkciju ili je zaposlen u drugom državnom organu ili političkoj stranci, ako izgubi državljanstvo Republike Srbije ili ako nestručno i nesavesno obavlja posao.

Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.

Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.

Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog godina života.

Ako o zahtevu za prestanak dužnosti Narodna skupština ne odluči u roku od 60 dana, smatra se da je istekom tog roka Povereniku prestala dužnost.

U ostalim slučajevima Povereniku dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci.

Položaj Poverenika

Član 32

Poverenik je samostalan i nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

U vršenju svoje nadležnosti Poverenik neće tražiti, niti primati naloge i uputstva od državnih organa i drugih lica.

Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog suda, kao i druga prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom, i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje nadležnosti.

Poverenik se ne može pozvati na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje nadležnosti, a u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju svoje nadležnosti ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

Zamenik Poverenika

Član 33

Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Poverenika.

Poverenik predlaže za svoga zamenika lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima.

Zamenik Poverenika bira se za vreme od sedam godina.

Isto lice može biti birano za zamenika Poverenika najviše dva puta.

Zamenik Poverenika obavlja dužnosti Poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti Poverenika da vrši svoje nadležnosti.

Zameniku Poverenika prestaje dužnost na način predviđen za prestanak dužnosti Poverenika.

Postupak za razrešenje zamenika Poverenika pokreće se i na inicijativu Poverenika.

Stručna služba Poverenika

Član 34

Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti.

Poverenik donosi akt, za koji saglasnost daje Administrativni odbor Narodne skupštine, kojim uređuje rad svoje stručne službe. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.

Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima.

Finansijska sredstva za rad Poverenika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Nadležnost Poverenika

Član 35

Poverenik:

1) prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome;

2) daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja;

3) predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ovim zakonom;

4) preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona;

5) rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom;

6) obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom;

7) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom i drugim zakonima.

Poverenik može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.

Izveštaji

Član 36

U roku od tri meseca od okončanja fiskalne godine, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima.

Pored izveštaja iz stava 1. ovog člana, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini i druge izveštaje, kada oceni da je to potrebno.

VI MERE ZA UNAPREĐIVANJE JAVNOSTI RADA ORGANA VLASTI

Priručnik za ostvarivanje prava

Član 37

Poverenik, bez odlaganja, na srpskom jeziku i na jezicima koji su, u skladu sa zakonom, određeni kao jezici u službenoj upotrebi izdaje i ažurira priručnik sa praktičnim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava uređenih ovim zakonom.

U priručniku iz stava 1. ovog člana mora se naročito navesti sadržina i obim prava na pristup informacijama od javnog značaja kao i načini na koji se ova prava mogu ostvariti.

Obaveza je Poverenika da, putem štampe, elektronskih medija, interneta, javnih tribina i na druge načine, upozna javnost sa sadržinom priručnika iz stava 1. ovog člana.

Ovlašćeno lice organa vlasti i zaštita izvora informacije od javnog značaja

Član 38

Odgovorno lice u organu vlasti odrediće jedno ili više službenih lica (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Ovlašćeno lice:

1) prima zahteve, obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovim zakonom;

2) preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja.

Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu nadležno je odgovorno lice u organu vlasti.

Zaposleni u organu vlasti koji omogući pristup informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti pristup na osnovu čl. 9. i 14. ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio pristup na osnovu ovog zakona, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost, niti trpeti štetne posledice, pod uslovom da informacija ukazuje na postojanje korupcije, prekoračenje ovlašćenja, neracionalno raspolaganje javnim sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti.

Pravo na zaštitu iz stava 4. ovog člana ima zaposleni pod uslovom da je imao razloga da veruje u tačnost informacije, da nije tražio niti primio neku korist u vezi sa omogućavanjem pristupa informaciji, kao i da je pre nego što je omogućio pristup informaciji, obavestio o nepravilnostima nadležno lice u organu vlasti, koje nije preduzelo mere za rešavanje nepravilnosti.

Zaposleni koji suprotno odredbama st. 4. i 5. ovog člana bude pozvan na odgovornost ili pretrpi kakvu štetu, ima pravo na naknadu štete od organa vlasti u kojem je zaposlen.

Zaposleni koji omogući pristup informaciji od javnog značaja u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, može biti nagrađen od strane organa vlasti u kojem je zaposlen.

Odredbe st. 4. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na funkcionere organa vlasti, na lica koja u organu vlasti ili za organ vlasti obavljaju poslove po osnovu ugovora, kao i na lica kojima organ vlasti pruža usluge ili imaju svojstvo stranke u postupku pred organom vlasti.

Obaveza objavljivanja informatora

Član 39

Državni organ, najmanje jednom godišnje, izrađuje informator sa osnovnim podacima o svom radu, koji sadrži naročito:

1) opis ovlašćenja, obaveza i organizacione strukture;

2) podatke o budžetu i sredstvima rada;

3) podatke u pogledu vrsta usluga koje neposredno pruža zainteresovanim licima;

4) postupak podnošenja zahteva državnom organu, odnosno ulaganja žalbi protiv njegovih odluka, radnji ili propusta;

5) pregled zahteva, žalbi i drugih neposrednih mera preduzetih od strane zainteresovanih lica, kao i odluka državnog organa povodom podnetih zahteva i uloženih žalbi, odnosno odgovora na druge neposredne mere preduzete od strane zainteresovanih lica;

6) podatke o načinu i mestu čuvanja nosača informacija, vrsti informacija koje poseduje, vrsti informacija koje stavlja na uvid, kao i opis postupka podnošenja zahteva;

7) imena starešina državnog organa i opis njihovih ovlašćenja i dužnosti, kao i postupaka po kojima oni donose odluke;

8) pravila i odluke državnog organa koji se tiču javnosti rada tog organa (radno vreme, adresa, kontakt telefoni, identifikaciona obeležja, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost audio i video snimanja i sl.), kao i svako autentično tumačenje tih odluka;

9) pravila i odluke o isključenju i ograničenju javnosti rada državnog organa, kao i njihovo obrazloženje.

Državni organ će zainteresovanom licu, bez naknade, omogućiti uvid u informator, odnosno dati mu primerak informatora, uz naknadu nužnih troškova.

Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora

Član 40

Poverenik izdaje uputstvo po kojem se izrađuje i objavljuje informator iz člana 39. ovog zakona i pruža savete, na zahtev državnog organa, u cilju pravilnog, potpunog i blagovremenog ispunjenja obaveze objavljivanja informatora.

Održavanje nosača informacije

Član 41

Organ vlasti će održavati nosače informacija tako da omogući ostvarenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, u skladu sa ovim zakonom.

Obuka zaposlenih

Član 42

Radi delotvorne primene ovog zakona, državni organ sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima uređenim ovim zakonom.

Obuka zaposlenih iz stava 1. ovog člana, obuhvatiće naročito: sadržinu, obim i značaj prava na pristup informacijama od javnog značaja, postupak ostvarivanja ovih prava, postupanje sa nosačima informacija, njihovo održavanje i čuvanje, kao i vrste podataka koje je državni organ dužan da objavljuje.

Podnošenje izveštaja Povereniku

Član 43

Državni organ, do 20. januara tekuće godine, za prethodnu godinu, podnosi godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, koji sadrži podatke o:

1) broju podnetih zahteva, broju potpuno ili delimično usvojenih zahteva, kao i o broju odbačenih i odbijenih zahteva;

2) broju i sadržini žalbi protiv rešenja kojima se odbacuje ili odbija zahtev;

3) ukupnom iznosu naplaćenih naknada za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja;

4) merama preduzetim u vezi sa obavezom objavljivanja informatora;

5) merama preduzetim u vezi sa održavanjem nosača informacije;

6) merama preduzetim u vezi sa obukom zaposlenih.

Podaci iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana iskazuju se ukupno i posebno za tražioce u kategoriji: građana, javnih glasila, udruženja građana, političkih stranaka, organa vlasti i drugih tražioca.

VII NAKNADA ŠTETE

Član 44

Organ vlasti odgovara za štetu nastalu time što javno glasilo nije moglo da objavi informaciju pošto mu je neopravdano uskratio ili ograničio prava na pristup informacijama od javnog značaja iz člana 5. ovog zakona, odnosno time što je novinar ili javno glasilo stavljen u bolji položaj suprotno odredbi člana 7. ovog zakona.

VIII NADZOR

Član 45

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave preko upravne inspekcije.

IX KAZNENE ODREDBE

Član 46

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti:

1) pristup informacijama uslovljava dokazivanjem opravdanog ili drugog interesa (član 4);

2) postupi protivno načelu jednakosti (član 6);

3) diskriminiše novinara ili javno glasilo (član 7);

4) ne označi nosač informacije, gde je i kada tražena informacija objavljena (član 10. stav 2);

5) ne saopšti, odnosno ne omogući uvid u istinitu i potpunu informaciju, a osporava istinitost i potpunost objavljene informacije (član 11);

6) odbije da primi zahtev tražioca (član 15. stav 1);

7) ne vodi posebnu evidenciju (član 15. stav 7);

8) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom, odnosno dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 16);

9) pristup informacijama uslovljava uplatom troškova u iznosu većem od propisanog (član 17);

10) ne izda informaciju u traženom obliku, a ima tehničkih mogućnosti za to (član 18. st. 2. i 3);

11) neosnovano odbije da izda kopiju dokumenta sa informacijom na jeziku na kojem je podnet zahtev (član 18. stav 4);

12) na bilo koji drugi način, suprotno odredbama ovog zakona, onemogućava ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (član 22. stav 1. tačka 6);

13) ne omogući Povereniku uvid u nosač informacije (član 26. stav 2);

14) ne postupi po rešenju Poverenika (član 28. stav 1);

15) ne održava nosač informacije u skladu sa ovim zakonom (član 41);

16) ne sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima utvrđenim ovim zakonom (član 42);

17) spreči upravnog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora i ne izvrši rešenje upravnog inspektora (član 45. stav 2).

Član 47

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako državni organ propusti da izradi informator sa propisanim podacima o svom radu (član 39).

Član 48

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako propusti da podnese godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, sa propisanim podacima (član 43).

X ZAVRŠNE ODREDBE

Član 49

Organi vlasti imenovaće ovlašćena lica za rešavanje o zahtevima na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 45 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 50

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Samostalni članovi Zakona o dopunama
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

(„Sl. glasnik RS“, br. 54/2007)

Član 5[s1]

Ako isto lice ponovo bude birano za Poverenika ili zamenika Poverenika pre nego što mu istekne mandat, njemu mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora i može biti birano još jedanput.

Član 6[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

(„Sl. glasnik RS“, br. 104/2009)

Član 16

Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Član 17

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: