Архива за ознаку ‘Државна тајна

Поверенику за заштиту злоупотребе података о личности   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-fi

.

erde-007

logo-pov-cir

erde-007

Повереник за информације од јавног значаја

и заштиту података о личности

Булевар краља Александра 15 11000 Београд Србија Емаил: office@poverenik.rs Телефон: +381 11 3408 900 Факс:       +381 11 3343 37 03.12.2008. Ваш допис бр: 07-00-01329/2015-05 од 15.априла 2015

поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шулман 49/16 23000 Зрењанин

Поштована госпођо Жикић, поштовани господине Ристановићу,

Предмет:

Забрана важности, давања и продужавања државних и службених тајности у земљи и иностранству, насталих противправним прикупљањем и обрадом података и информација о браку и породици очевих родитеља (Фердинанда и Барбаре Кос рођене Краус). Посебно се забрањује свака препозната злоупотреба личних података, информација и чињеница у конструкцији и примени лажних привидних прикривених идентитета заштићених агената тајних служби под посебним законским и осталим оперативним мерама заштите њихове употребе, укључујући и посебне мере заштите противправне злоупотребе података у конструисању лажних привидних идентитета, поред осталог у сталном вршењу кривичних дела под трајном институционалном заштитом у иностранству и земљи. Утужују се трајне  последица из трајне институционалне заштите злоупотребе података, конструкције лажних привидних идентитета из злоупотребе личних и породичних података породице, давање и продужавање тајности на операције и заштиту противправних и криминалних активности под институционалном заштитом у земљи и иностранству из услова посебног институционалног третмана и заштите у специјалним прикривеним операцијама заштићених агената провокатора под овим препознатим условима.

.       .       .

Општа правна основа забарне – (недавање пристанка за обраду):

Трајна повреда примене и манипулације података, информација, чињеница, стварних породичних односа и манипулације и узимање утицаја на начин организације уређења језгра приватног и социјалног живота, супротно члану 8 став 1 Римског уговора, односно Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, као и Универзалне декларације о људским правима A/RES/217, 10. децембра 1948. (међународно правна необавезујућа), са допунама два уговора од 1966 г који су међународно правно обавезујући и за конкретни случај:

.       .       .

Уопштена напомена о трајној повреди чланова 1 – 14, даље чланова 17-19 Универзалне декларације о људским правима и одговорајућих чланова европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, која налазе своје уставно-правно дејство у уставно-правно загарантованим правима на основу ратификованих међународних споразума, конвенција и осталих обаезујућих правних аката. Мени су та права трајно укинута или битно оштећена из услова противправне злоупотребе иначе заштићених личних и породичних података кроз методе и начин институционалне заштите строго тајне операције и лица са измењеним привидним идентитетом, а у вези противправне употребе личних и породичних података.

ICCPR и ICESCR уговори, Евр. конв. о ољудским правима и осн. слобод. се у конкретном случају примењује на основу ратификације и примене чланова 16 и 18 устава Р. Србије, члана 19 став 4 Основног закона СРН (право на употребу делујућих правних средстава и гаранције правног пута свакоме ко је кроз одлуке и деловање органа власти и управе непосредно повређен у својим загарантованим и признатим основним правима). Члан 59 став 2 и члан 25 Основног закона СРН (кључ примене међународног права) као саставног дела унутрашњег права СРН.

Обзиром на постојање трајне размене на међународном нивоу под тајношћу означених података и информација са манипулисаним садржајима од носиоца органа власти деценијама уназад у иностранству и земљи (укључујући и СФРЈ и њене наследнице), (примена одредби закона о тајности података Р. Србије – страни тајни подаци), као и примене члана 7а г-10 закона СРН. у конкретном случају, утужује се даље ова трајна пракса као трајни повратни услов ограничења или изузећа основних права у материјалном бићу свог значења, искључиво из услова заштите противправне трајне злоупотребе основних података, информација и чињеница о личном и породичном животу.

Одредбе ICESCR уговора су такође трајно повређене, а повреде подупрете, брањене и заштићене од органа власти применом и дејством формално правне основе абсолутне заштите утврђене тајне операције и признате манипулације заштићеним подацима о личности. У општој напомени у конкретном случају примена одреби, значи укидање права на рад и противправног задржавања или онемогућавања уживања плодова и права из рада супротно одредбама ICESCR, поред осталог кроз непосредно и посредно дејство заштите препознате тајне конструкције и агента провокатора са измењеним прикривеним делимичним идентитетом.

Постоје три основне групе отворених  правна питања – из комплекса трајне повреде загарантованих права из основне повреде права противправног прикупљања, употребе и противправне трајне институционалне заштите забране противзаконске примене података, информација, чињеница о стварном породичном животу у трајању:

erde-007

.        .       .

  • Скупљање, вредновање и примена података о породици противно усатвним и законским основама ограничења њихове примене. – Стални процес.
  • Давање и продужавање тајности на размене манипулисаних података и садржаја из противправне примене личних и подродичних података, информација и осталих релевантних чињеница. – Стални процес
  • Трајна дискриминација као последица повреде или укидање загарантованих основних права из услова трајног дејства забране употребе одговорајућих правних средстава и вредновања доказа, општа забрана правног пута утуживања препознате основе трајне дискриминације из злоупотребе – противправне примене заштићених података и информација о личном и породичном животу и стварним односима.
  • Као стални пратећи елемент мера и метода са циљем очувања заблуда и заштите конкретне тајне операције, трајно подвргавање посебним мерама карактеристичним за рад тајних политичких служби.

Подсећање о правима грађана – увод са сајта Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности:

.       .       .

Право на давање/недавање пристанка за обраду – свако физичко лице има право да руковаоцу да/неда пристанак за обраду података о себи, ако руковалац не врши обраду на основу законског овлашћења. Физичко лице може да да пуноважан пристанак и преко пуномоћника, а може пристанак и да опозове. Да би лице дало пристанак, руковалац је дужан да га претходно упозна о свом идентитету и свим осталим питањима из члана 15. Закона.

http://www.poverenik.rs/sr/s-prava.html

.       .       .

Основа правног спора са органима власти (руковаоцима података у конкретном случају) у Р. Србији од 2007, повратно од 1975/76  године и у СРН од 1989/90 јесте дејство на све битне одлуке управних и судских органа власти, ограничења или укидања загарантованих права из акта органа власти под строгом тајности и забране провере и утуживања противправне злоупотребе података и информација у конструисању лажног привидног идентитета и операције под строгом тајности конкретног случаја агента провокатора“Лација“. (Законска и права основа противправности ове целе конструкције је образложена више пута):
.       .       .

erde-007

  • Трајна повреда права из повреде услова ограничења  између осталог дефинисаних чланом 42 устава републике Србије у вези члана 3 закона о тајности податала Р. Србије. (забарана давања тајности ради прикривања кривичних дела и других злоупотреба из услова службене одлуке органа власти.)
  • Супротно уставним начелима и законским одредбама о ограничењима прикупљања и употребе података (члан 42 устава Р.С.) забрањује се давање информација о употреби података, забрањује се прихватање и вредновање доказа о постојању противравне злоупотребе података, забрањује се судски пут кроз давање тајности и размену маниулисаних података кроз дејство забране сваког доказног поступка, судског пута или употребе ваљаних, дејствујућих правних средстава против трајног стања и деловања препознате злоупотребе.
  • Потпуни губитак права на законску заштиту, губитак права утуживања или одбране пред судом из услова примене метода заштите конкретне тајне операције са агентом-провокатором са измењеним делимичним прикривеним идентитетом и из разлога мера и метода заштите целе операције.
  • Трајни губитак права грађанске једнакости пред правдом и законом. Повреда члана 21 став 1 устава Р.С. Трајно постојање дискриминације противно члану 21 став 2 устава Р.С. из разлога злоупотребе чињеница о породици у стварању рационалне конструкције и маске о непостојећим односима и садржајима у вези агента провокатора, његове намене и заштите, а посебно у вези манипулације са као основно право заштићеним подацима и информацијама.
  • Супротно одредбама члана 21 став 4 усрава Р.С. из услова и разлога заштите конструкције конкретне злоупотребе података и чињеница постоји трајно укидање грађанских права и тиме реална стална најтежа дискриминација у непрекинутом трајању из предуслова који су определили целу тајну конструкцију злоупотребом информација и података о породици, односно њихове манипулације и начина вредновања, као и кроз забрану утуживања препознатих метода и последица из истих.
  • Члан 22 устава Р.С. је повређен кроз забарну судског пута дејством преузетих обавеза под тајношћи из трајног деловања члана 13 Г-10 закона СРН (забрана правног пута) и члана 7а Г-10 (размена тајних података, метода и мера супротно обавезама националног и међународног права у конкретном случају).
  • Трајна повреда члана 23 устава Р.С. из услова мера и метода заштите злоупотребе личних и породичних података и информација, трајна дискриминација и трајна обструкција слободног развоја кроз сталне интервенције и улазак у заштићене сфере приватне организације језгра живота.

erde-007

.       .       .

Трајна повреда принципа истинитости

Повреда члана 8 у целини закона о општем управном поступку, повреда принципа истинитости и повреда принципа правилног утврђивања свих релевантних, битних и одлучујућих чињеница за доношење одлуке или решења укључујући и одлуке и решења на продужавање – давање тајности на конкретну противправну употребу података у строго тајној конструкцији и примени агента провокатора са измењеним, делимичним, привидним идентитетом. Поред овог, повређени су сви принципи из обавеза придржавања закона о општем управном поступку у процесима одлучивања о правима и обавезама у вези конкретог повратног дејства метода и заштите откривене тајности:

начело законитости, начело заштите права грађанина и начело заштите јавног интереса, начело ефикасности, начело саслушања странке, начело оцене доказа, начело самосталности у решењу.

Ради се о вишедеценијском начину истог или сличног третмана уз све разлике у појединим фазама заштите тајне операције од почетка седамдесетих година у земљи СФРЈ до данас и иностранству, независно од знања, делимичног знања или незнања о позадини носилаца критичних одлука у битним поступцима одлучивања.

Као другостепени независни контролни орган Повереник, као и Заштитник грађана, али и надлежне контролне парламентарне инстанце, подлежу ограничењима из члана 19 закона о основама уређења служби безбедности Р.С. и обавезама из члана 38 закона о тајности података, практично забрани провере садржаја који се управо утужују. – Молио бих Вас да обратите посебну пажњу на овај формално правни законски услов који практично ускључује могућност провере утужених повреда права у посебним случајевима на абсолутну трајну штету жртве, што реално обезбеђује трајну повреду или укидање загарантованих грађанских права, без права на правни пут и ваљано правно средство утуживања у једном правичном поступку.

Даље, државни органи и институције укључујући државно јавно тужилаштво,  Повереника и Заштитника, сви подлежу обавези испуњвања одлуке секретара бироа за коодринацију савета за националну безбедност Р.С., односно одлуци савета за националну безбедност, (чланови 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности Р.С.), које је утврђено као централно место одлучивања у конкретном случају од 2009 године, односно давања првих информација од 2007 године. – До 2007 године не постоји формално – правна основа за примену посебних метода ради спровођења одлука кроз принуду свих контролних органа, како првостепених тако и другостепених укључујући и парламент и судове.

Оно што се утужује и што се уставним, законским и одребама међународног права брани као неповредива вредност, истовремено се деценијама уназад до скорашње законске регулативе од 2007 и процеса указивања и утуживања конкретних садржаја брани из посебних непроверљевих наводних интереса, безбедности, економских интереса, посебних заштићених националних интереса. Међутим, ни ово није тачно, шта више цео систем и механизам у вези откривене конструкције је супротан свим овим интерсима кроз све време трајања, без обзира на све промене, идеолошке, политичке, уставно-правне и државно-територијалне. Независно од ових сложених питања спајање принуде дискриминације из разлога одбране злоупотребе података и информација у строго тајној конструкцији агента провокатора са прикривеним привидним идентитетом, трајне последице по лични и породични живот кроз губитак низа основних права и слобода није никакав услов примене посебних непроверених услова заштите посебних националних интереса. Једно са другим не да нема никакве везе, већ се објективном анализом имајућу у виду све предуслове који су од педесетих и шездесетих година кроз све време определили ову конструкцију, постављају ултимативно питање начина угрожавања управо тих посебних државних, националних или јавних општих интереса. Напомињем да је решење овог случаја и питање од битног недељивог интереса било којег националног система правде и правне основе фонкционисања сваке уније, а посебно у погледу обавезе поштовања основних грађанских права и слобода и поштовања општег и недељивог заједничког националног интереса или међународне заједнице или унија у целини.

Заштитник грађана,

је обавештен, али користи своје дискреционо право абсолутне ћутње и тиме прећутног негирања постојања конкретног случаја и прихватања даљњих информација и доказа (Стандарди за практично поступање омудсмана 1.3):

Питање неутралности омбудсмана у односу на конкретни предмет утуживања, а обзиром на препознату структуру мреже заштите тајне операције и употребе агента провокатора у вези главе 2 – Неутралност и непристрасност омбудсмана, не мења суштину питања трајне повреде права и трајне дискриминације из услова начина заштите и употребе целе операције кроз противправну употребу података о личности и породици.

http://wp.me/P3pD8b-cs без икакве реакције заштитника грађана
https://viktorkoss.wordpress.com/434-2/ са даљњом законско-правном основом
.       .       .

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

На основу члана 1 став 3 ЗЗЛП вршења послова заштите података о личности од стране повереника, а у вези права лица чији се подаци обрађују из члана 1 став 2 и члана 2 истог закона, обевшетавам се о трајној, противправној обради и примени података о личности, укључујући преминуле чланове породице, а у вези стварања, примене и заштите строго тајне конструкције и операције са агентом – провокатором „Лацијем“ и њему датог лажног привидног прикривеног идентитета, као заштићеном посебном сараднику у прикривеним строго заштићеним тајним операцијама са посебним изузећем у погледу заштите на вршење противправних и кривичних дела, а на основу члана 3б Г-10 зкона СРН и члана 38 додатног уговора о положају НАТО-трупа у СРН од 1951 – 59-61 године.

Посебна пажња На сонову поменутог члана 38 став 1 додатног уговора о положају НАТО-трупа у СРН од 1951 – 59-61 године, забрањује се употреба у посебним, строго прикривеним операцијама оних мера, метода и  и последица из истих, које би повредиле основна права неког лица загрантованих уставом у процесима посебних тајних операција за које постоји потпуна забрана давања исказа и забрана иследних радњи. И на основу примене посебних закона постоји тешка, трајна повреда низа загарантованих уставних права из услова начина конструкције и заштите целе тајне операције и агента провокатора са измњеним делимичним прикривеним идентитетом.

Обрада, размена, примена, давање тајности, продужавање тајности није дозвољена.

Члан 8 ЗЗПЛ не дозвољава обарду података и тиме давања тајности на исту недозвољену обраду података о личности у 8 тачака. Не постоји, и никада није постојао пристанак на недозвољну обраду података, никаква предпоставка о таквој могућности уопште. Али, и када би постојао пристанак, обрада података је строго противуставна и противазконита у сваком националном систему и супротна је јавним интерсима заштићеним уставом и законима сваке земље и по међународном праву, посебно имајући у виду да је сврха употребе агента провокатора посебне врсте, под посебном заштитом о којима информације нису биле доступне ни пссебним високим местима одлучивања. Лично сам ову операцију платио потпуно уништеном егзистенцијом, да би тек кроз дуго време и низ искустава у поређењу са познатим и доступним садржајима утврдио поздину која је и позната од 2008 и призната од априка 2009 од самог агента – провокатора.

Члан 23 ЗЗПЛ ограничење права

Примене одредаба под тачкама 5 и 6, посебни интереси, национални, безбедоносни, сигурносни, економски, политички итд. за земљу не постоје. Посебно не постоје обзиром на трајање и све последице по општи било чији јавни интерес, укључујући и питања безбедности, сигурности и остале економске интересе било које државе. Све ове посебне предпоставке, када би и постојао пристанак оштећених, не мењају право заштите очувања својих укинутих права и последица из услова противправне употребе – обарде, примене, размене неотуђивих података и чињеница, односно доказима подкрепљене сталне манипуалције са истим.

Тачка 7 – одавање тајности уз повреду интереса или наступање тешких последица по било коју земљу су у обрнутој сразмери са интерсима било које земље и посебно последицама по исте земље, као и општи недељиви минимум јавног интереса из одржавања или продубљавања праксе у примени конкретне или сличних операција. И при овом аспекту вредновања целине случаја, подсећам изричито на забрану употребе података о личности и стварне породичне пуне истине и живота супротно закону и уставним начелима, а као основе повратног укидања или оштећења права из једностране трајне институционалне повреде истих. Све ово ради заштите посебних непроверених интереса под тајношћу у трајању од више деценија без обзира на ствано лично чињење или нечињење оштећених.

Поставља се питање обзиром на све промене и све последице из предуслова стварања строге тајне операције и конструкције агента – провокатора са измењеним прикривеним идентитетом, као и псоледица из истих од краја педсетих, почетка шездесетих, који се интереси стварно бране под тајношћу. Ова анлиза је битна не само из оствривања личних права из последица укидања неотуђивих права, већ ништа мање било чијег минимума општег јавног интереса.

Указивање на суштину доктринарних процеса из сада већ историјске перспективе хладноратовског и идеолошког сукоба је делом дата као крајњи спољњи оквир, како у посебном законском дејству, тако и конкретне употребе „Лација“ као пунктуелна фиксирана тачка у целом систему. линк НСЦ10/2

Давање нових или продужвање препознатих тајности и садржаја поред осталог на обраду података супротно члану 42 устава Р.С. повлачи и кривичну одговорност на основу члана 146 кривичног законика Р.С. Чланом 146 кривичног законика Р.С. је одређено кривично дело,  прикупљања, саопштавања, предаје и употребе података супротно закону и уставу. Ставом 3 члана 146 кривичног законика Р.С. је предвиђена казна до 3 године затвора за службено лице – лица која изврше наведено кривично дело противправне злоупотребе података. Ово је једно од  пријављених кривичних дела у трајању.

Кривични законик Р.С. одређује кривично дело одавања државне и службене тајне, али и одређује оне тајне које су усмерене на повреду основних грађанских загарантованих права као незаконите. Ово је такав случај у трајању и из разлога омогућавања укидања трајног стања дискриминације кроз забрану употребе правног пута против препознате конструкције и повратног трајног укидања или оштећења битних основних грађанских права су садржаји објављени:

Кривични законик Р. Србије члан 316 одавање државне тајне тачка 6 у вези тачке 5  јасно одређује забрану и престанак тајности које су усмерене на повреде загарантованих основних грађанских права, прикривање кривичних дела или на оне документе и процесе у трајању које су штетне по  интересе Р. Србије и угрожавање уставног поредка. Поред доказиве тешке трајне повреде загарантованих основних права, прикривање вршења кривичних дела, постоји и угрожавање посебних интерса и угрожавање уставног уређења и поредка не само Р. Србије, већ у рефлексији и континуитету трајања целе строго тајне операције истих тих вредности било чијег посебног општег интереса, било ког уставног поретка са приближном владавином правом, принципом уважавања поделе власти и стварним поштовањем доњег нивоа заштите основних грађанских права и слобода. У истом смислу се позивам на члан 369 тачка 5 кривичног законика Р.С., одавање службене тајности, поново изричито усмеравајући пажњу на минимум, општег и недељивог јавног интерса сваког уставно-правног система односно државе и интересе унија или међународне заједнице у целини. Службене тајне усмерене на повреду бића основних грађанских права и слобода дефинисаних уставима и међународним правом су неважеће, а управо су оне основа правног спора у непрекидном трајању, као и последице из њеног дејства без обзира на знање, делимично знање и вољу носилаца одлука кроз све време трајања мера и метода заштите откривене строго тајне конструкције деценијама  у прошлости.

Пристанак за обарду података – повлачење пристанка.

ЗЗЛП спомиње 17 пута правни појам пристанка за обарду, односно повлачења пристанка. У оба случаја се ради о слободно израженој вољи под одређеним законским условима и међусбно условљеном односу између руковаоца подацима и лица чији се подаци обрађују, размењују, примењују итд. Не постоји пристанак нити мој лични, нити и после више година испитивања сваке могуће позадине ове конструкције било ког другог лица из оштећеног породичног круга. Цитирање свих места у ЗЗПЛ у вези пристанка, и недавања пристанка није потребно у овом обраћању, јер пристанак не постоји. Постоји забрана даљњег дејства из препознате конструкције изречена више пута усмено и писмено надлежним контролним телима органа власти. Са друге стране постоји абсолутна ћутња. 10.05.2011 године је обавештен Биро за координацију Савета за националну безбедност и одговорајући носиоци функција о забрани препознате конструкције противправне употребе података. Не постоји никаква реакција на ову слободно изражену вољу:

Допис председнику републике од 10.маја 2011 – Објављивање и забрана држ. и служ тајности из разлога противуставности и противзаконитости у трајању – линк

http://wp.me/P3pD8b-6i

Посебна пажња! Утужује се и забрањује акт органа власти у које спадају и делови посебних одељења за тајне прикривене операције деценијама уназад у погледу противправне употребе и размене података, чињеница, информација без знања и без воље (пристанка) оштећених као инструмент манипулације и стварања различитих заблуда у процесима под генералном доктрином НСЦ10/2 и у њој употребе агента провокатора са измењеним прикривеним делимичним идентитетом. Било каква веза са мном и оштећеном породицом без обзира на све циљеве и последице, њихово вредновање у периоду од више деценија не постоји. Или, ја сам платио највишу могућу цену ове игре деценијама уназад кроз реално уништен живот и егзистенцију из повратних услова начина заштите целе операције. Напомене ради, језгро ове породице са наследним правом по грађанском закону је скоро потпуно ишчезло, а обзиром на моје пуно знање и доказе о суштини егзистенције и начина односа према укупном недељивом социјалном окружењу и грађанској лојалности, али и високом искреном етичком интегритету преминулих, свака веза, предпоставке и заблуде које се одржавају постојећим трајњим стањем је недопсутива и предмет правног спора.

Како пристанак и знање о овој операцији и легенди агента провокатора нису постојали, односно не постоји и даље пристанак, није могуће нити повлачење пристанка. Последице из примене и начина заштите операције су предмет правног спора који се применом низа тајности и забране употребе правног пута и правних ефективних средстава заштите права, све време у сваком критичном процесу одлучивања спречава.

.       .       .

Утуживање препознате позадине укидања права

Сталном применом члана 13 Г-10 закона СРН се до саопштавања примене мера посебног третмана забрањује утуживање истих. Разменом података, информација, метода, применом посебних мера и метода трајне контроле (обавезе из закона о тајности података) врши се и трајно оштећење или укидање загрантованих грађанских права са последицом забране утуживања непосредних и посредних штетних последица по објекте оваквог третмана, искључиво из разлога противправне употребе података, информација, чињеница о стварном животу и односима примењених у операцији са агентом провокатором кроз његов прикривени, измењени делимични идентитет.

Разменом података и информација под ознаком тајности различитих врста и једностраном применом мера члана 13 Г-10 закона СРН, а у вези даљњих одредби о посебном статусу и заштити операције и агента провокатора, настаје потпуни абсурд у трајању, дејство сталне кривице жртве за дела и противапрвну штету која настаје према истој, мени и породици, искључиво из услова заштите целе операције и конкретних лица, различитих  сарадника, кроз све време трајања ове операције деценијама у прошлости, да би она тако и била откривена и дешифрована кроз забрану давања правног исказа пред управним и судским органима и њиховог ваљаног вредновања сходно одредбама о процесном праву, односно закона о управним поступцима. Све ово не умањује обавезу заштите и укидања даљње противправне злоупотребе података, јер се посебни интереси налазе и стварају независно од поштовања критеријума забране посредне и непосредне дискриминације и забране противправне употребе података. Једини основ и покретач посебних интереса као стални метод и мере иза трајног дејства тајности деценијама уназад може бити моћ која почива на праву потпуне измене битних садржаја за процесе одлучивања у трајању. Нарвно, без икакве контроле садржаја кроз постојање реалних или формално – правних услова забране демократске контроле из наводних непроверљивих виших интереса под строгом тајности у земљи и иностарнству у вишедеценијском трајању.

Утуживање пред управним судовима било које земље је зато унапред осуђено на неуспех из разлога дејства забране утуживања препознате поздине, тиме је и употреба свих правних средстава и правног пута објективно забрањена, што је у супротности са уставним правима сваке средине (члан 19 став 4 Основног закона СРН, члан 22 устава Р.С. члан 6 евр. конв. о људс. правима и слоб. итд) и по признатим међународним правним актима. Ради се о трајном стању, објективно анализирајући предуслове од пре 1941, значи пре противправне употребе података и информација о стварној судбини породице, постоји континуитет укинутих права и посебно неравноправног третмана из разлога заштите целе операције и конкретног агента – провокатора. До оваквог третмана долази из начина функционисања система и метода одлучивања независно од системских предуслова, степена владавине права, оствареног нивоа поделе власти и начина поштовања уставно-правних предпоставки у погледу одбране или кршења загарантованих права.

Агент провокатор је умро 25.02.2015

Чување докумената, доказа, протокола, примењених посебних метода и мера за њено одржавање обавезно. Обзиром да се ради о институционално посебно заштићеној прекограничној операцији деценијама у прошлости, као и давању и применама тајности кроз сталне измене битних садржаја, даљњим конструкцијама истих на штету жртве без права на правни лек, скренуо бих пажњу на очување расположивих и за даљње процесе одлучивања меродавних докумената и архивских извора, јер се они по правилу уништавају, што је и лично искуство у третману обзиром на начин институционалне манипулација чињеницама без права на правни лек. Умрли агнет провокатор је уживао вишеструку заштиту у погледу извршених кривичних дела, прања новца поред осталог што би требало бити предмет истраге сходно члану 7а Г-10 закона итд. под законским условима институционалне заштите кроз реалну обструкцију истраге у више земаља.

Повереник члан 44 ЗЗПЛ

Повереник чланом 44 ЗЗПЛ је надлежан за овај случај и мене је изненадила делимично реакција у обради мог обраћања од маја – аугуста – децембра 2012 године. Уколико се у архиви – регистру повереника не налази случај, биће накнадно послат и објављен на отвореним интеренет страницама. Молио бих Вас да се укључите у надзор изношења и уношења података из земље и у земљу (тачка 4 члана 44 у вези тачке 1 надзора заштите података – у конкретном случају манипулација подацима и информацијама) са овим случајем у целини (размена тајних података и информација) јер се ради о наставку вишедеценијских манипулација подацима који се проглашавају тајним и имају посредно и непосредно дејство трајне тешке дискриминације, без права било какве провере и контроле, укључујући и повређена права оштећених.

Молио бих Вас да сходно Вашим овлашћењима успоставите регистар манипулисаних података кроз различите облике употреба агената са измењеним привидним идентитетом или сходно Вашим овлашћењима упутите надлежне законодавне органе о потребу контроле овог целог поља (тачка 3 у вези тачке 9 члана 44 ЗЗЛП).

Тачка 14 предвиђа сарадњу са надлежним органима за заштиту података у другим земљама. Мере тајности и начин њиховог дејства у погледу изузећа права су стални пратиоц ове коснтрукције, да би она тако била откривена, потврђена и установљена даљња институционална воља одржавања препознатог стања заштите злоупотребе података. Жртве су прве које сносе најтеже егзистенцијалне последице и последње које никада не добијају право заштите, пред комплексом заштите права у системима вршења противправних до криминалних радњи, све под реалном институционалном заштитом. Ово посебно у вези давања мишљења о специфичним ризицима за права и слободе грађана чија се права укидају из услова заштите строго тајне операције и злоупотребе – противправне примене њихових неотуђивих личних података и информација о стварном животу и животу под трајним утицајем мера и метода заштите операције противправне употребе података и информација о практично већ уништеној породици, као морализирајуће маске за непосредно и посредно управљање процесима са реално истим и сличним последицама, како у конкретном индивидуалном случају, тако и по недељиви било чији заједнички јавни интерес (тачка 12 члана 44 ЗЗПЛ).

Обавеза чувања тајности члан 46 ЗЗПЛ

Тајност је са целог овог случаја према познатим подацима и доказима о постојању целе конструкције и агента провокатора скинута. Одржавање тајности је према члану 3 закона о тајности података Р.С., члану 146 кривичног законика Р.С. кривично дело, односно дело супротно закону. Исто важи у погледу одавања државних и службених тајности члан 316 тачка 6 и члан 369 тачка 5 кривичног законика Р.С. Одржавање тајности је супотно и на основу устава и закона СРН, али и на основу посебне рестриктивне правне основе за конретан случај.

Политичка позадина, која ми је саопштена, а коју сам сам по непровереним критеријумима разумевања појма политички уочио, не постоји. Ово није политички предмет, већ системско питање од недељивог било чијег заједничког минимума јавних интереса и очувања принципа демократских начела и вредносних садржаја истих, кроз поштовање принципа владавине права, поделе власти на независну легилсативу, егзекутиву и јудикативу, и поштовање уставних начела и принципа и начела и принципа као и вредности међународног права. Не може се из политичких непроверених, посебно опортуних противправних разлога ствар једноставно давањем или продужавањем тајности учинити непостојећом, јер се тиме на посебно проблематичан начин цео процес приближава методама времена и односа који су кроз манипулацију и употребу стварних података и инфорамција о животу породице, определили ову целу конструкцију без знања и без воље оштећених.

Уставна жалба члан 170 устава Р.С.

Употребљавам сва расположива правна средства пре подизања уставне жалбе из уставних услова за подизање исте. У овоме смислу можете прихватити и обраћање Вама као контролном органу Р.С. Обзиром на трајно постојање институционалне ћутње, а на изнету формално – правну основу у погледу одржања противправног трајног стања дискриминације у вишедеценијском трајању, скрећем пажњу уз захвалност на Ваша упутства из претходног одговора, да су ми правне и законске основе познате. Чињење целе позадине на коју сам и у овом обраћању упутио, уз напомену постојања даљњих довољних доказа, непостојећом кроз абсолтну ћутњу из услова дејства тајности и поштовања одлука на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења система безбедности Р.С., требало би да укаже на непостојање било какве повреде права. Испуњавање услова уставне жалбе уз све разлике и сличности у СРН и у Р.С. тражи исцрпљивање свих раположивих правних средстава пре подизања исте, као и документовање повреде права. Забрана давања, односно неприхватање исказа са правним значењем, одбијање кроз институционалну ћутњу прихватања постојања конкретних отворених правних питања у вези предуслова уставне жалбе је један од услова за исту.

Трајна забрана давања исказа пред судом, реално онемогућавање одбране је такође један од довољних услова за уставну жалбу, јер је одбијање или игнорисање правних исказа у конкретном предмету, повреда једног као основно право вреднованог основног процесног права –  Audiatur et altera pars. Показало се трајно изузеће права на правни исказ у управним и судским процесима, што је једнако повреди материјалног права, права на коришћење правних средстава и на правни пут у остваривању својих права.

Постоји трајно, тиме и тренутно непосредно огарничење односно повреда или изузеће основних загарантованих права кроз акт давања и продужавања тајности у иностранству и земљи из разлога заштите једностране институционалне противправне употребе података о личности, без знања и воље исте. Из услова начина конструкције, примене и заштите противправне злоупотребе података, постоји даљњи низ одлука упарвних и судских власти које свака сама за себе представљају при тренутном трајном третману непосредну повреду загарантованих основних права и слобода, без обзира на све заблуде као последица примене у заштите строго прикривене операције кротз манипулације и конструкције непроверљивих, а прихваћених очигледних чињеница у правном значењу. „Прихваћених очигледних чињеница“, јер са реалним односима немају абсолутно ничег заједничког и које су и указале на постојање посебне прикривене операције и постојање злоупотребе података. Све су ово елементи за ваљану жалбу уставном суду на трајну, непосредну повреду или укидање низа иначе загарантованих основних права.

Обзиром на забрану утуживања тренутног трајног стања повреде основних грађанских права и трајне дискриминације из препознатих услова, а пред исцрпљивање даљњих правних корака под мени познатим условима, молим Вас да региструјете случај и из недељивог општег јавног интереса ради других случајева сличне позадине.

.       .       .

erde-007

Пример третмана довољног за уставну жалбу у СРН, али и Р. Србији под условом строго тајне сарадње пре и након овакве одлуке уз размену строго тајних конструкција и манипулација. 23.06.2009 службени суд у Новом Улму доноси одлуку о битном ограничењу и укидању низа загарантованих грађанских права и слобода из разлога потребе наводног старатељства, психијатријског лечења до затварања у психијатријску затворену установу:

.       .       .

erde-007

  • Одређивање мера контроле задржавања и одређивање смештаја.
  • одређивање мера о имовинском располагању.
  • Одређивање мера о здрваственом третману.
  • Одређивање мера за нервно-лекарско збрињавање.
  • Заступање пред органима управе, осигуравајућим друштвима, пензионим и социјалним захтевима и правима
  • Пријем, отварање и задржавање поште и одлука о телефноским и електронским комуникацијама.
  •  Мере ступају одмах на снагу. – прилог 2

Све на основу непостојећег вештачења и извештаја Др. Дитмана и непостојећег исказа пред судом од 12.01.2009 г. – прилог 3

.       .       .

erde-007

Одмах након пријема ове одлуке улажем притужбу, са образложењем о формално-правној и тиме материјално правној неодрживости одлуке. Није постојало никакво вештачење са Др. Дитманом, уопште никакво вештачање на основу и онако веома ограничених права по закону особа које се нађу у оваквом ланцу третмана. Није постојало никакво саслушање нити дозвољавање исказа пред судом, не само у погледу конкретне изнуде наводне потребе збрињавања, већ и у свим претходним процесима одлучивања.

Одговор – решење на моју притужбу нисам добио, а обзиром на реалну опасност губитка слободе и права које је наступило, припремам се за напуштање земље.

У критичном периоду крај децембра – крај маја 2009) ја се налазим у Зрењанину, где након телефенског разговора са агентом провакатором „Лацијем“ и његовим превођењем и признањем постојања манипулације стварних односа подносим кривичну пријаву Одељењу криминалистичке полиције Д.П- У Зрењанину о лажном представљању и давању лажних изјава са овом преваром у вези. Постојање тајне сарадње на овом случају сам приметио раније, од 2006/2007 године. Обзиром на начин обраде и односа према основном питање манипулације и злоупотребе подацима, позадине употребе, времена употребе и циљева употребе агента провокатора са измењеним, прикривеним делимичним идентитетом, повратног утицаја на мој третман са тим у вези бар од 1975/76 године уз све промене до данас (материјално-правни докази расположиви), поставља се питање правне основаности таквог укупног третмана, јер се ради о низу одлука и мешања у поље приватне  организације језгра живота у трајању, без обзира на све промене и разлике деценијама уназад.

.       .       .

erde-007

Посебна напомена

Лично не постоје и никада нису постојале никакве везе са било каквим обликом мог ангажмана у било каквом виду или односу са мрежама било чијих и било каквих тајних политичких полиција. У овоме смислу постоји низ веома битних догађања од историјског значаја, као и личног односа, одлука, чињења и нечињења, као и оштећене породице у погледу предуслова скупљања, вредновања и манипулације подацима у погледу касније конструкције тајне операције од шездесетих година до данас у иностранству, који тек јасно указују на неке циљеве и намере у погледу веза и њихове изградње, као и метода у погледу функционалне употребе ове целе операције и агента – провокатора. Изузевши противправну употребу података и информација у овоме смислу, свака друга веза са оштећеном породицом је недопустива, управо из предуслова објективног вредновања њене стварне судбине, чињења и нечињења и укупног односа према заједничком, недељивом минимуму општег интереса и тиме поштовања интегритета и слободе, права било ког другог појединца или групе.

Размена података и информација члан 7а Г-10 закона СРН – линк Молио бих Вас да се као другостепени контролни орган из домена Ваше контролне функције добро упознате са садржајем права, како у формално-правном значењу, посебно у материјално – правном смислу права која се бране као основна и интереса било ког државног – уставно-правног идентитета и интегритета, као и општег недљивог минимума заједничког интереса на основу међународно-правне основе. Члан 7а Г-10 закона СРН у погледу усановљене строго тајне сарадње, уствари све време трајања овог процеса од више дценија је повређен.

(1) 1Der Bundesnachrichtendienst darf durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten an die mit nachrichtendienstlichen Aufgaben betrauten ausländischen öffentlichen Stellen übermitteln, soweit

1.
die Übermittlung zur Wahrung außen- oder sicherheitspolitischer Belange der Bundesrepublik Deutschland oder erheblicher Sicherheitsinteressen des ausländischen Staates erforderlich ist,
2.
überwiegende schutzwürdige Interessen des Betroffenen nicht entgegenstehen, insbesondere in dem ausländischen Staat ein angemessenes Datenschutzniveau gewährleistet ist sowie davon auszugehen ist, dass die Verwendung der Daten durch den Empfänger in Einklang mit grundlegenden rechtsstaatlichen Prinzipien erfolgt, und
3.
das Prinzip der Gegenseitigkeit gewahrt ist.

2 Die Übermittlung bedarf der Zustimmung des Bundeskanzleramtes.https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/2015/01/26/g-10-gesetz-zur-beschrankung-des-brief-post-und-fernmeldegeheimnisses/

Укратко у преводу,

Размена података са страним службама, државама, организацијама од стране СРН подлеже проценама и предпоставкама о опасностима које ничим нису испуњене, осим у ставу 2 члана 7а Г-10 закона обавезе примене метода и мера ради очувања тајности операције по горе цитираном додатном уговору о положају НАТО – трупа и њихових припадника, односно лица у том својству.

Предпоставке размене података, примене мера и метода подлежу заштити достојанствених интереса (основна грађанска права) особе чији се подаци размењују.

Овде се понавља више пута уочено затварање кругова применом строгог правног формализма без дозвољавања провере стварних односа који су на основу изјава, чињења и нечињења, стварних односа и положаја и открили агента – провокатора, као и злоупотребу података која се као заблуда провлачи све време мог третмана и кроз све битне одлуке и реални правни положај у трајању. Заштита података, владавина права нису постојале у време трајања ове целе операције нити у СФРЈ, нити до данашњег дана ни у једној од сукцесивних наследница бивше СФРЈ укључујући и Р. Србију. Или је ова операција са уништеним животом и егзистенцијом кроз губитак права из услова злоупотребе неотуђивих права, једини светли пример поштовања права у свом трајању предуслова као основе строго тајне операције деценијама уназад. Из пиетитета према жртвама у сложености времена предуслова и услова, стварне судбине породице, њеног чињења и нечињења, као и трајног дејство губитка низа основних права, свако даљње поређење је крајње неумесно при приближном поштовању тежине позадине.

.       .       .

erde-007

Ово су били разлози да сам 10.05.2011 године недвосмислено према тада препознатим условима моје повратне дискриминације у рефлексији низа догађаја и начина процеса одлучивања, активности мрежа тајних служби итд, дописом бироу за координацију и савету за нац. без. Р.С. забранио даљњу примену ове тешке злоупотребе кроз препознату поздину – линк:

ttp://wp.me/P3pD8b-6i
Изричито упућујем на забрану препознатих одлука и давања тајности, односно продужавања тајности на потврђену противправну манипулацију подацима и информацијама у тајној опрацији и конструкцији и примени заштићеног агента – провокатора. Утужујем препознате повреде права и позадину под тајношћу као трајни услов моје трајне повратне дискриминације.
Овај правни проблем је нешто сасвим друго од питања контроле рада институција или носилаца функције чија се контрола изузима из надлежности контролних институција и органа, укључујући и поверника и заштитника грађана, као и парламента. Молио бих Вас да ове ствари разлучите јер се иза отвореног правног питања налазе више од 40 година противправног третмана са последицом реалне уништене егзистенције из начина функционисања заштите целе тајне операције и конкретног агнета – провокатора, да би тако и операција и лажни прикривени идентитет, али посебан заштићени положај у вршењу кривичних радњи посебно према извору злоупотребе података и информација био откривен.
.       .       .

је обавештење јавности из разлога његове формално-правне неправилности и посебно садржаја који је утужен – давање продужавање тајности на препознату противправну употребу података и информација као предусловом за правично, а изостало утврђивање чињеница у погледу трајног оштећења мојих грађанских загарантованих основних права и слобода. У принципу је ово и обавезно поље заштите права повереника и заштитника грађана. Абсолутна ћутња и понављање циркуларних токова одлучивања на основу поштовања или принуде спровођења одлука на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности и обраћања надлежним контролним телима су покушај испуњавања правне форме пре подизања уставне притужбе. На жалост, без продора у средства јавног информисања, ни једна се ствар не може померити у смислу уставних и правних обавеза заштите вредности, начела и принципа које су иначе у надлежности контролних тела.

Правна и законска позадина рада државног тужиоца ми је позната, али такође и законска основа и много више пракса претежног до абсолутног непровереног политичког одлучивања у оваквим случајевима. Тежина проблематике ми је позната, али се управо ради о основном демократском начелу контроле у посебним случајевима као овај, који се изградњом додатних законских препрека циљно и вољно претварају у могућност укидања основних грађанских права и слобода, дискриминације из услова непроверених интереса супротних општим принципима и начелима загарантованих уставом и наведеним основама међународног права.


Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података,

је такође обавештена и упућена на своју законску обавезу провере изнетих садржаја у погледу целе тајне конструкције, времена, начина и функције заштите и примене агента – провокатора. Даље обавезе провере датих чињеница у срадњи и размени тајних података (§§ 93-96 закона о тајности података Р.С.), а у вези трајне тешке повреде основних права и повратне трајне дискриминације канцеларије, произилазе из члана 24 закона о тајности података, а на основу више законских основа из истог закона почевши од члана 3, члана 16 став 1 тачке 2 и 5 и става 2 и 3, истог закона.

Чланом 25 Закона о тајности података Повереник на основу жалбе у случају одбијања канцеларије или одређеног руковаоца, опозива тајност и омугућава остваривање права тужиоцу на основу закона о слободном приступу информацијама и ЗЗЛП. Надлежни органи следом абсолутног приоритета поштовања тајности, без дозвољавања прихватања доказа о њеној строгој противзаконитости и трајном, тешком дискриминаторском, повратном дејству одбијају опозив, а ради омогућавања правичног поступка. Повратно делују обавезе из размене података са страним организацијама, државама итд. а, циркуларни ток под формално-правним обавезама забране сваког доказног поступка и прихватања чињеница је објашњен у горњем тексту. Ради се о сталном третману, без обзира на чињење или нечињење и остале релевантне доказе и чињенице за било који процес одлучивања до сталне измене битних садржаја без права на ваљани правни лек.

Član 25

Ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Овим није исцрпљена правна основа контроле противзаконитости одржавања, продужавања, давања  тајности на основу обавеза канцеларије савета за националну безбедност. Министраство за правосуђе је надлежно на основу члана 97 за надзор и примену и промену законске основе у вези заштите и примене одредаба за тајне податке. Како су истражни органи тужилаштва подређени деловањем тајности, и овим путем настаје под условом тајности утицај на јавно ружилаштво у погледу забране истражних радњи и у најтежим случајевима повреде права и закона, без права на правни лек, или потребно је доживети шиканирање од неколико деценија, бити стављен више пута пред свршен чин потпуног губитка права, открити позадину и опет остати ускраћен за иначе саморазумљива и гарантована права и по обичајном и по уставно законском основу и гарантованим правима на основу међународне правне основе.

Обзиром на тежину материје, сложену законску основу, време трајања, а ограниченост простора и сврхе употребе електронске поште, прихватите и ову информацију као увод у проблематику и даљње кораке испуњавања предуслова за ваљану уставну жалбу. Указујем на бизарност потребе укидања тајности, а ради обезбеђивања предуслова за правични поступак, управних или судских власти из искључивог разлога противправне заштићене употребе личних и породичних података.

Један детаљ из претходних процеса одлучивања

Поред сталног пратиоца процеса одлучивања кроз уочену обавезу поштовања упутстава и директива надређених у хјерархији одређеног органа, уклањања докумената из архива или њиховог накнадног преправљања, постоји од 2007 године продор у шире социјално окружење, а ради препознате одбране тајности. Овим се ништа не мења у погледу ранијих поступака одлучивања и критичних одлука од 1975/76 до данас. Један такав пример је изјава зрењанинском одељењу криминалистичке полиције сина лица против којег је подигнута и обнављана два пута иста кривична пријава од априла 2009, а која се генерално обрађивала институционалном ћутњом – уклањањем предмета из обарде и из архива МУПа. Након обнављања 19.07.2010 (низ догађаја од априла 2009 као на пример судска одлука о посебним мерама од 23.06.2009, а у вези међународне превентивне срадње), кривична пријава добија ознаку тајности и давање нечијег имунитета на цео случај (09.11.2010), нестаје из обраде и архива МУПа Р.С. и након овог сазнања бива поново поднешена да би дошла у Зрењанин на одлучивање и истрагу. Лице против којег је подента кривична пријава не даје формално – правно никакав исказ, али то у Зрењанину чини син који даје изјаву 28.01.2011 – прилог 5.

Након тражења увида у документа основног јавног тужилаштва у Зрењанину и установљавања већ познате праксе уклањања докумената и доказа, налазим ову изјаву. Изјава са реалним односима нема никакве додирне тачке из простог разлога временских и просторних неусаглашености – немогућности. Али, спомиње се један за позадину случаја битан детаљ, негирање посета седамдесетих за време истражних радњи у Зрењанину Станета Доланца, тадашњег Бр. 1 тајне политичке и партијске полиције Бауковима у Зрењанину. Прилог 6 је подсећање у вези ове изјаве на стварни ток догађаја укључујући и на овом случају препознату високу сарадњу преко деценија, где је игром случаја судбина породице манипулацијом и заштитом манипулација стварних односа, постала повратним условом потпуног укидања мојих права и правне личности без права на правни лек. Даљњи докази су расположиви, како у погледу одбране личног интергритета, тако и интегритета породице и преминулих чалнова породице, која абсолутно са овом целом заплетеном мрежом хаоса нема никакве везе. Разлози изналажења подлоге у злоупотреби података биће документовани у наставку правног процеса и указаће на суштине од општег недељивог интереса у погледу обавезе доњег минимума демократске и контроле управних и судских власти у погледу обезбеђивања иначе саморазумљивих, загарантованих основних права.

Са уважавањем

Викрор Кос

Руже Шулман 49/16
23000 Зрењанин

У Зрењанину

дана 28. априла 2015г.

 


From: snezana.zikic@poverenik.rs
To: maliperica_91@live.com
Subject: odgovor u predmetu br. 07-00-01329/2015-05
Date: Wed, 15 Apr 2015 10:20:26 +0200

Поштовани, поводом Ваше представке поднете Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у прилогу Вам достављамо одговор.

 

С поштовањем,

Снежана Жикић, овлашћено лице

Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Београд, Булевар краља Александра 15

тел. 011/ 3408-910, лок 339,

факс 011/ 3343-379

www.poverenik.rs

Advertisements

Ништавна одлука вишег јавног тужиоца Зрењанин 23-27.03.2015   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-cJ – кратки линк

erde-007

.

Систем државне (не)правде испред строге тајности – крађа идентитета се брани свим средствима

Tadić - Merkel

Тајна веза са одлукама ВЈТ-ЗР?

Да иза одлуке Вишег јавног тужиоца у Зрењанину стоји сложени механизам заштите под строгом тајношћу, размена манипулисаних података под ознаком строге тајности, вероватно не би нико предпоставио. Постојање и деловање иза ове тајности система које је створено одлуком НСЦ10-2 од 18. јуна 1948 изгледа немогуће, посебно као услов начина рада и одлучивања уз употребу јавног тужилаштва у Зрењанину, јер оно није независно у доношењу одлука у овом случају, већ обавезно испуњавању и спровођењу одлука политичке природе, наравно све на законској основи. Све је могуће на законској основи, свака неистина и доказана манипулација са кривичном поздином постаје недодирљива. Дугачак је био пут уз многобројна негативна искуства која су на крају ипак разоткрила позадину и правни основ одлука негирања права на елементарну егзистенцијалну истину.

Државне и институционалне тајне – међународна сарадња под ознаком строго поверљиво и основна грађанска права

Истинита позадина о којој се иза овог текста о једној небитној одлуци паланачког тужилаштва ради, превазилази Нушића, његовог покојника и сумњиво лице, Гогољеве мртве душе, Тургењеве очеве и синове, Новалиса или нихилизам Волфганга Крауса, да поменем само део концентрације тоталитета нихилизма иза ове контраобавештајне посебне спеицјалне операције у трајању, у којој се налазим без своје воље и знања искључиво из злоупотребе просте личне и породичне егзистенције.

НСЦ -10-2 документ (Труманова доктрина) предвиђа да се поред посебних прикривених операција, оне тако изводе и организују да се не зна ко стоји иза њих, односно да владе и државе организатори истих, посебно америчка и сила победница остају недодирљиве у погледу било какве одговорности. Познато је да ни врхови изабраних власти, њихови највиши функционери нису имали знања или контроле над овим системима. Како је породична судбина искоришћена у једном делу операција и укупних метода ове доктрине преко случаја откривеног посебно заштићеног агента провакатота, да би та пљачка идентитета постала правним условом повратног укидања права и објектом игре деценијама уназад, стоји делом иза одлуке ВЈТ-ЗР. Сваки облик правног лека и пута се сада са сигурношћу и доказима може потврдити забрањује и онемогућава. Не ради се о изузетку, већ правилу вишедеценијског третмана, које је разоткрило делове суштине и забрањене методе иза стварања и начина функционисања – примене доктрине НСЦ-10.

Међународнa, институционално заштићена пљачка личног и породичног идентитета иза кулиса посебних тајних операција као повратни услов вишедеценијског укидања права. 75 година траје у бити исти начин третмана уз све разлике у времену, методолошко понављање искустава и потпуног губитка права без кривице и права на ваљани правни лек – једно од основних грађанских права.

Поруку послао:

Виктор Кос

Руже Шулам 49/16
23 000 Зрењанин

Поштоване даме и господо,

VJT ZR 23.03.2015 Krib. prijava davanja tajnosti

Прилог 1 ВЈТ-ЗР 23-27.03.2015

шаљем Вам у прилогу 1 одлуку Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину добијену 27.03.2015 са датумом одлуке од 23. 03.2015. Молим Вас прочитајте текст и закључите о чему се ради. Када би Вас неко питао да му покушате дати краће објашњење шта је предмет поступка, које кривично дело је пријављено односно одбијено, не би могли дати одговор. Помислили би да се о том предмету кривичног дела већ једном одлучивало и да је ниже тужилаштво одбило кривичну пријаву по истим пријављеним кривичним делима односно починиоцима. Међутим ни једно ни друго не одговара истини, како у формално правном, посебно у материјално правном смислу и значењу отворених питања. Које последице остављају по објекте оваквог безупитног третмана без обзира на знање, делимично знање или незнање носиоца критичних одлука у континуитету егзистенције биће речи у наставку процеса.

Тврдити у правном и реалном значењу нешто што не одговара реалности, ма каква она била, из услова институционалне позиције одлучивања, може бити заблуда из незнања или вољна лаж. Неистина (лаж) је намерна промена садржаја реалности, завршеног времена – прошлости, ма каква прошлост била, како у правном значењу и дејству, исто тако и у реалним основама егзистенције при приближно једнаком грађанско-правном третману. Примера ради, Бог, независно од вредновања и прихватања појма његовог општег универзалног значења у метафизичком, релегиозном или онтолошком значењу може све, али не може да мења прошлост.  Иза одлуке ВЈТ-ЗР се ради о одбрани институционалних измена релевантних чињеница у прошлости. Те институционалне измене, начин њихових промена и последице су у општем значењу предмет кривичне пријаве који се крије иза пар неодређених речи (прилог 1).

Лажност једног суда није за нас још никакав приговор против суда; у томе наш нови језик звучи можда најчудније. Питање је колико он доприноси подстицању и одржању живота, одржању врсте, можда чак неговању врсте; и ми смо у начелу склони тврдњи да су нам најпогрешнији судови (у какве спадају синтетички судови а приори) најпотребнији, да без прихватања логичких фикција, без мерења стварности према чисто измишљеном свету безусловног, самом себи једнаком, без сталног кривотворења света уз помоћ броја, човек не би могао живети — да би одрицање од лажних судова било одрицање од живота, порицање живота. Неистину признати као услов живота, то одиста значи опасно супротстављање уобичајеном осећању вредности; а филозофија која се на то одважи, ставља се већ самим тим с оне стране добра и зла

Фридрих Ниче „С оне стране добра и зла“

п-с- Од оваквих измена реалности уз тако обилату и издашну примену неистине, а имајући и конкретно, лично и породично, али и опште искуство културно-политичког простора којем сви на различите начине припадамо, нико није имао никада било какве користи.

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava direkcija policije Zrenjanin

Прилог 2

И после овог описа не би знали много више, како би дали одговор на питање које се  утужено дело – дела – акти институционалних власти одлуком о одбијању кривичне пријаве ВЈТ-ЗР бране. Које вредности имају врхунски приоритет свеукупне државне и међународне институционалне одбране под ознаком строго поверљиво и зашто. Ово су веома важна и комплексна питања иза одлуке – прилог 1, али се обзиром на укупну тежеину њима нећу бавити, посебно не у брзом саопштењу за јавност.

Правна позадина, посебно у вези стварно пријављеног дела, је сасвим другачије правне природе од навода у одлуци ВЈТ-ЗР. Из овог разлога је одлука правно ништавна, али то није једини и најважнији формално правни услов њене ништавности.

Пажња

У одлуци (прилог 1) се тврди да је о истом предмету кривичне пријаве већ одлучивало основно јавно тужилаштво ЗР и оно је кривичну пријаву одбацило. Међутим ни ово не одговара реалности, јер ОЈТ-ЗР, као и ВЈТ-ЗР уопште немају права да одлучују о конретним утуженим делима супротних закону, за које узгред постоји и кривична одговорност по кривичном закону. Противправна употреба података уопште супротно њиховој намени је забрањена чланом 42 устава Р.С. Чланом 146 кривичног законика Р.С. је одређено кривично дело,  прикупљања, саопштавања, предаје и употребе података супротно закону и уставу. Ставом 3 члана 146 кривичног законика Р.С. је предвиђена казна до 3 године затвора за службено лице – лица која изврше наведено кривично дело противправне злоупотребе података. Ово је једно од  пријављених кривичних дела у трајању.

Значи, ОЈТ-ЗР као и ВЈТ-ЗР нису могли самостално одлучивати, још мање су могли да самостално доносе одлуке. Још мање су могли по својој надлежности одлучивати о предмету под ознакама строго поверљиво које припада искључиво републичком јавном тужиоцу. Али, републички јавни тужиоц је дужан да испоштује одлуке бироа за координацију по члану 13 закона о основама уређења служби безбедности Р.С, а она је политичка и непрекисновена, такође зависна од више политичке воље у „размени манипулација“ и заштити ове пљачке података и идентитета и њихове употребе у строго прикривеним операцијама.

И не ради се уопште о истом пријављеном кривичном делу, већ више њих и одвојено, а сви су супротни закону, значи строго противазконити јер имају за циљ и последицу повреду низа основних грађанских права у трајању и гоне се по кривичном закону поред осталог.

Кривичну пријаву коју је запремило Више јавно тужилаштво у Зрењанину дана 15.04.2014 г. ја нисам подигао пред Вишим јавним тужилаштвом Зрењанин. Зато сам лично отишао у тужилаштво истог дана 27.02.2015 да се уверим о чему се заправо ради, јер манипулације садржајима сличне врсте и са сличним методама нису никакав изузетак већ опште правило сваког процеса одлучивања без дозволе, односно забране прихватања делотворних правних средстава. Оне су откривене у СР Немачкој од деведесетих година, а примењују се од 2007, посебно 2009 посредно и непосредно на конкретан случај у целини у Р. Србији, али је сама злоупотреба и цела конструкција много старијег датума и посредног и непосредног дејства дискриминације супротно члановима 21 Устава Р.С. и члана 3 Устава СРН, односно обевазама из Евр. кон. о осн. грађа. правима и слободама.

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava direkcija policije Zrenjanin 001

Прилог 3

Кривичну пријаву је ВЈТ-ЗР доставила Дирекција полиције, полицијска управа у Зрењанину, одељење криминалистичких послова, 11.04.2014, а ВЈТ-ЗР је предмет завело 15.04.2014 (Прилог 2). Међутим, ја нисам поднео кривичну пријаву одљењу криминалистичке полиције у Зрењанину. Зато сам био изненађен да ме ВЈТ-ЗР уопште обавештава о било каквој кривичној пријави из његове надлежности коју сам ја требао предати и која је још истоветна предмету кривичне пријаве о којем је одлучивало ОЈТ-ЗР, а на које се позива у одлуци о одбијању кривичне пријаве ВЈТ-ЗР. Није уопште истоветна, сасвим супротно, ради се о ради се о битно различитим кривичним делима, а како нисам предао никакву пријаву у Зрењанину, понавља се циркуларни ток гурања целе ствари на локални ниво, који нема ни законску основу ни овлашћења за делокруг и питања у раду републичких органа.

Кривична пријава, која се након инсистирања на добијање њеног садржаја нашла у предмету одлучивања ВЈТ-ЗР, показала са да је поднешена УКП – МУПа РС 15.11.2013 са допуном од 18.11.2013 (Прилог 3), а пријављена кривична дела су сасвим друга од оних у пријави која се спомиње у одлуци ОЈТ-ЗР, а на коју се позива ВЈТ-ЗР.

http://wp.me/P3pD8b-6u    – цео текст кривичне пријаве

Надлежност за ова питања лежи код републичког јавног тужиоца и при институционалним местима одлучивања, савета за нац. безбендост и бироа за координацију. Одељење криминалистичке полиције у Зрењанину, ВЈТ или ОЈТ – Зрењанин, ни по закону обзиром на пријављена дела институционалних носиоца одлука у трајању, ни по месту доношења одлука и конструкција иза ове пријаве (иностранство педесетих година) нису надлежна места истраге. Немају ни капацитете ни законска овлашћења за потребе истраге и установљавања обавезујуће истине.

Основно, односно више јавно тужилаштво у Зрењанину би требали да се упусти иза тајности у методе рада Гладио система, НСЦ (National Clandestine Service) и пресецања са радом тајних служби ЦИА – МИ6-БНД
под окрињем „serves as the clandestine arm of the Central Intelligence Agency (CIA) and the national authority for the coordination, de-confliction, and evaluation of clandestine operations across the Intelligence Community of the United States“. Да је ова операција и конструкција пљачке идентитета настала у овом
NSC 10.2 °1

НСЦ 10-2 /1

систему са повратном заштитом од Станета Доланца тужилаштво наравно није споменуло у опсежним истражним радњама. Или је одељење криминалистичких послова полиције у Зрењанину требало извршити проверу докумената иза тајности и доставити Основном јавном тужилаштву доказе.

Поновљено пребацивање на Зрењанин као што је то учињено од јануара 2011 године је не само неозбиљно, већ указује на намерно стварање препрека из претеране употребе правног и институционалног формализма са унапред одређеним исходом, посебно имајући у виду доле објашњено мериторно место одлуке којој се сви морају подврћи. Претреана употреба правног формализма, злоупотреба права је противна члану 17 европске конвенције и противна члану 6 исте о праву на правично поступање органа власти и суда.

Међутим, остају отворена питања истинитости у вези права одбране из разлога трајне дискриминације, а они указују на веома смишљену и организовану, институционално повезану дискримианцију у трајању из услова функционисања система насталих из НСЦ-10/2 одлуке од 1948 г., а преточену у посебну законску основу СР Немачке која се на овај случај примењује и разменом строго тајних података и њихове заштите доводи до губитка свих права из разлога пљачке података жртве у трајању. – Више извора у обраћању омбудсману – заштитнику грађана Р.С.

Одлука ВЈТ-ЗР је ништавна из формално правног разлога јер су утужени акти институционалних носилаца одлуке у земљи и иностранству у вишедеценијском непрекидном трајању,

NSC 10.2 °2

НСЦ 10-2 /2

Потребно је нагласити посебну чињеницу утуживања противправног акта власти, забрањеног уставима, законима и међународном правном основом као санкционисаних радњи кривичним законима:

  • давања тајности противно одредбама закона о тајности података, кривичног закона, закона о заштити података о личности РС, устава Р. Србије и међународним повељама, утужена је
  • даље противправна употреба података о личности и стварним односима, стварном животу породице. Правна и законска основа је дата у кривичној пријави, допуни од 18.11.2013
  • Скрећем пажњу да се ради о повезивању више противзаконских дела, злоупотреба података и давање тајности, као и одржање препознатог услова повратне дискриминације као права вршења кривичних дела под институционалном заштитом према лицу и породици чији су подаци злоупотребљени без права на правни лек.

У првој пријави су била пријављена лица хаос-агент и његове супруга из разлога давања лажних исказа по овим питањима, без мог знања о злоупотреби података и стварног положаја и постојања уопште правне заштите као вишеструких агената – провокатора. Ширење дезинформација, претње и пљачке под неразјашњеним посебним правним условима под сталним дејством изузећа доказних поступака тек су поставила питање могуће позадине.

NSC 10.2 °3

НСЦ 10 – / 3

Да се ради о хаос-агенту са посебним правним положајем и заштитом, да је заштићен и у СФРЈ све време до данашњих дана, као и у иностранству као вишеструки агент откриће се тек од 2012. Управо је из тих разлога, а препознајући постојање посебног поступка под тајношћу и нереаговања или институционалне ћутње у трајању поднешана кривична пријава против акта давања или продужавања тајности у вези конкретне позадине, поред осталог вршења противправних до кривичних радњи и у земљи и у иностранству.

Не постоје никакве истражне радње, већ се примењује стриктна одредба забране истраге и установљавања чињеница из услова тајности и услова размене података са иностранством. Зато је утужена тајност на ову конструкцију, односно једнострану трајну, заштићену противправну злоупотребу података, што је тешка повреда права, јер су моја права и правна личност, равноправни грађански положај трајно укинути, а ради се о основним грађанским и људским правима. Долази се до абсурда у заменама теза из институционалне организације и заштите злоупотребе података, кривице, чињења, нечињења из услова строго тајне операције. Пошто не постоје абсолутно никакве везе, нити било каква сарадња са било којом тајном организацијом или службама из ултимативних разлога и етичких принципа личног живота, а исто важи за породицу у целини која је оштећена, постајем обезправљен из разлога крађе сопственог и породичног идентитета под тајношћу као основом повратног трајног укидања или оштећења низа грађанских и основних права, све време и у земљи СФРЈ до данас и у иностранству, да би након препознавања и указивања на противправност услова повратне дискаримианције кроз укидање низа права све било поново проглашено тајном.

Постоје парадокси (конструкције конкурентског права под тајношћу) који дозвољавају да се строге противаконитости претворе у законит рад

ВЈТ-ЗР, као што је већ примећено у раду ОЈТ-ЗР је дужно да извршава политичке или неке друге одлуке бироа за координацију савета за националну безбедност.

Самосталност републичког јавног тужиоца односно његове јавнотужилачке функције и рада искључиво на основу устава и закона у гоњењу починиоца кривичних и других кажњивих дела, као и функција предузимања мера за заштиту уставности и законитости  дефинисане чланом 156 устава Р.С,, губе важност под  условима дејства воље одлука савета за нац. безбедност односно бироа за координацију на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења служби безбедности РС. Републички јавни тужилац је дужан да као члан бироа за коодринацију (члан 12) савета за нац. безбедност спроведе одлуку савета односно бироа за координацију (члан 13). То исто важи и за остале чланове бироа за координацију, полицију, информативне службе безбедности, али и остале државне органе и институције. Поред тога члан 19 истог закона и члан 38 закона о тајности података РС, а такође у вези са члановима 15 и 29 о страним тајним подацима,, одређују да је заштита тајности, метода прикупљања и заштита података у обавештајној и контраобавештајној активности, заштита агената са прикривеним идентитетом итд. предмет посебне заштите. Али, управо овде лежи утужено давање и продужавање тајности у вези начина, трајања и последица из противправне употребе – институционалне злоупотребе података под строгом тајношћу у земљи и иностранству и губитак правне личности кроз оштећење или губитак основних и грађанских права. Укидање тајности је предеуслов за правичан поступак утврђивања релевантних чињеница, јер је изостанак правичних поступака под дејством тајности и указао на позадину злоупотребе деценијама уназад.

Прочитајте молим Вас још једном одлуку – прилог 1 и покушајте да предпоставите шта је то што се тајношћу брани, а шта је то што је под тајношћу што се ограничава, напада и онемогућава, а у погледу обавеза јавнотужилачких функција на основу устава члан 156 и закона Р. Србије, имајући у виду и подписане међународне акте, уговоре и повеље. Све ово у вези члана 21 устава Р.С и у вези основног људског и грађанског права, равноправности пред правдом и законом и забране непосредне и посредне дискриминације. Иза одбијања кривичне пријаве се ради о институционалној вољи одржавања и наставка дискриминације у трајању и тешке повреде једнакости пред законом и уставом.

Следећи битни детаљ

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava prilog predsed RS 10.05.2011

Прилог 4

Прилог 4 се нашао у документима ВЈТ-ЗР, обраћање служби председника од 7.октобра 2013г. У бити се ради о подсећању на допис служби председника, председнику као председавајућем савета за нац. без. и секретару биро за координацију савета од 10.05.2011 г. За време „обраде“ кривичне пријаве која је дошла у надлежност ОЈТ-ЗР, примећујући дејство тајности, обраћам се надлежном месту контроле и одлучивања о противправности тајности на основу закона и чињеничног стања и доказа, а знајући постојање дејства тајности под „нечијим давањем имунитета“ на предмет прве кривичне пријаве од 9.11.2010 г. Препозната строго тајна институционална конструкција и институционално дејство тајност су откривене јавности и за њих важност престаје не само објављивањем (члан 16 тачка 5 закона о тајности података), много више из разлога њене трајне противзаконитости и повратног тешког дискриминатирског дејства (супротно забрани давања тајности на основу члана 3 закона о тајности података, злоупотреба службеног положаја противно забарни прикривања противправних и кривичних дела). Још више, из разлога њене употребе и последица супротне закону, уставу и недељивом интересу било чијег општег јавног интереса, све време трајања ове конструкције и њене примене. Зашто се овај допис не налази уместо дописа (прилог 4 и 5), је интересантно недокучиво питање. Кривични законик Р. Србије члан 316 одевање државне тајне у тачки 6 у вези тачке 5  јасно одређује забрану и престанак тајности које су усмерене на повреде загарантованих основних грађанских права, прикривање кривичних дела или оне документе и процесе у трајању које су штетне по  интересе Р. Србије и угрожавање уставног поредка. Поред доказиве тешке трајне повреде загарантованих основних права, прикривање вршења кривичних дела, постоји и угрожавање посебних инетерса и уставног уређења не само Р. Србије, већ у рефлексији и континуитету трајања целе строго тајне операције истих тих вредности било чијег посебног општег интереса . У истом смислу се позивам на члан 369 тачка 5, одавање службене тајности, кривичног законика Р. Србије, понављајући скретање пажње на минимум, општег и недељивог интеерса сваког уставно-правног система односно државе и интересе унија или међународне заједнице у цеини

Допис од 10.05.2011 председнику републике није након примопредаје дужности новом председнику постојао у архиви председништва републике и тиме није ни обрађиван, а помоћник председника у време мај 2011 – надаље, Гос. Јордан Живановић, у међувремну пензинисан, је радио на случају у домену својих надлежности, али осим овог усменог сазнања нисам добио никакво обавештење или објашњење. Нестајање предмета из архива иначе је уобичајена пратња, неписано правило овог случаја, посебно узимајући остале интересе и целу позадину у обзир. Ова питања за сада прекорачују границе отворених правних питања и заслужују посебну одговорну анализу. наравно, из недељивог и општег минимума јавног интереса сваког уставно-правног система или уније у целини.

Неки детаљи у времену (не)обарде поднешене прве пријаве од априла 2009

VJT ZR 23.03.2015 Kriv. prijava prilog predsed RS 10.05.2011 - 2

Прилог 5

Прва кривична пријава која се спомиње од стране ВЈТ-ЗР (прилог 1) је поднешена априла 2009г у Р. Србији. Налазим се у Србији од децембра 2008. Одлазим за СРН јуна 2009 и дочекује ме одлука службеног суда у Новом Улму о укидању мојих права, установљењу од стране тајних политичких служби наводне психичке болести – параноидне шизофреније. Болест је требала бити установљена кроз непотојеће вештачење Др. Дитмана. Др. Дитмана никада нисам ни срео ни видео, није било никаквог вештачења, осим покушаја изнуде коју сам повезао са мерама заштите у вези тада још нејасне поздине која је горе делом и на доле датим интерент страницама дата на увид. Претходно одобравање исказа пред судом није постојало, а наводи се да је са мном обављен разговор јануара 2009. Немогуће јер сам тада у Зрењанину. Улажем приговор и не добијам решење у вези навода о непостојању прегледа, о непостојању и немогућности давања било каквог исказа и подсећам на преознату, трајну забрану давања било каквог исказа у смислу изјашњавања и давања доказа пред судом или у смислу правно дате изјаве са свим последицама. Настаје једна веома тешка лична ситуација, акутна наступајућа претња губитка слободе и принудног стационирања без учињеног икаквог кривичног дела из разлога злоупотребе личне и породичне егзистенције. Тада јуна 2009 ми је позната манипулација пореклом, али не и димензије и врста, примена итд целе конструкције.

Ко је у време сарадње српских и немачких власти у ово време као психолог који своја стручна знања користи у политици могао да ради на основу чланова 12 и 13 закона о уређењу основа службе безбедности и на основу закона о тајности података и међународне сарадње и размене манипулисаних података на оваквом правичном поступку ради скривања истине иза државних тајности о злоупотреби деценијама у иностранству, без знања и воље оштећених?

erde-007

.

Tadic karik У горњем интервју, је постављено питање „да ли има нешто што је важно за државу и народ што се учини, а да се не сазна садржај“.
Одговор је, Да и никада ће се неће сазнати, о томе не треба говорити у јавности. (24:05)
Тврди се да (31:16) у политици није све дозвољено, да постоји веза између политике и знања психологије, што заједно са тајнама које се никада неће сазнати стоји у супротности са питањем давања тајности на операције и заштите извршених криминалних радњи од лица под посебном заштитом у земљи и иностранству (обе кривичне пријаве настале у откривању деловања посебних тајности).
Иза вела тајности у оваквим посебним пољима наизменичног дејства непрегеледних и неутврђених ситница живота где су нестајали људи, групе, читави народи деценијама уназад, постоји и морално и уставно-правно право и обавеза на истину која сваку појединачну или колективну судбину уређује на начин који целини егзистенције човека, групе, народа и човечанства даје право на слободу у елементрано предпостављеној равноправној егзистенцији пред националним и међународним правом, без забране утврђивања метода рационалне примене сукоба интереса и стварања конфликта савести и конфликата међу појединцима, групама и народима коју такву слободу чине немогућом под формално правним признањем њене слободе у кавезу тајности, где појединац или група постају затворена тајност нечијом другом, потпуно туђом вољом у име уставности и законитости која такву слободу дефинише дискриминацијом.

.  .  .

Независност тужилаштва не постоји

Правни основ потпуне зависности , као у конкретном случају ВКТ-ЗР је поред неопозивог испуњавања одлуке носилаца права политичког одлучивања омогућеног на основу чланова 12 и 13 закона о основама уређења основа безбедности Р.С., занчи конкретно бироа за координацију и савета за националну безбедност у то све време од 2007 године, закон о тајности података и примена мера према измењеним подацима са иностраним службама, организацијама и државама.  Томе посредним путем делује дискриминаторска одлука забране утуживања кривичног дела злоупотребе података у конкретној тајној опарацији и конструкција вишеструког агента провокатора са измењеним идентитетом. Како се управо ова поздина и њене противправне злоупотребе утужује, дејством забране кроз примену правне основе под тајношћу у размени са иностранством где је и настала конструкција и пљачка идентитета, забрањује се правни пут и утуживање откривене злоупотребе.

Tadic karik У емсији Пресинг Н1 – инфо један највиши функционер изјављује да никада није узимао утицај на рад државног јавног тужилаштва, а фебруара 2014 исти изјављује у емисији 1-Српске ТВ у емисији „Став Србије“ да је узимао утицај на рд јавног тужилаштва. Чему уопште полемика око питања узимања утицаја на рад државног зужилаштва када је управо изменама закона и доношењем нових повређен уставни принцип независности тужилаштва као у овом конкретном случају у трајању, а ради одржавања и продужавања тајности који су строго усмерени на најтеже, трајне повреде права и егзистенције у целини?

Препознато подизање политичког новоа уопште не мже и не сме утицати на суштину отворених правних питања и установљивања обавезне истине.  Висина и трајност заштите ове целе конструкције само указује рефлективно на величину и трајање различитих изнуда и мешања у лични, приватну и социјалну организацију живота, још једно битно основно, а укинуто грађанско право. Политичка позадина или даљња злоупотреба овог случаја указује на саму идеју његовог настанка давних педесетих година. Стварање хаоса и конфликтних линија применом метода изнуда у различитим односима. Мој циљ, а тиме остајем искључиво веран принципима и вредностима злоупотребљене породице, као и стварне социјалне средине у којој је опстајала јесте управо супротан. Развој и унапређење основа институционалног и правног система који ће свакоме обезбедити онај ниво слободе и загарантованих права који је мени, игром случаја и начином злоупотребе личног и породичног идентитета остао ускраћен.

Даљње информације са тим у вези и таквим циљем ће следити,

Хвала на пжњи, са добром вољом

Виктор Кос

——————————————————————–

Зашто заштитник грађана Саша Јанковић одбија сваки контакт у вези притужбе:

Трајно институционално ћутање заштитника грађана

Подесћање на притужбу од 24.12.2014 – линк

http://wp.me/P3pD8b-cs  – притужба и подсећање омбудсману од 25.03.2015

Позната строго тајна документа о посебним прикривеним операцијама у којима је своје место нашао хаос-агент „Лаци“ налазе се делом у обраћању омбудсману од 23.03.2015-

Саша Јанковић Омб.

Омбудсман без гласа игнорише обраћање

18.09.2012 је обавештено надлежно место СРН о позадини и противзаконитости и противуставности сваке тајности. Исто ВЈТ-ЗР је 19.09.2012 донело одлуку о одбијању жалбе на рад основног јавног тужилаштва из разлога изузимања истраге пријављених кривичних радњи, прихватања доказа и уништавања доказа под дејством државних тајности. По члану 13 ЗоОУСБ РС (више на линковима) тужилацје обавезан да испуни одлуку бироа за координацију савета за нац. безбедност. Шта је предмет био први пут – кривична пријава против лица који ће се показати заштићеним сарадницима служби у иностранству и земљи. Шта је у вези прилога 1. Утуживање давања тајности противно уставу чл. 42 у вези члана 21 и противно забрани давања тајности ради прикривања кривичних или противправних дела. А, зашто имам овакав третман? Из пљачке сопствене и породичне нулте егзистенције.

Ово су мање интересантни детаљи, јер лупања кола, крађе, провале у стан, уништавање или крађа докумената у трајању су мање интересантна од онога што из разлога времена и ограниченог места захтева уређенији приказ.

Имате ли питања, радо ћу Вам одговорили и дати даљње доказе и информације из општег недељивог јавног интереса.

https://viktorkoss.wordpress.com/  на српском језику

https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

——————————————————————————————————

Пријава кривичног дела давања противуставне и противправне државне и службене тајности

Von: Viktor Koß (maliperica_91@live.com)
Gesendet: Freitag, 15. November 2013 22:36:44
An: ukp@mup.gov.rs (ukp@mup.gov.rs)

Пријава кривичног дела давања противуставне и противправне државне и службене тајности

Управи криминалистичке полиције МУПа Републике Србије

Пријава кривичних дела

Пријаву кривичних дела поднео електронским путем:
Виктор Кос
Руже Шуламна 49/16
23000 ЗРЕЊАНИН
Лична карта:
Регистарски број: 315648
Лични број: 250 795 785 0035

Кривично дело које се пријављује:
Давање државних и службених тајности ради прикривања услова и последица у вршењу кривичних дела, као и извршених кривичних дела у иностранству и земљи (бивша СФРЈ) до данас лица пријављених кривичном пријавом од априла 2009 године и понављањем кривичне пријаве од 19.07.2010 године (више у прилозима), јесте кривично дело кажњиво по §§ 35 – 234 – 359 Кривичног законика републике Србије.
Држање под тајношћу, продужења тајности, давање нових тајности у погледу институционалног прикривања кривично правно релевантних чињеница, одбијање пријема доказа, уништавања и уклањања доказа, уништавање архивских података, измене садржаја истих, избегавање вредновања утврђених чињеница постојања злоупотребе личних и породичних података у конструисању лажног, прикривеног, делимичног идентитета конкретног лица Радислава Баукова – „Лација“ као заштићеног бившег сарадника више делова посебних служби безбедности у земљи и у иностранству јесте кривично дело.

Прикривањем кривичних дела додељивањем или одржавањем тајности на доказни поступак, забрану доказног поступка и лажна оптуживања, улазак у заштићена језгра приватне организације живота и даље вршење утицаја на приватну и социјалну средину под тајношћу у иностранству и земљи употребом тајних политичких полиција, а ради заштите чињенице постојања посебног, институционално заштићеног статуса пријављених лица у вршењу кривичних дела преваре, пљачке, утаје пореза, организације услова ликвидације и претње ликвидацијама сведоцима и лицима који су препознали криминалне радње заштићене различитим облицима институционалне тајне заштите и механизмима њиховог деловања јесте кривично дело.
Члан 42 Устава Р.С одређује заштиту података о личности и забрану злоупотребе истих података. Злоупотреба података о личности, злоупотреба о чињењу и нечињењу оштећених из разлога противправне, институциобално заштићене трајне злоупотребе података и чињеница у формирању привидног прикривеног идентитета агента, абсолутно заштићених агената сарадника више тајних служби са прикривеним делимичним идентитетом, злоупотребе и манипулације претрпљеним личним и породичним губицима очевих родитеља итд. је уграђена бар од шездесетих година без знања и без воље оштећених у стварање привидног контраобавештајног идентитета и посебне операције из таквог положаја пријављеног лица на тлу СРН. Радислав Баукова – „Лаци“ је у оквиру посебних закона у вези права припадника или лица са посебним статусом од стране стационираних група, савезничких трупа на тлу СРН имао реалну заштиту вршења иначе кривичним и осталим законима санкционисаних радњи. Закони и одредбе настале из следећих правних аката и уговора НАТО трупа и државе СРН:

http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Nordatlanti.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/NATO-Truppe.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Zusatzabkom.htm
http://www.abg-plus.de/abg2/ebuecher/abg_all/Unterzeichn.htm

Са тим у вези посебно у погледу реалног правног положаја скрећем пажњу на Закон о уговору између страна Северноатлантског савеза од 19. јуна 1951 о правном положају њихових трупа и припадника истих у различитим облицима посебне заштите, као и додатних одредби од 3 аугуста 1959. (Закон о НАТО-статутату трупа и додатне одредбе од 18.аугуста 1961.*

*Gesetz zu dem Abkommen zwischen den Parteien des Nordatlantikvertrags vom 19. Juni 1951 über die Rechtsstellung ihrer Truppen und den Zusatzvereinbarungen vom 3. August 1959 zu diesem Abkommen (Gesetz zum NATO-Truppenstatut und zu den Zusatzvereinbarungen)1  vom 18. August 1961 (BGBl. II S. 1183)

Наставак кривичне пријаве – линк:

http://wp.me/P3pD8b-6u 

У Зрењанину 18. новембра 2013
Виктор Кос

Министар МУП Р. Србије Ивица Дачић – 7.7.`08 – 27.4.`14

Све време је био поред Тадића, министар Дачић и секретар бироа преминули Ракић. Једном рекох, колико Ракић има година, толико ја носим на леђима ову игру да бих је препознао у много ширим играма и трагедијама у трајању.

„Изричито бих замолио да Кабинет министра и министар буду обавештени о садржајима“



Са поштовањем

Виктор Кос

—————————————————————————————————————————————————————————————————-

Rezultat slika za Информер лого Порука коју сте добили 26.03.2015 са мањим исправкама. Политичка позадина не постоји. О томе се уопште не ради. Ради се о уређењу система и начину усаглашавања правних система у евентуалној демократски уређеној ЕУ и Републици Србији, али и СРН и осталим старим демократским чланицама, јер постоји опасност губитка реалне демократске, управне и судске контроле у различитим облицима који су усмерени не само против појединаца или група без икаквог повода и разлога или као у овом драстичном случају из злоупотребе већ злоупотребљене и обезправљене егзистенције, већ из општег јавног интереса у контролним механизмима парламента, упарве, суда и независности поделе власти. Сувише се игра и натеже на различитим нивоима што спутава ефикасну, продуктивну, стваралачку енргију грађана и становништва.
From: maliperica_91@live.com

To: redakcija@informer.rs
Subject: Državne i inostrane ostale tajne – procesi u toku
Date: Thu, 26 Mar 2015 21:17:09 +0100

Insajder Tim d.o.o.

Terazije 5/7 11000 Beograd
Tel: 011 / 6555 – 261
redakcija@informer.rs

—-

Poruku poslao

Viktor Koss

Ruze Sulman 49/16
23000 Zrenjanin

+381 23 523 954

Rezultat slika za Информер лого Информер – Београд

Били сте од 2012 г. три пута е-мејлом информисани о садржајима давања на увид јавности, као и утуживања препознатих државних тајности, односно под њима злоупотребе личних и породичних података у посебно заштићениј конструкцији употребе агента провокатора „Лација“ од 60их у иностранству (СРН). Ради се о једностраној операцији из система Гладио – „тајне мреже“ поред осталог у СРН која је агента са привидним, прикривеним идентитетом третирала на основу члана 38 додатног уговора о правима припадника НАТО-трупа или лица у том својству од 51-59-67 г. и Г-10 закона од 1968. Право вршења низа кривичних дела под реалном институционалном заштитом.

Мени ће ова конструкција постати основом укидања правне личности и повратне дискриминације у трајању применом специјалних метода тајних служби. Цела операција се протеже на почетак седамдесетих и заштиту и креационизам Станета Доланца у заштити поред осталог ове конструкције и организације мрежа у узимању утицаја на лични и породични живот. Комплексна прича, која је позната УДБАшима, али наравно сви ћуте.

ИНТЕРЕСАНТНО је да се иза ове личне трагедије крије веома јака веза УДБЕ Словеније СДВ са Гладио – „тајним мрежама“ НАТОа и даље сложене везе ка централним местима оперционализације Труманове доктрине. Ово је један део историјске тематике, а други јесте утуживање препознатог стања, укидање мојих грађанских права и више од 40 година под посебним утицајима и упливима тајних служби у креирању приватне и социјалне организације живота (основна права по обичајном закону, али и датој уставно-правној и међународној основи). Како је операција заштићена 100%, а СРН је обавезна да по сваку цену чува тајност ове конструкције и употребе агента са привидним прикривеним идентитетом, постоји тајна сарадња са Р. Србијом од 2007 на овом случају. Ради се заправо о наставку заштите и веза које су ишле према Станету Доланцу од седамдесетих година.

Борис Тадић је на овоме градио део своје политике, јер служба канцелара је та која у оваквим случајевима одобрава сарадњу – размену података под посебним условима који узгред напоменуто нису испуњени – члан 7а Г-10 закона СРН). Вучић сада наставља у принципу започету сарадњу и обавезе од 2007 у својству секретара бироа за координацију. Значи позадина има високи политички ниво. Из тог разлога који сам препознао од 2006 и 2007, да не заборавимо ломове и нападе који су трајали све време, дајем целој ствари посебну озбиљност, али и своју одлуку о разрешењу многих виталних и важних питања иза тоталитета развоја целог система од 1948 године до данас. Важно је напоменути да су кључна питања у вези злоупотребе идентитета и података о породици отворени као правно нерешно питање и тиме повратни услов трајне тешке дискриминације.

Поред тога браним лични интегритет, истину и посебно истину о породици која је у овој игри на бруталан начин злоупотребљена. Рационални систем се своди на начин функционалне употребе одељења за специјалне прикривене операције МИ6, ЦИА, али и дела УДБЕ односно пре свега Доланца у овом оперативном троуглу наизменичних веза и утицаја са јасним циљевима и пројекцијама још од 60их.

Утужује се давање и продужавање тајности правним средствима која ми стоје на располагању, јер под посебним законима ја губим сва права, правну личност и право утуживања узрока оваквог стања, наиме крађу и злоупотребу сопствене егзистенције (услов из члана 13 Г-10 СРН и међусобне размене тајних података у вези заштите злоупотребе података уграђених у целу операцију).

Скоро потпуно ишчезла породица, која је постала објектом ове тајне операције из разлога злоупотребе њене судбине деценијама уназад је реално уз све уважавајуће разлике била и остала под вишеструким притиском и изнудама ускључиво из разлога основне егзистенције. Низ детаља тек ће оставити немим ширу јавност, а ово чиним из недељивог, заједничког минимума интереса било које социјалне средине и било ког уставно-правног система. Државе подписнице заједничке законске регулативе која се примењује, САД, В. Британија, Француска и остале НАТО-земље подписнице уговора су обевештене, односно биће обавештене о забрани конкретне операције. За ово постоји и законска основа из самих рестриктивних правних услова, члан 38 став 1 последња реченица додатног уговора о правима стациониарних трупа, њихових припадника или лица у том својству (Хаос-агент-провакатор „Лаци“) на тлу СРН. Закон је од 51 – 59 – 61 године.

Имам 58 година и уништен живот, али и даље потпуну духовну и интелектуалну кредибилност, довљно знања и капацитета да упркос свим нападима (тотално уништење егзистенције) ствар довдем до краја из недељивог, било чијег интереса. Од личне и тешке породичне трагедије нећу дозволити да се направи нова политичка или нека друга лакрдија, а докази су такви да ће и одељења специјалних операција имати довољно да информишу и размишљају о свим последицама оваквих игара. Наставак следи, а доле су процеси у току или који обележевају овај последњи период. Сасвим доле су линкови ка страницама у вези притужбе омбудсману, кривичне пријаве МУПу од 15. 11. 2013 и даље на немачкој страници, подаци дати контролним телима немачког бундестага. Потпуна институционална ћутња и дата укратко правна основа опредељује правни пут ка уставним судовима. Иначе у међувремену је јасно да постоји политички шири договор о наставку опструкције употребе правних средстава и дозвољавања правичног поступка, чак шта више употреба било ког правног лека независно од у међувремену познатих чињеница тајним службама и делу медија. Медији, као и Ви су потпуно повучени и ћуте, тако да не очекујем ни од Вас посебну реакцију у следећем времену.

https://viktorkossnachrichtendienste.wordpress.com/

https://viktorkoss.wordpress.com/

….

Rezultat slika za Информер лого Sa Fejsbuka informacija – redakciji lista „Informer“

  • Šta je decenijama pod institucionalnom državnom tajnom?
  • Zašto je Tadić svu arhivu sa ovim slučajem napravio nepostojećom?
  • Zašto kancelarija saveta za nac. bezbednost daje naloge za brisanje elektronske pošte?
  • Zašto su D. Šutanovac i kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost u više navrata brisali svoju poštu iz mog e-mail-boxa?
  • Zašto povеrenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ćuti?
  • Zašto ćute G-10 komisija i PKGr., kontrolna tela nemačkog bundestaga?
  • Zašto je zabranjen svaki iskaz pred sudom i doneta zabrana utuživanja prepoznatog stanja pljačke identiteta i stvarne porodične sudbine u konstrukciji agenta-provokatora „Lacija“
  • Kakve veze su postojale od sedamdesetih između Dolanca – P2 – Gladia u vezi ovog slučaja i kako se „upravljalo“ i pripremao haos devdesetih?
  • Zašto je Saša Vukadinović postao savetnikom Pajtića?
  • Zašto Čanak i Tadić imaju koaliciju i pored ostalih parlamentarnih stranaka ćute?
  • Zašto su svi prigovori i sva pravna sredstva pod institucionalnom ćutnjom?
  • Koja je uloga „mreže ćutanja“ iz Trumanove doktrine, saradnja Gelen-grupe i bivših pripadnika sistema rajha sa CIA, Alanom Dalsom i Wizlerom – šefovima CIA i šefovima prikrivenih operacija do danas?
  • INFORMER – hoće istinu – stoji na dlanu ne samo informeru i svi ćute, zašto?
  • Ombudsmanu – Saši Jankoviću, kao i pokrajinskom i gradskom ombudsmanu je upućena pritužba. U međuvremenu kao neki odgovor je ova odluka VJT-ZR.
  • Predviđeni odštetni zahtev u visini nenadoknadive štete koja je činjena u „igri bez pravila“ više od sedamdeset godina
  • http://wp.me/P3pD8b-cs
 http://wp.me/p3pD8b-cJ

Забрињавајуће непознавање релевантних закона – Влада – Повереник – Омбудсман   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-9I

.

erde-007

.

MUP Srbije logo   жандармерија лого    ombudsman srbije - logo    VBA - logo   minist. odbrane

Сви поштују закон, али су закони противуставни комплекс хаоса

 

Да ли Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Заштитник грађана – омбудсман могу имати увид у сва документа са било којом ознаком тајности је важно питање, али потпуно небитно, ако не могу у случају тешке повреде права извршити било какав правни корак против такве тајности или праксе у целини. Другим речима, тајном се може прогласити све и свашта, до заштите кривичних дела или починиоца, а да таква информација остаје тајном и након упознавања са садржајем осталих контролних инстанци. Захваљујући начину законског уређења и посебно непромењене устаљене праксе у овој области бирократско-партократског државног администрирања употребе устаљене праксе посебне врсте строгог политичког децезинизма где се носилац права одлуке налази у централној позицији одлучивања на основу политичке субјективне или неке друге воље и циљева без реалне и делујуће демократске и правне контроле такве одлуке и посебно, што је најважније употребе правовременог ваљаног правног лека против  евентуалне незаконитости таквих одлука и права одлучивања. Законска регулатива даје широки простор и могућности таквој пракси кроз реално изузеће демократске контроле или права утуживања и тиме правовремене одбране загарантованих права и интереса, личних или колективних од евентуалне злоупотребе или последица из истих.

Одмеравање моћи по питањима важности у јавном, друштвеном и политичком животу контролних тела даје само привид демократске и активне праксе заштите права, али су последице по оштећене такве, да се њихова реална права и контрола злоупотребе, што је најважније, могућност утуживања практично изкључује. Разлог овоме је у суспензији уставних права и начела из начина формулације и уређења законске основе која дозвољава грубе повреде основних права потпуно невиних грађана под условом дејства давања тајности, могућности на основу закона широке заштите радњи у којима постоје елементи противзаконитости и противуставности, а које се бране дејством тајности. У смислу поштовања важеће законске основе, њене уставности и тиме уставности и законитости рада органа и институција под условом тајности и различитих операција и истрага у току, сви крше уставне основе, законска ограничења, укључујући и повереника за информације и омбудсмана. Међутим парадокс лежи у чињеници да је то кршење законитости законски засновано, јер закони носе у себи противречности (дозвољавање различитих кинструкција конкурентског права без довољне провере уставности)  који дају слободу оваквим облицима деловања власти и осталих органа и институција у поступку одлучивања.

Зато је тренутни сукоб у бити политички, мада се ради о веома битним питањима примене закона и посебно његове уставности у погледу реалне последице искључења низа права из могућности злоупотребе права кроз наизглед законску основу рада органа и институција. Укључујући и заштитника и повереника у врзино коло.

Право питање гласи, зашто ћути парламент и зашто контролни механизми парламента и заступљене странке никада не имају мишљење или став по оваквим питањима, који не би били политички у смислу страначке борбе, већ борбе око садржаја за уређење система из општег јавног интереса и интереса заштите права сваког грађанина или правног субјекта на основу јасно дефинисаних уставних начела, принципа и вредности.

Заштитник грађана не узима утицај на истражни поступак

У конкретном случају отворених питања након инцидента припадници жандармерије МУП и пррипадници ВБА – МО, јесте на основу члана 156 устава Р. Србије једино државни јавни тужиоц надлежан за провођење истражних радњи у погледу повреде права и починиоца истих. На државног јавног тужиоца нико не би смео да врши утицај, а он је једино обавезан да ислеђује кривичне радње и починиоце истих на основу устава и  закона. Посебно заштитник грађана је обавезан кодексом, стандардима и етичким принципима свог рада да сачува своју неутралност и да не учествије ни у једној формалној истрази или поступку пресуђивања. Тачка 4.5, неформалност и други стандарди, стандарда за практично поступање издатог од Међународног удружења омбудсмана, изричито налажу овакав приступ сваком конкретном случају. До завршетка случаја и коришћења свих расположивих правних средстава, омбудсман нема права осим у изричитим случајевима неимања других правних средстава да на било који начин утиче на цео поступак:

IOA Ombudsman logoнеформалност и други стандарди

4.5 Омбудсман не учествује ни у једној формалној истрази или поступку пресуђивања. Формалне истраге треба да буду вођене од стране других. Када се захтева формална истрага, Омбудсман упућује појединце на одговарајуће институције или појединце.

Приступ подацима истраге који су под одређеним степеном тајне из природе самог поступка рада државног тужиоца и интереса странака у поступку јесте право омбудсмана у праћењу случаја, али ова сазнања као у конкретном случају не значе право директног узимања било каквог утицаја на случај, ток истраге и суђења, посебно не кроз укључење јавности на начин како је то за време истражних радњи учинио омбудсман.

Закон о заштитнију грађана Р. С. у члану 17 став 3 дефинише неовлашћеност омбудсмана у поступку истражних радњи јавног тужиоца, што је још једно пооштравање обавезе из стандарда и начела рада омбудсмана, тачка 4.5, издатог од Међународног удружења омбудсмана.

III NADLEŽNOST

Član 17

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.

Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.

Члан 25 закона о заштитнику грађана Р.С. одређује начин поступања омбудсмана у случају подизања притужбе од стране грађана. У конкретном случају омбудсман брани права припадника жандармерије као део система управе од поступања другог дела у систему управе и безбедности – ВБА – МО, што не би било спорно када би претходно била исцрпљена сва остала правна средства грађана као тужиоца (припадници жандармерије) који се обратио омбудсману ради заштите својих права као службеника извршних органа од стране радњи других службеника једне друге службе као дела укупне извршне власти.

На ово омбудсмана обавезују ставови 3 и 4 члана 25 закона о заштитнику грађана:

Član 25

Svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava može da podnese pritužbu Zaštitniku građana.
Ako se radi o povredi prava deteta, pritužbu iz stava 1. ovog člana u ime maloletnog lica može podneti njegov roditelj, odnosno zakonski zastupnik, a ako se radi o povredi prava pravnog lica, pritužbu može podneti lice ovlašćeno za zastupanje tog pravnog lica.

Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.

Zaštitnik građana će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva.

Izuzetno, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u organima uprave.

Покретање поступка пре него што су исцрпљена сва правна средства у поступцима трајања унутрашње контроле оба министарства, одбране и унутрашњих послова за време трајања истражног поступка јавног тужиоца по истим питањима, а за која по закону о заштитнику грађана исти није овлашћен на основу члана 17,  може се различито тумачити у погледу мотивације омбудсмана. Политичка димензија давања позадине поступку у току у сваком случају није дозвољена у раду омбудсмана на шта га обавезује члан 10а

Član 10a

Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode.

 Покретање поступка од стране заштитника је регулисано и чланом 28 који одређује када се поступак по притужби не покреће.

Član 28

Zaštitnik građana je dužan da postupi po svakoj pritužbi osim:

1) ako predmet na koji se odnosi pritužba ne spada u nadležnost Zaštitnika građana;
2) ako je pritužba podneta nakon isteka roka za podnošenje;

3) ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 25. stav 5. ovog zakona;

4) ako je pritužba anonimna;
5) ako pritužba ne sadrži potrebne podatke za postupanje, a podnosilac nedostatak ne otkloni ni u naknadnom roku određenom za dopunu pritužbe, niti se obrati službi Zaštitnika građana za stručnu pomoć u otklanjanju nedostatka.
Ako zbog nekog od razloga iz stava 1. ovog člana nema osnova za postupanje Zaštitnika građana, Zaštitnik građana će odbaciti pritužbu, o čemu je dužan da obavesti podnosioca, uz navođenje razloga za odbacivanje.

Остају неразјашњена питања мотива заштитника превременог покретања поступка, јер су услови члана 25 став 5 више него спорни пре завршетка свих истражних радњи тужилаштва и судског поступка у којем подносиоци тужбе заштитнику грађана као оштећени службеници могу да употребе сва правна средства укључујући и евентуалне жалбе вишим судовима за одбрану својих права.

Да ли је министраство одбарне односно надлежни министар требао да стави на располагање сва документа и доказе којима у овом случају располаже министраство је јасно питање са јасним одговором. Требало је и обавезно је по закону то да учини, али је спорно како се према тим документима у погледу истраге у току од стране јавног тужиоца треба опходити свако лице којем је дозвољен приступ документима са ознакама тајности укључујући и омбудсмана.

Овим се ни једној страни не даје ни за право ни за криво, али се указује на театрализам у начину презентације и узимања сопствене институционалне упитне улоге на основу закона и сопствених кодекса и стандарда, на једном до душе као и сваком значајном случају прекорачења употребе силе и других отворених питања у начину функционисања ситема безбедности у целини или по појединим питањима у вези чињења и нечињења учесника у правном спору, конкретно службених лица и једне и друге стране, припадника жандармерије и службених лица ВБА – МО. Али, ово су већ одвојена питања и предмет су пре свега даљњег институционалног уређења и контролне функције пре свега парламента и законодавца.

Међутим, и контролна улога парламента и надлежних одбора је у време истражног поступка, посебно под условима дејства тајности изричито законом забрањена. Члановима 19 Закона о основама уређења служби безбедности, као и чланом 38 закона о тајности података, чланови надлежног одбора немају право тражења информација о предметима у току поступка, под истрагом са или без псоебно одређене тајности.

И још једно битно подсећање на одредбе чланова 12 и 13 Закона о основама уређења система безбедности, прецизније улоге бироа за координацију, права секретара бироа и права Савета за националну безбедност. Државни тужиоц је по члану 12 члан бироа за координацију и у појединим поступцима по члану 13 истог закона обавезан извршавању упутстава и одлука Савета, односно бироа за координацију. Поменути члан 156 устава републике изкључује било какаву могућност узимања утицаја на слободну и самосталну функцију државног тужиоца. Државни тужиоц није одговоран никоме у свом раду осим уставу и законима у истраживању противправних радњи и починиоца истих, а ради одбране начела и принципа устава и закона у целини, што и јесте његова основна функција која се заснива на владавини права,  принципу поделе власти и узајамне контроле. дефинисане члановима 3 и 4 устава републике.

Јавни тужиоц у низу појединих случајева не мора бити ни позван од стране секретара бироа за координацију да испуни одлуку у случају конфликта интереса око појединих случајева и начина поступања у истрази и даље предузимању оптужнице. Из сасвим разумљивих разлога, посебо под законским цитираним условима, јавни тужиоц ће следити одлуке или без ње предпостављену вољу и интересе политичког носиоца права узимања утицаја на све државне органе или органе управе укључујући и тужиоца, што и јесте посебно спорно у погледу начина законских одредби дефинисаних поменутим члановима 12 и 13 Закона о основама уређења служби безебдности. Утицај политичке воље на тужилаштво носиоца функције политичке и извршне власти на основу закона о основама уређења служби безбедности је иза мске имена закона ушло у сасвим другу материју уставног права и редефинисање положаја и обавезе јавног тужиоца која мењају његови уставом загарантовану самосталност и слободу одлучивања искључиво на основу закона и устава.

Ово је само део перспектива које се налазе и иза овог случаја МУП-жандармерија – ВБА – МО у којем условно и полемично ради схватања проблема, сви раде и одлучују на основу закона, а закони допуштају и јачају систем хаоса и слободе и простора одлучивања носилаца политичке моћи одлучивања у хјерархији система власти и њене контроле. Није потребна никаква лоша воља или намера надлежних носилаца институционалне одлуке, као у конкретном случају минстара или омбудсмана, а да један инцидент, без обзира на оцену његове реалне тежине изазове непотребне сукобе или полемике које настају начином уређења законске и институционалне основе уређења система.

erde-007

.

Шабић: Омбудсману не треба сагласност тужиоца

РТС-лого1среда, 28. јан 2015,

Повереник Родољуб Шабић каже да заштитник грађана има право приступу било ком документу у овој земљи, те му зато не треба ничија сагласност, па ни министра ни тужиоца. Истиче да је неодржива тврдња да објављивање информација у складу са законом може да представља кривично дело „одавање војне тајне“.

Родољуб Шабић је, након конференције поводом 28. јануара, европског Дана заштите података о личности, рекао да се степен поверqивости односи само на неколико побројаних случајева, преноси Тањуг.

„Законом је предвиђен услов само за два највиша степена поверљивости и то у односу на четири или пет изричито побројаних случајева“, рекао је Шабић, након конференције поводом 28. јануара, европског Дана заштите података о личности.

Истиче да је потребно да се прође безбедносна провера највишег степена и добије сертификат које су Саша Јанковић и он прошли.

„Ја апсолутно не разумем збрку и гужву и идеју да би Тужилаштво ту имало шта да одобрава, а наравно само се по себи разуме да Јанковић, ја или било који државни функционер има право да се према поверљивим подацима који, ако су поверљиви, односе на одговарајући начин“, додао је Повереник.

Министар одбране Братислав Гашић је раније рекао да документацију коју му је затражио заштитник грађана Саша Јанковић не може да достави без сагласности Тужилаштва.

„Министарство одбране дезинформише јавност“

Шабић је раније данас саопштио да саопштење Министарства одбране у коме се објашњава непоступање по налогу повереника, представља дезинформисање јавности и показује, ако ништа друго, онда забрињавајуће непознавање релевантних закона.

Без обзира на то да ли је такво поступање Министарства одбране последица непознавања закона или свесног настојања да се изгради позиција у којој ће министарство само да одлучује кад хоће, а кад не да поступа по закону и обавезујућим одлукама надлежних, оно производи штету по нормално функционисање правног поретка, углед државе и самог министарства, наводи се у саопштењу.

Повереник за информације од јавног значаја каже да је с правног становништва неодржива тврдња да објављивање било којих информација на начин утврђен како Законом о слободном приступу информацијама тако и Законом о тајности података, може да представља некакво кривично дело „одавања војне тајне“.

У саопштењу се истиче и да је незаобилазна чињеница да су информације о цени и ефектима ремонта авиона од пре више година већ у више наврата биле доступне медијима и јавности преко конференција за штампу, јавних иступа и интервјуа ранијих министара и војних старешина.
Како се наводи, недавно је и министар у разговору са новинарима „одао“ податке о броју часова налета авиона, много актуелније од оних који су предмет налога.

Министарство одбране је јуче поводом позива повереника да Влада Србије непосредном принудом омогући извршење његовог решења којим се министарство обавезује да новинској агенцији Бета достави податке о цени ремонта и употребе авиона „миг 29″ у Војсци Србије нагласило да су још 27. новембра 2012. доставили информацију о цени ремонта авиона „миг-29″.

Како је наведено, објављивањем конкретних података о дежурству ваздухоплова, часовима налета, обуци и броју оспособљених пилота директно би се угрозили елементи националне безбедности Србије, јер су авиони „миг-29″ ангажовани у стално задејствованим снагама за контролу и заштиту суверенитета ваздушног простора наређењем које је степеновано ознаком тајности „Државна тајна“.

 …


minist. odbrane

Гашић: Јанковић није у праву

Politika - logo Тањуг

КОПАОНИК – Министар одбране Братислав Гашић поновио је данас тврдње да заштитник грађана Саша Јанковић није у праву у вези са инцидентом између Жандармерије и припадника војне полиције током прошлогодишње Параде поноса и поручио да ће се то видети када истрага буде готова.

„Не очекујем од Саше Јанковића да ће да се извини, али очекујем да, када буду завршили истрагу Тужилаштво и суд, да се види сва бескрупулозност, безобразлук и неистине које су изнете у претходном периоду”, рекао је Гашић новинарима на Копаонику.

Према његовим речима, грађани Србије могу да буду безбрижни, јер Министарство одбране, Војска Србија и Војнобезбедоносна агенција све што предузимају, чине у складу са законом.

На питање да ли су припадници војне полиције тог дана обезбеђивали брата премијера, Андреја Вучића, Гашић није желео да одговори.

MUP Srbije logoСтефановић: Суд ће донети одлуку, не желим опет полемику

БЕОГРАД – Министар унутрашњих послова Небјоша Стефановић поновио је данас да више неће да улази у полемике о случају који се десио за време Параде поноса и да је суд тај који доноси одлуку.

„Суд ће рећи ко је био у праву”, рекао је Стефановић и додао да не пресуђују ни министри нити било ко други, већ суд.

Он је на питање новинара, после састанка са Републичким јавним тужиоцем Загорком Доловац, навео да је све што је имао да каже рекао, као и да је Сектор за унутрашњу контролу МУП-а такође рекао своје.

Уптан за документа које је јуче објавило Министарство унутрашњих послова, он је рекао да је, све што је дозвољено омбудсману да објави, објавио и МУП и да су то документа исте правне снаге.

Стефановић је додао и да не коментарише предмет судског постпка.

Танјуг
објављено: 24.01.2015.

ombudsman srbije - logo §blitz002§VBA - logo

Сметња на везама заштитника грађана и ВБА

Министарство одбране неће да полемише са Јанковићем, јер је изјавио да има одобрење да контролише ВБА, али да то не чини, док Јанковић упозорава да ВБА има могућност да уништи документа о прислушкивању

Саша Јанковић (Фото Д. Јевремовић)

Још није познато да ли Војнобезбедносна агенција (ВБА) прислушкује „поједине политичке партије, синдикалне лидере и судије”. Заштитник грађана Саша Јанковић који је изнео те сумње још није обавио контролу ВБА по том питању, иако га из Министарства одбране подсећају да му је то омогућено и да је он самоиницијативно одбио.

„Јанковић је и сам рекао у разговору за ’Нин’ од прошле недеље да је ту контролну посету отказао”, наводе у Министарству одбране.

У овом министарству тврде за наш лист да је он одбио да контролише евентуално нелегално прислушкивање, јер му нису дати подаци о инцидентима за време Параде поноса. У министарству тврде да Јанковићу они нису достављени, како се не би угрозио кривични поступак и да се у вези са инцидентима за време Параде поноса обрати тужилаштву које води поступак.

Јанковић је јуче за „Политику” рекао да Војнобезбедносна агенција има могућност да уништи документа у свом поседу и да је до сада то могла да уради. На питање колико су проверљиви и релевантни подаци којима располаже, а тичу се евентуалног прислушкивања, он је казао да „што више времена пролази, шансе за објективно установљавање истине су све мање”.

– Као заштитник грађана имам законом прописано овлашћење да узмем изјаве од било ког њеног припадника и то повећава могућност да се веродостојност података које имам што објективније утврди – рекао је он.

Јанковић се јуче огласио у вези са питањима која смо му послали у уторак. Том приликом затражили смо да разговор за „Политику” обавимо уживо и послали му оквирне тезе и питања о којима бисмо причали. Он нам је јуче одговорио мејлом. За ова два дана, колико смо чекали на разговор са њим, Јанковић је давао изјаве за телевизије Н-1, Б 92, Радио Слободна Европа и дневни лист „Блиц”. На „Твитеру” је захвалио шефу Делегације ЕУ у Србији Мајклу Давенпорту који је написао да се очекује пуна сарадња свих институција са заштитником грађана и независним телима у оквиру закона.

Јуче смо Јанковићу послали мејлом и додатна питања када су наши саговорници из Министарства одбране навели да он има одобрење за контролу евентуалног прислушкивања. Није нам одговорио, тако да остаје питање да ли Јанковић уопште има одобрење да контролише ВБА и, ако је има, зашто то не чини, када већ тврди да постоји могућност да ова агенција уништи документа. У Министарству одбране сматрају Јанковићево понашање „врло неозбиљним” и додају да он одбија да помогне генералном инспектору војних служби безбедности да провери наводе.

У изјави за „Нин”, на коју се позивају у овом министарству, Јанковић је рекао да је крајем прошле године заказао прву системску контролну посету ВБА да би проверио незаконитости и неправилности до којих је дошао.

– Неке од њих су: бављење синдикалним вођама, војних и цивилних синдиката; бављење неким политичким странкама; оперативна обрада носилаца правосудних функција; приступање садржини комуникација без налога суда; неподношење кривичних пријава против високих руководилаца службе упркос сумњи да су незаконито присвојили новчана средства (уместо тога само пензионисање или смена); прекорачење надлежности контраобавештајном заштитом одабраних функционера ван система одбране; одговорност за милионску штету због неосноване оптужбе у афери „Панцир” – навео је Јанковић.

Он је додао да је због опструкције из Министарства одбране и ВБА у случају током прајда био принуђен да ту контролну посету откаже јер је, како каже, бесмислено ићи у контролу ако онај кога контролишете бира шта ће да вам да, а шта не.

Јанковић је дакле изјавио да може да контролише ВБА, а то не чини, па се отвара питање његових мотива за тешке оптужбе.

Цела прича о сумњама на нелегално прислушкивање добила је политичку конотацију, јер Јанковић има сазнања да се прислушкују „поједине политичке партије”. Уколико би се то испоставило тачним, онда би се с правом могло казати да је реч о огромној злоупотреби једне обавештајне службе. Али, с друге стране, веома је битно да сазнамо на коју политичку партију се односе подаци о евентуалном прислушкивању, јер се оваквом Јанковићевом изјавом ствара простор за политичка препуцавања и манипулације, а свакако није у опису посла заштитника грађана да отвара такву могућност.

Упитан на коју политичку партију се односе подаци, да ли на лидере, чланове или одборе, Јанковић је рекао да не може да контролише како ће ко да користи његове изјаве. Једино што може да учини јесте да се спрече нежељени ефекти и да му буде омогућено да спроведе контролу у складу са законом и саопшти њен исход.

– Ко је био мета незаконитог прикупљања података, то у овом моменту не могу да кажем. Поред свих других разлога и због тога што би то олакшало уништавање доказа који евентуално постоје – казао је Јанковић.

Уместо тога, на питања од уторка, он је рекао да не би ни обавештавао јавност да су сазнања о прикупљању података ВБА у оквирима закона.

– Такође, да ВБА први пут није одбила да достави тражена документа о појединачном случају у коме сам већ покренуо контролу и тиме прекинула процес демократске цивилне контроле свог рада, не бих обавештавао јавност о сазнањима све док не извршим ширу контролу и будем у могућности да саопштим њен исход: било афирмативан по ВБА или не – казао је Јанковић.

Као један од примера, он је навео да се чак и у извештајима Европске комисије о напретку Србије напомиње да је заштитник грађана, након системске контролне посете БИА пре неколико година, констатовао да та агенција у свом раду поштује закон и по правилу се придржава других прописа, што је за БИА било јако афирмативно.

Јанковић је пре неколико година у свом извештају о контроли написао да БИА није учествовала у поступку реизбора судија и тужилаца. Међутим, из записника са седнице Државног већа тужилаца видело се да је члан већа и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић саопштио да је са тадашњим републичким јавним тужиоцем Слободаном Радовановићем „одржао састанак у БИА, на тему прикупљања података о достојности кандидата”. Касније су извори „Политике” из БИА тврдили да ова агенција ипак није учествовала у поступку реизбора и да осим документа са седнице Државног већа тужилаца, не постоји било какав писани траг или доказ да су се судије и тужиоци бирали на овај начин.

На питање да ли евентуално прислушкивање води по основу „националне безбедности” или за потребе кривичног поступка, Јанковић је рекао да „то у овом моменту не може да каже”.

Он је додао да за активности ВБА о којима је добио сазнања, не постоји наредба било ког судије, „а за неке никако не би ни смела да постоји”.

Он је додао и да је обавио неколико поступака контроле у којима је проверавао законитост и правилност поступања ВБА.

– У једном од њих сам утврдио неправилности, али не и незаконитост – рекао је Јанковић.

Душан Телесковић

———————————–

Стефановић: Не може Јанковић да тумачи шта је став МУП-а

БЕОГРАД – Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић поновио је данас да документа које је објавио заштитник грађана Саша Јанковић о нападу на премијеровог брата Андреја Вучића нису став његовог министарства.

„Саша Јанковић је погрешио. Следећи пут кад буде имао питање везано за МУП може да нас позове. Појаснићемо му шта знаци документ који смо му послали. Не може Заштитник грађана да тврди да је нешто став МУП-а, кад ја кажем да није”, рекао је он новинарима у Палати Србија након потписивања споразума МУП-а и Министарства финансија о сарадњи.

Како је истакао Стефановић, део који је занимљив Заштитнику грађана је сублимирани извештај припадника Жандармерије који су учествовали у том инциденту, који је потписао командант Жандармерије Миленко Божовић и на основу којег је поренут дисциплински поступак.

„Јел’ тако господине Божовићу?”, упита је министар унутрашњих послова команданта Жандармерије, који се налазио са његове леве стране.

„Ево може господин Божовић да вам објасни”, додао је Стефановић, након чега је командант Жандармерије потврдио његове наводе.

Божовић је објаснио да се ради о закључку о покретању дисциплинског поступка против жандарма, који је потписао након истраге и изјава припадника Жандармерије који су учествовали у том инциденту и анализе снимака Телевизије Н1.

Стефановић је претходно рекао да ј је Сектор унутрашње контроле спровео истрагу о том инциденту и да је дао своје мишљење, на основу које је поднета пријава против седам жандарма.

„Ми смо свој посао завршили и тај случај предали Тужилаштву. Ми више нећемо учествовати у овоме, ми смо рекли шта имамо”, рекао је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Омбудсман Саша Јанковић је јуче објавио део докумената МУП-а о инциденту током Параде поноса у Београду 28. децембра прошле године, на основу којих је поднео кривичну пријаву против двојице припадника Војне полиције.

На сајту www.ombudsman.rs објављени су закључци о покретању дисциплинског поступка које је потписао командант Жандармерије Миленко Божовић и извештај Сектора унутрашње контроле МУП-а о извршеним проверама по захтеву Првог основног јавног тужилаштва у Београд.

Како се наводи, заштитник је поводом раније изјаве министра унутрашњих послова Небојше Стефановића да наводи које је Јанковић изнео о инциденту постоје само у изјавама седморице припадника Жандармерије против којих је Сектор унутрашње контроле у МУП-у поднео пријаве, објавио „само део докумената” МУП-а који нису означени степеном тајности.

 

Politika - logo Бета

објављено: 23.01.2015.

.

erde-007

.

Bildergebnis für Polizei mit Schlagstock gif

Vreme logolink

Ombudsmanova krivična prijava

Zaštitnik građana sumnja da su dvojica pripadnika Uprave Vojne policije izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja, pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, neovlašćene istrage nakon incidenta na „Paradi ponosa 2014″

Ombudsman: ministar Gašić se podsmeva pravnom poretku Republike Srbije, istini i inteligenciji građana i time najozbiljnije narušava ugled Ministarstva odbrane

Zaštitnik građana ministru vojnom: «Jedan od dvojice vojnih policajaca, posle sukoba se svom nadređenom preko mobilne veze obratio sa ‘Šefe zeznuli smo, izvlači nas?’ Da li ste bili upoznati sa tim i kako se to objašnjava?»

Jel znate vi ko smo mi…

Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije

Reakcije tužilaštava: Tužbe protiv osmorice pripadnika Žandarmerije, odbačene prijave protiv «kobri»

Kuća ljudskih prava i demokratije: Apel Skupštini Srbije za smenu ministra koji ruše vladavinu prava Bratislava Gašića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića i Aleksandra Vulina

Demokratska stranka: Smeniti ministra vojnog Gašića i direktora VBA zbog prisluškivanja opozicionih i sindikalnih lidera i sudija od strane VBA

Transparentnost Srbija: Test postojanja pravne države;

Kuća ljudskih prava: Ministarstvo odbrane i VBA ruše pravni poredak u Srbiji

Kuća ljudskih prava i NUNS: Predstavnici vlasti vode hajku protiv Saše Jankovića

Demokratska stranka traži da vlada zaštititi Zaštitnika građana i da mu mogućiti nesmetan rad i otklanjanje svake mogućnosti fizičkog ili bilo kakvog drugog uticaja na njegov integritet

Srpska napredna stranka napada „lažne analitičare i razne dušebrižnike“;

„Slučaj Ombudsman“ u ogledalu NJUZ.net: «SNS – Funkcija nepotrebna jer građane već štiti Vučić»… …i u saopštenjima SNS protiv «raznih Pajtića, Jankovića i Kandićki»

OMBUDSMAN Dokumenti MUP-a u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa

Videti takođe: DOKUMENT: Izveštaj o kontroli rada BIA u primeni mere tajnog nadzora

Odgovor BIA o postupanju po preporukama

DOKUMENTI MUP: Krivična prijava Sektora unutrašnje kontrole i službene beleške policajaca

Saopštenje Zaštitnika građana povodom nastavka opstrukcije postupka kontrole

Povodom incidenta tokom prošlogodišnje Parade ponosa, kada su se pripadnici Žandarmerije sukobili sa četiri lica od kojih su dva braća visokih javnih funkcionera, zaštitnik građana Saša Janković podneo je u sreda, 14 januara 2015. krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije zbog napada na pripadnike Žandarmerije u vršenju službene dužnosti i pridružio se krivičnoj prijavi koju je policija, po nalogu tužilaštva, već podnela protiv sedmorice pripadnika Žandarmerije zbog torture i zlostavljanja nakon sukoba. Zaštitnik građana je takođe obavestio tužilaštvo da je Vojnobezbednosna agencija oduzela snimke video nadzora iz lokala u okolini i razgovarala sa svedocima događaja pre policajaca kojima je tužilaštvo naredilo da sprovedu istragu.

Policija je prethodno, po nalogu tužilaštva, protiv sedmorice pripadnika Žandarmerije podnela krivične prijave zbog ometanja vojnih lica u vršenju vojne dužnosti i zbog torture i zlostavljanja četvorice ljudi. Protiv još jednog pripadnika Žandarmerije policija je, takođe po nalogu tužilaštva, podnela krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja, jer je naredio intervenciju žandarmerijske jedinice i nije sprečio prekoračenje ovlašćenja.

Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole zbog kršenja ljudskih prava brutalnom i prekomernom upotrebom sile koja je javno prikazana na snimcima televizije N1 i delovima snimka koji je načinio službeni snimatelj Žandarmerije, što je izazvalo i opravdanu zabrinutost javnosti. Janković je utvrdio da u policijskim spisima stoji da su četvorica civilno obučenih lica pre prikazane brutalnosti odbili da poslušaju usmena naređenja, pokušali da probiju kordon, vređali pripadnike Žandarmerije, pretili im i fizički se sukobili sa njima. To stoji ne samo u izjavama svih policajaca sa lica mesta, već je navedeno kao činjenica u odlukama kojima su pripadnici Žandarmerije udaljeni s posla. Ipak, policija je po nalogu tužilaštva podnela krivične prijave samo protiv svojih pripadnika.

Zakon obavezuje Zaštitnika građana da, kada u postupku koji vodi nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, nadležnom organu podnese prijavu za pokretanje krivičnog ili drugog odgovarajućeg postupka.

Uprkos obavezi koja je izričito utvrđena Zakonom, Vojnobezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane odbili su da Zaštitniku građana dostave sve podatke koje ima o ovom slučaju, potrebne da bi ombudsman ostvario svoju kontrolnu ulogu.

Zbog toga je Zaštitnik građana otkazao prethodno najavljenu kontrolnu posetu toj službi, tokom koje je trebalo da proveri istinitost niza drugih saznanja koja je dobio, a koja ukazuju na politizaciju rada, uplitanje u civilni život i pravosuđe, neprocesuiranje krivičnih dela i druge ozbiljne nezakonitosti i nepravilnosti u radu te službe.

( Zaštitnik građana. Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije sreda, 14 januar 2015 )

Tužbe protiv osmorice pripadnika Žandarmerije, odbačene prijave protiv «kobri»

„Prvo tužilaštvo je posle brižljive analize i sagledavanja svih dokaza priloženih uz krivičnu prijavu zaštitnika građana, i dokumentacije i podataka prikupljenih u predmetu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a po krivičnoj prijavi MUP-a, Sektora za unutrašnju kontrolu, protiv pripadnika žandarmerije, našlo da nema osnova za pokretanje postupka protiv prijavljenih lica Jovanovic Saše i Stanković Saše. Iz tog razloga krivična prijava je odbačena“, stoji u saopštenju. „Više javno tužilaštvo u Beogradu je dana 06.02 2015. godine optužilo osam pripadnika Žandarmerije zbog postojanja opravdane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje, kao i za krivično delo zloupotreba službenog položaja vezano za njihovo učešće u dogadjaju od 28.09 2014. godine i održane Parade ponosa“, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva.

ZUMIRANJE 3: Jovo Bakić: Nažalost, ljudi u izvršnoj vlasti ne shvataju značaj institucije zaštitnika građana, ili je možda jako dobro shvataju, pa im je to neprijatelj

ZUMIRANJE 3: Jovo Bakić: Nažalost, ljudi u izvršnoj vlasti ne shvataju značaj institucije zaštitnika građana, ili je možda jako dobro shvataju, pa im je to neprijatelj

Dragoljub Žarković je istakao da bi pozicija zaštitnika građana trebalo da bude važna i da reprezentuje elitu. Posle njegovog dugotrajnog insistiranja u javnosti da od Vojno-bezbednosne agencije ne može da dobije odgovor šta se desilo u sukobu Andreja Vučića i Žandarmerije, ministar odbrane izjavio je da neće da mu odgovori jer je pitanje smešno. „Onda Jankovića malo-malo pa neko u javnosti čerupa. Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović na TV Kopernikus priča o ombudsmanu kao o nekoj bitangi, ogovara čoveka najodvratnije. I sve vreme se provlači teza: ko je taj da pita nešto Vojnu bezbednost. To formiranje uverenja da zaštitnik građana ne sme ništa da pita VBA je opasno.“

Prema mišljenju Jove Bakića, to pokazuje odnos izvršne vlasti prema nezavisnim institucijama koje su formirane kao zastupnici javnosti: „To su tela koja služe za prevenciju zloupotrebe vlasti. Nažalost, ljudi u izvršnoj vlasti ne shvataju značaj te institucije, ili je možda jako dobro shvataju, pa im je to neprijatelj, pa mu pominju platu. Ali, njegova plata je zaslužena. On je dobro plaćen baš da vlast ili neka druga moć ne bi mogle da ga korumpiraju.“

(Više: Zumiranje 3: Nemamo elitu, imamo oligarhiju, nedelja 18. januar )

( Zaštitnik građana (Ombudsman) )

Videti takođe: „Slučaj Ombudsman“ u ironičnom ogledalu NJUZ.net: «SNS – Funkcija zaštitnika građana nepotrebna jer građane već štiti premijer Vučić»… …i u optužujućim saopštenjima SNS protiv «raznih Pajtića, Jankovića i Kandićki»

 

Ombudsman: ministar Gašić se podsmeva pravnom poretku Republike Srbije, istini i inteligenciji građana i time najozbiljnije narušava ugled Ministarstva odbrane

Uprkos na zakonu zasnovanom zahtevu Zaštitnika građana (čl. 29. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana) da mu Ministarstvo odbrane dostavi „dokumentovane odgovore“ na pitanja od značaja za postupak koji vodi, ministar odbrane Bratislav Gašić odgovorio je na paušalan način, bez i jednog jedinog dokumenta koji potvrđuje navode iz odgovora.

Nedokumentovani odgovori ministra odbrane na pitanja o angažovanju pripadnika vojske i Vojnobezbednosne agencije (VBA) tokom i posle incidenta na dan Parade ponosa su do te mere suprotni dokumentaciji koju je Zaštitniku građana dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i notornim – svima poznatim činjenicama i zdravom razumu da se može govoriti o podsmevanju pravnom poretku i zdravom razumu.

Tako, uprkos svim zvaničnim odlukama, detaljnim planovima angažovanja policijskih snaga i pisanim naredbama koje jasno i detaljno utvrđuju zadatke policije na svakom mestu tokom Parade ponosa, pa i na mestu gde se incident desio, ministar Gašić je Zaštitniku građana napisao da „na uglu ulica Svetozara Markovića i Resavske nije bio formiran nikakav kordon pripadnika Žandarmerije“, „niti je u tom delu grada sprečavan slobodan prolaz građana“. Tvrdnja ministra ne samo da protivreči dokumentima MUP-a, već i iskustvu svih građana koji su tuda prošli, te ministar očekuje da građani ne veruju ni svojim očima. Ministar Gašić, čak, govori o nepostojećem mestu, jer svaki Beograđanin zna, a ostali građani to mogu proveriti pogledom na mapu, da su ulice Svetozara Markovića i Resavska paralelne i ne formiraju nikakav ugao.

Ministar Gašić u odgovoru tvrdi da pripadnici VBA posle događaja nisu razgovarali sa svedocima! Ne samo da Izveštaj Sektora unutrašnje kontrole MUP konstatuje da su građani pripadnicima Policije, kada su po nalogu tužioca vršili predistražne radnje, rekli da su ih već ispitali pripadnici VBA i navodi podatke tih građana, već je ministar Gašić smetnuo sa uma da je na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti rekao da je lično on doneo odluku o formiranju „mešovitog tima“ koji je prikupljao podatke i izjave o slučaju.

Ministar Gašić tvrdi i da su dva pripadnika Vojne policije bili na „primerenoj distanci od civila“ i da su u skladu sa Pravilom službe i Kodeksom časti pripadnika VS zaštitili život i zdravlje dvojici civila „kao i bilo kom građaninu“ koji bi se tu zatekao. Ministar Gašić tvrdi da su dvojica vojnih policajaca bili na zadatku „prethodnice obezbeđenja“. To je u suprotnosti kako sa krivičnom prijavom koju je nadležno tužilaštvo prihvatilo, tako i sa razumom. Činjenica je da u krivičnoj prijavi Sektora unutrašnje kontrole koju je nadležno tužilaštvo prihvatilo stoji da su vojni policajci bili na zadatku „da obezbeđuju prethodnice obezbeđenja predsednika Vlade RS, odnosno da izvrše pripremu njegovog dolaska u ulicu Krunska u Beogradu…“. Ali ministar Gašić piše da „ne postoji nikakvo obezbeđenje kao što je vojno obezbeđenje prethodnice obezbeđenja“, već su vojni policajci bili na zadatku „u svojstvu prethodnice neposrednog obezbeđenja predsednika Vlade RS“. „Prethodnica neposrednog obezbeđenja“ morala bi da znači da za njom idu neposredno obezbeđenje i štićena ličnost, a opštepoznato je da predsednik Vlade u tom momentu niti je bio u gradu, niti je trebalo da prođe tuda, niti je prošao, niti bi bilo koji profesionalac ili laik dopustio da najugroženija ličnost u zemlji šeta po obodu policijskog zaštitnog obruča u momentu kada se strahuje od nasilja na ulicama.

Ministar u odgovoru tvrdi i da nije bilo potrebe za koordinacijom aktivnosti vojske i policije na obezbeđivanju štićene ličnosti. Ishod incidenta ga jasno demantuje.

Ministar tvrdi i da nije nepravilno, tj. da ne postoje podaci a ni propisi koji zahtevaju profesionalnu distancu između pripadnika obezbeđenja i štićene ličnosti. Tvrdi i da pištolj koji je ispao pripadniku Kobri nije imao metak u cevi. Izveštaji i izjave sa lica mesta koje je Zaštitniku građana dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrde drugačije.

Zaštitnik građana je želeo da uzme izjave od pripadnika Vojne policije koji su učestvovali u incidentu, na osnovu čl. 21. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana. Međutim, ministar je odbio da Zaštitniku građana dostavi njihove kontakt podatke, pozivajući se na „važeće procesne zakone“ koji zahtevaju da oni budu pozvani „preko pretpostavljene komande, jedinice ili ustanove“. Međutim, procesni zakon koji reguliše postupak pred Zaštitnikom građana je Zakon o Zaštitniku građana, a ne Zakon o krivičnom postupku. Čak i da Zaštitnik građana vodi krivični, a ne postupak propisan Zakonom o Zaštitniku građana, ministar opet nije Zaštitniku građana dostavio podatke preko koje to „pretpostavljene komande, jedinice ili ustanove“ treba da pozove pripadnike vojne policije.

Ministar Gašić tvrdi i da vojna policija obezbeđuje predsednika Vlade RS kao bivšeg ministra odbrane na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije i na osnovu člana 5. Uredbe o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata, te dodaje da on ima i obezbeđenje kao predsednik Vlade na osnovu člana 6. stav 1. tačka 1) i 6) Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Činjenica je da član 53 st. 1. Zakona o Vojsci Srbije glasi: „Poslove suzbijanja kriminaliteta, kontrole i održavanja vojnog reda i discipline, obezbeđenja najznačajnijih vojnih objekata, određenih lica, dokumenata i naoružanja, regulisanje i kontrolu vojnog putnog saobraćaja, protivterorističke zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, vrši Vojna policija.“ Opštepoznato je da predsednik Vlade nije i ne može biti funkcioner u sastavu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. I ostale odredbe propisa koje navodi ministar Gašić mogu se na sličan način analizirati i utvrditi njihova nepravilna primena u datom slučaju.

Konačno, u pogledu uporno ponavljanih izjava ministra odbrane da mu treba „saglasnost“ Tužilaštva da bi Zaštitniku građana dostavio podatke iz istrage, Zaštitnik građana skreće pažnju da je članom 38. Zakona o tajnosti podataka izričito propisano ko i pod kojim uslovima ima pravo da pristupi podacima iz krivične istrage, dok istraga traje. Zakonom je utvrđeno da su to državni organi koje bira Narodna skupština (što je i Zaštitnik građana), rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština (što je i ministar odbrane), sudije Ustavnog suda i sudije. Uslovi za pristup, određeni Zakonom, su da su im ti podaci potrebni za postupak koji vode, da su prošli posebnu bezbednosnu proveru i da tim podacima pristupaju lično.

Odgovor ministra Gašića može se stručno osporiti i iz mnoštva dodatnih uglova. Količina nekompetentnosti i netačnosti u njemu je takva da se mora zaključiti samo jedno – ministar Gašić se podsmeva pravnom poretku Republike Srbije, istini i inteligenciji građana i time najozbiljnije narušava ugled Ministarstva odbrane i organa u sastavu.

( Analiza odgovora ministra Bratislava Gašića Zaštitniku građana petak, 13 februar 2015 15:59 )

DOKUMENT: Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije

DOKUMENT: Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije

Na osnovu čl. 20, st. 2. Zakona o Zaštitniku građana (Sl. glasnik RS br. 79/2005 i 54/2007), na osnovu saznanja koje sam stekao tokom postupka propisanog Zakonom, nalazeći da u radnjama zaposlenih u državnim organima ima elemenata krivičnog dela, podnosim

VIŠEM JAVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU

11 000 BEOGRAD

Ul. Savska br. 17a

KRIVIČNU PRIJAVU

Protiv

I

– S. S., zastavnik 1. klase, pripadnik Uprave vojne policije Vojske Srbije, VP …, drugi podaci već poznati Tužilaštvu ili se mogu službeno pribaviti

– S. J., stariji vodnik 1. klase, pripadnik Uprave vojne policije Vojske Srbije, VP …, drugi podaci već poznati Tužilaštvu ili se mogu službeno pribaviti,

zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo NAPAD NA SLUŽBENO LICE U VRŠENjU SLUŽBENE DUŽNOSTI iz člana 323 Krivičnog zakonika RS, tako što su se oglušili o usmena naređenja i, nastojeći da prođu kroz postavljeni kordon i uđu u restriktivni prostor koji su pripadnici Žandarmerije imali zadatak da štite, fizički sukobili sa pripadnicima Žandarmerije na zadatku. Pri tome su se S. i J. gurali sa pripadnicima Žandarmerije, primali i zadavali udarce rukama i nogama, upućivali pripadnicima Žandarmerije psovke i pretnje, a jednom od njih je, pošto su ga pripadnici Žandarmerije primenom fizičke sile i gumene palice oborili na asfalt, iz futrole ispao pištolj spreman za dejstvo (metak u cevi), ili je on taj pištolj potegao pa mu ga je udarcem palice pripadnik Žandarmerije izbio iz ruke.

II

Ovom organu poznato je da je postupajući zamenik tužioca VJT u Beogradu 9.10.2014. godine telefonski, a onda i 10.10.2014. godine na sastanku, naložio pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova da podnesu krivičnu prijavu protiv sedam pripadnika Žandarmerije zbog postojanja osnovane sumnje da su, kako je zamenik tužioca odredio kvalifikaciju, izvršili krivično delo NAPAD NA VOJNO LICE U VRŠENjU VOJNE SLUŽBE iz čl. 404. KZ RS u sticaju sa krivičnim delom ZLOSTAVLjANjE I MUČENjE iz čl. 137 KZ RS; kao i krivičnu prijavu protiv starešine koji je naredio intervenciju policijskim službenicima i to za krivično delo ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA iz čl. 359 KZ RS. Iz audio-video snimaka o događaju i ovaj organ stekao je osnovanu sumnju da su pojedini pripadnici Žandarmerije prekoračili službena ovlašćenja nepravilnom upotrebom službene palice, odnosno zadavanjem udaraca kada nije postojao napad na njih, druga lica ili objekte i prostor koji je trebalo obezbediti (ili ne u meri koja zahteva upotrebu sl. palice), a protivno čl. 6. u vezi sa čl. 7 Pravilnika o tehničkim obeležjima i načinu upotrebe sredstava prinude, „Sl. glasnik RS“ br. 19/2007, 112/2008 i 115/2014. Nakon što je sukob prestao povređenima nije pružena odgovarajuća medicinska pomoć iako su povrede bile vidne, a znakovi jakog bola nedvosmisleno pokazivani. Zbog toga se ovaj organ PRIDRUŽUJE krivičnoj prijavi protiv SEDAM pripadnika Žandarmerije (P. M., S. S., D. S., D. Đ., Z. G., B. L. i M. M., svi podaci poznati Tužilaštvu), samo u delu kojim se terete za krivično delo ZLOSTAVLjANjE I MUČENjE.

III

Pripadnici Vojnobezbednosne agencije su nakon događaja zaplenili snimke nadzornih kamera sa okolnih zgrada i lokala, uzimali izjave od civilnih lica iako Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji propisuje da u otkrivanju, istraživanju i dokumentovanju krivičnih dela (čl. 23. Zakona o VBA i VOA) pripadnici VBA mogu da preduzimaju radnje provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta; traženje obaveštenja i privremeno oduzimanje predmeta samo kada su u pitanju krivična dela iz člana 6. stav 2. tač. 3) i 4) i člana 6. stav 3. tog zakona, što u ovom slučaju nije bio slučaj. Ovaj organ nema saznanja da li je usled tih nezakonitih radnji došlo i do neke zabranjene posledice potrebne da bi se ostvarilo biće nekog krivičnog dela, npr. ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA, POMOĆ UČINIOCU POSLE IZVRŠENOG KRIVIČNOG DELA od strane NN starešina i pripadnika VBA koji su naredili, odnosno sproveli nezakonite radnje. Sumnja o tome svakako postoji i treba je potvrditi ili opovrgnuti.

Okolnosti

Ocenjujući da je došlo do povrede ljudskih prava tokom događaja koji se desio 28.9.2014. u Beogradu (čl. 32. st. 1. Zakona o ZG), na osnovu saznanja iz sredstava javnog informisanja koja su prenela delimične snimke događaja, ovaj organ pokrenuo je prema Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane postupak kontrole poštovanja prava građana (čl. 24. st. 1. u vezi sa čl. 17. st. 1. Zakona o Zaštitniku građana). U toku postupka, a iz dokumentacije koju je, u skladu sa obavezama propisanom Zakonom, dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ovaj organ pored saznanja od značaja za postupak koji vodi došao je i do saznanja koja ukazuju da je u radnjama zaposlenih u dva državna organa bilo elemenata krivičnih dela, zbog čega, u skladu sa obavezom propisanom članom 20. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana, podnosi ovu krivičnu prijavu.

Prema podacima koje je u postupku, u skladu sa Zakonom propisanom obavezom, dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, S. i J. kretali su se 28.9.2014. godine u društvu dva građanina (A. V. i P. M., oba iz Beograda) pa su oko 11.20 časova na uglu ulica Svetozara Markovića i Birčaninove u Beogradu naišli na pripadnike Žandarmerije koji su bili na službenom zadatku obezbeđenja javnog skupa „Parade ponosa 2014″, a prema Planu angažovanja jedinica Žandarmerije na obezbeđenju javnog skupa „Parada ponosa 2014″ i drugim operativnim dokumentima. Prema podacima iz krivične prijave koju je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podnela Uprava za poslove unutrašnje kontrole Policije, Sektora unutrašnje kontrole Policije, Ministarstva unutrašnjih poslova, S. i J. bili su „po planu rukovodioca obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije određeni sa zadatkom da obezbeđuju prethodnice obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije, odnosno da izvrše pripremu njegovog dolaska u ulicu Krunska u Beogradu…“ iz čega proizilazi i da ni jedan od dva civila u njihovom društvu nije bio ličnost čiju su bezbednost bili zaduženi da štite. Isto proizilazi i iz javnih izjava predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića (na konferenciji za štampu održanoj istog dana) i iz naknadnih izjava ministra odbrane Bratislava Gašića (izjave dostupne na internet servisu „Jutjub“), kada su ti visoki funkcioneri izjavili da S. i J. u vreme događaja nisu obezbeđivali brata predsednika Vlade tokom opisanog događaja.

Na osnovu svih saznanja koje ovaj organ ima, a što će se tokom krivičnog postupka tačno utvrditi, do događaja je došlo tako što je grupa od četvoro prišla kordonu u nameri da prođe u restriktivni prostor; pripadnik Žandarmerije štitom je grubo odgurnuo civilno lice za koje je procenio da mu se suviše približilo (civilno lice je, moguće je, imalo nameru da se legitimiše iz neposredne blizine), nakon čega su S. i J. pokušali da se umešaju između civilnog lica i pripadnika Žandarmerije, gde su reagovali primenom sile drugi pripadnici Žandarmerije čime je otpočeo fizički sukob tokom koga je naišla dodatna jedinica Žandarmerije čiji su pripadnici intervenisali videći sukob kolega sa civilno obučenim licima. U sukobu je sedmoro ljudi zadobilo povrede.

U pogledu postupanja pripadnika Vojnobezbednosne agencije nakon događaja, ovaj organ nije mogao da utvrdi bliže okolnosti i identitet naredbodavaca i izvršitelja sl. radnji provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta; traženje obaveštenja i privremeno oduzimanje predmeta jer su Vojnobezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane izričito i pisano odbili da izvrše Zakonom propisanu obavezu (21. st. 1 i 29. čl. 2. Zakona o Zaštitniku građana) da odgovore na sve zahteve ovog organa, kao i da dostave sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, odnosno da dostave sve podatke od značaja za postupak koji ovaj organ vodi, odnosno koji su potrebni za ostvarivanje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti (dostavljanje tih podataka ne bi bilo u suprotnosti sa bilo kojim zakonom). Zbog takvog kršenja Ustava i Zakona od strane MO i VBA otežana je kontrola rada organa uprave i utvrđivanje propusta u zakonitosti i pravilnosti njihovog rada na štetu ljudskih prava, što je Ustavom i Zakonom propisana nadležnost Zaštitnika građana. Iz dostupnih dokumenata MUP RS vidljivo je da su pripadnici VBA tražili obaveštenja od građana koji su mogli biti svedoci događaja, te da su zaplenili snimke video nadzora iz obližnjih filijala Komercijalne banke i Alpha Bank.

Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo je, u skladu sa obavezom propisanom članovima podatke (kopije spisa) o događaju u ulici Svetozara Markovića u Beogradu, u blizini kućnog broja 54 koji se desio 28. 9. 2014. godine u periodu između 11 i 12 časova, na osnovu kojih podataka je i sačinjena ova prijava.

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Saša Janković

PRILOZI:

105 kom

( Krivične prijave protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije, sajt Ombudsmana 14. januar

***

DOKUMENT: Izveštaj o kontroli rada BIA u primeni mere tajnog nadzora

DOKUMENT: Izveštaj o kontroli rada BIA u primeni mere tajnog nadzora

SIŽE

U primeni mere tajnog pretresa, BIA poštuje Ustavnu garanciju nepovredivosti stana.

Tajni pretres BIA vrši onako kako je ta mera uređena podzakonskim aktima Agencije i po odluci svog direktora. Meru tajnog pretresa nužno je urediti zakonom i propisati da može da se sprovodi samo po odluci suda ili drugog organa nezavisnog od BIA. Mora se unaprediti znanje pripadnika BIA i unutrašnja kontrola kako prilikom primene mere tajnog pretresa ne bi bilo slučajeva prekoračenja postojeće odluke. Potrebno je preispitati i unaprediti tumačenje pojma „xxxxxxxxxxx xxxxxxxxx“ u radu BIA, a u skladu sa ustavnim garancijama ljudskih prava i vrednostima demokratskog društva. Potrebno je unaprediti procedure i informatičke programe kako bi mogućnost zloupotreba i grešaka prilikom administrativne obrade poverljivih dokumenata bila smanjena.

Ispunjavanje zakonskih obaveza BIA (omogućavanje pristupa prostorijama i podacima, razgovor sa rukovodstvom pripadnicima i) i saradnja sa Zaštitnikom građana uopšte u postupku kontrole ostvareni su na nivou najboljih evropskih praksi.

UVOD

Nakon informacija u javnosti o tome da je BIA primenjivala meri tajnog pretresa u većem broju slučajeva, Zaštitnik građana odlučio je da sprovede postupak kontrole rada BIA u pogledu zakonitosti i pravilnosti primene te mere. Pri donošenju te odluke, uzete su u obzir: – Sadržina mere „tajnog pretresa“ koja je takva da omogućava značajno zadiranje u prava koja proističu iz prava na privatni život , – Činjenica da mera „tajnog pretresa“ nije izričito propisana zakonom, niti su uslovi za njenu primenu, način primene, te obrada i korišćenje rezultata uređeni zakonom, već podzakonskim aktima koji nose visok stepen tajnosti, što ugrožava načelo zakonitosti u radu i povećava opasnost od nepravilne primene propisa i kršenja prava građana.

TOK

Postupak kontrole otpočeo je dopisom Zaštitnika građana br. 614-506/14 od 27.3.2014. godine kojim je, u skladu sa čl. 29. st. 1 Zakona o Zaštitniku građana, BIA obaveštena o pokretanju postupka kontrole, te sa predmetom i ciljem kontrole.

Dana 16. 4. 2014. godine Zaštitnik građana održao je pripremni sastanak sa direktorom BIA na kome je predočen planirani tok kontrole.

Zaštitnik građana je direktoru BIA 22.4.2014. godine uputio dopis kojim je precizirao radi delotvornosti, vrstu podataka i saznanja koje Agencija treba da pruži radi ostvarivanja cilja postupka kontrole.

Dana 12.5.2014. godine Zaštitnik građana je, u prostorijama BIA, izvršio neposredan uvid u rad pisarnice u kojoj se administrativno obrađuju predmeti sa dokumentima koji su klasifikovani kao tajni. U sklopu kontrole rada pisarnice, Zaštitnik građana je obavio razgovor i sa rukovodiocem u BIA za informatičke poslove.

U pisarnici, Zaštitnik građana je neposredno pristupio podacima o svim postupcima u kojima je, tokom perioda od godinu dana do dana vršenja nadzora, BIA primenjivala meru tajnog pretresa ili je primena te mere bila odobrena. Od svih postupaka, Zaštitnik građana je odabrao reprezentativan uzorak od 9 slučajeva, imajući kao kriterijume vreme primene mere, mesto primene mere, vrstu protivpravne radnje koja je u predlogu za primenu mere navedena kao razlog zbog koga se primena mere traži, te državljanstvo osoba prema kojima su mere primenjene, vodeći računa o tome da obuhvati što različitije slučajeve.

Neposredno zatim, u posebnu prostoriju preneto je izabranih 9 predmeta, sa kompletnom dokumentacijom, gde je Zaštitnik građana izvršio uvid u njihovu sadržinu, ostvarujući kontrolu zakonitosti i pravilnosti postupanja Agencije u primeni mere tajnog pretresa. U razmatranju dokumentacije, dodatne informacije i pojašnjenja pružala su četiri predstavnika BIA. U svakom od predmeta razmatran je predlog za sprovođenje mere tajnog pretresa, odluke o odobravanju mere i izveštaj o sprovedenoj meri (kada je sprovedena), a u pojedinim slučajevima, u kojima su pored mere tajnog pretresa primenjivane i druge tajne mere i postupci, vršen je uvid i u dokumente o primeni tih mera i postupaka.

Zaštitnik građana je 27. avgusta 2014. godine uputio BIA Nacrt izveštaja na komentar, radi ispravljanja eventualnih faktičkih netačnosti ili nepreciznosti i ukazivanja na eventualne delove Nacrta koji bi trebalo da budu izostavljeni jer sadrže podatke ili okolnosti podobne da ukažu na podatke koji, prema zakonu, ne smeju da budu dostupni javnosti.

Direktor BIA je Zaštitnika građana 29. avgusta 2014. godine obavestio da smatra da Nacrt izveštaja ne sadrži činjenične greške, niti delove koji zahtevaju brisanje sa stanovišta zaštite tajnih podataka i primene načela konspirativnosti u radu Agencije izuzev delova koje od javnosti, u skladu sa zakonom, izuzme sam Zaštitnik građana kako ne bi ugrozio ostvarivanje cilja postupaka koji su u toku.

Dana 3. septembra 2014. godine utvrđen je konačan tekst Izveštaja, i dostavljen BIA, kao i restriktivni tekst Izveštaja, koji je upućen u Narodnu skupštinu i stavljen na uvid javnosti.

NALAZI

1. Poštovanje ustavne garancije nepovredivosti stana

Iskaz BIA: Direktor i ovlašćeni pripadnici BIA izjavili su Zaštitniku građana tokom kontrole u više navrata da se tajni pretres nikada ne vrši u domu (kući, stanu), niti prostoru koji se može upodobiti sa domom, jer bi to predstavljalo zadiranje u Ustavom garantovanu nepovredivost stana , u kom slučaju bi se moralo postupati u skladu sa Ustavnom garancijom nepovredivosti stana, odnosno pribaviti odluka suda i obezbediti prisustvo svedoka, a što bi predstavljalo meru pretresa, a ne tajnog pretresa.

Utvrđeno stanje: Tokom kontrole, detaljnim uvidom u reprezentativan broj slučajeva, nije ustanovljen ni jedan slučaj u kome je BIA meru tajnog pretresa vršila u stanu, odnosno domu.

Zaključak:

U primeni mere tajnog pretresa BIA poštuje ustavnu garanciju nepovredivosti stana.

2. Zakonitost i pravilnost mere tajnog pretresa

Propisi: Zakon o BIA ne uređuje posebno primenu mere tajnog pretresa, već je ona uređena unutrašnjim aktima Agencije koji imaju oznaku poverljivosti i nisu dostupni javnosti. Uvidom u unutrašnje akte koji uređuju (i) postupak tajnog pretresa, utvrđeno je da je njima posebno uređeno predlaganje, sprovođenje i izveštavanje o primeni mere tajnog pretresa, kao i njena sadržina. Postupak odlikuje višestepenost.

Utvrđeno stanje: Uvidom u izabrane slučajeve, utvrđeno je da svi sadrže predloge za primenu mere tajnog pretresa, odluke o odobravanju mere i, kada je tajni pretres i obavljen, izveštaje o primeni mere. Predlozi za primenu mere sadrže jasna i razumljiva obrazloženja, a u proceduri odobravanja predloga postoji višestepenost unutar Agencije. Predlog uvek konačno odobrava, u skladu sa unutrašnjim propisima Agencije, direktor ili zamenik direktora. Primena mere počinje nakon što je mera odobrena i završava se u ostavljenom roku ili se ne sprovodi ako za to nije bilo uslova. O sprovedenoj meri izrađuje se izveštaj koji sadrži opis primene mere i rezultate.

Zaključak:

Postupak (procedura) primene mere tajnog pretresa, uređen podzakonskim aktima BIA, u Agenciji se u praksi poštuje.

3. Potreba za unapređenjem poštovanja prava građana u pogledu primene mere tajnog pretresa (mišljenje i preporuka)

Imajući u vidu prirodu i sadržinu mere tajnog nadzora, odnosno intenzitet i širinu zadiranja u privatnost građana koje ona proizvodi, a s obzirom na značaj načela zakonitosti i pravne sigurnosti u primeni mera kojima se ograničavaju ljudska prava, daju se

Mišljenje i preporuke:

Potrebno je da se mera tajnog nadzora propiše zakonom, te njime između ostalog, urede uslovi za primenu te mere, kao i način upotrebe rezultata koji se njome postignu.

Potrebno je zakonom propisati da saglasnost za primenu te mere daje organ nezavisan od BIA, pri čemu se mora osigurati hitnost u postupanju.

4. Primena drugih posebnih mera uz meru tajnog pretresa

Neposredno pre, tokom i nakon primene mere tajnog pretresa, zbog prirode te mere često postoji potreba i mogućnost da se zadre u privatnost građana u sadržini ili na neki od načina za koji je, u skladu sa propisima, potrebna posebna prethodna odluka suda. U više kontrolisanih slučajeva i uočeno je da je BIA, tokom primene mere tajnog pretresa, primenila i meru kontrole sadržine i drugih podataka o komunikaciji, za šta je bila pribavljena prethodna odluka suda.

Međutim, utvrđen je jedan slučaj (postupanje BIA u njemu i dalje je u toku) u kome je xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxx. Predstavnici BIA su Zaštitniku građana taj slučaj objasnili propustom operativnog radnika. Međutim, iako je pre kontrole od strane Zaštitnika građana dokument u kome je zabeleženo nezakonito postupanje razmatralo više instanci unutar Agencije, ni jedna od njih nije uočila propust niti su preduzete mere da se nepropisno pribavljeni podaci unište, a postupanje pripadnika ubuduće upodobi zakonu. Zaštitnik građana je, konstatujući propust, razmatrao okolnosti slučaja i ocenio da su one takve da bi BIA, da je u skladu sa zakonom od nadležnog suda tražila odluku kojom se odobrava xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxx, takvu odluku, koliko se to može razumno pretpostaviti (na osnovu postojeće prakse) i dobila.

Zaključak i preporuke:

Po pravilu, kada pre, u toku ili nakon primene mere tajnog pretresa postoji potreba da se ograniči neko pravo ili slodoba na način i u meri za koju je zakonom kao uslov propisana prethodna odluka suda, BIA takvu odluku prethodno i pribavi. Utvrđeno je i odstupanje od tog pravila, koje se obrazlaže greškom.

Potrebno je, obukom zaposlenih i jačanjem unutrašnje kontrole, sprečiti slučajeve ograničavanja prava građana mimo zakonom utvrđene procedure i uslova, bilo iz neznanja, nepažnje ili iz drugih razloga.

Odgovorne za ustanovljeni propust nužno je na odgovarajući način sankcionisati i o tome obavestiti Zaštitnika građana.

Podatke pribavljene primenom mere za koju nisu bili ispunjeni formalni ili suštinski uslovi, potrebno je bez odlaganja uništiti i o tome obavestiti Zaštitnika građana.

U jednom od razmatranih slučajeva, Agencija je primenila meru tajnog pretresa istovremeno sa nizom drugih posebnih mera i postupaka iz svoje nadležnosti za čije preduzimanje je potrebna prethodna odluka suda. Kontrolom je utvrđeno da je svaka od mera obuhvaćena prethodnom odlukom sudije za prethodni postupak, u skladu sa zakonom.

Međutim, iako je sudija za prethodni postupak, na osnovu obrazloženog predloga BIA, pokrenuo krivični postupak i doneo odluku o primeni određenih mera iz nadležnosti BIA kojima se ograničavaju Ustavom zagarantovana ljudska prava, Zaštitnik građana stava je da je u konkretnom slučaju primena mera, iako zakonita, bila nepravilna.

xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx. Aktivnosti koje su navedene kao razlog za primenu posebnih mera (a na osnovu čega je sud, činjenica je, te mere odobrio), Zaštitnik građana smatra svojstvenim demokratskom društvu i lišenim elemenata protivpravnosti.

Preporuka:

Potrebno je da BIA preispita i unapredi svoje tumačenje pojma „xxxxxxxxxxx xxxxxxxxxx“, a u skladu sa demokratskim tekovinama i suštinom slobode xxxxxxxxxxxxxxxxxx, kako su one predviđene i zaštićene Ustavom Srbije i ratifikovanim međunarodnim dokumentima.

5. Rad pisarnice sa poverljivim predmetima

Zaštitnik građana je neposredno pristupio pisarnici u kojoj se administrativno obrađuju poverljivi predmeti, izvršio neposredan uvid u način rada, pristupio programu za evidentiranje i administrativno upućivanje predmeta, te razgovarao sa radnicima u pisarnici koji su odgovorili na sva postavljena pitanja.

Pisarnica je organizovana i opremljena dobro, a radnici su upoznati sa svojim dužnostima i procesom rada.

Zaštitnik građana je uočio da je relativno jednostavnom manipulacijom moguće promeniti xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx, a da to u redovnim kasnijim izveštajima o predmetu nije vidljivo. Administrator sistema rekao je Zaštitniku građana da se svi propusti u programima identifikuju tako što „xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxx.“

Preporuka:

Potrebno je unaprediti procedure i informatičke programe se otklonila mogućnost da xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxx ne bude posebno istaknuta u odgovarajućim izveštajima.

Potrebno je redovno organizovati xxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxx

ZBIRNO ZAKLjUČCI, MIŠLjENjA I PREPORUKE

1. U primeni mere tajnog pretresa BIA poštuje ustavnu garanciju nepovredivosti stana.

2. Postupak (procedura) primene mere tajnog pretresa, uređen podzakonskim aktima BIA, u Agenciji se u praksi poštuje.

3. Potrebno je da se mera tajnog nadzora propiše zakonom, te njime između ostalog, urede uslovi za primenu te mere, kao i način upotrebe rezultata koji se njome postignu.

4. Potrebno je zakonom propisati da saglasnost za primenu mere tajnog pretresa daje organ nezavisan od BIA, pri čemu se mora osigurati hitnost u postupanju.

5. Po pravilu kada pre, u toku ili nakon primene mere tajnog pretresa postoji potreba da se ograniči neko pravo ili slodoba na način i u meri za koju je zakonom kao uslov propisana prethodna odluka suda, BIA takvu odluku prethodno i pribavi. Utvrđeno je i odstupanje od tog pravila, koje BIA obrazlaže pojedinačnom greškom i iz okolnosti to i proizilazi.

6. Potrebno je, obukom zaposlenih i jačanjem unutrašnje kontrole, sprečiti slučajeve ograničavanja prava građana mimo zakonom utvrđene procedure i uslova, bilo iz neznanja, nepažnje ili iz drugih razloga.

7. Odgovorne za ustanovljene propuste nužno je na odgovarajući način sankcionisati, i o tome obavestiti Zaštitnika građana.

8. Podatke pribavljene primenom mere za koju nisu bili ispunjeni formalni ili suštinski uslovi, potrebno je bez odlaganja uništiti i o tome obavestiti Zaštitnika građana.

9. Potrebno je da BIA preispita i unapredi svoje tumačenje pojma „xxxxxxxxxx xxxxxxxx“, a u skladu sa demokratskim tekovinama i suštinom slobode xxxxxxxxxxx xxxxxxxxx, kako su one predviđene i zaštićene Ustavom Srbije i ratifikovanim međunarodnim dokumentima.

10. Potrebno je unaprediti procedure i informatičke programe se otklonila mogućnost da xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxx ne bude posebno istaknuta u odgovarajućim izveštajima.

11. Potrebno je redovno xxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

BIA će o postupanju po preporukama obavestiti Zaštitnika građana u roku od 60 dana od dana prijema ovog akta.

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Saša Janković

( Izveštaj o kontroli rada Bezbednosno-informativne agencije u primeni mere tajnog nadzora )

Odgovor BIA o postupanju po preporukama

Republika Srbija ZAŠTITNIK GRAĐANA – gospodin, Saša Janković – B e o g r a d REPUBLIKA SRBIJA ZAŠTITNIK GRAĐANA Deligradska 16 Predmet: Kontrola rada Bezbednosno-informativne agencije u primeni mere tajnog nadzora od strane Zaštinika građana, izveštaj o postupanju po preporukama – dostavlja se

Veza: Vaš akt del. broj 25507 od 3. septembra 2014. godine

Poštovani gospodine Jankoviću, u vezi sa Vašim aktom pod navedenim brojem od 3. septembra 2014. godine ~ Izveštaj o kontroli rada Bezbednosno-informativne agencije (Agencija) u primeni mere tajnog nadzora, čiji su sastavni deo Zbirni zaključci, mišljenja i preporuke izraženi u c. tačaka, u skladu sa članom 31. stav 3. Zakona o zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 54/07), u roku propisanom ovim članom, obaveštavamo Vas u smislu postupanja Agencije pr preporukama, o sledećem:

– U pogledu tač. 3. i 4. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koje sadrže preporuku zakonskog propisivanja metode tajnog pretresa, odnosno preporuku zakonskog propisivanja da odobrenje za primenu ove metode daje autoritet nezavisan od Agencije, njeno ispunjavanje je neposredno vezano za donošenje novog zakona, o Agenciji ili jedinstvenog zakona koji bi uredio bezbednosno-obaveštajnu zajednicu Republike Srbije, što zahteva određeno vreme i ne zavisi isključivo od Agencije, uzimajući u obzir propisanu proceduru izrade, predlaganja, usvajanja i objavljivanja zakonskih propisa.

– U pogledu tačke 6. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koja sadrži preporuka da se obukom zaposlenih i jačanjem unutrašnje kontrole, spreče slučajevi ograničavanja prava građana mimo zakonom utvrđene procedure i uslova, bilo iz neznanja, nepažnje ili iz drugih razloga, Agencija je intenzivirala organizovanje specijalnih edukativnih programa u svom nastavnom centru koji imaju za cilj podizanje nivoa stručnosti i profesionalnosti pripadnika koji učestvuju u postupku predlaganja i primene posebnih metoda i postupaka. Takođe, najnovijim odlukama direktora Agencije, kadrovski je ojačana služba Glavnog unutrašnjeg kontrolora, popunom svih sistematizovanih radnih mesta.

– U pogledu tačke 7. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koja sadrži preporuku da se odgovorni za ustanovljeni propust u jednom slučaju koji je bio predmet kontrole, na odgovarajući način sankcionišu, Agencija je pokrenula propisani postupak za ovakve situacije, koji ima za cilj utvrđivanja postojanja odgovornosti i eventualno sankcionisanje odgovornih.

– U pogledu tačke 8. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koja sadrži preporuku da se podaci pribavljeni primenom mere za koju nisu bili ispunjeni formalni ili suštinski uslovi unište,xxxxxxxxxxxx u Agenciji, na osnovu odluke direktora, izvršila je uništavanje svih primeraka dokumenta koji je sadržao ove podatke, u papirnoj i elektronskoj_formi – u prilogu dostavljamo Izveštaj xxxxxxxxx.

– U pogledu tačke 9. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koja sadrži preporuku za preispitivanjem i unapređivanjem tumačenja određenih relevantnih bezbednosno-obaveštajnih pojmova u skladu sa demokratskim tekovinama i Ustavnim garancijama, Agencija je u okviru aktivnosti preduzetih u cilju ispunjavanja preporuke iz tačke 6., kroz edukovanje zaposlenih i podizanje profesionalnih standarda, preduzela mera na. ispunjavanju ove preporuke.

– U pogedu tačke 10. i 11. Zbirnih zaključaka, mišljenja i preporuka iz Izveštaja, koje sadrže preporuke u pogledu unapređivanja procedura i informatičkih programa Agencija preduzima aktivnosti na stalnom osavremenjivanju programa, kako bi se eventualni propusti ne samo identifikovali već u što većoj meri onemogućili.

S’ poštovanjem,

DIREKTOR

Adeksandar Đorđević

Prilog: Kao u tekstu

( Odgovor Bezbednosno-informativne agencije o postupanju po preporukama )

Obaveštenje Zaštitnika građana o završetku postupka

Obaveštenje Zaštitnika građana o završetku postupka

BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA Aleksandar Đorđević, direktor

11000 BEOGRAD Ul. Kraljice Ane b.b.

Veza: akt br. 15-11429 od 31. 10. 2014. godine.

Poštovani g. Đorđeviću,

Primio sam Vaš akt br. 15-11429 od 31. 10. 2014. godine, kojim ste me informisali o postupanju po preporukama sadržanim u Izveštaju o kontroli rada Bezbednosno-informativne agencije u primeni mere tajnog nadzora 614-506/14 od 03. 09. 2014. godine.

S obzirom da je Bezbednosno-informativna agencija postupila u skladu sa preporukama, na osnovu člana 29. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005 i 54/2007) upućujem vam

O B A V E Š T E Nj E O Z A V R Š E T K U P O S T U P K A

U očekivanju nastavka uspešne saradnje,

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Saša Janković

(Obaveštenje Zaštitnika građana o završetku postupka )

OMBUDSMAN: Dokumenti MUP-a u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa

Povodom jučerašnje izjave ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da navodi koje je o incidentu tokom Parade ponosa izneo Zaštitnik građana postoje samo u izjavama sedmorice pripadnika Žandarmerije protiv kojih je Sektor unutrašnje kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo prijave“, objavljujemo samo deo dokumenata Ministarstva unutrašnjih poslova koji nisu označeni stepenom tajnosti. Dokumenti označeni stepenom tajnosti sadrže još više detalja. U dokumentima koje objavljujemo učinjeni su neprepoznatljivim lični podaci službenih lica i imena građana koji su učestvovali u incidentu.

Podsećamo, Zaštitnik građana je izjavio da dokumenti MUP-a govore o tome da su se četiri civilno obučene osobe oglušile o usmena naređenja, drsko i bahato ponašala pa napala pripadnike Žandarmerije na zadatku, pa su nakon toga pripadnici Žandarmerije primenili prekomernu silu. To, između drugih dokumenata koje Zaštitnik građana poseduje, stoji u obrazloženju svih zaključaka o pokretanju disciplinskih postupaka pripadnika žandarmerije koji su u toku i u kojima su pripadnici Žandarmerije suspendovani, a koje objavljujemo.

Dokumenti Sektora unutrašnje kontrole koje objavljujemo sadrže izjave svedoka (koji nisu suspendovani pripadnici Žandarmerije već građani) o tome da su pripadnici VBA obavljali razgovore sa njima i da su oduzeti snimci video nadzora iz dve banke.

Ovi dokumenti činjenično demantuju ministra unutrašnjih poslova

Dokumenti MUP-a u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa, Ombudsmant 22. januara

DOKUMENTI

Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka, broj 1

Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka, broj 2

Izveštaj o izvršenim proverama po zahtevu Prvog OJT u Beogradu

***

DOKUMENTI MUP:

Krivična prijava Sektora unutrašnje kontrole i službene beleške policajaca

izvodi …Postoji osnovni sumnje da su prijavljeni policijski službenici Četvrtog odreda Žandarmerije u Nišu Mitrović Predrag, Stojanović Slavko, Savić Dragan, Đorđević Dalibor, Gigić Zlatko, Lekić Boban i Milosavljević Mitar dana 28. 09. 2014. godine oko 11, 30 časova, na uglu ulica Birčaninova i Svetozara Markovića u Beogradu, izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe iz čl. 404 Krivičnog zakonika prema pripadnicima Vojne policije VP 2282 Beograd, zastavniku 1. klase xxxxx i prema starijem vodniku 1. klase xxxxxx koji su po planu rukovodioca obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije određeni sa zadatkom da obezbeđuju prethodnice obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije, odnosno da izvrše pripremu njegovog dolaska u ulicu Krunska u Beogradu, zajedno sa starijim vodnikom 1. klase xxxxx koji je imao ulogu vozača službenog motornog vozila, odnosno krivičnog dela Zlostavljanje i mučenje iz čl. 137. KZ prema oštećenim građanima Andreju Vučiću i Predragu Malom iz Beograda.

Navedeni policijski službenici Žandarmerije bili su angažovani po naredbi komandanta Žandarmerije 03/13 xxxxxxxx dana 26. 09. 2014. godine u Beogradu na vanrednom obezbeđenju Javnog skupa visokog bezbednosnog rizika pod nazivom „Parada ponosa 2014″, koji se održavao 28. 09. 2014. godine u organizaciji „Gej strejt alijanse“, okolnih ulica, odnosno pružanja pomoći pripadnicima Četvrtog odreda Žandarmerije.

Istog dana oko 11, 30 časova na raskrsnicu navedenih ulica dolaze pripadnici Vojne policije xxxxxx koji su bili u društvu sa bratom predsednika Vlade Republike Srbije, Andrejom Vučićem i njegovim prijateljem Predragom Malim, brat gradonačelnika grada Beograda, gde su trebali, prema službenim beleškama XXXXXXXX da odu do ulice gde žive roditelji Andreja Vučića, nakon što dolaze do kordona Žandarmerije u kojem su se nalazili pripadnici Voda specijalnih vozila, gde im je tom prilikom neko od policijskih službenika iz kordona rekao da ne mogu dalje da prođu iz razloga obezbeđenja navedenog skupa.

Na osnovu službenih beleški xxxxx se nakon što im je onemogućeno da prođu legitimisali i pokazali službenu legitimaciju odnosno službenu značku kada su im saopštili da su na izvršenju službenog zadatka. Takođe tom prilikom prema službenoj belešci navedenih pripadnika Vojne policije i Andrej Vučić izvadio je ličnu kartu i tražio da ga puste kako bi nesmetano prošao odnosno otišao u posetu svojim roditeljima. Kako pripadnici Žandarmerije na to nisu reagovali već je neko od pripadnika Žandarmerije uhvatio rukom u predelu grudi i odgurnuo Andreja Vučića gde pripadnik Vojne policije XXXXXX staje između pripadnika Žandarmerije i Andreja Vučića, u tom momentu prilaze i ostali pripadnici iz kordona Žandarmerije opkolivši ih, gde tom prilikom počinje međusobno povlačenje u kojem osumnjičeni policijski službenici iz kordona vade službene palice i istima zadaju više udaraca po svim delovima tela i XXXXXX pripadnika Vojne policije, odnosno prema Andreju Vučiću i Predragu Malom. U međuvremenu na lice mesta vozilima dolaze i pripadnici 3. JPTD, kada po komandi komandira Voda, Matić Radeta iz istih izlaze svi pripadnici među kojima i Milosavljević Mitar, Gigić Zlatko i Mitrović Predrag koji takođe upotrebljavaju službene palice odnosno fizičku snagu prema navedenim licima.

Po navodima pripadnika Vojne policije xxxxxx iznetim u službenoj belešci, kao i na osnovu video zapisa televizije „N1″ i dopisa Žandarmerije 03/13 godine nakon što je pripadnik Žandarmerije Štrović Predrag udario službenom palicom u predelu leđa Andreja Vučiča, od čega on pada na zemlju u ulici Svetozara Markovića. Nakon toga xxxxx uspeo da izvuče Andreju Vučića sa mesta događaja i da ga skloni u najbliži ulaz u stambenu zgradu preko puta navedene ulice u broj 54, kada i prestaje upotreba sredstava prinude od strane pripadnika Žandarmerije, a on odmah mobilnim telefonom obaveštava svog starešinu o događaju.

Postoji osnovana sumnja da je policijski službenik Četvrtog odreda Žandarmerije, komandira Voda u 3. JPTD, Matić Rade dana 28. 09. 2014. godine, oko 11, 30 časova, na uglu ulica Birčaninova i Svetozara Markovića, izvršio krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 KZ, na taj način što je vršeći dužnost policijskog službenika u svojstvu komandira Voda u 3. JPTD, na raskrsnici navedenih ulica, nevršenjem službene dužnosti postupao suprotno interesima službe tako što je svesno propustio da izvrši službenu radnju u okviru svog službenog ovlašćenja koju je bio dužan da izvrši, kojom prilikom je propustio da preduzme mere iz svoje nadležnosti da spreči nesrazmernu upotrebu sredstava prinude, službene palice, od strane gore navedenih policijskih službenika kojim je rukovodio prilikom obavljanja poslova obezbeđenja javnog skupa „Parada ponosa“, kada su nanete lake telesne povrede pripadnicima Vojne policije xxxxxxx odnosno Andreju Vučiću i Predragu Malom.

Prilikom upotrebe sredstava prinude, policijski službenici su dužni da prilikom preduzimanja službenih radnji postupaju shodno čl. 88 i 89. Zakona o policiji i Pravilniku o načinu upotrebe pojedinih sredstava prinude iz čl. 6 i 7 („Službeni glasnik RS“, broj 19/2007 i 112/2008).

Kako su policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole policije u vezi navedenog događaja postupali po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja zamenika javnog tužioca xxxxxx Prvog OJT u Beogradu, br. KTR-5462/14 od 30. 09. 2014. godine, istom su uz izveštaj ovog Sektora 05/2 broj: 6912/14 od 07. 10. 2014. godine dostavljeni svi spisi koji se odnose na navedeni događaj.

Dana 10. 10. 2014. godine u službenim prostorijama Sektora unutrašnje kontrole policije obavljene su konsultacije sa zamenikom VJT u Beogradu xxxxxxx koji je naložio da policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole policije sačine i dostave tokom dana krivičnu prijavu protiv navedenih osumnjičenih policijskih službenika iz Četvrtog odreda Žandarmerije u Nišu kojom prilikom je odredio kvalifikaciju krivičnih dela za koje su osumnjičeni navedeni policijski službenici.

Krivična prijava podnosi se po službenoj dužnosti protiv osumnjičenih policijskih službenika na osnovu naloga zamenika tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, xxxxx koja je zavedena pod KU brojem 123/14 u Sektoru unutrašnje kontrole policije, i koja se dostavlja na dalju nadležnost….

SLUŽBENE BELEŠKE

…Dana 28. 09. 2014. godine sa mojom jedinicom ZJPTD obezbeđivali smo javni skup Prajd koji se održavao u Beogradu. Po naređenju komandira jedinice majora xxxxx moj konkretni zadatak je bio da vršimo obilazak ulica Svetozara Markovića, Birčaninova, Resavska i Nemanjina sa tri službena vozila marke defender , pri čemu smo imali naredbu da pružamo pomoć kolegama koji drže kordone i legitimišemo sumnjiva lica.

Oko 11. 30 časova na uglu ulice Svetozara Markovića i Birčaninove uočili smo četiri NN muška lica kako rukama i nogama zadaju više udaraca policijskim službenicima žandarmerije, a koji su imali konkretan zadatak da linijskim kordonom spreče prolaz licima koja se kreću ulicom Svetozara Marovića ka Nemanjinoj. Napominjem da je u kordonu bilo nekoliko pol. službenika žandarmerije, te da isti nisu mogli da odbiju napad na sebe i spreče dalji napad. Kako smo bili u službenom vozilu koje je bilo u pokretu zastali smo u nameri da vizuelno uočimo da li psž mogu samostalno da odbiju napad od sebe i da spreče lica u nameri da bez odobrenja probiju navedeni kordon psž. Tada sam video da su četiri NN muška lica mojim kolegama u kordonu zadali oko dvadesetak udaraca nogama i rukama po telu, glavi kao i zaštitnoj opremi i pritom im upućuju psovke i uvrede i to. JEL ZNATE VI KO SMO MI MATER VAM JEBEM. JEBAĆEMO VAM MATER. KO STE VI DA SE VAMA LEGITIMIŠEMO. U momentu jedno od NN lica gura kolegu iz kordona koji pada na zemlju. Tada je moj neposredni rukovodilac zastavnik Rade Matić zaključio da kolege u kordonu ne mogu da odbiju napad od sebe i savladaju četiri NN lica, pristupio je u pružanju pomoćn pri čemu sam za istim krenuo i ja sa pripadnicima iz vozila . U momentu prilaska licima primetio sam jedno od NN lica kako sedi a pored njega se nalazilo vatreno oružje-pištolj crne boje. Prema njemu su intervenisale kolege psž te sam ja u nameri da osiguram bezbednost sebe i drugih lica koja su bila u neposrednoj blizini prišao drugom licu koje se tu nalazilo a prethodno sam video da je učestvovalo u fizičkom napadu na psž u kordonu izdao mu naređenje da legne dole a kako nije postupilo po naređenju uhvatio sam ga levom rukom za mišicu ispod pazuha i povukao sam ga dalje od kolega koji su intervenisali prema licu koje je imalo vatreno oružje. Lice je konstantno pružalo protivpravan aktivan otpor i nije postupalo pa naređenju lezi dole, koje je bilo izdato jasno i glasnim tonom. U tom momentu meni i licu prilazi lice krupnije konstitucije u crnoj jakni i onemugaćava me u službenoj radnji na taj način pggo staje između mene i lica i pritom me gura rukom dalje od lica. Tada prilaze kolege Tasić i Cvetković izdaju naređenje licu u crnoj jakni da legne dole. Lice nije postupilo po zakonito izdatom naređenju, već se oglušilo i nastavilo sa pružanjem protivpravnog aktivnog otpora tako sto se hvata za delove zaštitne opreme i gura nas od drugog lica. Ja sam pokušao da zaobiđem lice u crnoj jakni i priđem drugom licu koje se u tom momentu naglo okreće i gađa XXXXXXX nekim predmetom i pogađa ga u predelu genitalija. Da bi zaustavio aktivan otpor i protivpravni napad i obzirom da se lice oglušavalo o izdatom naređenju upotrebio sam službeiu palicu i zadao licu udarac u predelu gluteusa, pri čemu je isti tada pao na zemlju, i nakon toga sam ga stavio u položaj da ne može da pruža otpor i napadne mene i moje kolege i prestao sam sa upotrebom sredstava prinude. Tada jedno od NN lica koje nam prilazi u desnu ruku drži vojnu legitimaciju, izjavljuje da je pripadnik vojne policije i da se radi o štićenom licu, nakon čega ja puštam lice koje ustaje i uz psovke i uvrede JEBAĆU VAM MAJKU NEZNATE VI KO SAM JA udaljava se ka prolazu zgrade preko puta tog događaja. Nakon toga pristiže putničko vozilo marke audi ab BG registarske oznake sa uključenom zvučnom i svetlosnom signalizacijom gde uočavam jedno NN muško lice koje izlazi iz vozila i pokušava da uđe u ulaz zgrade gde se nalaze dva NN lica inače učesnici događaja. Kako se isti nije legitimisao niti predstavio istom ne dozvoljavamo ulaz u zgradu. Isti tada odlazi do vozila i između prednjih sedišta uzima automatsku pušku nepoznate marke a zatim repetira to jest ubacuje metak u cev. Tada ja obaveštavam majora XXXXXX koji se našao u mojoj neposrednoj blizini da je NN lice poteglo automatsku pušku i ubacilo metak u cev. Obaveštavam i XXXXXX iz odseka za bezbednost kako bi sačinio video zapis. Ja i ostali policajci koji su se našli u blizini pomenutog vozila povikom ga upozoravamo da odloži oružje što lice i radi. Nakon toga na lice mesta dolazi general Milenko Božović koji stupa u razgovor sa licem za koga pretpostavljam da je nadređeni licima koji su učesnici događaja, i izdaje naređenje mom komadantu xxxxxx da nas povuče na početnu poziciju a da mu ljudi iz odseka predaju video zapis koji su sačinili tokom samog događaja i vrate pištolj licu kome su prethodno oduzeli policajci iz kordona

Belešku dostavljam na uvid i dalju nadležnost.

belešku sačinio vodnik policije Predrag Mitrović

SLUŽBENA BELEŠKA

Sačinjena dana 28. 09. 2014 godine, u službenim prostorijama ZJPTD, četvrtog odreda Žandarmerije u Nišu, od strane policijskog službenika Zlatka Gigića, u vezi sa službenom intervenicojom prema grupi od četiri lica, na uglu ulica „Svetozara Markovića“ i „Birčaninove“, gradska opština Savski venac, Beograd.

Obavljajući patrolnu delatnost, u vremenu između 11:30 i 11: 45 časova u širem reonu gradskih opština Vračar i Savski venac, za vreme obezbeđenja skupa „Prajd“, na uglu ulica „Svetozara Markovića“ i „Birčaninove“ , uočili smo manju grupu lica kako fizički nasrću i udaraju policijske službenike Žandarmerije koji su se nalazili u kordon, koji su po službenom zadatku bili postavljeni na uglu navedenih ulica sa zadatkom da ograniče slobodu kretanja na određenom području za vreme trajanja skupa. Uvidevši ozbinjnost situacije i neposrednu opasnost po policijske službenike Žandarmerije u kordonu, koji su po službenoj dužnosti izvršavali službeni zadatak . Brzom reakpijom vozača službenog vozila Defender P 014-176 policijskog službnika zaustavili smo se neposredno uz kordon, gde je komandir voda Matić Rade izdao usmeno naređenje da se brzo izađe iz navedenog vozila i pritekne u pomoć policijskim službenicima koji trpe aktivni napad od strane nepoznatih lica a uz adekvatnu primenu sredstava prinude shodno datoj situaciji. Brzim izlaskom iz vozila uz glasno izdavanja naređenja prema licima koja su u tom trenutku fizički napadala policijske službenike Žandarmerije koja su pod pritiskom napada bili u probijenoj formaciji kordona, više puta glasno uzvikivao „POLICIJA LEZI DOLE“ na šta se napadači nisu obazirali i nastavljali sa daljim napadom na gore navedena policijske službenike Žandrmerije. Prilikom prilaska primetio sam da se radi o četiri lica snažne fizičke građe. Prema jednom od napadača do koga sam najbrže stigao i prema kome sam upotrebio uz policijsko ovlašćenje izdavanje naređenja, radi slamanja fizičkog otpora sa namerom stavljanja lica pod kontrolu i sredstvo prinude službenu palicu. Prilikom te intervencije, u visini kontejnera za odlaganje otpada došao sam u neposredni kontakt sa jednim od četvorice lica koji je na sebi imao tanji džemper karakteristične boje, kome sam neposredno izdao naređenje da legne, na šta isti ne obraćajući pažnju na izdato naređenje sa moje strane nastavljao da udara kordon po štitovima, po telu i licu policijske službenike Žandrmerije koji su do tada bili u kordonu. Odmah zatim nakon odbijanja da postupi po izdatim naređenju licu sam zadao udarac službenom palicom u predelu kvadricepsa desne noge . U trenutku moje upotrebe sredstava prinude, zadavanjem udarca službenom palicom napadač je leđima bio okrenut od mene. Okrenuo se ka meni uz izgovaranje pogrdnih reči u smislu da će da me razbije i uz izjavu citiram „neznate ko sam ja, čobanine, jebaću ti mater seljačku“. Dok se lice okretalo ka meni, uočio sam da lice za pojasom ima kratko vatreno oružje sa rezernim okvirom, gde sam glasno iz sve snage da bih sve učesnike upozorio da lice može upotrebiti isto, uzviknuo PIŠTOLj!!!, na šta su se par kolega među kojima sam prepoznao policijskig službenika Milosavnjević Mitra sa kojim sam tog dana bio u istom vozilu i zajedno bili na službenom zadatku, koji je istog momenta kad sam upozoravao na opasnost ostale, hvata lice u džemperu i pokušava da obori isto lice koje u padu vadi pištolj, ali biva sprečen intervencijom drugog policijskog službenika koji je bio u neposrednoj blizini, koji je udarcem službene palice u predelu nadlaktice desne ruke i mojim udarcem službenom palicom u predelu kvadricepsa desne noge izbili pištonj marke glok 17 koji se odklizao do kontejnera, dok mu je rezerni okvir ostao za pojasom. Nakon čega je lice palo na zemlju, tj. Beton. Istog trena prestali sa daljom itrvencijom i upotrebom sredstava prinude prema licu i stavili istog pod potpunu kontrolu Kada je lice shvatilo da je savladano i da ne postoji šansa za dalje pružanje otpora, glasno je povikalo VOJNA POLICIJA i u tom trenutku iz levog džepa pantalona izvadilo i pokazalo službenu legitimaciju Vojske Srbije. Licu je dozvoljeno da mobilnim telefono pozove neposredne starešine i upozna ih sa događajem, kroz dalji razgovor upoznalo me je sa podatkom da je sa njima štićeno lice za koga je nadležan i više puta je povišenim tonom zahtevalo nazad svoj pištolj, u toku tog razgovora i rasprave u ulicu Svetozara Markovića kod br 54 zaustavilo se putnički automobil marke audi A8, kojim upravlja meni do tada nepoznato lice, u mom prisustvu kontaktira lice sa kojim razgovaram, na sta sam ga upozorio da se udalji nakon čega je isto i postupilo po upozorenju. Odlozi u vozilu i odvozi isto u ulazu zgrade broj 54 u ulici Svetozara Markovića, nakon čega izlazi iz vozila ulazi u hodnik zgrade, izlazi iz hodnika po isteku par minuta, vidno uznemiren ulazi u isto vozilo. Dok se ja nalazim sa licem u džemperu karakteristične boje kod zadnjeg dela vozila u visini prtljažnog prostora, pokušavajući da smirim lice i uz konstataciji da je sve u redu. U nekom trenutku neko je uzviknu NAPUNIO PUŠKU , ODLOŽI PUŠKU, NE DIRAJ, NE DIRAJ ORUŽJE , to nisam video nisam bio blizu vozačevih vrata ali sam jasno čuo povlačenje i zvuk zatvarača koji je karakterističan prilikom uvođenja metka u cev. Kod izdavanja naređenja od strane policijskih službenika da lice ne dira oružje i da napusti vozilo isto je postupilo po naređenju i napostilo vozilo. Prilikom postupanja prema licu kod vozila audi A8 primetio sam po naređenju komandira voda Matić Radeta vratio kod vozila.

Belešku dostavljam na uvid i dalju nadležnost.

Belešku sačinio Vodnik policije I klase Zlatko Gigić….

DOKUMENTI: Krivična prijava, MUP Srbije

Službena beleška, PUP Srbije

Zaštitnik građana ministru vojnom: «Jedan od dvojice vojnih policajaca, posle sukoba se svom nadređenom preko mobilne veze obratio sa ‘Šefe zeznuli smo, izvlači nas?’ Da li ste bili upoznati sa tim i kako se to objašnjava?»

REPUBLIKA SRBIJA ZAŠTITNIK GRAĐANA

62-1728/14 B e o gr ad

del.br. 2437 datum 27. 01. 2015.

MINISTARSTVO ODBRANE Ministar Bratislav Gašić

11000 BEOGRAD Ul. Birčaninova 5

Poštovani g. ministre,

Aktom ovog organa br. 62-1728/14, delovodni broj 32995 od 10. novembra 2014., otpočeo je postupak kontrole rada Ministarstva odbrane (i organa i organizacija u sastavu), usled ocene da je došlo do kršenja prava građana nepravilnom upotrebom gumene palice i drugim nezakonitim i nepravilnim postupcima organa uprave.

„Zaštitnik građana može postupiti i po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući izuzetno i anonimne pritužbe, oceni daje aktom, radom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih sloboda ili prava.

Odredbe čl. 29. do 31. ovog zakona shodno se primenjuju i na postupak koji Zaštitnikgrađana pokrene po sopstvenoj inicijativi.“ (Zakon o Zaštitniku građana – ZoZG, čl. 32. st. 1 i 2.)

Zaštitnik građana

Podsetiću da je moj zamenik, nakon saznanja da se događajem bavi Vojnobezbednosna agencija (VBA), od te Agencije u sastavu MO dana 01. oktobra 2014., aktom del. broj 28415 zatražio podatke o činjenicama i postupanju, radi upotpunjavanja saznanja, da bi bilo odlučeno o potrebi (celishodnosti) pokretanja postupka kontrole. Taj zahtev je dopisom 17251-2 od 15. oktobra 2014. tadašnjeg zastupnika direktora VBA (danas direktora) generala Petra Cvetkovića odbijen i saopšteno je da su podaci dostavljeni Tužilaštvu, te je ovaj organ upućen da ih zatraži od Tužilašva.

Nakon toga uputio sam Vam 10. novembra 2014. dopis delovodni broj 32995 sa detaljnim pravnim i supštinskim obrazloženjem razlike između krivičnog postupka i postupka pred Zaštitnikom građana u pogledu predmeta, svrhe i pravnih posledica tih postupaka kada se vode o istom događaju, i podsetio na zakonske obaveze u postupku kontrole koji vodi ovaj organ. Podsetio sam da ni jedan pozitivni propis ne sprečava istovremeno postupanje Zaštitnika građana i Tužilaštva o istom događaju. (To ne mogu dokazivati na način koji činim sa drugim navodima i

1 „Organi uprave“ u smislu ZoZG su organi državne uprave, organ nadležan za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugi organi i organizacije, preduzeća i ustanove kojima su poverena javna ovlašćenja (Član 1. st. 1. ZoZG). tvrdnjama u ovom aktu jer je opštepoznato da se ne dokazuju negativne činjenice.) Kako se Vi do sada niste pozvali na neku odredbu Ustava ili zakona koja propisuje da Zaištitnik građana ne može da vodi postupak o događaju o kome se vodi pretkrivični ili krivični postupak (niti uopšte postupak pred sudom ili bilo kojim drugim organom), odnosno da Zaištitniku građana neće biti dostavljeni podaci koje traži ako su već dostavljeni Tužilaštvu ili, čak, bilo kom drugom organu, a kako ni meni takva odredba nije poznata, tada mora da važi da takve odredbe, odnosno zabrane – nema. Razlog zbog koga je nema sam Vam takođe već istakao – Tužilaštvo razmatra ima li sumnje da je izvršeno neko krivično delo dok Zaštitnik građana utvrđuje da li je bilo kakvog propusta u zakonitosti i pravilnosti rada organa vlasti na štetu bilo kog prava građana, pri čemu te nepravilnosti i nezakonitosti ne moraju da imaju (i najčešće nemaju) obeležja krivičnog, a često ni kažnjivog dela. Istim aktom obavestio sam Vas o odluci da pokrenem postupak kontrole i zatražio podatke potrebne za donošenje ocene o postojanju propusta, a radi ostvarivanja svrhe postupka koji vodim, odnosno za ostvarivanje cilja mog preventivnog delovanja.

„O pokretanju i završetku postupka Zaštitnik građana obaveštava podnosioca pritužbe, kao i organ uprave protiv kojeg je podneta pritužba.

Organ uprave je obavezan da odgovori na sve zahteve Zaštitnika građana, kao i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, a koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 60 dana.

(ZoZG, član 29. st. l.u 2.)

Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sazakonom.“

(ZoZG, čl. 21. st. 1.)

Taj zahtev odbijen je Vašim aktom od 17. decembra 2014. br. 1934-6, kojim ste ocenili da različito tumačimo propise. Niste naveli bilo koji propis koji se suprotstavlja odredbama zakona na koje sam se pozvao.

U postupku kontrole rada Ministarstva unutrašnjih poslova, koji sam povodom istog događaja takođe pokrenuo, ministar unutrašnjih poslova dostavio mi je preko stotinu dokumenata, kao i audio i video snimke službenih komunikacija i događaja. U njima sam uočio podatke koji ukazuju na izvršenje pojedinih krivičnih dela, te sam, u skladu sa svojom Zakonom propisanom obavezom, sačinio i Tužilaštvu uputio krivičnu prijavu, kako bi se ono bavilo poslovima iz svog delokruga.

„Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.“

(ZoZG, čl. 20. st. 2.)

Sada je potrebno da nastavim postupak kontrole koji sam započeo, a radi utvrđivanja eventualnih propusta u radu, odnosno nezakonitosti i nepravilnosti na štetu prava građana i to kako u radu Ministarstva odbrane, tako i drugih državnih organa. (Još jednom podsećam da su pravosudni organi u krivičnom postupku ovlašćeni da ispituju i utvrđuju postojanje krivičnih dela, a da je Zaštitnik građana ovlašćen da utvrđuje i utvrdi propuste u zakonitosti i pravilnosti rada organa vlasti na poletu prava građana.)

„Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata.

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.“

(ZoZG, čl. 17. st. l.u 2.)

Uprkos prethodnom odbijanju da postupite u skladu sa izričitim odredbama Zakona, pozivam Vas da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, dokumentovano odgovorite na sledeća pitanja:

Predsednik Vlade Republike Srbije stavio je do znanja na konferenciji za štampu održanoj na dan događaja da su dva pripadnika policije koja su učestvovala u fizičkom sukobu pripadnici njegovog obezbeđenja. Na osnovu kog člana Zakona o Vojsci Srbije ili drugog zakona pripadnici Vojne policije obezbeđuju predsednika Vlade?

Kako je tačno glasio vojni zadatak koji su obavljali/trebalo da obave vojni policajci S.S. i S.J.? (dostaviti naredbu ako postoji)

Ukoliko je, kao što je navedeno u krivičnoj prijavi koju je sektor unutrašnje kontrole MuP podneo protiv 7+1 pripadnika Žandarmerije, tačno da su S.S. i S.J. bili na vojnom zadatku „obezbeđenje prethodnice obezbeđenja“, pa su ih u tom zadatku sprečili pripadnici Žandarmerije, gde se tačno u momentu događaja nalazila prethodnica obezbeđenja koju su S.S. i S.J. obezbeđivali i ko su sl. lica koja su sačinjavala tu prethodnicu? (dostaviti naredbe, odnosno zadatke za prethodnicu)

Da li su S.S. i S.J. imali naređenje da prođu kroz kordon na mestu događaja ili na nekom drugom, ili im je to bilo ostavljeno na procenu?

Da li je prolazak S.S. i S.J. planiran na višem nivou rukovođenja i međuresorne koordinacije i najavljen pripadnicima Policije na terenu? To imajući u vidu da su pripadnici policije bili na policijskom zadatku obezbeđivanja restriktivne zone zaprečavanjem (kordonom) i primenom drugih policijskih ovlašćenja, dok su pripadnici vojne policije, kako za sada pretpostavljam, bili na policijskom zadatku koji je zahtevao prolazak kroz kordon? (dostavite dokument o tome ako postoji)

Da li je i koji je državni organ, telo ili pojedinac bio ovlašćen da koordinira rad nadležnih državnih organa i različitih službi i jedinica na terenu, uključujući i vojne? Ko je to bio?

U službenim spisima MuP koji su dostavljeni ovom organu (akt 01-10472/14-4 od 24. novembra 2014.) navodi se da se jedan od dvojice vojnih policajaca, posle sukoba svom nadređenom preko mobilne veze obratio sa „Šefe zeznuli smo, izvlači nas?“. Da li ste bili upoznati sa tim i kako se to objašnjava?

Ako S.S. i S.J. nisu obezbeđivali dvojicu civila sa kojima su bili u momentu incidenta u kome je došlo do kršenja prava građana, da li je uobičajeno i u skladu sa pravilima o vršenju vojnih zadataka one vrste na kojoj su bili S.S. i S.J. da se na takve zadatke ide u društvu civilnih lica?

Da li se pravilima i poštovanjem iskustava i najboljih praksi pripadnika obezbeđenja traži i očekuje da u odnosu na štićenu ličnost i članove njegove/njene porodice i okruženja održe profesionalnu distancu i da li bliskost pripadnika obezbeđenja sa bliskim okruženjem praćene ličnosti može negativno da utiče na efikasnost zaštite koju pružaju?

Na koje konkretne vojne zadatke u vezi obezbeđenja ličnosti se nosi pištolj sa metkom u cevi? Dostaviti opšte pravne i druge akte kojima je to uređeno. – Da li je futrola u kojoj je nošen pištolj koji se u toku incidenta našao na zemlji takvih tehničkih karakteristika da može da izdrži potrebna naprezanja, udarce i druge uslove koji se mogu očekivati u obavljanju poslova obezbeđenja; da li je bila formacijska ili privatna? Da li je pukla od udarca i oslobodila pištolj koji je u tom momentu, prema službenim dokumentima MuP, imao metak u cevi, ili je pištolj ispao, ili je potegnut pa izbijen udarcem palice? (Napominjem da je ovo bitno sa stanovišta mogućeg propusta u izboru opreme za obavljanje dužnosti, koji je mogao da ima posledice po druge učesnike događaja i slučajne prolaznike).

– Da li je protiv S.S. i S.J. ili bilo kog drugog zaposlenog u MO, odnosno pripadnika VS pokrenut disciplinski ili bilo kakav drugi postupak u vezi sa ovim događajem?

Svedoci su policajcima tokom izviđajnih radnji koje su vršili po nalogu tužioca izjavili da su pripadnici VBA već uzeli izjave od njih o okolnostima slučaja. Na osnovu kog člana Zakona o VBA i VOA ili drugog zakona je to činjeno, a imajući u vidu da je tužilac kvalifikovao delo kao „ometanje vojnog lica u vršenju vojne dužnosti“ i „tortura i zlostavljanje“?

Rukovodioci službi obezbeđenja dve okolne banke („Komercijalna“ i „Alfa“) su policajcima tokom izviđajnih radnji koje su vršili po nalogu tužioca izjavili da su pripadnicima VBA predali, na njihov zahtev, snimke sa nadzornih kamera. Na osnovu kog člana Zakona o VBA i VOA ili drugog zakona je to činjeno, a imajući u vidu da je tužilac kvalifikovao delo kao „ometanje vojnog lica u vršenju vojne dužnosti“ i „tortura i zlostavljanje“? Ako je bilo indicija o pokušaju nekog drugog krivičnog dela, dostavite podatke o tim indicijama jer je to značajno za ocenu zakonitosti postupanja VBA.

„Organ, uprave je obavezan da odgovori na sve zahteve Zaštitnika građana, kao i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, a koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 60 dana.“ (ZoZG, član 29. st. 2.)

Molim Vas da dostavite i druge podatke za koje smatrate da su od značaja za ostvarivanje cilja ovog postupka (utvrđivanje propusta koji su za posledicu imali, mogli imati ili mogu imati kršenje prava građana).

Takođe, potrebno je da mi dostavite i podatke (broj sl. telefona) pomoću kojih mogu da ostvarim kontakt sa S.S. i S.J. radi dogovora o vremenu i mestu obavljanja razgovora predviđenog članom 21. st. 2. ZoZG.

„Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.“ (ZoZG, čl. 21. st. 2.)

Ukoliko odlučite da Vaš odgovor označite određenim stepenom tajnosti, molim Vas da u njemu označite delove čije otkrivanje bi dovelo do štetnih posledica kako bih, u slučaju da primim zahtev za informacijama od javnog značaja, mogao brže i pravilnije da odlučim o preovlađujućem interesu.

Takođe Vas molim da me ponovo ne upućujete na Tužilaštvo, jer ovaj organ kontroliše rad Ministarstva odbrane i drugih organa i organizacija, ali ne Tužilaštva, koje je Ustavom izuzeto iz moje kontrolne nadležnosti. Moji zahtevi ne odnose se na dokumenta „iz istrage“ koju vodi Tužilaštvo, već na podatke koje Ministarstvo odbrane i organi u njegovom sastavu poseduju, a koji su neophodni za ostvarivanje svrhe postupka koji vodim, odnosno cilja mog preventivnog delovanja. Da odgovorite na te zahteve nalažu Vam pozitivni propisi, od kojih ne može niti sme da bude jači niko i ništa.

Konačno, koristim ovu priliku da Vas uputim i na odredbe Ustava Republike Srbije:

„5. Zaštitnik građana

Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.“ (Ustav Republike Srbije, čl. 138. st. 1. i 2.)

kao i na važeće odredbe Zakona o Vojsci Srbije:

„Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom.

Demokratska i civilna kontrola Vojske Srbije naročito obuhvata kontrolu upotrebe i razvoja Vojske Srbije, internu i eksternu kontrolu troškova za vojne potrebe, praćenje stanja i obaveštavanja javnosti o stanju priprema Vojske Srbije, obezbeđenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i utvrđivanje odgovornosti za vršenje vojnih dužnosti u skladu sa zakonom.

Demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije vrše Narodna skupština, Zaštitnik građana i drugi državni organi u skladu sa svojim nadležnostima, građani i javnost.

Propisi o Zaštitniku građana koji se odnose na zaštitu i osigurivanje prava građana, primenjuju se i na profesionalne pripadnike Vojske Srbije.“

(Zakon o Vojsci Srbije, čl. 29.)

DOSTAVITI

Predsedniku Vlade Republike Srbije (radi informacije) javnosti

PRILOGA: 4

Akt zamenika Zaštitnika građana del. broj 28415 od 01. oktobra 2014. Akt zastupnika direktora VBA br. 17251-2 od 15. oktobra 2014. Akt Zaštitnika građana del. br. 32995 od 10. novembra 2014. Akt ministra odbrane br. 1934-6 od 17. decembra 2014.

U očekivanju uspostavljanja Zakonom propisane saradnje,

Zaštitnik građana

Zaštitnik građana: Dopis ministru odbrane, januar 2015. godine)

 


 

 

>> Zaštitnik građana otkazao kontrolnu posetu vojnobezbednosnoj službi, tokom koje je trebalo da proveri istinitost niza drugih saznanja koja je dobio, a koja ukazuju na politizaciju rada, uplitanje u civilni život i pravosuđe, neprocesuiranje krivičnih dela i druge ozbiljne nezakonitosti i nepravilnosti u radu te službe.

 

Apeli za smenu ministara zbog rušenja vladavine prava

Kuća ljudskih prava i demokratije: Apel Skupštini Srbije za smenu ministra koji ruše vladavinu prava Bratislava Gašića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića i Aleksandra Vulina

Kuća ljudskih prava i demokratije, organizacije civilnog društva, građanke i građani, zahtevaju od skupštine Srbije da pokrene proceduru za utvrđivanje odgovornosti i smenu ministara Bratislava Gašića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića i Aleksandra Vulina.

Četiri ministra već godinama kontinuirano narušavaju pravni sistem države, ruše vladavinu prava, gaze podelu vlasti i ozbiljno ugrožavaju razvoj demokratije i vrednosti na kojima počivaju Ustav i zakoni Srbije.

Ministar odbrane Bratislav Gašić grubo je povredio zakone Srbije odbijanjem saradnje sa Zaštitnikom građana i naknadnim neodgovornim odbranama takvog poteza.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, pored činjenice da se priključio napadu na Zaštitnika građana i pokušao svesno da zvanične dokumente MUP-a predstavi kao „stavove i izjave pojedinaca“, morao je biti razrešen odmah čim se saznalo da je njegov doktorski rad plagijat. Krađa tuđeg intelektualnog dela predstavlja nepremostivu prepreku za obavljanje javne funkcije.

Ministar pravde Nikola Selaković izazvao je svojim postupcima i zakonskim predlozima četvoromesečni štrajk advokata i paralizu pravnog sistema u zemlji. Pored toga, razrešenje Selakovića preporučila je i direktorka Agencija za borbu protiv korupcije. Preporuke ovog nezavisnog tela moraju biti ozbiljno razmotrene i po njima bi trebalo da se postupi, ukoliko se želi uspostavljanje vladavine prava u Srbiji.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin napravio je ogroman broj zakonskih prekršaja zbog kojih hitno mora biti razrešen sa funkcije. Poslednji u nizu je napad na Zaštitnika građana u emisiji na Studiju B 17. januara 2015. Podsećamo javnost da je ministar Vulin morao biti smenjen i zbog pokušaja pronevere skoro 2 miliona evra iz državnog budžeta koji se dogodio u njegovom ministarstvu, kao i zbog uvođenja prinudnog rada za korisnike socijalne zaštite.

Urušavanje vladavine prava, krivična dela i pokušaj rušenja nezavisnih institucija zahtevaju hitnu reakciju Skupštine Srbije. Parlamentarna demokratija i pravna država u Srbiji nikada nisu do kraja učvršćene. One se danas nalaze pod novim udarom, pre svega delovanjem ministara u Vladi Srbije. Skupština Srbije dužna je da se odredi prema ovakvom ponašanju izabranih funkcionera i da pokaže da je stvarno kontrolor izvršne vlasti. Odbijanje poslanika da pokrenu proceduru za smenu četiri ministra poslalo bi poruku javnosti da vladajuća većina stoji iza ovakvog delovanja. Sva odgovornost danas je na poslanicima Skupštine Srbije i oni moraju da pokažu da su dostojni funkcija na koje su ih građani izabrali.

U Beogradu 30. januara

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava , Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Helsinški odbor za Ijudska prava, Centar za praktičnu politiku Centar za evroatlantske studije Birodi, BIRN, NVO Millenium Kragujevac Centar za razvoj neprofitnog sektora Građanska akcija Lingva Regionalni centar za manjine ImpuIs Tutin Urban In, Edukacioni centar Leskovac, Centar za ljudska prava Niš, Žene za mir Leskovac, BAZAART, Habče, Astra, Sandžački odbor za ljudska prava, Labris, Argus, Udruženje žena Peščanik NVO Fotos Link plus, Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, Centar za razvoj civilnih resursa, Žene u crnom, Nezavisni ženski centar, Viktimološko društvo, Dragan Popović, Milan Antonijević, Sonja Biserko, Vesna Petrović, Maja Stojanović, Slobodan Georgijev, Miša Brkić, Vesna Rakić Vodinelić, Vesna Pešić, Jelena Milić, Branislav Trifunović, Nikola Jovanović

***

Demokratska stranka: Smeniti ministra vojnog Gašića i direktora VBA zbog prisluškivanja opozicionih i sindikalnih lidera i sudija od strane VBA

Demokratska stranka traži odgovornost svih učesnika u aferi „srpski Votergejt“, na koju je ukazao ombudsman Saša Janković, a koja se odnosi na prisluškivanje opozicionih lidera, stranačkih aktivista, sindikalnih aktivista i pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija, izjavio je predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić u Kruševcu 16. januara i zatražio smenu ministra odbrane Bratislava Gašića.

„Saznanja koja je gospodin Janković kao ombudsman izneo u javnost duboko su zabrinjavajuća, i zbog takvih saznanja u demokratskim državama predsednici podnose ostavke. Tako je svojevremeno Nikson, zbog afere Votergejt, podneo ostavku u SAD. Mi ne očekujemo da se ta vrsta standarda primeni u Srbiji, ali očekujemo smenu ministra odbrane Bratislava Gašića i direktora VBA. Insistiramo na tome da se ombudsmanu omogući pristup svim informacija u VBA“, rekao je Pajtić.

On je upozorio „sve one koji krše ljudska prava i sve zakone, prisluškujući političke oponente, sindikaliste, nosioce pravosudnih funkcija, da će za to odgovarati krivično, danas, sutra, za godinu-dve, ili tri za zloupotrebu službenog ovlašćenja i zbog kršenja svih elementarnih demokratskih principa i standarda“.

„Zgroženi smo činjenicom da jedna vojna agencija, koju finansiraju svi građani Srbije, na takav način postupa. Ovo je situacija identična situaciji iz devedesetih godina, kada je svako ko je imao svoje mišljenje proglašavan za stranog plaćenika i za domaćeg izdajnika, dakle, za nekoga ko je predmet interesovanja vojnih službi. Nemaju šta vojne službe da rade i da slušaju političke aktiviste, sindikalne lidere ili sudije. U tom smislu, osnovni preduslov da Srbija ikada postane demokratska država jeste da se utvrdi odgovornost za ovaj skandal, koji je nezapamćen u poslednjih dvadesetak godina u evropskoj modernoj istoriji“, rekao je Pajtić.

On je ponovio da DS traži da svi odgovorni budu razrešeni zbog ovakvog skandala.

„Kada ombudsman iznese ovakva saznanja, onda je to znak da je đavo odneo šalu. Onda je to znak da je u ovoj zemlji demokratija suspendovana, da u ovoj zemlji bezbednosne agencije nisu ni pod kakvom bezbednosnom kontrolom, da je njihovo ponašanje netransparentno i nezakonito. On je izneo saznanja da se prisluškivanja vrše suprotno odlukama suda, odnosno suprotno zakonu. Kada navedete ko su ljudi koji su prisluškivani vidite da je reč o ljudima koji su u jednom trenutku oponirali vladajućem režimu. Ako se jedna državna agencija usudi da na takav način postupa sa ljudima koji ipak imaju određenu zaštitu javnosti, zbog pozicija na kojima se nalaze, onda je i svaki građanin Srbije nezaštićen. Onda svaki građanin Srbije može postati meta režima zbog toga što razmišlja na drugačiji način, što pripada nekom sindikatu, zbog toga što se ne dopada nekom funkcioneru Srpske napredne stranke ili zbog toga što navija za pogrešan fudbalski klub. Kada jednom otvorite vrata dikatature na ovakav način, onda nema granice kršenja ljudskih prava. To smo videli devedesetih i danas imamo situaciju identičnu devedesetim godinama prošlog veka“, ocenio je predsednik DS.

( Pajtić: Smeniti Gašića i odgovorne zbog prisluškivanja VBA, Informativna služba DS, 16. januara )


 

 

Transparentnost Srbija: Test postojanja pravne države

Da je Srbija u potpunosti pravna država koja počiva na podeli vlasti (što podrazumeva i nadzor zakonodavne nad izvršnom vlašću), nakon objavljivanja saopštenja Zaštitnika građana (http://goo.gl/bdrlUj), već danas bi bio pokrenut postupak za zakazivanje sednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, na kojem bi se raspravljalo o odgovornosti rukovodilaca VBA i Ministarstva odbrane zbog onemogućavanja Zaštitnika građana da izvrši kontrolu u jednom slučaju koji je uznemirio javnost i proveri saznanja o ozbiljnim nezakonitostima. Zahtev za sazivanje sednice može dati jedna trećina članova odbora ili predsednik Narodne skupštine.

Naime, u saopštenju ombudsmana se kaže sledeće: „Uprkos obavezi koja je izričito utvrđena Zakonom, Vojnobezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane odbili su da Zaštitniku građana dostave sve podatke koje ima o ovom slučaju, potrebne da bi ombudsman ostvario svoju kontrolnu ulogu.

Zbog toga je Zaštitnik građana otkazao prethodno najavljenu kontrolnu posetu toj službi, tokom koje je trebalo da proveri istinitost niza drugih saznanja koja je dobio, a koja ukazuju na politizaciju rada, uplitanje u civilni život i pravosuđe, neprocesuiranje krivičnih dela i druge ozbiljne nezakonitosti i nepravilnosti u radu te službe“. (Test postojanja pravne države, Transparentnost Srbija, 15. januara )

NVO Kuća ljudskih prava: Ministarstvo odbrane i VBA ruše pravni poredak u Srbiji

NVO Kuća ljudskih prava: Ministarstvo odbrane i VBA ruše pravni poredak u SrbijiKuća ljudskih prava i demokratije (u daljem tekstu Kuća) zahteva od Vlade Republike Srbije i svih nadležnih organa da prestanu sa praksom kršenja zakona i urušavanja institucija i da obezbede demokratsku i civilnu kontrolu svih službi bezbednosti, uključujući i vojne.

Zaštitnik građana podneo je krivičnu prijavu protiv pripadnika vojno bezbednosne agencije koji su učestvovali u incidentu na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu. Zaštitnik je saopštio i veoma uznemiravajuće podatke da je VBA vršila neovlašćenu istragu, oduzimala snimke i na kraju protivzakonito onemogućila Zaštitnika da radi svoj posao.

Ovaj slučaj pokazuje da ne postoji kontrola nad vojnom službom bezbednosti i da ona bez ikakvih posledica krši zakone i postupa samovoljno uključujući izvođenje predistražnih radnji. Ministarstvo odbrane mora hitno da pokrene istragu zbog ovog slučaja i da sankcioniše sve koji su prekoračili ovlašćenja i izdali naredbu da se VBA umeša u zvaničnu policijsku istragu.

Ministarstvo odbrane i VBA grubo su prekršili zakon i svesno onemogućili Zaštitnika građana da radi svoj posao odbijajući da mu dostave podatke koje je tražio. Time je poslata poruka javnosti da su pomenute institucije iznad zakona i da ne poštuju pravni poredak Srbije. Posebno je zabrinjavajuće ovakvo ponašanje u trenutku kada Zaštitnik građana saopštava da postoje ozbiljna saznanja da se vojne službe bezbednosti bave političkim strankama i sindikatima i neovlašćenim prisluškivanjem.

Kuća upozorava da su vojne strukture i u prošlosti korišćene za protivpravno delovanje, uključujući i nerazjašnjena ubistva vojnika i pokušaj prikrivanja, kao i rad protiv opozicionih stranaka i udruženja građana. Za te zloupotrebe niko nije odgovarao i time je nekažnjivost uvedena kao princip rada vojske i vojnih službi bezbednosti.

Opasnost od zloupotrebe vojske i vojnih službi bezbednosti je ogromna po ceo poredak i po razvoj demokratije u Srbiji. Ovo je prilika da nadležni državni organi pokažu da im je zaista stalo do vladavine prava i da hitno razreše odgovorne, pokrenu odgovarajuće istrage i omoguće Zaštitniku građana da radi svoj posao.

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

– Građanske inicijative

– Beogradski centar za ljudska prava

– Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

– Helsinški odbor za ljudska prava

– Centar za praktičnu politiku

( Ministarstvo odbrane i VBA ruše pravni poredak u Srbiji, Kuća ljudskih prava, Beograd, 16. januar

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“: Država da kaže koji se sindikati i lideri kontrolišu?

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ traže od države puno objašnjenje o saznanjima da se pojedine vojne bezbednosne službe nezakonito bave radom nekih sindikata i njihovim liderima na koje je upozorio ombudsman Saša Janković.

prisluskivanjeSa zabrinutošću smo primili ovu vest i zato tražimo odgovor: koji se to sindikati i koji se to sindikalni lideri kontrolišu od strane vojnih bezbednosnih službi?

Kao sindikat, mi nemamo šta da krijemo, niti smo ikada imali. U našim komunikacijama sa članstvom se može čuti samo očaj i vapaj radnika koji od nas svakodnevno traže pomoć i koji su sve više zabrinuti za svoju i egzistenciju svojih porodica.

Za Udružene sindikate Srbije „Sloga“ je neprihvatljivo da se pojedine vojne bezbednosne službe nezakonito bave bilo čijim radom, i zato odlučno pružamo svaku podršku ombudsmanu Saši Jankoviću kao predstavniku nezavisnog regulatornog tela i svima onima koji su se pridružili u zahtevima da se dođe do pune istine.

Takođe, dužni smo da upozorimo da se izostankom pune istine o ovom problemu trasira put u diktaturu, nakon čega bi mogla uslediti hapšenja i montirani procesi protiv svih onih koji drugačije misle, posebno boraca za ljudska prava i sindikalnih aktivista koji se bave pitanjima zaštite zaposlenih i prava da za svoj rad dobiju adekvatnu i pravičnu zaradu.

( Država da kaže: koji se sindikati i lideri kontrolišu? Informativna služba Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, Beograd, 17. januar 2015. )

SNS napada «lažne analitičare i razne dušebrižnike»

Srpska naprеdna stranka saopštava da, nažalost, nijе prvi put da sе u Srbiji najеdanput probudе razni lažni analitičari, i razni dušеbrižnici, koji sе sеtе da izađu u javnost i da branе nеčija prava, samo onda kada to odgovara pojеdincima i grupama čijе intеrеsе zastupaju.

Ti, nazovi analitičari, a, u stvari, dokazani političari, i angažovani društvеno – politički radnici, pokazali su cеlokupnoj javnosti i svim građanima Srbijе, po ko zna koji put, svojе licеmеrstvo, i da itеkako znaju da oćutе kada su na najbrutalniji način ugrožеnе tеkovinе dеmokratskog društva, i kada sе na najbеzočniji način vrеđaju dostojanstvo i uglеd prеdstavničkog tеla svih građana.

Pitamo tе istе društvеno-političkе radnikе, kada nеko u domu Narodnе skupštinе, u nеdostatku argumеnata, svom političkom protivniku kažе „stoko jеdna“, „ološu“, „đubrе“, da li jе to jеzik budućnosti i dеmokratskih načеla, da li jе to jеzik dеmokratskе kulturе i parlamеntarizma za koji sе zalažu, ili im jе nеko „dao mig“ da ćutе i zažmurе na primitivizam i uličarski rеčnik?

Srpska naprеdna stranka nikada nijе imala problеm da kažе „izvinitе“, jеr jе poslеdnjе što žеlimo – da ličimo na Dеmokratsku stranku.

Mi nе žеlimo takvu „dеmokratsku“ Srbiju, koju zastupaju političari i angažovani društvеno – politički radnici, u kojoj jе u rеdu u Skupštini rеći „stoko, đubrе, ološu“ i nе izviniti sе, nе političkim protivnicima, nеgo građanima Srbijе, vеć nastaviti sa takvim ponašanjеm.

To nijе Srbija za koju sе Srpska naprеdna stranka zalažе, mi žеlimo pristojnu, normalnu, poštеnu, еvropsku i modеrnu državu, Srbiju sa jеdnakim aršinima i pravima za svе, a bеz zabrinutosti za dеmokratska načеla i civilizacijskе vrеdnosti samo kada to nеkomе odgovara.

( Srpska napredna stranka, Saopštenje za javnost Službe za informisanje 27.01.2015. )

Premijer Vučić rekao da će prihvatiti svaku odluku suda o incidentu

Aleksandar Vučić je rekao za TV Prva da će poštovati odluku suda o incidentu na Paradi ponosa, u kojem je učestvovao i njegov brat Andrej. „Ako neko nije isporučio dokumenta (zaštitniku građana Saši Jankoviću), taj je kriv“, poručio je Vučić, reagujući na tvrdnje Saše Jankovića da nije dobio traženu dokumentaciju o incidentu tokom prošlogodišnje Parade ponosa.

Dodao je da će prihvatiti svaku odluku suda o incidentu koji se dogodio tokom Parade ponosa, jer je zakon iznad njega, iznad njegovog brata, ali i, kako je istakao, iznad zaštitnika građana Saša Jankovića. „Kobre su me štitile zbog manjih troškova, a imam i veće poverenje, ali ne sećam se da se tako sećao (zaštitnik građana) i nekih drugih… On kaže da je govorio i o drugima, ali je to bilo toliko tiho da se niko ne seća“, rekao je Vučić. Premijer je podsetio na sve što je, kako je rekao, istrpeo gledajući kako mu prebijaju brata, „kako mu lome kičmu“ i optužuju ga da je za nešto kriv, iako on nijednom nije uzvratio, „ne zato što je slab, već zato što je reč o državnim organima“. „Kada sve to vidite, najbolje je da se isključite iz toga i da ćutite, da sačekate da državni organi donesu svoju odluku. Tužilaštvo će da dâ svoj sud i kakav god da bude sud suda, ja ću to apsolutno prihvatiti“, rekao je Vučić. (TV Prva

Premijer Vučić kaže da je oduzeo slobodu govora samom sebi…

«Ja sam samom sebi oduzeo slobodu izražavanja, samo sebi, nikom drugom niti smem, niti hoću i mogu, ali sebi sam oduzeo slobodu izražavanja po tom pitanju kao predsednik Vlade – rekao je Vučić novinarima u Obrenovcu, objašnjavajući da ne želi da komentariše krivične prijave ombudsmana, ali da je uveren u efikasnost nadležnih organa, tužilaštva i pravosuđa i da jedva čeka konačan ishod incidenta u kojem su tokom prošlogodisnje Parade ponosa u Beogradu učestvovali njegov brat, brat gradonačelnika Beograda, kao i pripadnici Žandarmerije i Vojne policije.

(Aleksandar Vučić: Uveren sam da ćemo dobiti najbolju ponudu za Telekom, oduzeo sam sebi pravo da pričam o prebijanju svog brata, NSPM, Hronika 15. januara )

Indikativni „stid“ ministra odbrane Gašića…

Ministar odbrane Bratislav Gašić je povodom krivične prijave Ombudsmana za Tanjug izjavio 15. januara:

„Sramota me je da izgovorim šta mislim o tome šta je Zaštitnik građana dao kao informaciju novinarima…“

( Tanjug, 15. januara )

Kuća ljudskih prava i NUNS: Predstavnici vlasti vode hajku protiv Saše Jankovića

Kuća ljudskih prava i demokratije (u daljem tekstu Kuća) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zahtevaju od funkcionera vladajućeg bloka i Srpske napredne stranke da raspravu o vladavini prava u Srbiji vrate u institucije i da prestanu sa napadima na nezavisne institucije.

Kuća i NUNS traže od medija da poštuju etički kodeks i spreče korišćenje medijskog prostora za primitivne napade i klevete kojima se diskredituju ljudi koji rade svoj posao.

Poslanik Srpske napredne stranke i član skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove, istovremeno je i voditelj emisije „Na kafi sa Đukom“ na televiziji Kopernikus. U svojoj emisiji 15. januara poslanik Đukanović i gledalac koji se javio, izneli su brojne uvrede na račun Zaštitnika građana Saše Jankovića, uključujući optužbe da Janković „podriva sistem“, „u sprezi sa tajkunima čini sve da destabilizuje našu otadžbinu“, „Tadićev sluga“i brojne lične uvrede na račun Jankovića i članova njegove porodice. Slične tvrdnje iznete su i na Televiziji Studio B u subotu, 17. januara, u emisiji koju je vodila glavna urednica gradske televizije Ivana Vučićević. U ovoj emisiji, optužbama i uvredama na račun Jankovića pridružio se i ministar za rad Aleksandar Vulin, koji je, između ostalog, Jankovića optužio da se „zalaže za puštanje kanibala na slobodu“. Urednica gradske televizije nije reagovala na ovakve tvrdnje.

Prema članu 2. zakona o Zaštitniku građana ovaj organ je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje. Iznošenjem uvreda i neistina o Zaštitniku građana putem medija, podriva se nezavisnost i samostalnost institucije i vrši se nedozvoljeni pritisak, što obesmišljava postojanje Zaštitnika građana kao nezavisnog državnog organa čija je uloga kontrolisanje organa državne uprave i ostalih ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Srbija je već godinama suočena sa ozbiljnim ugrožavanjem slobode izražavanja i sa pritiscima na medije. Tabloidizacija celog medijskog prostora, hajke na pojedince i objavljivanje potpunih neistina i izmišljotina postao je manir srpskih medija. Sada se takvi mediji koriste za progon Saše Jankovića. Jasno je da je kampanja odgovor na krivičnu prijavu Zaštitnika protiv pripadnika VBA. Ova afera, koja sadrži veoma opasne elemente nelegalnog korišćenja vojske i odbijanja Ministarstva odbrane da postupa po Zakonu o zaštitniku građana, mora dobiti svoj pravni epilog u institucijama. Ponašanje funkcionera SNS pokazuje da žele da izbegnu legalna sredstva i da pokušavaju da se obračunaju sa Zaštitnikom građana.

Kuća i NUNS zahtevaju od predstavnika vlasti da se jasno ograde od postupaka poslanika Đukanovića i ministra Vulina i da prestanu sa urušavanjem institucija i vladavine prava u Srbiji. U suprotnom, posledice po demokratiju i pravnu državu biće nesagledive, a odgovornost u potpunosti leži na najvišim funkcionerima vladajućih stranaka i izvršne vlasti.

(Kuća ljudskih prava i NUNS: Predstavnici vlasti vode hajku protiv Saše Jankovića)

Demokratska stranka traži da vlada zaštititi Zaštitnika građana i da mu mogućiti nesmetan rad i otklanjanje svake mogućnosti fizičkog ili bilo kakvog drugog uticaja na njegov integritet

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović pozvao je 21. januara Vladu Srbije da zaštiti Zaštitnika građana i omogući mu nesmetan rad.

„Mi podržavamo zahteve Zaštitnika građana, smatramo da se on našao u vrlo delikatnoj i opasnoj situaciji samo zato što primenjuje zakon koji mora biti jednak za sve“, rekao je Stefanović novinarima u Skupštini Srbije.

On je pozvao Vladu da učini sve da kroz rad svojih organa dostavi sve informacije koje je Saša Janković tražio.

„On na to ima zakonska ovlašćenja i mora mu se izaći u susret radi utvrđivanja ko je koga i zašto i da li sa odlukom suda ili bez nje prisluškivao“, rekao je Stefanović.

Šef poslanika DS je istakao da osećaj ugroženosti i nebezbednosti Jankovića mora hitno biti otklonjen efikasnom odlukom vlade i nadležnog ministarstva koje bi moglo da mu pruži fizičku bezbednost, bilo kroz mere zaštite ili na neki drugi način.

„Treba mu omogućiti nesmetan rad i otklanjanje svake mogućnosti fizičkog ili bilo kakvog drugog uticaja na njegov integritet. To je na vladi i mi pozivamo vladu da zaštiti Zaštitnika građana“, zaključio je Borislav Stefanović.

(Vlada da zaštiti Zaštitnika građana, DS, Beograd, 21. januara 2015. )

Stanje ljudskih prava u Srbiji: Politička volja važnija od zakona, svaka druga pritužba – na rad administracije

Proteklih godinu dana građanima Srbije najviše je smetala spora, neefikasna i samovoljna administracija, s obzirom da se na to odnosi svaka druga pritužba Zaštitniku građana.

Od 4.310 do sada rešenih pritužbi u 2014. čak 2.057 (47,73 odsto) odnosilo se na povredu prava na elementarno zakonit rad, na zaštitu od ćutanja adminstracije i na korektno i efikasno postupanje organa, kaže zastitnik građana Saša Janković u godišnjem intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, za njima slede pritužbe na povrede ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (1.629, odnosno 37,80 odsto), posebnih prava ranjivih kategorija građana (790, odnosno 18,33 odsto) i građanskih i političkih prava (767, odnosno 17,80 odsto).

Šta to govori o opštem stanju ljudskih prava u Srbiji, Janković ima dvojak odgovor – ima pozitivnih pomaka u određenim stvarima, poput rada vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, velikog broja projekata, akcionih planova i strategija koje je pokrenula, dok s druge strane ima i pojava koje jednostavno pogaze sve te deklarativne akte, najave i planove…

Janković je podsetio da je u prošlogodišnjem izveštaju ocenio da u Srbiji postoje pojedinci koji su jači od institucija istakavši da to nikako ne može da bude pokazatelj poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, već da je politička volja važnija od zakona. „Ako uspemo da se u konkretnim situacijama ponašamo i da odlučujemo onako kako piše u programskim dokumentima i u zakonima, tada ću mnogo lakše moći da kažem da koračamo napred u domenu ljudskih prava. U ovom momentu je to još deklarativno“, smatra Janković.

Da postoji mogućnost promene takve prakse ukazuje i činjenica da su državni organi otklonili preko 90 odsto propusta koji su utvrđeni u postupcima koje je Zaštitnik građana pokrenuo na osnovu brojnih pritužbi i na sopstvenu inicijativu, ali i to da je prvi put za sedam godina Vlada Srbije pokazala interesovanje da ustanovi koje su to neizvršene preporuke ovog kontrolnog organa, rekao je Janković. „Prvi put Vlada Srbije prikuplja od ministarstava podatke o neizvršenim preporukama, da bi o tome podnela izveštaj Narodnoj skupstini. Traži odgovore od svojih ministara zašto nisu (izvršili preporuke) i o tome će izveštiti Narodnu skupštinu, što mislim da je izuzetno dobar znak“, ocenio je Janković.

Ipak, prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje mogućnost da se njeni građani, za razmatranje svojih pritužbi, obrate prvo nižim instancama, a tek onda, ukoliko to ne urodi plodom, Zaštitniku građana.

„Ono što nam nedostaje i što Vlada treba da uradi, i ja to predlažem izmenama Zakona o Zaštitniku građana, jeste da Zaštitnik i u praksi, ne samo na papiru, bude poslednja instanca kojoj se građani obraćaju kada su iscrpli sve mogućnosti i nisu naišli na zadovoljavajući odgovor“, rekao je Janković.

On je objasnio da u mnogim resorima uopšte nema prethodnih mehanizama za razmatranje pritužbi građana, podvukavši da bi njihovim uspostavljanjem sistem otklanjanja propusta postao mnogo efikasniji.

Govoreći o nedavno usvojenom Zakonu o uzbunjivačima, Janković je navodi da je zaštita uzbunjivača ključna ne samo u borbi protiv korupcije, već i za najšire društvene interese.

Iako je izrazio nadu da će taj zakon, kada stupi na snagu, ostvariti cilj, Janković je podsetio da to zakonsko rešenje odstupa u nekim važnim aspektima od rešenja koje je sastavila radna grupa čiji je bio član.

„Ono što sam mislio drugačije nego tvorci aktuelnog zakona jeste da se mora obezbediti ne samo sudska zaštita, s obzirom na stanje u kojem se naše sudstvo nalazi, već da se mora i alternativno, pred nekim drugim organom, obezbediti brza i efikasna privremena zaštita, dok sud ne donese konačnu odluku“, rekao je Janković.

On je dodao i da je smatrao da se uzbunjivačima mora obezbediti zaštita i u odnosu na akte iz radnog odnosa, odnosno da se uzbunjivač zaštiti od otkaza i premeštanja na drugo, niže ili udaljeno radno mesto. „Ima još nekoliko razlika, ali ja ne mogu da tvrdim da je moj stav i stav moje radne grupe taj koji je jedini relevantan i dobar. Nadam se da ovaj put nismo u pravu i da će se pokazati da je Srbija dobila jedan kvalitetan i ozbiljan zakon“, rekao je Janković…

( Svaka druga pritužba – na rad administracije, sajt Zaštitnika građana 9. decembra 2014 )

Saopštenje Zaštitnika građana povodom nastavka opstrukcije postupka kontrole

Povodom nastavka opstrukcije postupka kontrole u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa, Zaštitnik građana saopštava da je nužno da se u Republiku Srbiju što pre vrati zakonito stanje u kome svaki državni organ radi ono što mu je nadležnost i izvršava obaveze koje mu Ustav i zakoni nalažu.

Između državnih organa ne može da postoji polemika u stvarima u kojima su njihov odnos i međusobne obaveze uređeni imperativnim propisima. Zaštitnik građana mora da izvrši svoju kontrolnu funkciju, a drugi državni organi dužni su da mu pruže sve podatke koje poseduju, a koji su neophodni za ostvarivanje njegovog kontrolnog ili preventivnog delovanja. Samo tako se mogu identifikovati svi propusti koji su u konkretnom slučaju doprineli ili doveli do kršenja prava građana prekomernom upotrebom sile, te ustanoviti njihovi uzroci i isti otkloniti. Samo to će smanjiti mogućnost da do sličnih kršenja prava građana dođe u budućnosti, što je jedna od osnovnih uloga Zaštitnika građana. Bez obzira na to ko je učestvovao u incidentu, on mora biti ispitan u celini i iz svih aspekata.

Pravosudni organi se bave pitanjem krivice na osnovu podataka koji su im dostavljeni i koje pribave u skladu sa zakonom, a Zaštitnik građana utvrđuje propuste u zakonitosti i pravilnosti rada državnih organa koji su doveli ili mogu dovesti do kršenja prava građana. Tako je činjeno u svim slučajevima do sada i ovaj ne sme da bude izuzetak.

( Saopštenje Zaštitnika građana povodom nastavka opstrukcije postupka kontrole u vezi sa incidentom tokom Parade ponosa, petak, 23. januar 2015. 16:58)

Ombudsman: VBA pratila miting radikala?

Na sednici skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti 28. januara zaštitnik građana Saša Janković pročitao je dokument u kome se navodi da je VBA pratila aktivnosti Srpske radikalne stranke (SRS), 15. novembra 2014. godine, kada je organizovan miting u Beograda povodom povratka lidera te stranke Vojislava Šešelja u Srbiju.

Janković je ovaj dokument pročitao reagujući na izjavu poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Vladimira Đukanovića koji je kazao da će početi prikupljanje potpisa u poslaničkoj grupi naprednjaka za razrešenje Saše Jankovića sa funkcije zaštitnika građana. Đukanović smatra da Janković ne obavlja dobro svoj posao i narušava kredibilitet te institucije.

Zaštitnik građana je rekao da nije bilo indicija da pristalice SRS-a planiraju napad na Ministarstvo odbrane ili Vojsku Srbije.

„Ja nemam pouzdana saznanja da je taj dokument tačan i verodostojan, ali imam ozbiljnu sumnju koju treba da proverim. Protivzakonito je prikupljanje podataka koji nisu u skladu sa Zakonom o VBA. VBA je nadležna za kontraobaveštajnu bezbednosnu zaštitu Ministarstva odbrane i VS i da u ovom papiru stoji i jedna indicija da pripadnici SRS planiraju napad na ministarstvo i VS, tada bi mogli razgovarati, ali takva saznanja nisu navedena u dokumentu“, rekao je Janković, dodavši da takvih dokumenata o nepravilnostima u radu ima još i da ih treba ispitati.

BURNA RASPRAVA U SKUPŠTINI Janković sumnja: VBA pratila miting radikala?

„Slučaj Ombudsman“ u ironičnom ogledalu NJUZ.net: «SNS – Funkcija zaštitnika građana nepotrebna jer građane već štiti premijer Vučić»

Srpska napredna stranka (SNS) saopštila je jutros da institucija zaštitnika građana i nije baš neophodna s obzirom na to da premijer Srbije Aleksandar Vučić 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini „štiti apsolutno svakog građanina ove zemlje“. Premijer Vučić, navodi ta stranka, bdi nad svim građanima Srbije i brine o sudbini svakog od njih tako da oni uopšte ne treba da strahuju od eventualnog ukidanja funkcije zaštitnika građana.

– Svaki građanin, osim možda Bojana Pajtića i Zorana Živkovića ponekad kad baš iznerviraju premijera, uživa punu Vučićevu podršku i zaštitu u svakom trenutku. Institucija zaštitnika građana je relikt prošlosti iz vremena kad su vladali oni koji nisu imali premijera koji može da štiti sve građane zemlje, ali su ta vremena, na sreću, daleko iza nas – piše u saopštenju SNS-a…

SNS zaključuje da su kapaciteti Aleksandra Vučića neuporedivo veći od kapaciteta zaštitnika građana Saše Jankovića.

– Zaštitnik građana reaguje na pritužbe samo onda kada mu se građani direktno obrate, tako da je broj građana koje on štiti gotovo zanemarljiv. Aleksandar Vučić, sa druge strane, bez ikakvih problema odjednom može da zaštiti sve građane Srbije u bilo kojem trenutku, tako da je sasvim jasno kome treba poveriti taj ozbiljan i odgovoran posao – zaključuje Srpska napredna stranka i podseća da Aleksandar Vučić za posao zaštite građana ne prima „astronomsku platu kao neki“ već to čini iz čiste ljubavi.

( «SNS – Funkcija zaštitnika građana nepotrebna jer građane već štiti premijer Vučić», NJUZ.net, 29. 01.)

…i u optužujućim saopštenjima SNS protiv «raznih Pajtića, Jankovića i Kandićki»

Gradski odbori Srpske napredne stranke Novog Sada i Beograda zatražili su danas hitnu sednicu Predsedništva i Glavnog odbora te stranke, zbog, kako su naveli „orkestriranih napada na premijera i Vladu Srbije“.

Beogradski odbor SNS-a nakon današnje hitne sednice zatražio je hitno zakazivanje sednice stranačkog rukovodstva na kojima će biti razmotreni, kako se navodi, „aktuelni i sve učestaliji napadi na suverenost Srbije“.

Predsednik Gradskog odbora SNS Novi Sad Miloš Vučević naveo je da će članovima Predsedništva predložiti da organizuju skup koji će nedvosmisleno pokazati „da li su građani Srbije za politiku Aleksandra Vučića i politiku moderne, pristojne, suverene Srbije, ili žele da njihovim životima upravljaju svojim lažima, razni, Pajtići, Jankovići i Kandićke“…

(SNS: Sve učestaliji napadi na suverenost Srbije i Aleksandra Vučića, NSPM, s pozivom na agencije Tanjug i Betu)

Gradski odbor Beograd Srpske napredne stranke održao je danas hitnu sednicu povodom konstantnih napada na premijera Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, od strane onih interesnih grupa koje kontinuirano rade na tome da oslabe sve njene institucije.

Tražimo od predsednika stranke da pod hitno zakaže sednice stranačkog rukovodstva na kojima će se razmotriti aktuelni i sve učestaliji napadi na suverenost Srbije. ( Srpska napredna stranka, Gradski odbor Beograd, Služba za informisanje, 29. 1)

 

http://wp.me/p3pD8b-9I  – кратки линк

Закон о заштити података о личности Р. Србије   1 comment

erde-007

Скупштина Себије лого

Z A K O N O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI

Srbija grb „Službeni glasnik RS“, br. 97/08 od 27.10.2008. godine, 104/09 – dr. Zakon 68/2012- odluka US i 107/2012

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom se uređuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija, iznošenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvršavanjem ovog zakona.

Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, godine života, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo i status, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva.

Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Cilj zakona

Član 2

Cilj ovog zakona je da, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.

Značenje izraza u ovom zakonu

Član 3

Pojedini izrazi u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak);

2) Fizičko lice je čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta (u daljem tekstu: lice);

3) Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada);

4) Organ vlasti je državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi organ ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;

5) Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke (u daljem tekstu: rukovalac);

6) Zbirka podataka je skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju;

7) Korisnik podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, koji je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke (u daljem tekstu: korisnik);

8) Obrađivač podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, kome rukovalac na osnovu zakona ili ugovora poverava određene poslove u vezi sa obradom (u daljem tekstu: obrađivač);

9) Pismeni oblik podrazumeva i elektronski oblik, pod uslovima iz zakona kojim se uređuje elektronski potpis;

10) Centralni registar zbirki podataka (u daljem tekstu: Centralni registar) je evidencija koju čini registar zbirki podataka i katalog zbirki podataka koju vodi Poverenik.

Primena zakona

Član 4

Odredbe ovog zakona primenjuju se na svaku automatizovanu obradu, kao i na obradu sadržanu u zbirci podataka koja se ne vodi automatizovano.

Podaci na koje se zakon ne primenjuje

Član 5

Osim ako očigledno pretežu suprotni interesi lica, pojedine odredbe ovog zakona o uslovima za obradu, kao i o pravima i obavezama u vezi sa obradom ne primenjuju se na obradu:

1) podataka koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama;

2) podataka koji se obrađuju za porodične i druge lične potrebe i nisu dostupni trećim licima;

3) podataka koji se o članovima političkih stranaka, udruženja, sindikata, kao i drugih oblika udruživanja obrađuju od strane tih organizacija, pod uslovom da član dâ pismenu izjavu da određene odredbe ovog zakona ne važe za obradu podataka o njemu za određeno vreme, ali ne duže od vremena trajanja njegovog članstva;

4) podataka koje je lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi.

Obrada u istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe

Član 6

Podaci prikupljeni i obrađivani u druge svrhe mogu da se obrađuju isključivo u istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe, ako ne služe donošenju odluka ili preduzimanju mera prema određenom licu uz obezbeđivanje odgovarajućih mera zaštite.

Mere zaštite podataka koji se arhiviraju u isključivo istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe uređuju se posebnim propisom.

Rukovalac određen posebnim propisom Član 7

Ako poseban propis uređuje svrhu i način obrade, rukovalac može da se odredi tim propisom.

II USLOVI ZA OBRADU

Nedozvoljenost obrade

Član 8

Obrada nije dozvoljena ako:

1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja;

2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a) i člana 12a ovog zakona;

3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena;

4) je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade; 5) je način obrade nedozvoljen;

6) je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade;

7) su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade;

8) je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo.

Odluka pomoću automatizovane obrade

Član 9

Odluka koja proizvodi pravne posledice za lice ili pogoršava njegov položaj, ne može biti isključivo zasnovana na podacima koji se obrađuju automatizovano i koji služe oceni nekog njegovog svojstva (radne sposobnosti, pouzdanosti, kreditne sposobnosti i sl.).

Odluka iz stava 1. ovog člana može se doneti kada je to zakonom izričito određeno, odnosno kada se usvaja zahtev lica u vezi sa zaključenjem ili ispunjenjem ugovora, uz sprovođenje odgovarajućih mera zaštite.

U slučaju iz stava 2. ovog člana lice mora biti upoznato sa postupkom automatizovane obrade i načinom donošenja odluke.

Obrada sa pristankom

Član 10

Punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti u smislu odredbe člana 15. ovog zakona.

Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

Pristanak se može dati preko punomoćnika.

Punomoćje mora biti overeno, izuzev ako zakonom nije propisano drukčije.

Pristanak za lice koje nije sposobno za davanje pristanka daje zakonski zastupnik ili staralac.

Pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo mogu dati supružnik, deca sa navršenih 15 godina života, roditelji, braća i sestre, odnosno zakonski naslednik ili lice koje je za to odredio umrli.

Opoziv pristanka

Član 11

Pristanak se može opozvati.

Punovažan opoziv lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu.

Obrada podataka je nedozvoljena posle opoziva pristanka.

Obrada bez pristanka

Član 12

Obrada bez pristanka je dozvoljena:

1) da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, a posebno život, zdravlje i fizički integritet;

2) u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja ugovora;

2a) u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe;

3) u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, radi ostvarenja pretežnog opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika.

Član 12a

U slučaju iz člana 12. tačka 2a) rukovalac može podatke o ličnosti, koje već obrađuje u određene svrhe na osnovu zakonskog ovlašćenja, da obrađuje i u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe.

Obrada od strane organa vlasti

Član 13

Organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica.

Prikupljanje podataka

Član 14

Podaci se prikupljaju od lica na koje se odnose i od organa uprave koji su zakonom ovlašćeni za njihovo prikupljanje. Podaci se mogu prikupljati i od drugog lica ako:

1) je to predviđeno ugovorom zaključenim sa licem na koje se podaci odnose;

2) je to propisano zakonom;

3) je to neophodno s obzirom na prirodu posla;

4) prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava;

5) se prikupljaju podaci radi ostvarenja ili zaštite životno važnih interesa lica na koje se odnose, posebno života, zdravlja i fizičkog integriteta.

Obaveštavanje o obradi

Član 15

Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica, pre prikupljanja, upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o:

1) svom identitetu, odnosno imenu i adresi ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u skladu sa zakonom;

2) svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka;

3) načinu korišćenja podataka;

4) identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke;

5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti davanja podataka i obrade;

6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju opoziva;

7) pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade;

8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci, odnosno drugom licu bilo suprotno savesnom postupanju.

Obaveza iz stava 1. ovog člana ne postoji kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće ili je očigledno nepotrebno, odnosno neprimereno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci, odnosno drugo lice već upoznato sa time ili ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno.

Rukovalac koji je podatke o licu prikupio od drugog lica, upoznaće sa uslovima iz stava 1. ovog člana, lice na koje se podaci odnose, bez odlaganja ili najkasnije pri prvoj obradi, osim kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće, odnosno zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava ili je očigledno nepotrebno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci već upoznato sa time, odnosno ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno ili ako je prikupljanje i dalja obrada podataka od drugog lica propisana zakonom.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose čim to postane moguće, odnosno ako lice to zahteva. Upoznavanje iz stava 1. ovog člana vrši se u pismenom obliku u slučaju kada se za pristanak za obradu daje u pismenom obliku, osim ako lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice, pristane na usmeno upoznavanje. Rukovalac će obavestiti lice na koje se podaci odnose i korisnika o izmeni, dopuni ili brisanju podataka bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana izmene, dopune ili brisanja podataka.

Naročito osetljivi podaci

Član 16

Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak.

Izuzetno, podaci koji se odnose na pripadnost političkoj stranci, zdravstveno stanje i primanje socijalne pomoći, mogu se obrađivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, obrada mora biti posebno označena i zaštićena merama zaštite.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poverenik ima pravo uvida u podatke i provere zakonitosti obrade po službenoj dužnosti ili po zahtevu lica, odnosno rukovaoca.

Način arhiviranja i mere zaštite podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, uz prethodno pribavljeno mišljenje Poverenika, uređuje Vlada.

Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka

Član 17

Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka daje se u pismenom obliku, koji sadrži oznaku podatka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njegovog korišćenja.

Ako davalac pristanka nije pismen ili iz drugog razloga nije u stanju da pristanak svojeručno potpiše, pristanak je punovažan ako dva svedoka svojim potpisima potvrde da pismeno sadrži izjavu volje davaoca pristanka.

Opoziv pristanka za obradu naročito osetljivih podataka

Član 18

U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu, osim ako je drukčije određeno u izjavi o pristanku.

Na opoziv pristanka za obradu naročito osetljivih podataka shodno se primenjuje član 11. ovog zakona.

III PRAVA LICA I ZAŠTITA PRAVA LICA

1. Prava

Pravo na obaveštenje o obradi

Član 19

Lice ima pravo da zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome:

1) da li rukovalac obrađuje podatke o njemu i koju radnju obrade vrši;

2) koje podatke obrađuje o njemu;

3) od koga su prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka;

4) u koje svrhe obrađuje podatke o njemu;

5) po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu;

6) u kojim zbirkama podataka se nalaze podaci o njemu;

7) ko su korisnici podataka o njemu;

8) koje podatke, odnosno koje vrste podataka o njemu koriste;

9) u koje svrhe se koriste podaci o njemu;

10) po kom pravnom osnovu koristi podatke o njemu;

11) kome se podaci prenose;

12) koji podaci se prenose;

13) u koje svrhe se podaci prenose;

14) po kom pravnom osnovu se podaci prenose;

15) u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju.

Pravo na uvid

Član 20

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose.

Pravo na uvid u podatke koji se na njega odnose obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka, kao i pravljenje zabeležaka.

Pravo na kopiju

Član 21

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva kopiju podatka koji se na njega odnosi.

Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi, odnosno u drugom obliku ako bi u obliku u kome se informacija nalazi licu bila nerazumljiva.

Lice snosi nužne troškove izrade i predaje kopije podatka.

Prava lica povodom izvršenog uvida

Član 22

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade. Lice ima pravo na brisanje podataka ako:

1) svrha obrade nije jasno određena;

2) je svrha obrade izmenjena, a nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu izmenjenu svrhu;

3) je svrha obrade ostvarena, odnosno podaci više nisu potrebni za ostvarivanje svrhe;

4) je način obrade nedozvoljen;

5) podatak spada u broj i vrstu podataka čija je obrada nesrazmerna svrsi;

6) je podatak netačan, a ne može se putem ispravke zameniti tačnim;

7) se podatak obrađuje bez pristanka ili ovlašćenja zasnovanog na zakonu i u drugim slučajevima kada se obrada ne može vršiti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Lice ima pravo na prekid i privremenu obustavu obrade, ako je osporilo tačnost, potpunost i ažurnost podataka, kao i pravo da se ti podaci označe kao osporeni, dok se ne utvrdi njihova tačnost, potpunost i ažurnost.

2. Ograničenja

Ograničenja prava

Član 23

Pravo na obaveštenje, uvid i kopiju može se ograničiti ako:

1) lice traži obaveštenje iz člana 19. tač.2) i 7) do 10) ovog zakona, a rukovalac je podatke o njemu uneo u javni registar ili ih je na drugi način učinio dostupnim javnosti;

2) lice zloupotrebljava svoje pravo na obaveštenje, uvid i kopiju;

3) je rukovalac ili drugo lice, u skladu s članom 15. ovog zakona, već upoznao lice sa onim o čemu traži da bude obavešten, odnosno ako je lice izvršilo uvid ili dobilo kopiju, a u međuvremenu nije došlo do promene podatka;

4) bi rukovalac bio onemogućen u vršenju poslova iz svog delokruga;

5) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese nacionalne i javne bezbednosti, odbrane zemlje, ili radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela;

6) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo važan privredni ili finansijski interes države;

7) bi se obaveštenjem učinio dostupnim podatak za koji je zakonom, drugim propisima ili aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajna, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške posledice po interes zaštićen zakonom;

8) bi obaveštenje ozbiljno ugrozilo privatnost ili važan interes lica, posebno život, zdravlje i fizički integritet;

9) se podaci o njemu koriste isključivo za naučnoistraživačke i statističke svrhe, dok takvo korišćenje traje.

Lice nema pravo na uvid dok traje obustava obrade ako je obrada obustavljena na njegov zahtev.

3. Zahtev

Zahtev za ostvarivanje prava

Član 24

Zahtev za obaveštenje, uvid i kopiju podnosi se rukovaocu u pismenom obliku, a rukovalac može prihvatiti i usmeni zahtev, iz razloga efikasnosti i ekonomičnosti.

Zahtev za ostvarivanje prava povodom izvršenog uvida podnosi se rukovaocu u pismenom obliku. iz stava 1. ovog člana sadrži: podatke o identitetu podnosioca (ime i prezime, ime jednog roditelja, datum i mesto rođenja, jedinstveni matični broj građana), adresu prebivališta, odnosno boravišta, kao i druge podatke neophodne za kontakt.

Zahtev koji podnosi zakonski naslednik umrlog lica sadrži i podatke o identitetu umrlog. Uz zahtev se prilaže izvod iz matične knjige umrlih, kao i dokaz o srodstvu podnosioca sa umrlim.

Nepismeno lice, odnosno lice koje zbog telesnih ili drugih nedostataka nije u mogućnosti da zahtev sačini u pismenom obliku može zahtev usmeno saopštiti u zapisnik.

Rukovalac može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali je dužan da razmotri i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu.

Ako je zahtev nerazumljiv ili nepotpun, rukovalac je dužan da pouči podnosioca kako da nedostatke otkloni.

Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, a najduže u roku od 15 dana od dana prijema pouke o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, rukovalac će zaključkom odbaciti zahtev kao neuredan.

4. Odlučivanje

Odlučivanje o zahtevu za obaveštenje, uvid i kopiju

Član 25

Rukovalac je dužan da obaveštenje o podnetom zahtevu izda bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja. Obaveštenje se daje u pismenom obliku, a izuzetno se može dati i usmeno ako na to pristane podnosilac.

Rukovalac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva za uvid, odnosno za izdavanje kopije, omogući podnosiocu da izvrši uvid, odnosno da mu preda kopiju.

Rukovalac će zajedno sa obaveštenjem o tome da će podnosiocu zahteva staviti na uvid podatak, odnosno izdati mu kopiju podatka, saopštiti i vreme, mesto i način na koji će mu podatak biti stavljen na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije podatka, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće podnosioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Podnosilac zahteva iz stava 2. ovog člana može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u podatke izvrši u drugo vreme. Uvid u podatke vrši se po pravilu u službenim prostorijama rukovaoca. Ako rukovalac nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da postupi po zahtevu u propisanom roku, obavestiće o tome podnosioca i odrediti novi rok za postupanje koji ne može biti duži od 30 dana od isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ako prihvati zahtev za obaveštenje, uvid i kopiju, rukovalac o tome sačinjava zabelešku.

Ako rukovalac odbije zahtev, o tome donosi rešenje sa poukom o pravnom sredstvu.

Ako rukovalac ne odgovori na zahtev u rokovima iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i ako odbije zahtev, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Povereniku.

Odlučivanje o zahtevu povodom izvršenog uvida

Član 26

Rukovalac je dužan da odluči o zahtevu povodom izvršenog uvida iz člana 24. ovog zakona, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i da o odluci obavesti podnosioca zahteva.

Kada rukovalac odbije zahtev iz stava 1. ovog člana, u obrazloženju rešenja navodi razloge za odbijanje zahteva, kao i razloge za dozvoljenost obrade.

Podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Povereniku protiv rešenja o odbijanju zahteva iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Ako je rukovalac utvrdio da je zahtev povodom izvršenog uvida osnovan, a ne postoji tehnička mogućnost da se bez odlaganja postupi po zahtevu, ili ako bi neodložno postupanje po zahtevu iziskivalo prekomerni utrošak vremena i sredstava, rukovalac će po službenoj dužnosti označiti podatke kao osporene i privremeno obustaviti njihovu obradu.

Rukovalac koji je organ vlasti, a koji je utvrdio da je zahtev povodom izvršenog uvida osnovan, označiće podatak kao osporen i privremeno obustaviti njegovu obradu. Rukovalac neće ispraviti, dopuniti, ažurirati i brisati podatak, odnosno prekinuti obradu ako:

1) nije istekao rok za obavezno čuvanje podataka;

2) je očigledno da bi postupanje po zahtevu nanelo ozbiljnu štetu interesima drugih lica;

3) je zbog posebnog načina čuvanja podataka postupanje po zahtevu nemoguće ili iziskuje prekomerni utrošak vremena ili sredstava. Oznaka osporenosti iz člana 22. stav 3. ovog zakona, brisaće se na osnovu odluke nadležnog organa ili po pristanku lica na koje se podatak odnosi.

5.Način ostvarivanja prava

Način ostvarivanje prava na uvid

Član 27

Rukovalac je dužan da podnosiocu učini dostupnim podatak koji se na njega odnosi, u razumljivom obliku.

Rukovalac je dužan da podnosiocu učini dostupnim sve podatke u stanju u kakvom se nalaze.

Ako se podatak čuva u raznim oblicima (papir, audio, video ili elektronski zapis i dr), podnosilac ima pravo da izvrši uvid u obliku koji sam izabere, osim kada je to neizvodljivo.

Lice koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u podatke, može da to učini uz pomoć pratioca.

Rukovalac će, na zahtev lica kojem je potrebna stručna pomoć radi razumevanja sadržine podataka koji se na njega odnose, pružiti takvu pomoć.

Vršenje prava na uvid u podatke rukovalac ne sme usloviti plaćanjem naknade.

Ako rukovalac raspolaže podatkom na jeziku na kome je podnet zahtev, dužan je da podnosiocu stavi na uvid podatak i izradi kopiju na tom jeziku, osim ako podnosilac ne odredi drukčije, a rukovalac ima mogućnosti da udovolji zahtevu.

Način ostvarivanja prava na kopiju

Član 28

Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi, odnosno u drugom obliku, ako bi u obliku u kome se informacija nalazi licu bila nerazumljiva.

Nužne troškove izrade i predaje kopije podatka snosi podnosilac.

6. Obrada za delatnost javnih glasila

Član 29

Za obradu od strane novinara i drugih medijskih poslenika koja isključivo služi publicističkoj delatnosti javnog glasila, izuzimajući obradu koja služi oglašavanju, važe odredbe čl. 3, 5. i 8. tač. 1) do 5) i čl. 46. i 47. ovog zakona.

Za potrebe obrade iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti i podaci koji se odnose na pripadnost političkoj stranci lica, ako su važni s obzirom na javnu funkciju koju lice vrši.

Priključivanje odgovora i drugih informacija

Član 30

Odgovor, ispravku, opoziv ili koju drugu informaciju koja se objavi na zahtev lica na koga se odnosi podatak iz člana 29. ovog zakona, rukovalac priključuje obrađivanom podatku i čuva u roku za čuvanje tog podatka.

Zaštita ličnosti

Član 31

Ako se objavljivanjem podatka u javnom glasilu i publikaciji povredi pravo ili pravno zaštićen interes lica, povređeno lice može zahtevati od odgovornog urednika i izdavača javnog glasila obaveštenje o podacima koji se o njemu obrađuju, uvid u podatke i kopiju, izuzev ako:

1) bi se time otkrili podaci u vezi sa izvorom informacije koje novinar i drugi medijski poslenik nisu dužni ili nisu spremni da otkriju;

2) bi se time otkrili podaci u vezi sa licem koje je učestvovalo u pripremi i objavljivanju informacije, a odgovorni urednik nije spreman da ih otkrije;

3) postoje okolnosti u kojima bi obaveštavanje, uvid ili izrada kopije bitno omeli obaveštavanje javnosti o informacijama od javnog značaja.

7. Posebne odredbe

Prosleđivanje zahteva Povereniku

Član 32

Kada rukovalac ne obrađuje podatak, proslediće zahtev Povereniku, osim ako se podnosilac zahteva tome protivi.

Postupanje Poverenika

Član 33

Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li rukovalac obrađuje traženi podatak.

Ako utvrdi da rukovalac ne obrađuje podatak, Poverenik će dostaviti zahtev rukovaocu koji obrađuje podatak i o tome će obavestiti podnosioca zahteva ili će ga uputiti na rukovaoca koji obrađuje podatak, u zavisnosti od toga na koji će se način efikasnije ostvariti zahtev.

Ako utvrdi da rukovalac obrađuje podatak, Poverenik će rešenjem naložiti rukovaocu da odluči o zahtevu.

Rukovalac odlučuje o dostavljenom zahtevu iz stava 2. ovog člana u rokovima iz člana 25. stav 1. i člana 26. stav 1. ovog zakona od dana dostavljanja, a u slučaju iz stava 3. ovog člana u roku od sedam dana od dana dostavljanja rešenja Poverenika.

Punomoćnik

Član 34

Prava propisana ovim zakonom mogu se ostvariti lično ili preko punomoćnika.

Punomoćje mora biti overeno.

Čuvanje i korišćenje u slučaju smrti

Član 35

U slučaju smrti i proglašenja nestalog lica za umrlo, podaci koji su prikupljeni na osnovu ugovora, odnosno saglasnosti u pismenom obliku, čuvaju se u skladu sa uslovima utvrđenim u ugovoru, odnosno pristanku, a podaci koji su prikupljeni na osnovu zakona čuvaju se najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, a nakon toga se uništavaju. O uništavanju podataka sačinjava se zabeleška.

Pristanak za korišćenje podataka o umrlom licu daju lica iz člana 10. stav 6. ovog zakona.

Obaveza rukovaoca

Član 36

Ako je zbirka podataka uspostavljena ugovorom, odnosno na osnovu pristanka u pismenom obliku, u slučaju raskida ugovora, odnosno povlačenja pristanka u pismenom obliku, rukovalac je obavezan da podatke briše u roku od 15 dana od dana raskida ugovora, odnosno povlačenja pristanka, osim ako je drugačije propisano ili ugovoreno.

Shodna primena odredaba zakona o upravnom postupku Član 37

Na postupak odlučivanja o zahtevima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

IV POSTUPAK PO ŽALBI

Pravo na žalbu

Član 38

Podnosilac zahteva za ostvarivanje prava u vezi sa obradom može izjaviti žalbu Povereniku:

1) protiv odluke rukovaoca kojom je odbijen ili odbačen zahtev;

2) kada rukovalac ne odluči o zahtevu u propisanom roku;

3) ako rukovalac ne stavi na uvid podatak, odnosno ne izda kopiju podatka ili to ne učini u roku i na način propisan ovim zakonom;

4) ako rukovalac uslovi izdavanje kopije podataka uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade kopije;

5) ako rukovalac, suprotno zakonu, otežava ili onemogućava ostvarivanje prava.

Žalba se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke kojom je zahtev odbijen ili odbačen, odnosno po isteku propisanog roka za odlučivanje i postupanje.

Uz žalbu se prilaže zahtev sa dokazom o predaji rukovaocu i odluka koja se osporava.

Rešavanje Poverenika po žalbi

Član 39

Poverenik donosi odluku po žalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe. Žalba se dostavlja rukovaocu radi odgovora na žalbu. O navodima iz odgovora na žalbu može se izjasniti podnosilac.

Poverenik odbacuje rešenjem neblagovremenu ili nepotpunu žalbu, odnosno žalbu koja je izjavljena od neovlašćenog lica.

Kada Poverenik, povodom žalbe izjavljene zbog nedonošenja odluke po zahtevu, utvrdi da je žalba osnovana, rešenjem će naložiti rukovaocu da u određenom roku postupi po zahtevu.

Ako rukovalac nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, omogući ostvarivanje prava na uvid, odnosno kopiju ili po zahtevu odluči, Poverenik će zaključkom obustaviti postupak po žalbi.

Postupak po žalbi se obustavlja i kada podnosilac odustane od žalbe.

Utvrđivanje činjeničnog stanja u postupku po žalbi

Član 40

Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi odlučivanja po žalbi. Povereniku, odnosno licu koga on posebno ovlasti, radi utvrđivanja činjeničnog stanja, omogućiće se uvid u podatak, odnosno zbirku podataka, izuzev u slučaju iz člana 45. stav 2. ovog zakona.

Obaveznost i izvršenje rešenja

Član 41

Rešenje Poverenika po žalbi je obavezujuće, konačno i izvršno.

Vlada u slučaju potrebe obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika i može bliže da odredi način izvršenja rešenja.

Pravni lek protiv odluke

Član 42

Protiv odluke Poverenika može se pokrenuti upravni spor.

Ostale odredbe postupka

Član 43

Na postupak odlučivanja po žalbi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

V POVERENIK

Nadležnost Član 44

Poverenik:

1) nadzire sprovođenje zaštite podataka;

2) odlučuje po žalbi u slučaju propisanim ovim zakonom;

3) vodi Centralni registar;

4) nadzire i dozvoljava iznošenje podataka iz Republike Srbije;

5) ukazuje na uočene zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka;

6) sastavlja listu država i međunarodnih organizacija koje imaju odgovarajuće uređenu zaštitu podataka;

7) daje mišljenje u vezi sa uspostavljanjem novih zbirki podataka, odnosno u slučaju uvođenja nove informacione tehnologije u obradi podataka;

8) daje mišljenje, u slučaju kada postoji sumnja da li se neki skup podataka smatra zbirkom podataka u smislu ovog zakona;

9) daje mišljenje Vladi u postupku donošenja akta o načinu arhiviranja i o merama zaštite naročito osetljivih podataka;

10) prati primenu mera za zaštitu podataka i predlaže poboljšanje tih mera;

11) daje predloge i preporuke za unapređenje zaštite podataka;

12) daje prethodno mišljenje da li određeni način obrade predstavlja specifičan rizik za prava i slobode građanina;

13) prati uređenje zaštite podataka u drugim zemljama;

14) sarađuje sa organima nadležnim za nadzor nad zaštitom podataka u drugim zemljama;

15) određuje način daljeg postupanja sa podacima kada je rukovalac prestao da postoji, osim ako je propisano drukčije;

16) obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti.

Poverenik može imati zamenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Izveštaj koji podnosi Narodnoj skupštini, Poverenik dostavlja predsedniku Republike, Vladi i Zaštitniku građana i na odgovarajući način stavlja na uvid javnosti.

Pravo pristupa i uvida

Član 45

Poverenik ima pravo pristupa i uvida u:

1) podatak i zbirku podataka;

2) kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje podataka i druge radnje obrade, kao i na ostvarivanje prava lica iz ovog zakona;

3) opšte akte rukovaoca;

4) prostorije i opremu koju koristi rukovalac.

VI OBEZBEĐENJE PODATAKA

Obaveza čuvanja tajne

Član 46

Poverenik, zamenik Poverenika i zaposleni u stručnoj službi, dužni su da kao tajnu, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje tajnost podataka, čuvaju sve podatke koje saznaju u obavljanju svojih dužnosti, osim ako je drukčije propisano.

Obaveza iz stava 1. ovog člana traje i po prestanku obavljanja dužnosti Poverenika i zamenika Poverenika, odnosno po prestanku radnog odnosa u stručnoj službi.

Rukovalac je dužan da upozna obrađivača i lice koje ima uvid u podatke sa merama za zaštitu tajnosti podataka.

Organizacione i tehničke mere

Član 47

Podaci moraju biti odgovarajuće zaštićeni od zloupotreba, uništenja, gubitka, neovlašćenih promena ili pristupa.

Rukovalac i obrađivač dužni su da preduzmu tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka, u skladu sa utvrđenim standardima i postupcima, a koje su potrebne da bi se podaci zaštitili od gubitka, uništenja, nedopuštenog pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, kao i da utvrde obavezu lica koja su zaposlena na obradi, da čuvaju tajnost podataka.

VII EVIDENCIJA

Evidencija o obradi

Član 48

Rukovalac obrazuje i vodi evidenciju koja sadrži:

1) vrstu podataka i naziv zbirke podataka;

2) vrstu radnje obrade;

3) naziv, ime, sedište i adresu rukovaoca;

4) datum započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka;

5) svrhu obrade;

6) pravni osnov obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka;

7) kategoriju lica na koje se podaci odnose;

8) vrstu i stepen tajnosti podataka;

9) način prikupljanja i čuvanja podataka;

10) rok čuvanja i upotrebe podataka;

11) naziv, ime, sedište i adresu korisnika;

12) oznaku unošenja, odnosno iznošenja podataka iz Republike Srbije sa nazivom države, odnosno međunarodne organizacije i stranog korisnika, pravni osnov i svrhu unošenja, odnosno iznošenja podataka;

13) preduzete mere zaštite podataka;

14) zahtev povodom obrade. Rukovalac nije dužan da obrazuje i vodi evidenciju obrade: podataka koji se obrađuju isključivo u porodične i druge lične potrebe u smislu odredbe člana 5. tačka 2) ovog zakona, podataka koji se obrađuju radi vođenja registara čije je vođenje zakonom propisano, podataka za zbirku podataka koju čine samo javno objavljeni podaci, kao ni podataka koji se odnose na lice čiji identitet nije određen a rukovalac, obrađivač, odnosno korisnik nije ovlašćen da identitet odredi.

Rukovalac ažurira evidenciju kada dođe do promene u vezi sa osnovnim podacima iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Obrazac za vođenje evidencije i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.

Obaveštavanje Poverenika

Član 49

Rukovalac je dužan da pre započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka dostavi Povereniku obaveštenje o nameri uspostavljanja zbirke podataka zajedno sa podacima iz člana 48. ovog zakona, kao i o svakoj daljoj nameravanoj obradi, pre preduzimanja obrade i to najkasnije 15 dana pre uspostavljanja zbirke podataka, odnosno obrade.

Obaveza dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na započinjanje obrade, odnosno uspostavljanje zbirke podataka u slučaju kada je posebnim propisom određena svrha obrade, vrsta podataka koji se obrađuju, vrste korisnika kojima će podaci biti dostupni, kao i vreme za koje će podaci biti arhivirani.

Prethodna provera

Član 50

Nakon prijema obaveštenja iz člana 49. ovog zakona, pre uspostavljanja zbirke podataka, Poverenik proverava radnje obrade koje bi u značajnoj meri mogle da dovedu do povrede prava lica. Način provere iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Poverenika.

Obaveza dostavljanja

Član 51

Rukovalac dostavlja Povereniku evidenciju o zbirci podataka, odnosno promene u evidenciji podataka najkasnije u roku od 15 dana od dana uspostavljanja, odnosno promene.

Obaveštenja iz člana 49. stav 1. ovog zakona i evidencije iz stava 1. ovog člana upisuju se u Centralni registar.

Centralni registar

Član 52

Poverenik uspostavlja i vodi Centralni registar.

Centralni registar se sastoji od registra zbirki podataka i kataloga zbirki podataka.

Registar zbirki podataka sadrži podatke iz člana 51. stav 2. ovog zakona. Katalog zbirki podataka sadrži opis evidentiranih zbirki podataka.

Centralni registar je javan i obavezno se objavljuje putem interneta.

Poverenik jednom godišnje objavljuje popis zbirki podataka u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Poverenik će uskratiti pravo na uvid u evidenciju o zbirci podataka ako to zahteva rukovalac, pod uslovom da je to neophodno za ostvarivanje pretežnog interesa očuvanja nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, rada organa vlasti, finansijskog interesa države ili ako je zakonom, drugim propisom ili aktom zasnovanim na zakonu određeno da se evidencija o zbirci podataka čuva kao tajna.

VIII IZNOŠENJE PODATAKA IZ REPUBLIKE SRBIJE

Član 53

Podaci se mogu iznositi iz Republike Srbije u državu članicu Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope. Podaci se mogu iznositi iz Republike Srbije u državu koja nije članica konvencije iz stava 1. ovog člana, odnosno međunarodnu organizaciju, ako je u toj državi, odnosno međunarodnoj organizaciji, propisom, odnosno ugovorom o prenosu podataka, obezbeđen stepen zaštite podataka u skladu sa konvencijom.

Prilikom iznošenja podataka iz stava 2. ovog člana, Poverenik utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere zaštite podataka prilikom njihovog iznošenja iz Republike Srbije i daje dozvolu za iznošenje.

IX NADZOR

Nadležnost Član 54

Nadzor nad sprovođenjem i izvršavanjem ovog zakona vrši Poverenik.

Poslove iz stava 1. ovog člana Poverenik vrši preko ovlašćenih lica.

Ovlašćeno lice je dužno da nadzor vrši stručno i blagovremeno i da o izvršenom nadzoru sačini zapisnik.

U vršenju nadzora ovlašćeno lice postupa na osnovu saznanja do kojih je došao po službenoj dužnosti, od strane podnosioca žalbe ili trećeg lica.

U vršenju nadzora ovlašćeno lice je dužno da pokaže legitimaciju. Obrazac legitimacije propisuje Poverenik.

Omogućavanje vršenja nadzora

Član 55

Lica kojima su ovim zakonom utvrđene obaveze u vezi sa zaštitom podataka, dužna su da ovlašćenom licu omoguće nesmetano vršenje nadzora i stave mu na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju.

Ovlašćenja Poverenika u nadzoru

Član 56

Ako se prilikom obavljanja nadzora utvrdi da su povređene odredbe zakona kojima se uređuje obrada, Poverenik će upozoriti rukovaoca na nepravilnosti u obradi.

Na osnovu nalaza ovlašćenog lica, Poverenik može:

1) narediti da se nepravilnosti otklone u određenom roku;

2) privremeno zabraniti obradu koja se obavlja suprotno odredbama ovog zakona;

3) narediti brisanje podataka prikupljenih bez pravnog osnova.

Protiv akta iz stava 2. ovog člana žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Sprovođenje mera iz stava 2. ovog člana uređuje se aktom Poverenika.

Poverenik je dužan da podnese prekršajnu prijavu zbog povreda odredaba ovog zakona.

X KAZNENE ODREDBE

Član 57

Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovalac, obrađivač ili korisnik koji ima svojstvo pravnog lica ako:

1) obrađuje podatke bez pristanka suprotno uslovima iz člana 12. ovog zakona;

2) obrađuje podatke suprotno uslovima iz člana 13. ovog zakona;

3) prikuplja podatke od drugog lica suprotno uslovima iz člana 14. stav 2. ovog zakona;

4) pre prikupljanja podataka ne upozna lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o uslovima iz člana 15. stav 1. ovog zakona;

5) obrađuje naročito osetljive podatke suprotno čl. 16. do 18. ovog zakona;

6) ne učini dostupnim sve podatke u stanju u kakvom se nalaze suprotno članu 27. stav 2. ovog zakona;

7) ne izda kopiju podatka u obliku u kojem se informacija nalazi suprotno članu 28. stav 1. ovog zakona;

8) ne obriše podatke iz zbirke podataka suprotno članu 36. ovog zakona;

9) ne izvrši rešenje Poverenika po žalbi (član 41. stav 1. ovog zakona);

10) postupi suprotno obavezi čuvanja tajne iz člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona;

11) postupi suprotno obavezi preduzimanja mera iz člana 47. stav 2. ovog zakona;

12) ne obrazuje evidenciju, odnosno ne ažurira evidenciju suprotno članu 48. st. 1. i 3. ovog zakona;

13) ne obavesti Poverenika o nameri uspostavljanja zbirke podataka u propisanom roku suprotno članu 49. stav 1. ovog zakona;

14) ne dostavi Povereniku evidenciju, odnosno promene u zbirci podataka u propisanom roku (član 51. stav 1. ovog zakona);

15) iznosi podatke iz Republike Srbije suprotno članu 53. ovog zakona;

16) ne omogući ovlašćenom licu nesmetano vršenje nadzora i ne stavi mu na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju (član 55. ovog zakona);

17) ne postupi po nalozima Poverenika (član 56. stav 2. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 20.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 58

Na sedište, izbor, prestanak mandata, postupak razrešenja, položaj Poverenika, zamenika Poverenika, stručnu službu, finansiranje i podnošenje izveštaja primenjuju se odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07).

Član 59

Poverenik za informacije od javnog značaja, ustanovljen Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07) nastavlja sa radom pod nazivom Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Član 60

Podzakonski akti na osnovu ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 61

Zbirke podataka i evidencije uspostavljene do stupanja na snagu ovog zakona uskladiće se sa njegovim odredbama u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rukovaoci podataka dužni su da evidencije iz člana 48. ovog zakona dostave Povereniku, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 62

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni list SRJ“, br. 24/98 i 26/98 – ispravka).

Član 63

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2009. godine. Samostalni član Zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 107/2012)

Član 64

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Информација о кривичној пријави утуживања противправног – противуставног – противзаконског давања продужавања држ. и служ. тајности – део 1   Leave a comment

 


From: maliperica_91@live.com
To: pocasni.predsednik@ds.org.rs
Subject: Информација о кривичној пријави утуживања противправног – противуставног – противзаконског давања продужавања држ. и служ. тајности – део 1
Date: Wed, 5 Feb 2014 21:33:14 +0100

 .

 .

 .

Борис Тадић – бивши председник Републике Србије

 .

 .

Електронску поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шучман 49/16
23000 Зрењанин

 .

 .

Грађанину Тадић Борису

 .

 (У међувремену својом вољом бившем члану Демократске странке и њеном бившем председнику и почасном председнику)

 .

 Садржај се односи у погледу отворених правних питања једнако на бившеg шефа бироа председника републике гдин. Миодрага Ракића као секретара СНБ Р. Србије и координатора рада служби безбедности, бившу министицу правде гђу Снежану . Маловић, бившег министра одбране гдин. Драгана  Шутановца, бившег председника владе гдин. Мирка Цветковића, садашњег министра и министра у критичном периоду МУПа Р. Србије, као и све остале функционере и службена лица која су упозната са постојањем конкретнигх држ. и служ. тајности у конкретном случају.

 .
Дозволите ми да Вам још једном упутим основну информацију у вези поступка утврђивања по уставу, закону и обавезујућим међународним правним актима и повељама обавезних чињеница у погледу злоупотребе личног и породичног идентитета, кроз довољним доказима подкрепљено постојање, строге тајне заштите у иностранству и земљи привидног идентитета – легенде хаос-агента „Лација“ у строго тајно институционално заштићеним манипулацијама стварних односа, који задиру поред осталих отворених правних питања у основни трајни проблем забране посредне и непосредне дискриминације у трајању, из разлога начина заштите ове пљачке и криминалне злоупотребе стварне егзистенције језгра приватне и социјалне организације живота. 
.
Конкретно се ради о информацији о отвореном правном питању – подизању кривичне пријаве у вези противзаконитог дела носиоца службене одлуке о одржавању, продужавању или давању нових тајности на тајну операцију и у њој злоупотребу личног и породичног идентитета у образовању контраобавештајне легенде хаос-агента „Лација“, као и прикривању и заштити вршења кривичних дела у иностранству и земљи под посебним, институционално правним, заштићеним положајем. Правна основа такве заштите је дата у кривичној пријави (ниже у тексту и прилогу 23, као и правној поздини – привидни идентитет у основним цртама – прилог бр. 13).
.
Прву информацију са основном правном позадином неодрживости постојећег правног стања под препознатим строгим државним и службеним тајностима у иностранству и земљи (СФРЈ до данас), као поред осталог заштите лица сарадника више тајних политичких полиција, без икакве реалне правне контроле (парламентарне, извршних и судских власти) у иностранству и земљи, упутио сам дана 10.05.2011 године препорученом поштом Председнику републике, односно његовом кабинету у својству председавајућег Савета за националну безбедност по уставној и законској функцији обавезе контроле, провере давања тајности или продужавања држ. и служ. тајности као строго противазконитог акта.(Прилози 1.,2. и3., у одт форамту, односно 20.,21., и 22 у пдф формату) Законска регулатива која дотиче питања правне контроле, а у вези забране постојеће трајне посредне и непосредне дискриминације поред осталог, а у вези са питањима давања и одржавања тајности као правне основе укидања или оштећења основних грађанских права донешена је у Републици Србији од 2007 године, како је назначено у писменом захтеву за обуставу дејства свих препознатих држ. – и служ. тајности. 
.
У општем опису, постојање целе ове строго тајне конструкције је евидентирано кроз анализу могуће правне основе трајне дискриминације, сталним методама измена и манипулација стварних односа, њихових садржаја и догађаја , као и њиховим рационалним креирањем или изменама кроз употребу мрежа тајне политичке полиције од бар седамдесетих година у земљи (СФРЈ до данас), регистрованих као трајни облик уплитања и измена односа и стварних за било коју одлуку битних садржаја или  догађаја у СРН од 1989/90 године не прекинуто до данас. Цео овај процес тече без воље и без знања оштећених уз предпоставку начина конструкције целе тајне операције, односно применом крајње рестриктивне посебне законске регулације (Г-10 закон и НАТО-уговор и додтани споразуми у СРН – назначено у тексту и прилозима), тако да се она не може открити односно утужити, или да ће у случају било каквог откривања бити извршена институционална употреба спречавања њеног правног процесуирања. (Реално се ради са довољним доказима подупрето о институционално заштићеном криминалу и радњама које се иначе третирају по основама кривичних закона сваког припадајућег система правде.) `
.
Период скупљања, вредновања и из таквих података злоупотребе стварних чињеница придавањем непроверених, кроз  измишљене конструкције и рационалне промене стварних односа и непроменљивих атрибута истих, начин манипулације чињеницама, чињењем и нечињењем супротних стварној егзистенцији из разлога интереса и циљева тајних специјалних операција је знатно старијег датума, и реално представља континуитет различитих рефлексије негативних искустава и примењених мера из опште познатих историјских услова на конкретан брак и породицу очевих родитеља и касније брака мојих родитеља, као примењени метод психолошких метода узимања утицаја кроз мреже тајних политичких полиција у земљи и иностранству. Цео овај процес скупљања, вредновања садржаја, њихове измене као основе конструкције привидног лажног идентитета „Лација“, тече потпуно независно у иностранству бар од педесетих година, а имплементација у лажни привидни идентитет од бар шездесетих година, односно повратна тајна заштита од првог шефа тајне политичке полиције Стенета Доланца од седамдесетих година прошлог века. Један потпуно велом конспиративне тајности, тајних делова политичких полиција на међународном нивоу прекривени садржај, који се од 1989/90, посебно искустава 1992, 1998 до данас појавио и уочио као посебан правни положај у иностранству „заштићеног хаос-агента „Лација“, да би се у међувремену разјаснио са правном позадином посебног положаја у задњих 15 година и у земљи (СФРЈ до данас) кроз посебно заштићени положај сарадника свих служби под посебном заштитом од бар седамдесетих година.
.
У истом смислу анализе узимања утицаја од седамдесетих година методама органзације или продора у социјалну средину и посебни креационизам кроз употребу мрежа тајне политичке полиције, јесте са моје стране уочен и регистровани од седамдсетих година и доводи се у везу управо са основном конструкцијом тајне операције у иностранству и активностима са тим  у вези у земљи (СФРЈ до данас), са непрекинутим основним циљем манипулације стварних односа са сврхом одржавања заблуда у иностранству и тајном заштитом исте у земљи (СФРЈ до данас) у вези конкретне тајне операције.  
Правно питање које се поставља јесте обавеза укидања постојећег правног стања из услова противправног и стварним и неотуђивим егзистенцијалним реалностима противправног дискриминаторског дејства у трајању на основну егзистенцију, насталим кроз одржавање, продуживање и са тим у вези давање нових тајности као правне основе наставка трајне вишедеценијске најтеже дискриминације, настале из последица чувања и узимања утицаја на лични живот, приватно и социјално окружење, измене садржаја основне егзистенције и односа из разлога чувања тајности постојања, циљњва, метода, последица и разлога целе ове строго тајне операције – установљеног привидног идентитета контра – хаос агента „Лација“. Укидање тајности у иностранству и земљи је предуслов за бар један правичан поступак обзиром да је конструкцијом и мерама очувања и дејства тајности извршена најтежа повреда неотуђивих егзистенцијалних права и даље укидање или повреда низа гарантованих основних грађанских права и слобода у вишедеценијском трајању.
.
Изричито под условом изјаве под заклетвом понављам, не постоје лично било какви контакти, активности било какве врсте са сличном позадином. Не постоје уопште никакве везе и активности осим потпуно отвореног начина живота и односа све време мог живота и исто важи за оштећене чланове породице из чије је стварне егзистенције злоупотребом исте, без знања и воље исте настала цела ова операција.
.
Информација коју добијате је у вези обраде кривичне пријаве, уједно информација о петицији – немачком Бундестагу (Прилог 15 Петитион ДБ) са принципијелно истим садржајем, противправног одржавања и давања противправних, противуставних и противзаконских  нових државних и службених тајности у земљи (СФРЈ од данас) и иностранству укључујући и С.Р. Немачку у вези и последица из конструкције тајне операције привидног идентитета Радислава Баукова „Лација“ као злоупотребљене личне и породичне егзистенције и маске у искључиво контраобаветајним опеарцијама без икакве правне контроле, без демократске контроле у погледу забране провере оштећења уставима загарнтованих основних грађанских права, односно без контроле парламентарних, извршних и судских власти повреде истих из правног услова заштите конкретног лица у иностранству и даље заштите целе тајне операције са тим у вези.
 .
Постојање ове строго заштићене тајне конструкције је повратни услов укидања или битног оштећења мојих загарантованих грађанских права по уставно-законским обавезама забране повреде или укидања истих у сваком уставно-правном систему правде по националном праву припадајуће државе, али такође и по обавезујућим међународним правним актима и повељама. (Ово је важна напомена, како у формално правном, а посебно материјално-правном значењу, посебно имајући у виду рационалне употребе конкурентског права са циљем прикривања целе тајне операције и последицом наставка дискриминације супротно уставним и законским обавезама и супротно обавезујућим одредбама међународних уговора и повеља). У принципу исти смисао правног спора постоји не само по материјално-правним и даље формално-правним начином очувања тајности и последицама по укидње низа загарантованих права, већ и по обичајном праву и вишедеценијском крајње негативном повратном дејству по елементарно предпостављени реални грађански и правни положај, кроз оштећење језгра приватне и социјалне организације живота начином узимања утицаја поред осталог директним упливом тајних политичких полиција деценијама уназад до данас, а обзиром и искључиво из заблуда и обавеза проистеклих из манипулација стварних чињеница и даље чувања проистеклог стања повреде основних грађанских права из трајне обавезе тајности.
 .
Изричито скрећем пажњу, са извором злоупотребе већ реално тешко оштећеног приватног и социјалног језгра организације живота и целокупне егзистенције уже породице, цела откривена тајна конструкција осим крајње негативног, чак шта више нихилистичког повратног дејства кроз реално укидање битних грађанских права и правне способности, сталним нападима и отимачинама елментране својине као последице реалног наставка уграђених исустава у тајну операцију и строго заштићени тајни привидни идентитет, нема ничег заједничког. Посебно се ово односи на мене лично који сам игром развоја животних околности открио постојање, употребу, начин функционисања, циљеве, везе итд. иза целе конструкције, а тек након што сам у низу одлука без реалне правне или противправне основе (дискриминација у трајању) почео тражити услов укључујући и правну позадину таквог укупног односа.
 .
Међународна тајно заштићена сарадња, нема нити реалну основу у стварним чињеницама или потребама наводне превенције, посебно не кроз низ конструисаних и подметнутих сумњи о наводним намерама, самим тим не постоји обавезујућа правна основа, посебно не у смислу потребе било какве превенције или било каквог откривања било каквих радњи, веза или намера назначених као вредности којима је дата правна основа за такав вид тајне сарадње и превенције.(Изричито скрећем пажњу да се ради искључиво о конструкцијама и оценама које никада нису биле предмет провере њиховог садржаја и немају никакве везе са реалним животом, односима, догађајима). Ово је веома битно правно питање, али и ништа мање разрешење постојећег трајног стања укидања основних грађанских права и продора у приватну и социјалну заштићену средину, односно језгра приватне и социјалне сфере организације живота посебно примењеним и у иностранству и земљи од 2007 године.
.
.
.
(Ово је и обавеза коју изричито одређује и Г-10 закон СРН и остала даље у правној позадини цитирана законска основа и СРН и Р.С., али и међународна обавезујућа правна основа, ради се о трајној повреди ових права из начина конструкције, заштите под држ. и служ. тајности деловања појединих лица, посебно Радислава Баукова „Лација“ искључиво из личне грамзивоти, похлепе и стицања богатства кроз иначе криминалне радње и дела, под условом институционалне тајности, као употребљени хаос-агент у специјалним операцијама. Свака веза са тим са мном и са оштећеном породицом је забрањена, јер објективно није уопште постојала.) 
.
.
.
Рационалне замене теза иза услова тајности, измишљање и конструисање наводног чињења и нечињења, предпостављање или конструисање – инсинуације различитих особина која задиру у вредносне категорије идеолошког, политичког, криминалног, заштићеног криминалног – противправног деловања, наводне личне мржње или шовинистичких ставова према било ком групном колективитету итд., су последица злоупотребе идентитета и ставрне судбине у легенди и тајној операцији конкретног хаос – агента, а не личног чињења било каквих кривичних дела, или стварног односа који се налази чврсто у границама принципа и категорија једног слободног хуманистичког друштва и односа заснованим на вредностима које и бране уставно-правни поредци и међународне повеље и акти који се требају применити у материјално-правном и формално правном значењу и на овај случај у целини. Чак шта више, тек ће се анализом стварног чињења и нечињења уз највиши ризик и најтежим условима показати рационални мизантропски нихилизам у начину стварања, примене и одбране пљачке стварне судбине кроз строго тајну имплементацију у строго заштићеном привидном идентитету хаос-агента „Лација“. 
 .
Зато су све мере иза тајности, активности и из њих даљње конструкције искључиво одбрана учињених противзаконских одлука и начина третмана кроз потпуну забарну реалне правне личности и забрану било ког доказног поступка у процесима од виталног значаја за основну егзистенцију, били они судски или управни, укључујући и континуитет напада на основну егзистенцију и имовину, основна права из разлога њихове злоупотребе под институционалном тајношћу, укључујући и методе резличитих покушаја социјалног ограничења или стварање услова социјалног изграничења кроз монтиране процесе покушаја проглашавањем душевним неизлечивим болесником и затварањем у затворени психијатријски санаторијум на пример.
.
(И ови покушаји су текли за време међународне сарадње кроз измене садржаја и дешавања као на пример 2009 године када је контрао-хаос агент и признао постојање легенде кроз замену стварних односа и након подизања прве кривичне пријаве.)  

 .

Посебно са тим у вези скрећем пажњу на члан 7а Г-10 закона СРН. Цитираћу га у целини, а назначићу само кључно кршење одредби овог члана који дозвољава предавање, узајамну размену одређених садржаја на државне институције страних земаља, у конкретном случају службено одређених институција СРН Републици Србији или земљама односно њиховим одговарајућим институцијама потписницама НАТО-уговора и додатних споразума из којих је и настао Г-10 закон 1968 године:

 .
 .
 .

§ 7a Übermittlungen durch den Bundesnachrichtendienst an ausländische öffentliche Stellen

(1) Der Bundesnachrichtendienst darf durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten an die mit nachrichtendienstlichen Aufgaben betrauten ausländischen öffentlichen Stellen übermitteln, soweit
1.
die Übermittlung zur Wahrung außen- oder sicherheitspolitischer Belange der Bundesrepublik Deutschland oder erheblicher Sicherheitsinteressen des ausländischen Staates erforderlich ist,
2.
überwiegende schutzwürdige Interessen des Betroffenen nicht entgegenstehen*, insbesondere in dem ausländischen Staat ein angemessenes Datenschutzniveau gewährleistet ist sowie davon auszugehen ist, dass die Verwendung der Daten durch den Empfänger in Einklang mit grundlegenden rechtsstaatlichen Prinzipien erfolgt, und
3.
das Prinzip der Gegenseitigkeit gewahrt ist.

Die Übermittlung bedarf der Zustimmung des Bundeskanzleramtes.

(2) Der Bundesnachrichtendienst darf unter den Voraussetzungen des Absatzes 1 durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten ferner im Rahmen von Artikel 3 des Zusatzabkommens zu dem Abkommen zwischen den Parteien des Nordatlantikvertrages über die Rechtsstellung ihrer Truppen hinsichtlich der in der Bundesrepublik Deutschland stationierten ausländischen Truppen vom 3. August 1959 (BGBl. 1961 II S. 1183, 1218) an Dienststellen der Stationierungsstreitkräfte übermitteln, soweit dies zur Erfüllung der in deren Zuständigkeit liegenden Aufgaben erforderlich ist.
(3) Über die Übermittlung entscheidet ein Bediensteter des Bundesnachrichtendienstes, der die Befähigung zum Richteramt hat. Die Übermittlung ist zu protokollieren. Der Bundesnachrichtendienst führt einen Nachweis über den Zweck, die Veranlassung, die Aktenfundstelle und die Empfänger der Übermittlungen nach Absatz 1 und 2. Die Nachweise sind gesondert aufzubewahren, gegen unberechtigten Zugriff zu sichern und am Ende des Kalenderjahres, das dem Jahr ihrer Erstellung folgt, zu vernichten.
(4) Der Empfänger ist zu verpflichten,

1.
die übermittelten Daten nur zu dem Zweck zu verwenden, zu dem sie ihm übermittelt wurden,
2.
eine angebrachte Kennzeichnung beizubehalten und
3.
dem Bundesnachrichtendienst auf Ersuchen Auskunft über die Verwendung zu erteilen.
(5) Das zuständige Bundesministerium unterrichtet monatlich die G10-Kommission über Übermittlungen nach Absatz 1 und 2.
(6) Das Parlamentarische Kontrollgremium ist in Abständen von höchstens sechs Monaten über die vorgenommenen Übermittlungen nach Absatz 1 und 2 zu unterrichten.
Крај цитата
 .
 .
 .
У ставу 1 последња реченица члана 7а Г-10 закона, прослеђивање, размене података сакупљених из услова посебних мера праћења, прислушкивања и осталих активности посебне контроле кроз тајне политичке полиције СРН., а све са одређеном сврхом превенције ради спречавања предпостављене опасности наведеним у ставу 1 истог члана 7а, одобрава надлежна служба канцелара СРН.
Са тим у вези скрећем посебно пажњу да све време од подношења захтева по чалну 116 Основног закона СРН, преко низа процеса одлучивања (управних и судских) је уочен и доказима подупрет велики раскорак између релевантних, доказивих чињеница у односу на одлуке односно начин одлучивања који су генерално, повратном анлизом и указали на абсолутно избегавање поштовања једног правичног поступка кроз реалну забарну доказног поступка. Одговор (правна позадина забарне доказног поступка) на ово питање је дат ниже у тексту и у кривичној пријави, али је релевантно да ни служба канцелара, ни Савезно министратсво унутрашњих послова, као ни припадајући остали орагани и службе укључујући и тајне службе и тајне политичке полиције СРН. нису располагали са истинитим, већ манипулисаним подацима насталим кроз конструкцију и начин заштите лажниог – привидног идентитета „Лација“, односно његове функционалне употребе у смислу везе кроз активности заштићеног хаос-агента по члану 3б истог Г-10 закона, односно даље у тексту цитиране правне основе заштите као посебно заштићеног лица са рангом и правном посебном заштитом по НАТО-уговору и додатним споразумима и анексима. 
 .
Правна основа за тајну међународну сарадњу и размену података са циљем превенције у погледу предпостављених намера (значи не постоји ни један лични акт, на страну стварно чињење и нечињење у погледу поштовања уставно-правног поредка и међународно-правних обавеза) је дефинисана такође Г-10 Законом чалном 7а. Страним државама, институцијама, службама се предају подаци са циљем заштите или превенције:
.
1. Спољне заштите спољно-политичких интереса СРН или подаци за посебну заштиту сигурносних интереса неке друге земље.
2. Подаци се предају ако не постоје интереси лица чији се подаци предају, а који се налазе у домену заштите достојанствених интереса (заштићена основна грађанска и људска права и слободе) истих лица. Подаци – информације се предају под условом да је у земљи којој се прослеђују обезбеђен довољни ниво заштите података и да се примена података одвија под признатим принципима владавине права и да је обезбеђена:
3. Двострана сарадња у размени података.
.
Потреба превенција која је предпостављена рационалном конструкцијом и подметањем – измишљањем свих наведених противзаконских  дела најтежих криминалних радњи не постоји. Постоје предпоставке из вишедеценијских конструкција насталих на основу најтеже злоупотребе стварне егзистенције у конструкцији привидног идентитета хаос-агента „Лација“.
.
Очување достојанства односно интереси лица (загарнтована основна грађанска права)  чији се подаци и наводна контрола кроз превентивно праћење захтева, а које дефинише  члан 7а цитираног Г-10 закона СРН (überwiegende schutzwürdige Interessen des Betroffenen nicht entgegenstehen*) је уставна обавеза сваког државно-правног ентитета и обавеза из међународних повеља. Прекршене су основе забране повреде интереса лица у смислу достојанства и заштите основних грађанских права деценијама уназад у континуитету и управо из разлога абсолутне заштите хаос-агента са лажним идентитетом у вези са лицем које се без иједног доказног поступка, без усвајања доказа о непостајању никаквих основа оваквог третмана, посебно кроз низ конструкција и подметања различитих кривица, дискриминише из разлога заблуда и дејства заштите контра-хаос агента „Лација“, искључиво из услова крађе и пљачке идентитета и података у настајању строго тајне операције без знања и без воље оштећених.
 .
Посредна трајна последица целе операције конструкције и употребе тајног хаос-агента са измењеним привидним идентитетом је све време деценијама уназад рационално играње – злоупотреба већ повређеног и уништеног достојанства језгра приватне и социјалне организације живота, уништене саме егзистенције и трајног укидања низа грађанских права које су и послужиле за конструкцију строго тајне рационалне измене у легенди – привидном идентитету заштићеног хаос-агента у трајању. Од 2007 године се од посебних активности у приватном окружењу и моје писмене правно засноване молбе Савезном министарству унутрашњих послова СРН. приметно прешло на шире поље окружења кроз уплив на социјалну средину, да би и у Р. Србији били регистровани, у међувремену доказани поступци и методе уласка у приватно и социјално окружење са циљем даљње изолације и наставка процеса институционалне реалне тираније, између осталог кроз институционално потпуно ћутање у погледу строго противзаконите злоупотребе и последица из целокупне строго тајне операције пљачке идентитета. Овај процес сам прећутно пратио, писменом петицијом од 10.05.2011. и објављивањем јавности отворио. Ради се о кривичном делу злоупотребе идентитета, злоупотребе стварних чињеница и кроз услове тајности повратне тоталитарне дискриминације у трајању, уз уважавање свих фаза и разлика током овог процеса, али управо из ових чињеница њене тоталитарне свеобухватности у смислу институционално организоване принуде, супротно основној забрани дискриминације из управо разлога који су целу тајну операцију мотивисале и одредиле.
.
Гнерално,
.
Не постоји ни формално – правна, на страну материјално правна основа за све преузете мере и мешање у приватни живот осим саме злоупотребе тог истог приватног живота у сврху одбране препознате тајне операције и конкретне злоупотребе идентитета, а која се из разлога обавезе тајности (правна позадина дата даље у тексту и прилозима као и кривичној пријави) преноси циљно институционалном вољом носилаца одлуке и новим давањем тајности и мешањем у приватно и социјално поље, уништавањем имовине и злоупотребом права, на извор целе тајне операције као објект у трајању институционалналне примене насиља већ више од седам деценија. Поред ове чињенице давањем или продужавањем тајности из било ког основа, врши се реално прикривање вршења кривичних дела заштићених тајношћу, између осталог низ кривичних неутуживих дела против мене, јер је и тако између осталог препознат и посебан правни статус и на крају лажни привидни идентитет заштићеноg хаос – агнета „Лација“.
 .
Ово је предмет правног спора јер је крајњи резултат, континуитет укинутих права у бићу свог уставно – правног значења, а чија је повреда забрањена управо уставом и међународним актима.
 .
Парламентарна контрола је обзиром на степен, трајност и последице тешке злоупотребе обавеза сваког носиоца институционалне одлуке настале из трајности, институционалних обавеза из механизама чувања, заштите и примене тајности и манипулације садржаја обавезна, јер међународна сарадња на основу измењених чињеница и конструкција препознатих кроз посебан положај у СРН. је противазконита, супротна је међунаридним актима и повељама и посебно је супротна забрани злоупотребе права без обзира на знање или незнање носилаца одлука при поновљеном указивању на суштину проблема и противзаконитост, на страну било каква морална основа целе тајне операције.
 .
Политичка позадина односно било каква даљња злоупотреба је са моје стране искључена. Поред осталог  методи, начин остваривања циљева целе конструкције, даље њено трајање и последице, садрже рационално манипулисање потпуно супротстављених садржаја и форми институционалних различитих система у тоталитету комплексних односа преко више деценија, а обзиром на налажење погодне подлоге за манипулацију односа из стварне судбине ужег јегра породице као реалног објекта повратног утицаја посредне и непосредне дискриминације, ради се искључиво о престанку и утврђивању нанешене, реално непоправљиве штете. Генерална питања злоупотребе права у трајању, злоупотребе иначе и по обичајном праву сваке средине, а посебно под условом забарне повреде истих као основних уставних вредности и наношење непоправљиве штете иначе интересима који спадају у заштиту достојанства и заштићених основних људских права остају отворена, и разлог ове поште јесте покретање парламентарних странака на контролу и испитивање тежине повреде истих. При даљњој абсолутној институционалној ћутњи је пут ка уставним судовима отворен.
 .
Информација у вези конкретне кривичне пријаве се односи,
 .
на носиоца службене одлуке или службене дужности, функционере, чланове владе, минстре који су на било који начин били, или су посебно на основу тајних контаката укључени у мере и активности које су са моје стране регистроване из цитиране законске позадине, а налазе се искључиво у превентивним мерама за које не постоје абсолутно никакви поводи и разлози, осим чињенице канструкције, употребе, последица и трајања абсолутно заштићеног правног статуса контра-хаос агента „Лација“ са привидним идентитетом из потпуно стране злоупотребе личног и породичног живота и строге заштите ове поздине и даље целе операције. Не постоји нити један услов из законских предпоставки Г-10 закона СРН., а посебно не ни један услов из стварног чињења и нечињења, намера, стварних вредносних принципа и категорија личног живота и живота злоупотребљене породице у овој целој специјалној тајној операцији, која је тек након низа предузетих мера и низа кривичних дела и начина стварања односа уз тајну институционалну заштиту конкретног лица хаос-агента са пивидним идентитетом препозната. а да би имали и формално-правну законску основу примене посредних и непосредних мера, посебно имајући у виду реално укидање или повреду загрантованих права у цикличним круговима понављања истих шематских метода из разлога заштите препознате тајне операције и злоупотребе личног и пордичног идентитета и стварне слике, без обзира на време, место и све услове који су пратиле овај цели вишедеценијски процес.
 .
На основу цитираног закона Г-10 СРН. и реалног преношења дејства без правне основе или противно обавезујућим одредбама самог Г-10 закона и осталим цитираним правним основама, а противно принципу истинитости и стварним односима, имајући у виду правни третман и реални положај у СРН и повратно мере са тим у вези у СФРЈ од бар седамдесетих година, биће обавештени у члану 1, члану 7 и члану 7а надлеже контролне институције СРН., о противправности свих мера као и последица у погледу забране било ког доказног поступка у погледу последица из постојања привидног идентитет,а како је то и назначено у основним материјално-правним и формално-правним основама. У истом смислу ће бити обавештене земље потписнице НАТО-уговора, јер је цела конструкција повратни услов са тешким последицама искључиво из разлога злоупотребе и начина заштите целе тајне конструкције, односно правног положаја са тим у вези „Лација“ који је са вољом и знањем из такве правне позиције давао лажне исказе, или таквe које воде у заблуду, вршећи под реалном институционалном заштитом више пљачки, противправног стицања добити противно уговорима и законским обавезама, више пута покушавајући да доведе у животну опасност чланове породице и реално je угрозиo или трајно оштетио елементарну животну егзистенцију више лица и породица. Посебно са овим у вези биће обавештени, контролна парламентарна комисија немачког Бундестага ПКГ (>Parlamentarisches Kontrollgremium< чије су ндалежности и положај у везу контроле примене Г-10 закона и одобравања метода одређене самим Г-10 законом СРН у члану 1. став 2. истог закона.)  У принципу исто важи за Г- 10 комисију чије су обавезе и задаци такође одређени Г-10 законом истим чланом 1. став 2. истог Г-10 закона:
 .
 .

Стварна позадина одржавања и давања нових строгих држ. и служ. тајности

.

лежи у строго тајним још увек заштићеним односима на много вишем нивоу у погледу пројекција дугорочних циљева као и унутар истог система пројекција и заштите сепаратних интереса, до интереса заштићених сардника на самом дну хјерархије као хаос-агента „Лација“.

Стварна поздина која се штити лежи у двоструким везама и њиховим операционализацијама кроз начин управљања системом безбедности, чије је познато транспарентно историјско лице Стане Доланц, заштитник „Лација“ од седамдесетих.

.

(Са овим у вези подсећам на „давање имунитета“ на тајност моје кривичне пријаве дате априла 2009 и поновљене 19.07.2010. и наводне потребе било какве превенције на основу тајне међународне сарадње, што је као питање постављено и понављано без одговора од 19.07.2010. Посебно скрећем пажњу да не постоји изјава пријављеног Радислава Баукова – „Лација“ у истражном поступку под условом тајности, већ његовог сина од 28.01.2011. Син потврђује чак познавање његовог оца Лација“ са Стентом Доланцем, али оповргава кућне посете седамдесетих њиховој породичној кући и заборавља предуслове у погледу истражних радњи тадашњег МУПа против Радислава Баукова за сумњу вршења кривичних дела у СРН. Мени је сећање управо на ова два детаља, задржавање и испитивање и касније вест да је Доланц посетио њихову породичну кућу након низа забрана доказног поступка и низа напада на својину и различите врсте провокација и праћења у СРН. постала  важан детаљ у вези повезивања заштићеног положаја „Лација“ са заштитом од Станета Доланца, утицај на иследне органе тада седамдесетих у СФРЈ, али и очигледну забрану сваког доказног поступка у СРН и лажне оптужбе и нападе на мене са тим у вези.)

.

Стварна позадина одржавања и давања нових строгих држ. и служ. тајности је много комлекснија, има више заинтересованих високих инстутицоналних чинилаца, који немају интереса да се упркос свој препознатој позадини злоупотребе личне и породичне егзистенције у стварању строго тајне заштићене операције, она у регуларном поступку разреши. Без обзира на материјално-правну основу и формално правне услове примењује си искључиво систем тајности и употреба тајних политичких полиција против жртве из чије је стварне егзистенције, злоупотребом података, манипулацијама и стварањем тајне операције и конкретне легенде, цела идеја створена. Ове замене теза. замена жртве и починиоца у улози добитника игре под строгом институционалном заштитом, рационална употреба психолошких метода стварања конфликта савести ради остваривања правно проблематичног до противправног успехуа или циља иза паравана тајне заштите, један широки спектар не само цинизма из метода разрађеног нихилизма као инструмента контроле, није случајност све ово време деценијама уназад, већ је последица тајне конструкције и заштите конкретног хаос-агента у иностранству и у земљи.

(заштићене сфере приватног и социјалног организовања живота су објект уласка и узимања утицаја до потпуног рационалног, намерног мењања садржаја од стране воље носиоца институционалне одлуке из услова и под дејством тајности. – Стална повреда забране повреде истих вредности и достијанства оштећених заинтересованих лица §§3а и 5а Г-10 закона, члана 3 у вези члана 2и1 Основног закона СРН. и повреде уставом Републике Србије загарантованих основних грађанских права и слобода датим у петицији у пошти Председнику Р. Србије од 10.05.2011г.)

Једна перспектива укупних односа кроз феноменологију духа времена из анализе Волфганга Крауса „Нихилизам данас – стрпљење светске историје“ из 1983 године било је интересантно штиво двехиаљадитих за време откривања позадине примене нихилизма у личном грађанском третману, иза како ће се показати тајне реалне институционалне заштите и како ће се успоставити тајне заштите пљачке и злоупотребе сопствене егзистенције у генијалном институционално подржаном нихилизму иза паравана држ. и служ. тајности у операцији и улози заштићеног хаос-агента „Лација“, а које нису за јавност, чак шта више ни за утврђивање чињеница кроз искључење јавности у приближно правичном поступку одлучивања. Систем без парламентарне, судске и егзекутивне контроле иза услова строге тајности који је пратио и прати откривање позадине тајне заштите је у ширем смислу обзиром на повратну строго тајну заштиту Стента Доланца на другој страни, препознат у специјалним операцијама посебних услова, узрока и последица десног и левог тероризма под страном заставом управо у време шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година, показао се као разјашњење поздине овакве употребе права кроз забрану сваког доказног поступка. Ради се о фактима – историјским чињеницама, где позадина овог случаја упућује на шире методе управљања процесима из првобитних основних идеолошких или других геостартешких интереса свог времена. Би-Би-Си 1992 производи документарни филм о ужем систему без парламентарне, судске и егзекутивне контроле, о систему – системима унутар реалног институционалног система са посебним тајним заштитама:

 NATO terrorists – Operation Gladio: 1948-1990 – State Sponsored Terrorism in Europe – [BBC Timewatch, 1992]
from Antifa Eifel 8 months ago Not Yet Rated Operation Gladio [BBC Timewatch, 1992] – State Sponsored Terrorism in Europe

Operation Gladio is undisputed historical fact. Gladio was part of a post-World War II program set up by the CIA and NATO supposedly to thwart future Soviet/communist invasions or influence in Italy and Western Europe. In fact, it became a state-sponsored right-wing terrorist network, involved in false flag operations and the subversion of democracy.

The existence of Gladio was confirmed and admitted by the Italian government in 1990, after a judge, Felice Casson, discovered the network in the course of his investigations into right-wing terrorism. Italian prime minister Giulio Andreotti admitted Gladio’s existence but tried to minimize its significance…

This BBC series is about  a secret army operated by the CIA and MI6 through  NATO, which killed hundreds of innocent Europeans  and attempted to blame the deaths on Baader Meinhof,  Red Brigades and others.

.

.

.

.

Принуда

.

Реална повратна последица конкретне строго тајне операције и заштићеног привидног иднетитета „Лација“ без правне и демократске контроле, судске, извршне власти и парламента јесте институционални систем изнуда кроз подршку контролисаног хаоса, заштићен кроз формално-правну употребу посебне законске осонове, која из наводних или стварних виших интереса кроз континуитет институционалне организације принуде са често сасвим рационално супротстављеним конструкцијама, иначе манипулацијом саморазумљивих права и чињеницама – кроз процесе одлучивања из обавеза тајности, врши реалну, трајну, институционално заштићену дискриминацију, без обзира на све разлике и промене у времену и простору које су пратиле или прате овај цео процес повратног утицаја. Оваква врста тајности и третмана објеката злоупотребе (грађанина са реално укинутим правима) јесте позната у ткзв. диктатурама, посебно тоталитарног карактера. Објект примене се налази у таквим реалним условима. препознаје постојање посебних мера и континуитет као и трајање уз сазнање губитка правне личности, не вољом или знањем појединих носилаца одлуке, већ скупом мера у начину дејства институционалне принуде из услова примене обавеза из институционалне тајности. Тако је тајност и препозната, а овакав начин строгог правно-децезионистичког начина стварања односа је дотакнут у настваку објашњења датим Основном јавном тужилаштву у Зрењанину након препознавања изуезћа доказног поступка, изузећа прихватања доказа, изузећа истражних радњи и временске коодринације одлука са циљем очувања и под условом обевза из тајности са иностранством.

(Биће предочено у наставку давања информације о разлозима утуживања противуставног и противправног давања тајности, са подсећањем да је исти начин одлучивања већ пвише пута примењен у различитим процесима одлучивања у прошлости у СРН, али бившој СФРЈ, што је повратно анализом и упутило на димензије позадине и псоледице по личну егзистенцију у трајању).

Идеја, конструкција, употреба и заштита злоупотребљене стварне личне и породичне егзистенције настаје скупљањем и вредновањем информација и података после рата 1945/46, а у вези осталих чињеница дужег периода односа у језгру породичне сфере организације живота очевих родитеља пре рата и чак пре формирања брака 1927 године, и наставља се педесетих година и све време до данас, тако да уз све уважавајуће разлике долази до парадоксалног стања кривице, искључиво из разлога континуитета најтеже диксриминације и искустава које познаје човечанство као имплементирану основу заштите достојанства и основних грађанских права у бићу свог материјално правног значења, познатих као основа припадајућих уставно-правних начела и вредносних принципа и међународно-правних правних основа и повеља из грађанских права и слобода. Настаје у изолованом сегменту заштићене сфере приватне организације живота у соцјалном, приватном и интимном подручју његовог језгра, употребом строгог правно-политичког децезионизма у низу процеса одлучивања на основу правног дејства држ. и служ. тајности укидање или оштећење права грађанина као затвореног објекта тајности. Из иностранства по основама посебне заштите као припадника посебног правног положаја по Г-10 закону и осталим правним основама припадника трупе или лица у својству припадника трупе, преноси се заштита „Лација“ стварањем осталих контаката и заштитом од Станета Доланца у условима система објективне диктатуре седамдесетих све до данас. Стварају се услови заштите тајне операције и заштите посебног правног положаја „Лација“ са привидним идентитетом и даље креирање повратног посебног утицаја у условно речено „игри“ са остатком породице, успоставља се услов за континуитет укидања права, из разлога заштите тајне операције настале злоупотребом те исте приватне – породичне егзистенције кроз укидање права на правни лек. Та „игра“, институционално заштићена, добија свој замах од почетка девдесетих деловањем самога „Лација“ и даље његовом заштитом, препознавањем са моје стране посебног правног заштићеног положаја, иначе по законској основи реално заштићеном вршењу дела начином намерне повреде одговарајућих обавезујућих законских услова, откривањем исте посебности кроз заштићени положај у иностранству као хаос-агента у правном положају штићеника као псоебног припадника НАТО-трупа у правном својству заштите, али и заштићеног сарадника УДБЕ са лажним идентитетом управо кроз манипулацију већ изгубљених права, живота целокупне егзистенције језгра породичне сфере живота у трајању до данас, а на основу представљене формално-законске и формално-правне основе и позадине. Подсећам са тим у вези на забарну посредне и непосредне институционалне дискриминације на коју у сваком битнијем процесу одлучивања изричито скрећем пажњу. Изричито подсећам на обавезу поштовања принципа истинитости и правичног вођења поступка, јер се ради о реалном трајном процесу укидања или оштећења права из услова злоупотребе стварне личне егзистенције из разлога доказане повреде истих тих основа егзистенције.

Какве везе имам ја лично са овом позадином, каква веза постоји или је постојала између језгра породице и егзистенције са целом овом конструкцијом, строго тајном операцијом и строго заштићеним лицем – „Лацијем“са привидним идентитетом?

Абсолутно никакве, осим чињенице да је откривени привидни идентитет и правни положај правна основа вишедеценијског повратног дејства укидања или оштећења основних права до циљног напада на егзистенцију и живот у целини. Зато је тајност, њено давање одржавање или продужавање утужено као противзаконски акт у целини.

Како је неко да свој имунитет (сазнање од 09.11.2010) на кривичну пријаву злоупотребе идентитета у конкретном случају „Лаци“, а сва отворена правна питања су под условом дејства тајности и конструисаних садржаја насталих поред осталог кроз заштиту забране било ког доказног поступка, молио бих Вас лично да као функционер са највишим уставним контролним местом у времену доношења закона из ове области заштите и давања тајности, а у вези изнешених садржаја дате потпуни исказ надлежном телу којем је УКП – МУПа Р.С. предала предмет на даљњу истрагу и олдучивање. (Прилози 1. 2. и 3 у одт. формату односно 20.21. у 22. у пдф форамту). Дозвољавам себи да на основу свих познатих чињеница, на етичком и правном основу смисла егзистенције по свим уставно-правним и обичајним правилима живота сваке припадајуће средине, изразим личну забрану свакоме, укључујући и носиоцима одлука у управним и судским процесима одлучивања без икакве контроле (забрана долазног поступка из услова тајности), даљње злоупотребе ове конструкције кроз стварање реалног поља принуде и изнуде из услова тајности, која се утужује као основа трајне личне дискриминације кроз укидање низа загарантованих основних грађанских права и слобода.

Политика и психологија – одлуке које нису за јавност

.

.

.

.

У „глупом писанију“ у којем наводно „постоји“ непостојећа претња у конструсаној оптужници датој у прилозима, постоји веза између тајни „царa Трајана“, козјих ушију, психологије и политике. Како навдене претње из приложене оптужнице не постоје, а спомиње се као доказни материјал наводно писмо из аугуста 2004, било би још увек сасвим једноставно тај доказ најзад предочити обзиром да је и овај цео процес пратила потпуна забрана доказног поступка и очигледни циљ наставка плана изолације и ликвидације, кроз налажење психолошко-психијстријског повода, а ради скривања стварне препознате позадине институционалне дискриминације из наведених стварних разлога и заблуда, поред осталог начином заштите у фуникционисању хаос-агента „Лација“. Напомене ради да како цитирани навод из приложене оптужнице (прекршајни поступак) не постоји у „глупом писанију“, не постоји нити претња и тиме је прекршајна кривична пријава морала бити одбачена. Чак шта више није смела бити подигнута, посебно када се има у виду да је подигнута пар дана након мог упућивања жалбе на рад Јавног тужиоца у вези измене садржаја сопствених изјава друге сведокиње под једноставним заменама теза, да сам је ја наговорио да учини и изјави оно што је сама учинила и изјавила, наравно кроз опет позанту забрану доказног поступка и прихватања доказа о неистинитости било каквог наговарања.

(Никада у животу нисам никога наговарао на било шта, како рекох ја сам глуп, нисам луд и имам само једну жењу да будем још глупљи.)

Исто важи са ништа мање материјално-правним расположивим доказима за све наводе друге тачке оптужнице, а како се одмах прешло са доказног поступка на испитивање моје менталне урачунљивости, а обзиром на све што се и како се догодило и одвијало пре 2004/2005 и после 2005 до данас, радикализовало се питање позадине таквог третмана и стварних узрока као и правне основе објашњене више пута, која ће и довести до разрешења стварног третмана, правне основе, али и начина креирања и одржавања заблуда са тим у вези деценијама уназад. Психологија и политика, поред скривања од јавности (у цара Трајана козје уши) су се поставиле као питање од општег и посебног значаја у ширему систему начина креирања у функционисања правде, али и веза у погледу питања уставности начина регулисања питања од виталне важности у погледу заштите основних грађанских права, односно начина њиховог изузећа из виших интереса, као у овом случају доказано, ради реалне заштите пљачке и злоупотребе сопственог идентитета објективизираног грађанина са укинутим грађанским правима, без обзира на знање или незнање носилаца судске или одлуке извршних власти у конкретном случају.

(Иначе се у „глупом писанију“ који се наводи у приложеној оптужници спомиње предање о цару Трајану и козјим ушима.)

Чланови 92 и 97 Основног закона СРН су са моје стране овом изјавом испоштовани. Битно је да осим вербалних оптужби описа неког наводног морално и етстески неприхватљивог понашања у смислу претњи, не постоји абсолутно никакав други облик стварне употребе било какве силе против било кога, да не постоји наношење никакве штете лицима која су у контактима или ангажманом као сарадници тајних политичких полиција износили тврдње које су довеле до потпуног губитка грађанских права, процеса јачања социјалне изолације, крађа, утаја, противзаконитог одузимања или пљачки соновне својине, уништавања егзистенције и све ширим круговима организације напада, мешањем тајне политичке полиције у елементарно заштићену сферу живота.

Обзиром на предвиђену финасијску кризу њене узроке и генераторе делом дате и у „глупом писанију“ са осталим системским приказом метода се везама ка психологији, као  и начину организације, уређивања и управљања различитим системима, само се у том глупом писанију назива „пишологиазиција“. Иза вела услова тајности, „пишологизација“, и њеног рефлетивно – повратног утицаја на реални живота и игре животима са последицама познатих трагичних процеса, одређују се битно неке личне, неприметне судбине, које су опет под условом различитих старих и нових тајности под сталним посредним и непосредним изнудама и прунудама ван сваке парламентарне, судске, и контроле извршних – управних власти и различитих делова тајних политичких полиција. Деценијама уназад, већ као неприкосновено наследно право уз све разлике и све промене тече овај процес „одбране цивилизацијских вредности“:

Was Montagu Norman a Nazi sympathiser?
Until last month, a small portrait of Sir Montagu Norman hung in the Governor’s private meeting room beside his office at the Bank of England.

http://www.telegraph.co.uk/finance/bank-of-england/10214541/Was-Montagu-Norman-a-Nazi-sympathiser.html

The Federal Reserve: Bankers for the New World Order

http://www.thenewamerican.com/economy/item/17312-the-federal-reserve-bankers-for-the-new-world-order

British Financial Warfare: 1929; 1931-33; How The City Of London Created The Great Depression

http://tarpley.net/online-books/against-oligarchy/british-financial-warfare/

Јануара 1939 директор БофЕ Норман види у Хитлеру одбрану европских, цивилизицијских и културних вредности. Много су интересантнија друга питања у начину функционисања одређених трансфера и организације система рефинасирања уз државне гаранције из на пр. система МЕФО, који је створио пријатеља Нормана, Хјалмар Шахт. И ови делови специјално прилагођени у „глупом писанију“ само указују на шароликост у времену и простору заступања ставова са потпуно различитим категоријама и принципима који се позивају на вредносне и цивилизацијске категорије. Нису никакав цинизам нити било какав антевропски став, мој лично у сваком случају не, напротив, управо из искуства и свим њеним могућим перспективама сагледавања сложених процеса подсећање на важност поштовања духа закона „De L’esprit des Loix“ Монетскјеа (Baron de Montesquieu)  који се провалачи као наш заједнички и посебни дух  кроз основу сдаржаја „глупог писанија“.

Разлог глупом писанију на које се позвало тужилаштво (2005 – прилози), кроз превод који не постоји у тексту, лежи у догађају непосредно пре почетка писања, а ради се о противправној и противзаконској заплени имовине, докумената, личних докумената и ствари, али и јасно уоченом елктронском праћењу и осталим мерама просматрања карактеристичним за тајне политичке полиције. Ретроактивно анализирајући кључне процесе одлучивања, постојала је у међувремену (2004) доказана сумња да од 1992 односно од 1989/90године постоји некаква веза између „Лација“ , посебно након утаје и неисплате примања и осталих обавеза по уговору и закону и покушају изнуде рада на црно и начину реакције надлежних органа на ову пријаву  (1992/93), као и читав след осталих дешавања на процесе одлучивања извршних и судских власти. Позадина таквог начина одлучивања (абсолутна забрана доказног поступка) са „највећим преварантм југословенског порекла у СРН.“ је у међувремену је доказана и предмет је правног спора у погледу правности давања и одржавања држ. и служ. тајности у иностранству и земљи.

Постоје ли тајности у раду које су важне за државу и народ, а да се садржај никада не сазна?

Овај случај не може и неће остати такав пример тајности гажења већ уништене егзистенције ради неупитних виших интереса. Јавност има право, чак је обавеза власти придржавањем закона и обавезе принципа истине (Зокон о управнон поступку) да да пуну информацију пре свега оштећеним, као што оштећени имају право на правни лек и правични поступак без изнуда и принуда из услова тајности до циљног угрожавања целе егзистенције из разлога искључиве недодирљиве тајности из непроверених виших интереса објективизације човека – грађанина, кроз укидање права из разлога злоупотребе те исте те егзистенције у строго тајним операцијама деценијама уназад.

Принуда је психолошки феномен (obsessive–compulsive disorder), којег је проучавао иначе у „глупом писанију“ цитирани Карл Јасперс. У својој дисертацији 1913 Јасперс се бави рефлективним психолошким појавама, принудним сметњама које настају у начину обраде реалности, без обзира на свеукупну непрегледност, непрозорност, свеобухватност реалности као окружење у наизменичном односу у којем се налзи човек као појединац и социјално биће,  са својим начином мишљења, чињењем и нечињењем у сложеном, наизменичном односу према према тој сложеној, свеобухватној, непрозирној реалности – целокупном окружењу. Када механизми обарде уградње рефлексија која настају кроз непосредност живота, више не одговарају свом природном, нама до душе потпуно у дешавањима непрозирном току дешавања и догађаја, који упркос све Рефлективности, постојеће саморазумљивости, хармоночности, безупитности нашег живота стварају принуду у начину њене обраде код појдинца, настаје психолошки феномен принуде.

“wenn die Mechanismen der Verwirklichung und des Einbaus der Reflexion in die Unmittelbarkeit nicht ihren natürlichen, uns in ihrem Geschehen zwar völlig undurchsichtigen Ablauf haben, der die gegenüber aller Reflektiertheit bleibende Selbstverständlichkeit, Harmlosigkeit, Fraglosigkeit unseres Lebens ist.”

Јасперс даје даље процес у којем појединац пролази кроз процес односа према реалности, увлачећи је у себе, постајући свестан себе и даље у следећој фази се уздише и почиње да мења стварност, да утиче на самог себе мењајући реалности кроз процес мишљења и својом вољом. У процесу настаје конфликт реалности према мишљењу и вољи појединца. Настаје потрес који доводи до душевних процеса, до покушаја разумевања (вођења – управљања) све дијалектике, свих садржаја и свих супротности који даље развија непосредност живота. Када међутим непосредност живот престане, и само вољом и мишљењем се појединац односи према свим садржајима рефлексија реалности, настаје принуда у којој се рађа и нови поремећај.

Правно чињенично стање те 2004 године се јасно доказало да се сва непосредност живота налази под битним утицајем и мешањем од стране тајне институционалне контроле и вођења – конструисања или одбране правно или кривично релевантних садржаја противно уставним забранама повреде истих, а који припадају искључиво заштити основних грађанских права, заштити организације језгра приватне и социјалне сфере живота на начин који је у већ низу случајева указао на строгу противзаконитост – противуставност поступака и одлучивања, док се позадина није предпоставила и доказала у посебном правном положају, да би од 2008 и потврде априла 2009 од стране истог била утврђена и манипулација идентитета и тиме се затворио основни круг тј. разјааснила се и употреба, позадина, циљеви и правна основа укидања мојих основних грађанских права, са тиме у вези различите конструкције које са реалним током дешавања и односа немају ничег заједничког.

„Човеком се постаје кроз чин рођења, французом кроз случај“ –  (Montesquieu).

У 18 веку дата изјава једног великог визионара и теоретичара државног и грађанског права који је поставио темеље стварним вредностима европског културног и политичко хуманистичког и либерално-грађанског развоја од универзалног значаја, је једна од основних вредности и правних поставки међународно важећих повеља и закона који су искључиво меродавни за наставак разрешења питања личне и трајне дискриминације кроз систем држ. и служ. тајности у земљи и иностранству насталим кроз злоупотребу личне и породичне егзистенције без знања и воље исте.

Ово јесте правни предмет отворених питања насталих кроз подизање кривичне пријаве и упућивање петиције немачком бундестагу.

Идеја Монтескјеа о униветзалности човека у погледу општијег, ширег значења од свих уважавајућих осталих припадности посебеним групама, које не морају бити народног – националног карактера, солцијалног садржаја, садржаја припадања класи или сталежу, полу, старосној групи итд. јесте једна од универзалних вредности која је под условом давања тајности и позадине откривене целе операције доведена у питање, јер је њена идеља водиља створена у анализи стварних искустава вишеструких изнуда насталих у опште познатим историјским процесима. Истовремено је чињење и нечињење исте те ћелије – брака као основа уже породице остало недодирљиво у погледу поштовања универзалности Монтескјеове идеје из навденог цитата. (докази расположиви). Са друге стране иза плашта држ. и служ. тајности, методи примене на исту ту основну јединицу злоупотребе одговарају радикалнијем систему Макијавелија и не подлежу никаквој контроли коју у сваком аспекту демократског грађанског устава и законодавства предвиђа обавезујући правични третман под условом грађанске равноправности. Давањем или продужавањем тајности на конкретни случај и отворена питања, извршен је иза плашта наставак примене метода изнуда без икакве контроле који у методолошком смислу одговарају искуствима породице који су у сложеном рационалном систему имплементирани у тајну операцију и легенду „Лација“. У тоталитету свих дешавања и веза све време трајања и злоупотребе овог случаја у једном од централних места креационизма се налази идеја романа Мориса Жолија ( Maurice Joly) – „Разговор у паклу“ између два теоретичара државног права. По уставу и закону, по међународним обавезама једино место одлуке је требало бити у складу са истином у правичном судском, односно правичним поступцима извршне – управне власти. Постојање држ. и служ. тајности је довело у вези конкретне операције до абсурда, укидања права из разлога већ укинутих права по методолошком принципу већ једном укинутих права у сасвим рационалној конструкцији идеје и заштите привидног идентитета „Лација“. Ово је у потпуној супротности са укупним хабитусом целокупног живота породице из чије је основе опљачкана основа ове тајне конструкције. Ово је битно правно питање у свим рефлкексијама свеукупне реалности које су пратиле животе, чињење и нечињење, као и стварни вредносни систем уже породице.

Човек, његова слободна воља и законитост и уставност чињења – морални покретач делања

Цитат (Карк Јасперс – „Човек“) _Link

 

Ukoliko se volja božja, koju je pojedinac saznao, izigra objektivnim instancama, onda se to zastranjivanje do samovolje može izbeći poređenjem s onim što je opšte i društveno. Ako se, naprotiv, objektivna instanca izigra voljom božjom, koju je pojedinac saznao, onda se to zastranjivanje može izbeći smelošću da se bude pokoran bogu uprkos objektivnim instancama, slušajući glas volje božje i same stvarnosti.

Ima neke bespomoćnosti u tome kad tražimo oslonac u zakonima dostojnim poverenja i naređenjima nekog autoriteta. Postoji, nasuprot tome, neka snaga odgovornosti pojedinca, koja diže u visine kad sluša glas celokupne stvarnosti.

Rang ljudskog bića nalazi se na onoj dubini sa koje ono ovim slušanjem stiče svoje vođstvo. Biti čovek, znači postajati čovekom.

Крај цитата

У горњем тексту већ цитирани Карл Јасперс који се спомиње у „глупом писанију“ из 2004 године у којем не постоји претња конструисана поред осталог у кривичној пријави,, која је поред осталог предмет међународне сарадње у погледу наводне потребе било какве превенције, написао је један веома интересантан и важан оглед у човеку, слободи његове воље, спознаји бога или етичког закона бога, инстанцама којима о томе одлучују и праву човека да брани своје право на доживљај божјег – етичког принципа и закона својим чињењем и нечињењем.

Пренешено на конкретни проблем створен различитим државним и службеним тајностима у иностранству и земљи, злоупотребом породичног идентитета, слободне воље у чињењу и нечињењу исте и односа инстанци у погледу свих последица и узрока оваквог третмана под строгом тајношћу деценијама уназад, носилац институционалног права одлуке давања тајности улагањем свог имунитета је постао изнад бога сила мењања прошлости, сила и моћ изнад свих за процес одлучивања релевантних чињеница, враћајући целу реалност у погледу утицаја на реални живот на медтодлошки ниво диксриминације који одговара у свом начину почетку услова репресије и уништавања који карактерише и сво ово време покушаја утврђивања обавезујућих материјално-правних чињеница, које се забрањују рационално, мењају тајним институционалним узимањем утицаја или једноставним измошљатинама, заштићеним забраном сваког доказног поступка. Овим још увек скрећем пажњу да је слободна воља носилаца одлука условљена конструисаним садржајима који вређају управо право жртве да се одбрани од тезе да је сама крива за своје уништење, правом носиоца различитих институционалних одлука из искључивог права одређивања реалности супротно њиховом стварном ма каквом било току изврше реални утицај супротан и обичајном праву и законским ограничењима и све без икакве контроле. Ово право утврђивања обаветзјуће истине у погледу уставности и законитости институционалног третмана и последица из строго тајних услова узимања утицаја, стоји једино независном суду у једном правичном поступку, а обзиром на препознато прикривање извршених кривичних дела кроз давање тајности или под условом знања заштите вршења кривичних дела под посебном заштитом, носилац одлуке и поред упозорења чини сам тешко кривично дело.
Посебна тежина кривичног дела давања тајности на прикривање више институционално заштићених кривичних дела у трајању се односи на начин, дужину и последице злоупотребе личних и породичних података, измену садржаја и начин примене кроз строго заштићену тајну операцију и у њој заштићени привидни идентитет „Лација“ као хаос-агента деценијама уназад.
Ова информација, а сходно датој законско-правној основи и осталим доказима који ће бити употребљени у наставку процеса утврђивања обавезујућих чињеница се односи подједнако на све носиоце одлука у вези давања и прикривања постојања тајности на утврђене садржаје, а који су сви у континуитету трајања строго противуставни и противзаконити у сваком систему правде и по међународним обавезама и правној међународној основи.

.

.

.

Виктор Кос

.

у Зрењанину 05. феб. 2014

.

.

.

U krajnjoj liniji, doduše, mogućna je jedna istinska koincidencija između pokornosti prema objektivnim instancama u svetu i pokornosti prema izvorno saznatoj volji božjoj. Ali za tu koincidenciju treba se boriti.

.

(КарлЈасперс у огледу о човеку – LINK)

.

.

.

Допис председнику републике од 10.маја 2011 – Објављивање и забрана држ. и служ тајности из разлога противуставности и противзаконитости у трајању   1 comment

.

erde-007

Председништво Р. Србије

Председништво Р. Србије

10 маја 2011 године је председнику савета за националну безбедност Р. Србије, односно секретару савета и председнику бироа за координацију рада служби безбедности Р. Србије послата препоручена пошта са јасно израженом и образложеном вољом о укидању тајности из разлога њихове противуставности и противзаконитости.

Обзиром на евидентиран начин обраде кривичне пријаве од априла 2009 и обнављања од 19.07.2010 г. институционалним ћутањем, који су указивали на институционално дејство тајности која ми је саопштена 9. новембра 2010 године у телефонском разговору са УКП МУПа Републике Србије, даљње понављање искуства у начину обраде предмета кроз реално избегавање обраде утужених радњи, послао препоручену пошту – допис о забрани тајности као противутсавних и противзаконских, трајних узимања повратног утицаја на лични грађански положај и реално укидање или повреду основних грађанских права у трајању и земљи и иностранству.

Први део дописа je упућен рано преминилом, тадашњем секретару Савета за националну безбедност, секратару председника републике и шефу бироа за координацију рада служби безбедности Миодрагу Ракићу.

https://i0.wp.com/www.b92.net/news/pics/2014/05/13/560500022537250b204909370626306_368x252.jpg

Миодарг Ракић (*`75 – `14)

На допис, као и поновљене дописе и покушај добијања телефонске информације нисам добио одговор. Након избора новог председника сазнао сам тек толико да се допис од 10. маја 2011 године не налази у архиви председника. Панављање електронске поште и телефонски покушаји указивања на сложеност, али и значај дописа обзиром на трајање и тежину повређених права је остао неодговорен.

Овде се налази линк – Објављивање противправних – потивуставних државних и службених тајности

Садржај главног дописа се дахе ниже у тексту, са напоменом да сам у два покушаја добијања обавештења био упућен на тадашњег саветника председника републике, Јордана Живановића, али осим усмених обавештења о садржајима који су ван конкретних питања нисам добио никакбу информацију. Господин Јордан Живановић је у међувремену пензионисан, господин Ракић је преминуо, а бивши председник не налази разлога да се на било који начин огласи. Законска основа, ако и превна међународна основа указују на ниво размене података и означавања тајности које нису у конкретном случају обзиром на трајност и позадину могуће без одобрења на највишем међудржавном новоу.


erde-007

Председ. Р. Сррб лого Председник Републике Србије

Кабинет Председника

Андрићев венац 1
11000 БЕОГРАД

У Зрењанину дана 09.маја 2011 године

Поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шулман 49/16
23000 Зрењанин

Поштовани Господине Председниче,

Са пуним уважавањем Ваше функције у уставно – правном систему Републике Србије на основу §§ 111, 112 и 123 Устава Републике Србије обраћам Вам се посебно у вези уставно – правних дефинисаних овлашћења исто тако као председавајућем Савета за националну безбедност Републике Србије, чије су ближе надлежности и састав одређене оснивачком Одлуком о савету за националну безбедност Републике Србије (Службени гласник РС бр. 50/07 од 31 маја 2007 године), а у вези надлежности које произилазе из Закона о тајности података („Службени гласник РС”, број 104/09) у вези Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник Републике Србије“, број 120/04 , 54/07 ,104/09 и 36/10)

Узимајући у обзир све објективне, релевантне и важне текуће државне и националне задатке у сталном процесу трајања који су све друго него уобичајени и лаки, изричито бих Вас замолио за прихватањем знању моје личне одлуке, а у смислу Ваших надлежности контроле у езекутивно – правном смислу свих услова и последица доношења одлука о давању тајности службених ознака појединим документима, деловима процеса, као и процесима у целини, следећу моју уставно – правно засновану личну вољу, која је овим обраћањем правно утемељена и одговара пуној реалности личне егзистенције, деловања у свом времену трајања, у свим могућим

условима животне егзистенције. Не постоје никакве државне или службене тајне, које би у било каквом значењу и вези имале правно оправдање у погледу мог целокупног живота, живота моје породице на чија сва права полажем правни основ наследства у сваком облику њихове стварне и недодирљиве егзистенције и пуног личног достојанства са тим у вези. Посебно свака врста злоупотребa личне реалности, из разлога и повода било какве подршке и помоћи било чијих делова институционалних система који су на било који начин, непосредно или посредно* злоупотребили ову личну и породичну егзистенцију, губе свако своје правно оправдано дејство у било ком институционалном и правном систему, било када и на било ком месту. Ја немам никаквих тајни, а тајне које су производ разних злоупотреба искоришћавања елементарне и познате личне егзистенције, представљају циљни дискриминаторски* напад на елементарне основе личног достојанства, као и достојанства чланова моје породице у непрекидном трајању. Таква консталција тешке, противправне злоупотребе је откривена, већ саопштена више пута и овим путем писмено под условом изјаве под заклетвом потвђена.

* чалн 21 Устава Р.С. Посебно у вези става 3 ( забрана сваке непосредне или посредне дискриминације), а у вези чланова §§ 18 – 20 Устава Р.С. – Људска и мањинска права 1. основна начела у вези зајамчених људских и из њих директно изведених основних грађанских права.

Зовем се Виктор Кос, сви даљњи битни лични подаци, као и краћи опис услова и разлога дефинисања правног стања мог укупног грађанско – правног статуса се налазе у приложеним документима као дописима и одговорима надлежних служби МУПа Србије по временском следу дешавања.

Укратко описано, после више од две деценије боравка, живота и рада у С.Р.Немачкој (од почетка 1992 године), а у погледу целокупне личне, као и породичне егзистенције у свом њеном трајању, и из ње изведених услова за настанак и развој правно отврених питања у погледу основног поштовања доње границе грађанско – правне егзистенције у смислу поштовања основних грађанских права, настао је следећи грађанско – правни положај. Реално укидање мојих основних грађанских права у свом реалном материјално правном бићу и значају за личну егзистенцију и приближно равноправни реални грађански положај. Наравно да обзиром на место и време, као и услове настанка оваквог положаја Република Србија у целини нема никакву правну надлежност. Конкретно ово ипак значи да је моја правна способност угрожена и ограничена чувањем једне у својој основи строго дефинисане тајне у државно егзекутивном смислу, у више уставно – правних система током деценија уназад, и из ње насталих негативних последица кроз више ознака различитих службених или државних тајности у егзекутивном значењу даљњег пренешеног дејства у вези поштовања, односно циљног искривљавања основних личних чињеница и свих могућих егзистенцијално важних реалности живота у правном смсилу пуног поштовања основних грађанских права и слобода, тј. у случају било каквих правних отворених питања или условљених егзекутивних одлука било које врсте, до њиховог крајњег директног негативног утицаја по основну елементарну егзистенцију. Још конкретније, тајност о којој је реч, значи да се без обзира на конкретан правни предмет или питања битна за правни процес, или делове процеса као и чињенице са тим у вези, у погледу мог укупног правно грађанског третмана, да ли као безупитно туженом или као тужиоцу, развио затворени систем сталне депресије до директног и вољног искривљавања и измишљања чињеница, али увек са негативним исходом, противно материјално релевантним чињеницама у правном значењу, без реалног права на утврђивање чињеничног мареријално – правног стања, као једног од битног узрока реално укинутог, пуног равноправног, грађанског положаја. Време и место настнка основних услова и разлога тајности су почетак седамдесетих година, место настајања је тадашња територија СФРЈ тј. тадашња С.Р. Србија, носиоци активности пре свега у врху тадашњег СДБа под управом тадашњег најутицајнијег политичара у овом домену својих надлежности и њихове злоупотребе, словеначког политичара Станета Доланца..

Променило се од тада много шта, као што су разлози седамдесетих за безупитну злоупотребу личне егзистенције нађени у реалним личним и породичним условима живот моје породице деценијама уназад. И тада у то време су услови били промењени у односу на услове који су пре тога од бар 1941 мотивисали ову бизарну конструкцију обзиром на њено трајно негативно непосредно или посредно дејство на елементрано замисливи равноправни грађански положај. Условно речено „игра“ без знања и без воље злоупотребом личне егзистенције људи – грађана на које ће се касније све негативне последице опет кроз службену или државну тајност у другом уставно – правном систему, друге државе безупитно пренети.

Ово је обзиром на континутет трајања и свих последица овог процеса битно напоменути због значаја места и времена у погледу правног захетва које произилази из основних правних захтева кривичног права, значи битни елементи установљења тајности у институционално правној одговорности је била територија СФРЈ тј. тадашња С.Р. Србија. Следећа битна реалност у сваком, па и правном погледу јесте чињеница да тајност као цео процес и из њега произашле остале правне мере и условљавања настаје без моје воље и без мог сазнања, да би тек последњих година под посебним веома сложеним условима из личне перспективе вредновања тешког напада на личне реалности и елементрано замисливи равноправни положај била откривена.

У основи настанка правно утемељене тајности као „вис мајор“ и последња и најјача правна доказна чињеница у сваком битном процесу или питању одлучивања, појављује се ова формално – правна помоћ као правно утемељени систем угрожавања свих важних уствно – грађанских права, до толерисања или угрожавања самог живота и елементраног поштовања личног достојанства. (Изричито подсећам, без мог знања и без моје воље у погледу услова и узрока процеса и његових делова у свом времену трајања.)

У настајању тајности се налази тешка институционално заштићена злоупотреба, конструисана без мог знања и без моје воље, строго противно личној и породичној елементарној егзистенцији тј. повезивање и давање лажног идентитета конкретној осби, која користећи ове само њему, деловима нетранспарентних егзекутива или осталим члановима криминалне групе познате криминалне преваре, користи исту као још један напад на основна грађанска права и слободе уз институционалну заштиту деценијама уназад, без обзира на место и време вршења радњи и дела противним општим уставно правним и законским принципима. Територија Републике Србије је такође место трајне злоупотребе ове врсте у приватне сврхе овог криминалног преваранта.

Сходно опису целог развоја у погледу свих релевантних могућих личних чињеница је следеће од посебне важности,

Извесни Господин Радислав Бауков, са тренутним пребивалиштем у Смедереву се уз помоћ више нетранспарентних група, тајних и безбедоносних служби или њихових формалних и неформалних веза у егзекутивно – правном смислу дејства, без мог знања и без моје воље, противно сваком личном неотуђивом начину живота и са тим у вези општим принципима и вредностима као неотуђивим личним системом деловања и понашања у целокупном личном животу, лажно представљао у иностранству као рођак мене лично децеијама уназад, остављајући и стварајући при том утисак о породичној или мојој личној повезаности или имању знања о позадини његове егзекутивно заштићене у реалном и правном смислу преварантско – криминално – бандитске каријере. Превара се састоји у следећем. Највиши делови сигурносно безбодонсосних система су конструисали и штитили Радислава Баукова између осталог одржавајући заблуду његове наводне уске породичне веза са мном тј. са мојом породицом, манипулишући при том конкретно директну крвну везу његове рођене мајке са мајком мога оца Барбаром Кос рођене Краус. О целој овој комплексној конструкцији нисам имао никаква сазнања, чак помисли да је у овој форми могућа, а поготову да ће се показати као „оправдани правни инструмент“ даљњег напада на елементарну основу мог личног живота и реалног правног третмана, кроз низ одлука и поступака у којем су моја елементарна права једноставно поништена или практично вољно и са предумишљајем институционалних делова система директно угрожена. Са Радиславом Бауковим није постојао практично никакав контакт. Седамдесетих година евидентно настаје једна тешка злоупотреба чија ће ми се позадина након низа одлука и организација напада на мој лични грађанско – правни интегритет почети разјашњавати као перфидна криминална конструкција усмерена против елементарно важећих грађанских права и елементарних питања личног достоајанства и егзистенције. Из личне перспективе повреда основних грађанских права постаје небитно ко је, када, како и зашто и у каквој све заблуди из овог основног узрока процеса био.

Шта ово практично значи?

Без обзира шта и како чинио у смислу поштовања уставно-правних обавеза и успостављених уговора, увек изнова се у цикличном следу дешавања процеса и његових делова или штити или подстичу услови, који као реално крајњи исход имају супензију, делимично или потпуно укидање основних грађанских права. Којих права? Па рецимо права на живот целих породица, само из разлога њихове егзистенције у датом тренутку. Комплетног поништавања права на имовину и наследних права произашлих из домена грађанског права у елементраном облику. Право да се у овом последњем трајњу и развоју овог процеса иста та права укину и битно оштете у свом материјалном бићу правног значења, а ради заштите лика и дела човека који манипулише са деловима нетранспарентних група саме основе уставно – правних основних начела, у конкретном случају изигравајући најближег рођака мене лично и ове породице да би са осталим придруженим члановима удружене групе узео право да моралише ствари и односе о којима нема апсолутног личног знања, већ их користи као неки свој атрибут недодирљивости уз помоћ нетранспарентне високе заштите. Сви се ови битни елементи крију и у тајности о којој је овде реч. Зато је она и правно, да не говоримо о моралној основи абсурд над абсурдима, а последице су трајно изузимање приближно реалног грађанског положаја.

Откривање ове преваре у правном смислу значења услова последица њеног одржавања као недодирљиве заблуде, која се институционално штити и шири је представљао и представља кључни разлог из чијег је садржаја и свих осталих радњи настао правни услов дискриминације мојих основних грађанских права, а који се преноси, наставља и подржава од институционалних делова система, између осталог забранама утврђивања различитих чињеничних стања, како у низу конкретних ситуација и одлука са негативним правним дејством по елементарну личну животну егзистенцију, тако и организацијом напада на њу саму, кроз проширење и преобликовање основног узрока тајности у екзекутивно – правном и практичном смислу негативног утицаја по елментарну личну егзистенцијалну основу живота и тиме елементарно достојанство мене лично, као и породице у ужем смислу, од које је без њеног знања и без њене воље ова конструкција настала. ( Део детаља и описа последица ове конструкције се налази у прилозима који су и настали као последица наставка непринципијелног дејства из основне преваре).

Одржавање ове преваре и свих њених реалних последица, кроз обструкцију реалних егзистенцијалних чињеница (комплкес основних људских права и из њих дејствујућих основних грађанских права у свом материјалном бићу укупног правног значаја) употребом конкурентског права и преко њега утицаја у формално – правним изменама важних садржаја по личну егзистенцију, до угрожавања личног достојанства у трајању, нема никакву правну или уставну основу, посебно у смислу услова и разлога настанка преваре, како је то описано у приложеним дописима и изјавама, као једном делу описа најважнијих услова реалног развоја овог процеса под условима једне изјаве под заклетвом. Једини правни основ обструкције основних грађанских права и директног мешања или ставарања, одржавања или подржавања услова за директно мешање у елементрани лични правни основ живота је могућ одржавањима разних врста тајности, које су настале као резултат вишедеценијског уплитања разних институционалних делова, разних уставно правних система у лични живот и суспензију грађанских права, без обзира на место и време настанка уласка у елементарну егзистенцијалну основу грађанског постојања и гарантованих општих грађанских права.

Молио бих Вас да као Председник Републике сходно Вашим уставним овлашћенима, и у том следу уставно правног положаја у функцији председавајућег Савета за националну безбедност у погледу уставно правних и у том смислу егзекутивно правних овлашћења и одговорности, проверите и обуставите правно дејство било које врсте тајности настале у вишедеценијском трајању овог целог процеса, а у вези давања или одржавања посебног положаја или конструисаног лажног идентитета Радислава Баукова. Сваки облик било каквог усвајања и коришћења ове конструкције лажног идентитета Радислава Баукова или било чијег другог идентитета, било које особе у самовољном представљању или уз заштиту делова било каквих егзекутивних власти, било када, у било које време и на било ком месту, настале без мог знања и воље, као и знања и воље мојих најужих чланова породице, а у вези било каквог директног или индиректног утицаја на реални лични живот и права мене лично или права наследства било какве врсте из реалне егзистенције чланова уже порпдице, губи сваки облик свог било каквог правног значаја и дејства. Све радње и све правне последице настале из оваквих конструкција, а које су годинама коришћене за разне врсте и облике правног укидања одређених грађанских права губе основу свог правног постојања и тиме правног десјтва.

Ово конкретно значи да сам спреман и надаље упркос свим тешким нападима и губицима, како материјалним тако и пре свега у погледу циљних напада на реални лични морални интегритета и достојанство, да одговарим на свако, било које питање, морално и правно уз све консеквенце које из тога произилазе. Све досадашње изјаве које су означене мојом изјавом под заклетвом, задржавају своје пуно правно значење и могу бити употребљене против мене. Међутим и поводи и садржаји због којих су те изјаве дате, било када и на било ком месту имају још увек сво своје правно дејство. Обструкција поступања по изнетим фактима и чињеницама у рефлексији припадајућег уставно правног система, представља кључну повреду уставно – правног основа тог система, а не само мојих тим истим правним основом, загарнтованих права и обавеза, које сам узгред буди речено поштовао у свим могућим ситуацијама свог живота.

Изричито у овоме смислу скраћем пажњу да као грађанин, али и као цивилно војно лице и резервни официр, без обзира на место и време свога живота и рада никада нисам имао апсолутно никаквих веза у било каквом погледу обавештајног, контраобавештајног деловања или било какве приватне везе, било каквог удруживања, које би на било који начин и приближно могле да дају основу за реални третман и последице, које су настале по реалну егзистенцију из извора основне преваре, коју је између осталог грађанин Бауков Радислав уз непрекинуту институционалну заштиту између осталог из противправних, строго инкримисаних радњи и подршке нетранспарентних делова више система до уласка у егзекутивну подршку и утицаја на судску власт користио и користи, да би из овог комплекса настао директни уплив на низ егзекутивно – правних одлука до утицаја на судске процесе у којима су елементарна права загорантована сваким уставно правним поретком остала циљно дискримисана. Свака врста државне или службене тајности настала и пренешена кроз ову заблуду конструисања и повезивања Радислава Баукова са мном или мојом породицом, без њеног знања и воље и противно њеним елементарним искуствима у целокупном њеном трајању, губи сваки реални основ и потребу свог постојања. У конструисању услова и даљњих последица примене конкурентског права у различитим уставно – правним системима деценијама уназад, а бар од 1941 године као повода стварања лажног идентитета од 70их година прошлог века, преко свих утицаја на одлуке од бар 1989 године у С.Р.Немачкој до данас, укључујући и претње ливидацијама од 2009 године и ширење циљних шовинистичких памфлета, гласина и осталих лажи, дошло је до стварања цикличних затворених кругова, који се рационално кроз одржавање разних тајности директно преносе на укидање мојих реалних основних права и слобода и реалног уставно – правног грађанског положаја, посебно кроз начин и разлоге утицаја на опструкцију доношења одлука од виталног значаја за елементрани грађанско правни основ једнакости и приближно правно поштовање елементраног основа личног и породичног достојанства.

Скренуо бих овде изричито пажњу на веома важне правне принципе општег садржаја:

actio libera in causa
actio libera in causa, sed non libera in actu
omissio in libera causa
•omissio libera in agendo (actione)
•omissio libera in omittendo

Ови опште познати принципи имају у свом правном садржају у погледу реалних утицаја на реалне процесе под условима важења општих уставно – правних система и према њима склопљеним уговорима, једну заједничку нит која је одређена управо тајношћу о којој је реч, тј. свим изведеним и реално трајно дејствујућим последицама по којима постоји правна основа трајног онемогућавања елементраних егзистенцијалних уставно – правно загорантованих права. „In causa“ – у значењу шта је условило, шта је узрок или услов узрока, своди се применом некритичког вредновања успоставе правног дејства тајности, и још више некритичношћу узрока и услова саме тајности, тј неиспитивањем оправданости или валидности повода тајности о којој је овде реч, до сасвим логичког циља, вољног и са знањем стварања или толерисања тј. подршке услова различитих облика локалног безправног стања и циљних напада на елментрани основ личне егзистенције и сам живот.

Од априла 2009 године и давања кривичних пријава против конкретних лица са овом основном превараом у вези, преко информација и понављања истих кривичних пријава од 19.07.2010 године до данас 09.05.2011 године, потврђује се постојање тајности у вези конкретних питања постављених МУПу Србије, које само оправдавају претходна искуства која су ме и подстакла на постављње конкретног питања. У овом целом процесу се упркос свих разлика појединих његових делова у историјском смислу настајања, при чему изричито подвлачим као битним разлике појединих делова укупног историјског процеса, гради и једна вољна и заједничка реално дејствујућа обструкција равноправног грађанског положаја у којој се понавља директни и вољни напад на основна грађанско правна и егзистенцијална лична грађанска права у рефлексији значаја и поштовања елементраног људског достојанства у трајању. Међутим постоји и једна битна разлика, у овом целом конкретном процесу злоупотребе лажирања свог идентитета, наступа једна конкретна особа са личном вољом и знањем о условима преваре, као грађанско правно лице, у позицију сталног права вршења кривичних дела без утврђивања узрока и услова правних последица својих дела, али уз институционално – правну заштиту таквог реалног противправног статуса. Овај процес траје све време, наизменично на територијама различитих уставно правних система – различитих држава, али са основном позадином злоупотребе искоришћавања лажног идентитета кроз припадајућу институционалну заштиту.

Априла 2009 године у телефонском разговору са Господином Бауковим је после две деценије дискриминације основних, реалних и у међувремену опште познатих чињеница живота Господина Баукова, након мог повезивања услова ове конструкције кроз стварање заблуде наводне родбинске везе његове рођене мајке са мојком мога оца, једноставно изрекао претњу мојом ликвидацијом. Покушаја организације таквих услова је било више, а своде се на организацију и стварање ширења мобинга, преко институционалног недозвољавања утврђивања свих релеватних чињеница у свим могућим фазама трајања овог директног или из директних, насталих индиректних последица уплитања у елементрану сферу приватног живота, тј из њега и за њега важећих опште познатих грађанских слобода и права. Процес мог сазнања и откривања преваре уобличене у тајности и институционалне заштите Господина Баукова, а из ње насталог, крајње негативног третмана до укидања мојих основних или њима сличних права у уставно – правном занчењу саморазумљивих грађанских права је био дуг процес, али се од 2006/2007 године кристалише и препознаје као поуздана предпоставка разлога оваквог укупног негативног развоја.Овај процес је од почетка био праћен крађама и утајама уз заштиту која је и тада постојала, а од првих дана 1992 године тј. мог ступања на територију С.Р. Немачке под важећим утсвано – правним одредбама у погледу стварног, реалног идентитета и стања које је потпуно и циљно деконструисано активностима Бауков Радислава и чланова групе деценијама уназад.

Овде је битно следеће строго нагласити. Радислав Бауков има заштиту насталу и одржавану у различитим, па чак и у одређеним временима супротставњеним системима припадајућих нетранспарентних институционалних делова. Само они у својим посебним лицима одржавају ову обману и заблуду. Ово због било каквих политичких шпекулација као веома битан лични став у потпуном одвајању грађаснке егзистенције жртава који овом злооупотребом и конструкцијом без обзира на своју стварну егзистенцију губе основна грађанска права. Овде се неки кругови затварају и ја са пуним правом на ово не пристајем у одбрани дигнитета и достојанства жртве.

Како са Госпдином Бауковим нису постојали никакви моји лични, или контакти чланова моје породице све време деценијама уназд, који би на било који начин били другчији од било каквог другог сваког уобичајеног познаничког односа крајње слабог интензитета, посебно на просторној и временској дистнаци, а тек након свих искустава у С.Р.Немачкој почетком деведесетих година прошлог века до данас, ова подвала је почињала да буде уз чињеницу посебног правног статуса заштите Господина Баукова у вршењу кривичних дела, иначе санкционисаних правно законском регулативом, један од разлога, али и услова напада на моја елементарна права.

Ради избегавања било каквих политизација позадине овог случаја, ради се пре свега о конструкцијама насталим у нетранспарентним везама институционалних делова система и група са посебним везама унутар мреже различитих институционалних делова система, у различитим националним или државним системима и кроз све време трајања овог процеса. Овде је значи пре свега реч о нетранспарентним институционалним системима и појдинцима као носиоцима целе конструкције обмане и преваре. Јасно је и мени да огромна већина службеника часно и поштено обавља свој посао у датим системима. Међутим навика да се прегази нечији идентитет у случају различитих грешака је најгора ствар која се може догодити било коме ко је постао безупитни објект оваквих условно речено игара и заблуда. Са моје стране постоји међутим само и искључиво инсистирање на пуном поштовању и заштити личних грађанских права и слобода, јер никаквих ја других страхова или бојазни од моралистичких или сличних подметања нигде нисам имао, нити имам. То је резултат свесног начина живота моје породице у свом њеном трајању, који се овде уз све разлике стално злоупотребљава.

Претходно сам од тренутка препознавања и сазнања начина функционисања ове криминалне банде у грађаснко правном реалном вредновању на основу одредби кривичног закона припадајућих система, надлежнима у МУПу Зрењанин скренуо пажњу на неодрживост и разлоге ширења мобинга и организације могућих пријава од стране брачног пара Бауков која су почела 1998 године када је и настала фаза установљења услова и начина вршења вишедеценијске преваре Господина Баукова. Тек ће током развоја које ће следити до данас постати евидентно, да се ради о непрекинутом систему институционалне заштите и веза у погледу ове криминалне каријере, која је и у грађанском смислу повреде права грађанина Радислава Баукова омогућила и њега опуномоћила на директне нападе, претње и организацију и подстицање услова угрожавања мојих личних грађанских права, као и отворених напада најбруталнијим лажима и извртањима сваке реалности, до директног напада на живот тј. претњу ликвидацијом у континуитету трајања.

Место и време почетка ове конструкције (почетак седамдесетих година) се налазио на територији тадашње СФРЈ, значи и тадашње С.Р. Србије, а веза је имала институционалну подршку кроз сам врх тадашњег СДБа и лични контакат Радислава Баукова са шефом тадашње државне безбедности, словеначким политичарем Станетом Доланцем. Из овог битног детаља мог сећања на причу о једној приватној посети тада седамдесетих у кући Радислава Баукова у Зрењнину, је настао повод за даљња тражења, преиспитивања позадине моје дискримианције у трајању па и у иностранству.

Какве ја имам везе са овим, осим што је у овим радњама против елементраног поштовања права и злоупотребом личне и породичне егзистенције, настао процес који ће довести до перманентног и сталног напада до укидања мојих основних грађанских права?

Какве везе има као један од низа личних породичних примера и достојанственог сећања, Мира Ледерер која са својом мајком Ерном завршава живот у првој покретној, познатој гасној комори Европе – душегупки између Сајмишта и незнаног гроба, осим што је Мирин отац Еуген претходно у истом процесу нестао, а ради се о рођеном ујаку мајке мога оца, која је у задњи час извучена из те исте „игре“ 1941/1942 године? Један детаљ који је злоупотребљен и искоришћен у свом трајању као разлог напада Радислава Баукова на елементарно достојанство мене лично и моје пороодице тј. директно на мајку мога оца и мог оца кроз његове институционално заштзићене криминалне манипуалције.

Лична мржња и паранодина хипокризијска потреба, да из своје само њему и посебним деловима и лицима нетранспарентне подршке знаним манипулацијама и заблудама, објективно угрози више живота из ове бизарне представе говори о криминалној енергији овог човека. Значи да је постојао и може се доказати лични мотив угрожавања живота више чланова моје породице у овој „безазленој игри“ из виших интереса у које не бих улазио било каквим шпекулацијама.

Какви интереси, какви посебни нетранспарентни кругови заштите лика и дела Радислав Баукова и неформална заштићена наизменично променљива група, покушава деценијама уназад да измене пуну и једну једину истину о целокупном животу, интергралној моралној етичкој и стварној отвореној истини Барбаре Кос рођене Краус играјући се њеном стварном и недодирљивом егистенцијом, конструишући „игре“ које треба да деценијама уназад без њеног знања, без њене воље, противно њеним етичким и непосредним принципима живота, њеним основним и недљивим хуманистичким садржајем културно – духовног личног интегритета, циљно злоупотребљавају сва негативна искуства њеног живота у историјским свим замисливим ситуацијама која су тај живот пратила.

Какве државне, службене или остале тајности и њени творци имају снагу и моћ да промене непроменљиву потпуну истину у вези тешке злоупотребе конструисања идентитета Радислава Баукова из чисте дубоке непромишљености, на страну строго противуставне и противправне конструкција и последице у трајању кроз затварње цикличних кругова онемогућавања одбране елментраних уставом и правним поредком загарнтованих грађанских права?

Изричито напомињем, да не постоји апсолутно никакво лично сазнање о кључној конструкцији подвале и повезивања било какве везе између живота и каријере Радислава Баукова у вези ових чињеница, са мојом породицом и са мном, кроз стварање претходних услова који ће се претворити кроз разне тајности и везе у овоме смислу као извор дискриминације, тачније наставка тоталитарне дискриминације из претходних услова реалних личних искустава породице у целини. (Ближе о овоме у датим прилозима.)

И кратко спомињање једног малог сећања на реални живот тј. судбину једне уже породице, у ширем контексту породице Ледерер, не искључује и не обезвређује низ таквих истих личних и породичних неотуђивих истина и сећања. Ко се без знања и без воље те исте породице и њених правних наследника, заштићен пројектовањем и продуктовањем наводних различитих ознака службене тајности, осећа правно опуномећен да кроз њих пре свега одржава неправду установљења пуне истине у погледу одбране личног достојанства и достојанства породице из чије је стварне егзистенције, без њеног знања, без њене воље, противно њеном елементраном егзистенцијалном постојању конструисана деценијама уназад ова бизарна конструкција са реалним последицама укидања или суспензије основних грађанских права.

Прва питања о ширим узроцима и условима једног, из личне перспективе посматрања, оправданог откривања услова и разлога ове конструкције, почиње да отвара и она сећања која само на први поглед немају никакав уплив на цео развој конструкције давања и одржавања стања лажног идентотета кроз нетранспарентне делове припадајућих различитих уставно-правних система. Ради се о 2002 – 2003 години када се проширује поље питања у тражењу услова и узрока укупној реалној правној процедури и њеним узроцима и последицама. (Једно бизарно писмо са бизарним садржајем у погледу одбране ове тајне, мени непознате конструкције је стигло од тадашњег брачног пара Бауков који је предат надлежним органима у С.Р. Немачкој, али и надлежним службама Републике Србије.)

Нешто касније у том истом времену, под непроменљивим, али очигледнијим наставком праксе укупног третмана траје један најкраће дефинисано упитни судски процес против мене у С.Р.Немачкој (од 2005/2006 године), али и откривање следеће чињенице о вршењу утицаја на моју бившу супругу са овим у вези. Појам бивша супруга има само формално правно значење, јер о приближно замишљеном браку овде не може бити ни речи. (Ближе у прилозима тј. дописима.)
По већ устаљеном правилу, исказ пред судом ми је и овај пут онемогућен, али инсистирање на свим лажним и конструисаним наводима у оптужници задржан. Тече и наставак напада на остала елементарна грађанска права. (Ближе у приложеним дописима.) Генерално ми је правно саслушање и исказ пред судом онемогућен, тако да је ово постало оправдано питање позадине оваквог реалног третмана.

Стичу се разлози кроз непосредност живота на територији Републике Србије, једном кроз наставак сталне претње по елементарну личну сигурност и безбедност из свих последица ове конструкције и организацију њене заштите кроз институционалне делове система деценијама уназад, а у вези отворених претњи и конструисања циљног мобинга без икакве реалне основе у квалификацијама о наводној мојој мржњи према било ком интегралном колективитету, да је са циљем даљњег вођења и прикривања проблема насталих од седамдесетих година па до данас, могућа консултација између надлежних институционалних делова две или више држава по овим питањима. Заправо, само припадајућих делова координационих делова надлежних институција, који опет не познају реалност и услове, нити имају било какву законску или другу обавезу да установе дубину преваре. Дозволићете да приметим један веома необични терет који се без обзира на све могуће измене услова изнова појављује као посебан систем суспензије или оштећења личног грађанско – правног положаја, без права на равноправни грађански тертман.

Постоваљено је конкретно питање у електронској пошти од 19.07.2010 године, као и поновљеним питањем од 18. јануара 2011 године у вези ових контаката или потраживања у вези потребе наводне превенције штићења неких особа, њиховог живота, лика и дела у склопу целе ове конструкције и свих њених услова у трајању више деценија, са основним налажењем разлога злоупотребе познате личне и породичне егзистенције од 1941 године до данас.

Од дана 9. новембра 2010 године и разговора са локалом 11 306 2835 УКП МУПа Републике Србије ми је позната ознака тајности овог случаја, а у вези конкретних питања, као и питања утврђивања свих могућих релевантних чињеница у правном смислу валидности оцене напада на моје лично и породично достојанство и услова и разлога организације моје ликвидације.

Свака претходна, текућа или будућа тајност у целини настанка ових конструкција и њених последица, без дозвољавања утврђивања свих могућих релевантних чињеница или већ евидентене институционалне обструкције без обзира на време и услове настајања свих услова, као и претходних услова дискриминације у трајању (in causa), представља директно и вољно гажење елементраног личног достојанства, достојанства породице у целини као и свих њених преминулих чланова који су били повод злоупотребе у овом целом процесу, без њиховог знања и без њихове воље.

Изриччито са овим у вези изражавам своју вољу, сваке забране даљњег уплитања и ометања утврђивања свих релевантних чињеница који би допринели праведном и истинитом утврђивању сваке релевантне чињенице кроз цео период трајања овог процеса. Свака службена или државна тајност са овим у вези која је настала и даље се преносила и развијала без провере њеног уставно-правног оправдања, чини затворене кругове циљног онемогућавања утврђивања разлога њеног постанка, а директно се употребљава за напад на основна лична и грађанска права као и достојанство човека у свом општем реалном и правном значењу.

Свака политизација или покушај било каквог и било чијег коришћења или употребе овде отворених питања, а везаних за обезбеђивање и одбрану повређених личних грађанских права је ускључена и биће онемогућена. Овде се ради о питањима елементраног материјалног садржаја бића права у целини као и грађанских и личних права у свим могућим односима са тим у вези. У овоме смислу такође посебно наглашавам како је то и делимично описано у приложеним дописима да је место настанка, али и наставка ове целокупне конструкције, по уставно-правном основу и по кривичном закону Републике Србије и држава Србија тј. њен егзекутивно – правни и судски систем у целини. Утврђивању истине и одклањање узрока напада кроз организацију услова моје ликвидације од стране Радислава Баукова, као и разјашњење његове личне злоупотребе стварањем лажне родбинске везе као инструментом различитих манипуалција уз помоћ делова нетранспарентних, али и институционалних делова система, не стоји ништа на путу осим стварања или подржавања тајности у циљној обструкцији утврђивања свих могућих релевантних чињеница.

Адвокатура и адвокатска пракса на жалост још увек сматра да су предмети којима је одређена тајност и који се везују за рад различитих служби безбедности или делова система тј. делова других група са тим у вези, искључива ствар егзекутивног система, без могућности утврђивања повреде и права у смислу укупног значаја и обавеза проистеклих из Устава Републике Србије. И из овог реалног стања, одржавање тајности представља у пракси реално ометање права на слободни и независни судски поступак и утврђивање свих релевантних чињеница, а директно угрожава већ оштећену приближно једнаку грађанску равноправност у трајању.

Даљње питање тајности у обструкцији утврђивања свих релевантних чињеница, који се показао и у целом развоју у С.Р.Немачкој кроз реалну забрану или игнорисање релевантних доказа и исказа, до реалног укидања права на праведну и поштену одбрану (онемогућавање исказа пред судом тј. онемогућавање правног института давања исказа у саслушању кроз правно-егзекутивно и судско вредновање исказа и доказа) , а у погледу тајности дела процеса у вези разлога подношења кривичних пријава против заштићених особа без реалног права имунитета у републици Србији, јесте и део мог постављеног питања МУПу Републике Србије и кроз начин одговора и временску детерминацију процеса, обзиром на тајност поступка утврђене дана 09. новембра 2010 године, представља у свом основном садржају наставак напада на лично достојанство и основна грађанска и људска права тј. елементарну личну егзистенцију са тим у вези. Савет за националну безбедност Републике Србије, којем Председник Републике Србије председава по свим својим правима и овлашћењима, јесте место утврђивања сваке могуће тајности по овде и у дописима изложеним конкретним питањима. У члану 3 Одлуке о Савету за националну безбедност су наведени чланови савета:

3. Састав Савета и секретар Савета.
Чланови Савета су:
– председник Републике;
– председник Владе;
– министар одбране;
– министар унутрашњих послова;
– министар правде;
– начелник Генералштаба Војске Србије;
– директор Безбедносно-информативне агенције;
– руководилац војне службе безбедности у Министарству одбране;
– руководилац војно-обавештајне службе у Министарству одбране.
Савет има секретара Савета, који учествује у раду Савета без права одлучивања.
Секретар Савета стара се о извршењу закључака Савета и обавља друге послове који су одређени пословником и другим актима Савета.
Шеф кабинета председника Републике по положају је секретар Савета.
Међу члановима Савета је могуће и потребно утврђивање питања тајности било које врсте по постављеним отвореним питањима, који у затвореном цикличном кругу свог дејства деценијама уназад имају битни утицај на онемогућавање установљења пуне личне и грађаснке истине о дискриминацији у вишедеценијском трајању, као и заблудама које су довеле до директне обструкције основних грађанских права и угрожавања личног живота.

Моје питање о разлозима и условима стварања тајности и контаката са тим у вези је сасвим конкретно, као што је моја воља на основу устава и закона као и свих грађанских права након препознавања и утврђивања низа радњи у следу и обстркицје установљења егзекутивне и судске правде правно подупрето, да сваку такву тајност сматрам правно ништавном и неважећом, а поготову уз све разлике кроз цео след историјских услова који су одржавањем било какве тајности, наставак циљне, неоправдане, личне и породичне дискриминације.

Молио бих Вас Господине Председниче да у овоме смислу сходно свим Вашим уставним и правним овлашћењима и обавезама које из њих проистичу у смислу уставних приоритетних вредности, подигнуте сваку врсту тајности која је директно угрожавала или угрожава моја елментарна лична права у деценијском континуитету, а насталу тешком злоупотребом и манипуалцијом наводне родбинске везе или било ког мог личног сазнања о криминалној позадини подршке Радиславу Баукову, било када, било где и на било ком месту у вишедеценијском трајању ове заблуде, чија је објективна жртва поново постала моја породица тј. ја лично, при чему о условима и разлозима нисам могао имати ни слутњу да ће бити извор и разлог уништавања елементарног равноправног грађанског положаја и повод и оправдање за масовно уплитање у лични живот и приватност кроз циљно искривљавање и злоупотребу моје личне егзистенције, као и моје породице чији сам правни наследник. На крају крајева се долази у једну крајње ступидну ситуацију покушаја и организације, до директне претње ликвидацијом, једног од највећих криминалних превараната југословенског порекла (цитат Новости.) И за ово треба да након свих искустава, свих сазнања, свих доказа сносим кривицу или да се кривица за ову криминалну конструкцију једноставно одржавањем различитих тајности пребаци на терет и савест мене лично и моју најужу породицу у целом њеном трајању.

Може бити да је за некога ово само једна шала, да о свим последицама и озбиљностима оваквог вишедеценијског креирања делова институционално заштићених подухвата не води рачуна у погледу свих уставно-правних ограничења и обавеза, на крају крајева и свих могућих рефлексија у поштовању минимума општих људских права на основу познатих и усвојених међународних повеља. Може бити, јер пракса ово не искључује, већ напротив потврђује захтевајући размишљања и анализе о њиховом укупном значењу и општим вредностима које се бране или нападају оваквим „играма“. За оне који су директно или индиректно изложени својим животом овако схваћене и примењене „праксе кроз шалу“, настаје једна сасвим друга перспектива оцене и вредновања важности поштовања доњег нивоа основних грађанских и људских права, као елементарни основ стабилности сваког уставно правног идентитета у било ком облику његове познате егзистенцијалне форме и стварности.

Како је службена или државна тајност евидентна и утврђана, а није постојао основ за њено увођење, а њено одржавање представља реални напад на елементрано лично достојанство и повреду основних грађанских уставно загарантованих права, постоји осим реалне последице наставка дискриминације истих личних грађанских права и оправдана сумња правог циља сакривања стварних услова и разлога настанка целог процеса од 1941 године као основе и услова конструисања лажног идентитета Радислава Баукова, уз директну подршку тадашњег врха безбедности СФРЈ у лику и делу словеначког кадра Станета Доланца, и стварањем институционалне заштите у С.Р.Немачкој. Ја сам износио само факте и чињенице за које постоје докази као и пуна оцена целог процеса или његових делова у временској детерминацији услова моје личне дискриминације. Средином прошле деценије сам из различитих добацибања чуо да су организовани брзи чартер летови за посете ноћним клубовима Париза између осталог са пријатељима Станетом и Радиславом између осталих, седамдесетих – осамдесетих година прошлог века. Не знам да ли је ово трач или детаљ који има реалног основа, али знам једно сигурно да се са правом може предпоставити да су заблуде настале деценијама уназад, а за које је друга страна врло добро знала да се базирају на фундаменталним питањима конструкција идентитета која ће безразложно уништити приближно предпостављени равноправни грађански положај са свим последицама да је дилема (in dubio) одржавана различитим степенима егзекутивне тајности, а начелни правни принципи легалности (in dubio pro duriore – иn dubio pro reo) губе реални практични смисао кроз реалну забрану или онемогућавање одбране елемнетарних грађанских права. Ако се још недоумица или дилема ((in dubio) у правном значењу конструише или одржава принципом употребе тајности, чија се опет узрочност у свом реалном настанку и апсурдности не сме проверити, настаје реални затворени круг кроз примену тајности на егзекутивни и судско – правни поступак, као претходни резултат неупитне и сталне личне кривице, за сва дела која су по грађанском праву учињена истој особи. О кредибилитету и правној способности такве жртве целокупног процеса је безпредметно говорити.

Овај цео подухват настаје без знања и без воље мене лично, као и моје породице, па бих Вас молио да сходно томе моја питања МУПу Србије од 19.07.2010 и 18.01.2011 године уз обраћање пажње на времеснску детерминацију организације поступка, и из моје перспективе субјективне оцене одуговлачења одлуке, одуговлачења процеса и претеране употребе форамлно – правних допуштених средстава онемогућивања утврђивања пуне и целовите истине овог процеса у трајању, прихватите као моје обраћање не само у личном смислу одбране личног достојанства и грађанских права, већ у целини настанка овог процеса деценијама уназад као израз личног протеста оваквим поступком и начином његове организације, без обзира на место и време његовог настанка, узимајући у обзир и реални почетак злоупотребе од бар 1941 године кроз познату и отворену личну и породичну егзистенцију. Уз сво моје лично разумевање задатих услова током свог времена трајања овог процеса, где је ова крађа идентитета Господина Баукова само једна од етапа у континуитету дсикриминације основних личних права, крајњи резултат је непроменљив и одржава се нихилистичким порицањем свих битних егзистенцијалних реалности, отимањем, крађом и уценама у погледу организације и начина напада на елементарну егзистенцијалну основу и организације претњи или услова за делимично или потпуно укидање грађанских права до претње извршења ликвидације из најнижих страсти.

Правни појмови у пуном значењу, без воље, без знања и без намере, имају у целом овом поступку битно своје утемељење и одређење. Овде се жртва у цикличном затварању кругова у доказном, управном или чак судском поступку, наизменично проглашава или сматра кривом за дела и услове који су већ више пута постајали неупитни извор личне тоталитарне егзистенцијалне негације. Овај процес без уградње тајности и њеног одржавања из разлога прикривања стварне повреде материјалног бића основних права не би био могућ, па је сходно томе свака тајност у целини овог целог процеса вољно, са знањем изржена намера одржавања неправног стања у погледу општих уставних одредби приоритета заштите основног достојанства и основних грађанских права. (Ближе одерђење у приложеним дописима.)

Обзиром на тежину целог процеса у свим његовим деловима, па и овог конкретног питања злоупотребе и коришћења лажног идентитета и претње ликвидацијом као и крађама, утајама и отимачинама противно закону и уговорима у С.Р. Немачкој, али и наставком коришћења позадине и нституционалне заштите у С.Р. Немачкој што не може бити предмет спора по општим правним условима Републике Србије, замолио бих да се мојој вољи цивилизованог, потпуног расветљавања и установљавања пуне истине у сваком детаљу посвети неопходна и дужна људска и правна пажња. Ово из разлога изричитог скертања пажње на дужину обмане, њену тежину и место и време настанка, као и место и време понављања претњи од 2009 године на територији Републике Србије.

Међутим, важно је у правном смислу прихватити да постоји континуитет услова и радњи који и даље институционално штите или сакривају стварање и коришћење лажног идентитета Радислава Баукова како је описано, као и што се институционално подупиру његове претње и лажи у погледу мог стварног и неотуђивог, доказаног личног односа према поштовању достојанства сваке групе и сваког човека у колективном смислу било које припадности. Овај покушај у трајању кроз стварање услова изазивања личне мржње према мени који се поновио и са промењеним знаком у другим сердинама, битно утиче и на елементрани људски кредибилитет и пословност у свакој средини, што се може и мора сматрати намером стварања претходних услова за потпуно егзистенцијално уништавање, како је то и учинио и на томе и даље ради уз институционалну подршку одржавања тајности овог целог процеса или његових делова кроз нова увођења тајности из првобитне повреде елементарног личног достојанства. Време и место чињења ових радњи и органиазције услова и претњи ливидацијом је Република Србија у деценијском континутету, али и месту и времену чињења кривичних дела противно личним доказивим чињеницама. За утврђивање апсурдности свих тврдњи господина Баукова могуће је организовати неколико аутобуса сведока из разних средина који ће доказати стварно стање и лични однос пред било којим слободним судом или било којим равноправним егзекутивним поступком у управном делу процеса.

Овде се не ради више о ситницама, о занемарљивим условима циљног и вољног креирања непосредности живота кроз најтеже облике мобинга, већ о трајним последицама једне дисквалификаторске и диксриминаторске позадине са свим циљевима и намерама давања и одржавања лажног идентитета и његове злоупотребе против самих стварних носиоца све животне реалности и последица стварних искустава у вишедеценијском трајању из које је превара настала. Одржавање и затварање ових цикличних кругова кроз било какав облик тајности у било ком процесу у целини и његовим деловима значи у правном смислу понаваљње услова искустава који су и довели до услова стварања ове морбидне конструкције, која се кроз две деценије уназад показала као непремостива препрека и битни услов мог реалног грађанско – правног третмана, односно услова и разлога укидања реалних основних грађанских права.

Респектујући сву сложеност позадине овог целог процеса у вишедеценијском трајању, као и текућу опште познату ситуацију и развој, желео бих пре свега да се схвати нужност поштовања и оцене грађанских права са стране мојих реалних личних искустава где је тек настала евиденција подлости у трајању, коју су без мог знања и без моје воље, као и у том смислу целокупног живота моје породице, иста елементарна права, директном злоупотебом личних егзистенцијалних искустава више лица, злоупотребљена противно њиховом начину живота и поштовања грађанско – правних општих укупних уставно – правних или датих системских обавеза. Овде постоји и једна битна лична и обавезујућа породична морална линија, непрелажења ни под каквим условима морално етичке опште основе садржане у основама опште важећих међународних аката и повеља у основном обичајном или правном значењу општег појма човековог достојанства, било када, било где и под било којим условима.
Насупрот тим личним и неотуђивим правима у одбрани личног достојанства, моје најуже породице, увек постоје условно речено разни други „виши“ разлози, политичког, наводно обавештајно сигурносног, идеолошког основа итд., који су деценијама уназад били и повод и разлог безправне употребе и злоупотребе личних, неотуђивих, егзистенцијалних права и чињеница живота, чак шта више на први поглед у датом тренутку и времену само једна наизглед безазлена шала из нетранспарентних забава и стварања односа и разних контаката. Не улазећи у вредновање свих ових услова и разлога на различитим странама у процесу и променама, овде је битно изричито нагласити да нити ја, нити моја породица са овим није имала никакве везе, изузевши чињеницу да је кроз настанак ове конструкције, без њеног знања и без њене воље дошло до реалне повреде мојих основних људских и грађанских права у елементраном занчењу свог материјалног бића.

То конкретно значи да је цео реални живот у овоме смислу потпуно отворен, како бих из његове реалности показао и доказао безправност, али и абусрдност оваквих подухвата, као циљну и вољну повреду уставно-правним системом загарнтованих основних начела и права.

Предност у овоме смислу имају по уставу и закону у свим могућим уставно – правним системима током целог овог времена трајања процеса, лична основна и неотуђива грађанска права и очување личног достојанства, како мене лично, тако и у посебном смислу чланова моје породице у егзистенцијалном основном занчењу, својих стварних живота и деловања у свим условима кроз које су прошли.

Молио бих Вас у уставно – правном својству високе функције коју заступате и носите, сходно овлашћењима које по уставу, закону и функцији имате, као и остале чланове Савета за националну безбедност да ове уставно – правне обавезе и чињенице уважите. Било каква тајност са овим целокупним процесом у вишедеценијском трајању, а са последицама онемогућавања чињеничног правног стања нема никакву уставно – правну основу, представља циљно и безправно угрожавање целог комплекса гарантованих грађанских права и зато је након моје спознаје она изричито забрањена. Последице су предмет утврђивања материјално – правног поравнања.

У истом смислу је тражење или стварање везе на међународном нивоу са овим целим процесом у вези безпредметно и без основа, чак шта више још један израз заблуде настале деценијама уназад, али и наставак из једне конструкције у вези наводне потребе заштите неугрожених дама из „превентивних“ разлога циљне дискриминације у трајању. Посебно у том смислу би сваки захтев или прихватање помоћи и налога надлежених служби С.Р. Немачке постао безпредметан, јер са једне стране не постоји и никада није постојала никаква опасност, како ми је то против бољег знања више особа конструисано у тужби која се спомиње и дата је на увид надлежним органима Републике Србије. Са друге правне, још утемељеније правне основе је изостанак поштовања уставно – правних обавеза сваког процеса у смислу на пример одбране и давања исказа по конкретним правним питањима (право одбране и право правног или судијског саслушања) уз остале пратеће форме формално – правног диктирања процеса, а ради одржавања заблуде или из веровања у заблуде, апсурдни облик даљње компликације овог процеса у целини свих описаних основних услова настанка и трајања. И у овоме смислу је моје питање и захтев оправдан и представља обзиром на намере, мотиве и позадину правно утемељено питање даљњег поштовања или непоштовања укупних, обостраних, уставом и законима загарантованих свих обавеза и права. И о овоме проблему стварања и затварања цикличног процеса у вези целине овог случаја (ближе у правном значењу у прилозима), као и сваког његовог дела и злоупотерба сам укратко описао реално правно стање ствари.

Мере против мене које су увеле посебно укидање важних егзистенцијалних грађанских права и слобода, нису никада имали своју чињеничну и уставно правну и законску утемељеност, али јесу битно и циљно обезбедили укидање основних грађанских и уставних права од тренутка подношења захтева кроз низ заблуда које је Господин Радислав свесно и вољно користио уз помоћ и заштиту или рачунајући на заштиту инститиционалних делова посебних делова система у формално – правном смислу знања постојања заблуде – заблуда. Овде наступа његова лична грађанска кривично правна одговорност у погледу циљног и вољног стварања услова или директне личне претње мојом ликвидацијом. Ово и јесте предмет више пута поновљене кривичне пријаве, због његове личне злоупотребе елементраног постојања ове породице, без њеног знања и без њене воље у целини уз сталну заштиту установљења криминалне позадине њега лично, без права утврђивања елементарне истине и одбране од напада на лично достојанство људи, насталих већ злоупотребом њиховог елементарног достојанства. (Зато госпођа Илинка, тадашња супруга господина Радислава Баукова у једном памфлету који је образац ширења разних лажи и конструкција пише, да сам ја изрод моје породице, јер она као и низ других лица и експерата која није ни чула ни видела Барабару Кос или Фердинанда Коса итд. жели бити њихов опуномоћени потпарол.)

Други део правно отворених питања јесте питање тренутно постојеће тајности и њене потпуне неоправданости, обзиром на услове и разлоге њеног настанка кроз претходну трајну злоупотребу исте кроз различите институционалне конструкције. Питање веза или конаткта са овим је зато оправдано са циљем одбране елементраног основа егзистенције и елементарног људског достојанства породице која је у овом стварању цикличних кругова заблуда и обструкције уставно – правних основа поново злоупотребљена.

Имам права на увид у сва акта и лично сазнање о сваком облику везе који је са овим целим процесом настала, јер та позадину у континуитету угрожава и ствара основу дискриминације основних личних грађанских права у непроменљивом крајњем исходу свог целовитог развоја. Свака тајност са овим у вези, било када и било где нема никакву правну основу.

Зато је питање од посебног јавног значаја у свим сердинама, у сваком времену и на сваком месту трајања ове конструкције. Свака даљња тајност или утицај на истражни процес или оправдане кривичне пријаве је против општег јавног интереса на основу одбране и заштите уставно – правног поредка.

Питања су оправдана, као и моја воља за забраном употребе ове конструкције потпуно правно утемељена.

Због сложености целог случаја и респекта према заблудама насталим у њеном вишедеценијском трајању прихватам и сваки облик егзекутивно и правно важећег поравнања, вансудског поравнања са свим странама у овом процесу. У том случају бих морао по својим правима и на основу све реалности личног и породичног живота бити чинилац, а не објект споразумевања или било каквог даљњег договарања. Замилио бих да сходно познатом и утврђеном реалном стању ствари у домену овлашћења заштите уставно – правних принципа везаних за овај случај допринесете давању потпуног и конкретног одговора на ова питања. Како немам две тајне и две истине, замолићу и надлежне институције у С.Р. Немачкој да учине свој допринос завршетку ове у многим њеним деловима тешке, али стоички издржане личне и породичне драме у вишедеценијском трајању, упркос свих разлика у свим посебним историјским условима настајања овог процеса у целини, као и овде укратко изнетом делу последица насталих конструкцијом заштите, тајности и подршке једне криминалне каријере.

Закључио бих одговором на једно питање, које се у једном из низа делова процеса у целини овог процеса поставило, без знања о целој позадини која је овде у условима изјаве под заклетвом поновљена. Једна службена, особа у службеној позицији, са делом знања (део службене тајности) поставила ми је питање у условима потпуног мира и сигурности у уобичајеној, егзекутивној процердури везаног за сам део процеса по конкретним питањима за сам управно – административни однос, моје опредљености. У смислу да бих требао да се определим, изречено као добар савет и не у злој намери.

На питање нисам одговорио из више разлога елементране учтивости. Ипак, моја припадност је одређена придржавањем и поштовањем уставних, законских и стварних морално етичких начела, то не значи прихватање у целини услова целог процеса и услова његовог настанка, прихватање тренутног стања као свршеног чина. Али, независно од тога иста та упитна припадност је одредила животе у свом начину егзистенције моје породице у целини на чије постојање полажем сва грађанска и морална права и чијих сам основних принципа дужан да се у свакој средини и у свим условима строго придржавам. У рефлексији свих уставно-правних обавеза, не тражим и не очекујем ништа више, него у том смислу на основу изнетих описа, али и правних услова и обавеза датих критичних делова процеса, исти и равноправни грађански положај тј. његово успостављање уз прихватање разлога правне обавезе његовог успостављања на основу његовог реалног изузећа. Зато је установљење пуне истине важно и неопходно у смислу одбране личне егзистенције, али и уставно-правних основа те егзистенције, не кроз злоупотребу и призму интереса наводне заштите извесних лица којима је повреда те истине о личној егзистенцији понуђена као средство за напад на исту ту недељиву личну егзистенцију која се осликава у пуном значењу правне дефиниције достојанства човека, на сваком месту и у сваком времену његовог трајања. У том смислу је моја припадност пре свега одређена и овде се неће ништа променити ни у будућности. Мој отац је у нашем последњем виђењу пред његову скору смрт рекао: „Ја сам се увек придржавао закона и правила.“ Обзиром на сва искуства мога оца, поштедео сам га пуне истине о начину придржавања закона и правила оних, који су се без његовог знања и без његове воље у име таквог императивног начина живота лажно представљали као његови најужи рођаци скривајући своју патолошку мржњу према његовој елементраној егзистенцији и свим искуствима. Мој отац није мрзео сигурно Немце, али је имао јасан став према сопственим искуствима, а то су дозволићете непремостиве и неспојиве разлике у личном трајању.

Моје обраћање је у смислу општег значења уставно-правне позиције Председника Републике Вама лично у овоме тренутку, али и изјава под заклетвом са универзалним временским значењем кроз све време трајања овог процеса и у будућности, као и прошлости на било ком месту и у било ком времену. Материјални докази за моје изјаве под заклетвом постоје.

Захваљујем се на пажњи уз искрене жеље за успешни рад на добробити целокупних државних и националних интереса грађанки и грађана Србије и Српског Народа у целини, размишљајући и делећи услове и тежину свих услова, посебно у већ познатим, општим и појединачним изазовима и тешкоћама времена.
Виктор Кос

Председник Р. Србије обавештење о противзаконитости одржавања тајности 7. октобар 2013   Leave a comment

Von: Viktor Koß (maliperica_91@live.com)
Gesendet: Montag, 7. Oktober 2013 14:55:38
An: представке грађана председник РС (predstavkegradjana@predsednik.rs); press@predsednik.rs (press@predsednik.rs)

Председник Републике Србије – предмет испитивање државних и службених тајни судским путем

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Андрићев венац 1
11000 Београд Србија

Кабинет председника Републике

Генерални секретаријат председника републике

Предмет – понављање електронске поште од 19 септ. 2013 у вези прве поштом препоручено послате поште од 10.05.2011 г. У петак 04.окт. 2013 сам у телефонском разговору сазнао да се елктронска пошта не налази у архиви секретаријата председника републике. Из истих разлога, а обзиром на трајање и обим као и последице из основног правног проблема молим још једном за разумевање понављања основног питања у свом правном пуном значењу као и реалним последицама по реални правни статус и третман.

Са поштовањем,

Виктор Кос

Зрењанин
Руже Шулам 49/16

У Зрењанину 07. окт. 2013 г.

From: maliperica_91@live.com
To: predstavkegradjana@predsednik.rs; press@predsednik.rs
Subject: Председник Републике Србије – предмет испитивање државних и службених тајни судским путем
Date: Thu, 19 Sep 2013 00:20:29 +0100

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Андрићев венац 1
11000 Београд Србија

Кабинет председника Републике

Генерални секретаријат председника Републике

У Зрењанину дана 10. маја 2011

Електронску пошту послао:

Виктор Кос

Руже Шулман 49/16
23000 Зрењанин

Тел: 023 523 954

Лични подаци:

Лична карта бр: 315648/Зренјанин
Лични број: 2507957850035

Кабинету председника републике

Правној служби председника

Поштовани господине председниче Републике Србије,

Дозволите ми да покушам још једном, да скренем пажњу на један веома сложен проблем који се уз све уважавајуће разлике у времену свог трајања под условима посебних тајности и њихове примене директно одражава на стање сталне тешке личне дискриминације у трајању, да би тако као цела конструкција у земљи (СФРЈ до данас) као и у иностранству био препознат као посебан вид повреде права на лични и породични идентитет и обзиром на злоупотребу ових чињеница као основа под условом тајности наставка реалне тешке дискриминације. Обим случаја захтева и са етичке и правне основе посматрања – вредновања више простора (материјални-правни докази су расположиви), али овим путем још једном скрећем пажњу на неодрживост постојећег стања, односно моју вољу да и под условима тешких последица целе конструкције по елементарну личну егзистенцију и сигурност, као и са тим у вези сигурност више лица учиним све правно дозвољене кораке за прекид оваквог незаконитог стања.

Правна основа дописа:

На основу члана 56 устава Републике Србије (право на петицију односно предлог грађанина у конкретном случају) подсећање на експлицитну обавезу поштовања уставно-правних обавеза и обавеза из усвојених међународних повеља и потписаних међународнох аката забране дискриминације, забране прикривања вршења или извршених кривичних дела, забране злоупотребе података о личности и породичној стварној слици, забране злоупотребе права итд., чија је правна основа у давању тајности на исте и са тим у вези обавезе укидања свих државних и службених тајности препознатих како је описано у опису петиције Председнику Републике Србије од 10.05.2011 године и осталим документима. Забрана и укидање тајности је основа за фер поступак утврђивања обавезног реалног и правног чињеничног стања злоупотребе података о личности, откривање конструкције препознате контраобавештајне легенде конкретног лица у иностранству и земљи (СФРЈ до данас), као и тренутни престанак оперција из ових услова злоупотребе и даљњих одржавања заблуда из услова тајности и тајних операција, као трајни услов вишедеценијске дискриминације и тиме обезбеђивање неопходних потребних услова за утврђивање потпуне и обавезне истине по Уставу и законским обавезама Републике Србије, по уставним и законским обавезама СРН, по међународним обавезујућим актима вођења једног фер поступка и третмана од извршних и судских власти у вези забране дискриминације. (ближе о правним основама у допису Председнику Републике Србије као председника савета за националну безбедност у критичном периоду као и секретару истог савета за националну безбедност).

Основни предмет дописа – укдање и забрана свих тајности које су препознате у рефлексији мог третмана и третмана породице од бар седамдесетих година, а у вези злоупотребе чињеница о животу уже породице кроз стварање и одржавање контраобавештајне легенде именованог лица (Радислава Баукова – „Лација“ из Смедерев) даљњи подаци се садрже у прилозима) у иностранству и земљи (СРФЈ до данас ). Правни основ позивања на тајност података других међународних организација и служби, страних земаља је супротно уставно-законским основама истих земаља, супротно је уставу и законима Републике Србије, супротно је обавезама из међународног права и међународних законских аката и повеља са законским дејством, и тиме представља циљно основу и наставак личне најтеже дискриминације у трајању из противправне основе постојања, давања и одржавања тајности у иностранству и земљи деценијама уназад, да би тако и позадина и постојање ове тешке злоупотребе била препозната са моје стране. Обзиром на препознату и установљену тајност, њено дејство као притивуставне и противзаконске основе личне трајне дискриминације у земљи (СФРЈ до данас, а у вези свих предуслова, стварних породичних реалности од пре 1940 године које су злоупотребљене и имплементиране од стране различитих делова тајних политичких полиција, различитих земаља у констркцији лажног идентитета конкретног лица од бар почетка седамдесетих година прошлог века до данас), она је при даљњем институционалном ћутању и забрани извођења било којег доказног обавезног поступка предмет правног спора и утврђивања степен повреде загарантованих низа основних грађанских и људских права. Одштетни захтев сходно целокупној неповратној штети учињени мени лично и породици из ове конструкције је одређен том истом штетом у бар троцифреном милионском износу према институцијама, лицима и земљама носиоцима заштите ове контраобавештајне афере и скандала.

Основа моје трајне дискриминације лежи у злоупотреби стварне чињеничне основе елементране егзистенције, чињења и нечињења како личног тако и оштећених преминулих чланова породице, да би кроз постојање целе операције давања и употребе легенде са лажним – измењеним породичним везама, њене заштите и употребе кроз низ напада на лична загарнтована основна грађанска права укључујући и основну сигурност и живот била препозната како је то описано у прилозима.

Изричита напомена, посебно у вези сарадње надлежних институција на међународном нивоу под условом строге тајности и институционалног ћутања у трајању

Лично никада нисам имао, нити имам било какве везе са било чијим институционалним или неким другим обликом било каквог деловања које би имало било какав облик веза са тајним службама нити у земљи (СФРЈ до данас), нити у иностранству. Ради се о ултимативном односу према целини проблематике који почива једном на личним вредносним принципима стварања односа у једном демократском, слободном грађанском друштву, као и личном односу поштовања према непосредној, било чијиј социјалној и приватној средини и сфери живота. Са друге стране ради се и о ултимативном рационалном односу у погледу одбране од евнетуалних сумњи у овоме смислу са било чије стране. Кроз стварање и откривање целе операције стварања и заштите легенде конкретног лица, је апсолутни приоритет, апсолутне институционалне тајне трајне највише заштите у иностранству (у међувремену препознат у земљи по члану 19 Закона о основама уређења служби безбедности Републике Србије, тајност података заштите идентитета бивших садрадника службе, тајност бивших сарадника са привидним идентитетом, посебних операција у непрекинутом трајању или у току, тајност размене података са страним службама, организацијама и државама итд ) довео до апсурда негације права на лични идентитет и његову строго тајну трајну злоупотребу и кривотворење са циљним и вољним изазивањем угрожавања елементарно замисливе егзистенције у свим рефлексијама разумевања непосредности живота. Ради се даље о, фалсификовању познатог чињења и нечињења кроз сталне нападе на елементрану егзистенцијалну основу живота уз забрану било каквог обавезног доказног поступка, да би тако у рефлексији понашања, изјава и препознатог противзаконског, дејством система тајности заштићеног положаја конкретних лица, ова цела конструкција била препозната. Тако је и цела операција кроз трајну и општу примену забарне доказног поступка пред органима судске и извршне власти препозната и потврђена у међувремену.

Нисам кажњаван, против мене су вођени различити процеси са конструисаним или измишљеним основама оптужбе у иностранству, али без дозвољавања доказног поступка односно елементране одбране кроз реалну забрану исказа пред судом, па је у том смислу такође препозната основа повратне дискриминације, али и њена правна основа у погледу приоритета заштите конкретних лица као контраобавештајних, строго заштићених сарадника и пријављених лица односно конкретно именованог Радислава Баукова – „Лација“ као вишеструког, строго заштићеног хаос агента деценијама уназад.

Конкретни разлог обраћања Председнику републике у својству председника Савета за националну безбедност од 10.05.2011 г.

Од 2009 г. априла месеца године у вези подношења кривичне пријаве против лица, како је то назначено у приложеним дописима, примећено је апсолутно институционално ћутање и потпуно избегавање помињања основа кривичне пријаве, односно основног правног предмета и питања разјашњења последица из стварања и одржавања легенде са измењеним – привидним идентитетом конкретног лица. Априла 2009 године је конкретно лице признало суштину преваре и запретило мојом ликвидацијом. У међувремену се поврдило да ужива и заштиту на основу члана 19 Закона о о основама уређења служби безбедности Републике Србије, односно да цела операција је под ознаком строге тајности, као и сви контакти са тим у вези и након њеног откривања као основа оштећења битних грађанских и основних људских права у бићу свог значења. Све ово је строго супротно уставним обавезама, законским обавезама из члана 3 Закона о тајности података, као и реалним чињеницама живота која спадају у основна грађанска права, односно забрану повреде истих. Управо се ова повреда врши све време без обзира на знање или намере носилаца одлучивања, а у погледу целокупне позадине целе операције и њених циљева и намене. Изричито скрећем у овоме смислу пажњу на интензитет и дуготрајност целог процеса, а посебно у вези позадине породичне егзистенције као основе повратног укидања основних грађанских права и напада на елементарну егзистенцију у трајању, без уласка у вредновање стварних циљева, метода и начина њиховог остваривања. Трајни утицај деценијама уназад јесте реална најтежа лична дискриминација која је као таква строго противправна у свакој припадајућој средини не сме и не може бити доведена у везу са мном и подицом као објективне обезправљене жртве из чије је судбине и сачињена цела операција и контраобавештајна легенда конкретног лица.

Од 29.06.2010 године и покушаја утврђивања одлуке надлежног контролног одбора парламента СРН Бундестага у вези начина вођења процеса против мене, без дозвољавања било каквог доказног поступка, а у вези измишљених и конструисаних свих тачака прекршајног поступка са елементима евентуалне осуде по кривичном закону за најтежа кривична дела (Штрафбефехл – даље у прилозима назначено), као и у континуитету на овај процес који је обустављен без извођења доказа, отварање новог процеса ради потребе наводног збрињавања и старатељства кроз реално укидање правне личности, даље стационирања – затварања у затворену психијатријску клинику без права на утврђивање чињеница кроз поновну забрану доказног поступка, и мог обраћања конзуларном представништву у Београду (29.06.2010) до 19.07.2010 године и покретања понављања кривичне пријаве и постављања питања у вези сарадње између институциналних државних надлежних тела на међународном нивоу са тим у вези, примећен је и доказима се да потврдити процес даљњег уништавања личне имовине, других докумената, улазак у социјалну средину који је као наставак уласка у приватну сферу живота забележен и документован у СРН, али је очигледно био пренешен у Републику Србију и као такво регистровано. Одређене мере провера и праћења, употребе информаната и осталих покушаја узимања утицаја и у Републици Србији на начин сличан као у СРН, улазак у приватну и социјалну сферу живота је такође еводентиран у Републици Србији. Иначе је овакав третман уочен практично све време ретроактивно у СРН од почетка девдесетих година, да би се почетак таквог узимања утицаја на социјалну и приватну сферу живота лоцирао још од бар почетка седамдесетих година на породицу у целини (СФРЈ), што је и доведено у везу са настанком операције конструисања и давања лажног идентитета у СРН и целе операције од бар почетка седамдесетих уз заштиту врха СДБа тог времена. Не улазећи у конкретне описе, из анализе догађаја, а у вези препознатог посебног статуса конкретног хаос агента, тражио сам увид у лични досије, али ми је из законских услова тај увид онемогућен. Заправо није ни потребан, јер је у вези начина одбране целе операције установљено мешање у приватни и породични живот од бар почетка седамдесетих година. Напомињем без знања и без воље, и са очигледним пресецањем у вези садржаја и разлога таквог третмана.

Од 19.07.2010 године (обнављање кривичне пријаве и постављање питања о сарадњи са тим у вези) до 17/18. 01. 2011 године је текао процес у МУПу – Дирекцији полиције УКП коме је додељена тајност поступку, да би 17.01.2011 године установио телефонским путем да се предмет уопште не налази у обради МУПа Дирекције полиције, нити се налази у архиви МУПа. Ово је веома важан детаљ.

Поново покрећем кривичну пријаву 18.01.2011 г., и даљи след догађаја и начин одлучивања је дат у приложеним дописима. Начин одлучивања је заштита тајности у целини, заштита на све контакте на међународном нивоу од бар почетка седамдсетих година са тим у вези до данас, све наводне потребе провере превенције као основе мешања у приватну и социјалну сферу живота уз употребу именованих лица, избегавање разматрања основа целе проблематике кроз игнорисање и институционално ћутање у погледу саме злоупотребе и посебно последица из исте. Овакав укупни третман, као и третман у појединачним процесима одлучивања је строго противазконит и противуставан, супротан међународним обевзама и део је трајног процеса начина узимања утицаја или директног мешања у интимни, приватни и социјални заштићени простор – сферу живота деценијама уназад. Зато и скрећем пажњу на перфидност саме конструкције, јер злоупотребљава већ злоупотребљену животну реалност породице из чије је стварне судбине и надовезујући се на њу направљена цела операција и хаос-агент са измењеним идентитетом, да би била препозната кроз реално укидање гражанскох права тј. њиховог оштећења у бићу свог значења у дугом временском периоду без обзира на чињење и нечињење.

Предмет стиже до Основног јавног тужилаштва у Зрењанину без да ме је исто обавестило или покушало успоставити контакт, које ради по предпостављеној тајности на цео случај, јер одбија прихватање доказа и доказног поступка. Даљњи докази предати у вези конкретних питања се не налазе у документима предатим тужилаштву односно у предмету које је књижило тужилаштво. (У селдећој електронској пошти биће послат и цео ток процеса пред Основним јавним тужилаштвом јер постоји чињенично стање неизвршавања истражних радњи из обавезе чувања тајности која је и сама предмет целокупног правног спора као трајна основа најтеже дискриминације у трајању.) Поступак код МУПа Дирекције полиције, УКП (проглашавање тајности и изуимање из обарде и архива МУПа), касније од 18.01.2011 предаја Одељењу кривичне полиције у Зрењанину и даље Основном јавном тужилаштву у Зрењанину је указао као и у иностранству на посебно драстичну повреду елементраног поштовања једнакости пред законом услед дејства тајности и давања инструкција са тим у вези, које немају апсолутно никакве везе са стварним чињеницама и реалним чињењем и нечињењем. Понавља се исти уочени и примећени метод одлучивања који се показао као трајни облик одлучивања или узимања итицаја кроз све време деценијама уназад, уважавајући све разлике и све промене током времена. Сам метод у начину одлучивања и тиме реално дејство на грађански положај и права са тим у вези је међутим обесмислио у потпуности чињење и нечињење, стварне чињенице од неотуђивог значаја. Овде се стичу елементи повреде члана 17 Евр. конвенције о основним слободама и правима, а у погледу непоштовања члана 6 исте конвенције, права на правичан третман.

Кривично пијављено лице као сарадник или штићеник делова тајних политичких полиција у иностранству и земљи, са измењеним делом идентитета у погледу стварних родбинских односа, је био реално заштићен у вршењу кривичних дела, поред осталог начином одлучивања и према породици из чије је стварне егзистенције злоупотребом података начињена цела операција деценијама уназад, да би као таква на крају била препозната као основа трајне повратне личне дискриминације и кроз услов тајности био искључен сваки доказни поступак. Апсолутно институционално ћутање у вези обавезе утврђивања чињеница, поред осталог кривичним законом инкримисаних тешких и најтежих кривичних дела је противно члану 3 Закона о тајности података заштићено, а конкретно ја сносим одговорност за такву консталцију односа кроз стална измишљања или конструкције дела, чињења и нечињења, трајног мобинга измишљеним садржајима уз сталне нападе на егзистенцијалну основу и основну имовину, до напада на сам живот. (сви битни детаљи и докази су или предочени или ће бити дати на увид у наставку процеса утврђивања обавезне истине.)

Ради обезбеђивања правичности и правности у поступку, а обзиром да се ради о вршењу и прикривању кривичних дела супротно члану 3 Закона о тајности података и одржавања легенде кроз лажни идентитет непостојеће везе и целог односа пријављених лица према мени и породици у целини, а знајући како је и потврђено из МУПа УКП 09.11.2010 г. да је дата – продужена поновна тајност кроз нечији имунитет – („неко је дао свој имунитет на целу ствар“ – информација између 19.07.2010 и 17.01.2011) обраћам се Председнику савета за националну безбедност односно Председнику републике у том својству и секретару истог, са молбом уважавања моје недвосмислене воље одбране права на истину ( обавеза из закона о управном поступку и обавеза из Закона о тајности података у вези низа загарнтованих уставом и законом основних грађанских права) да препознате и утврђене тајности у иностранству и земљи, сарадња означена тајношћу у том смислу од бар седамдесетих година до данас, губе своје правно дејство из разлога давања на увид јавности по закону о тајности података, али много важније због њихове трајне тешке дискриминаторске основе у трајању, прикривању вршења кривичних дела, што је супротно уставно законским основама и реалним чињеницама живота и предмет је правног спора.

Не постоји никаква реакција нити одговор од стране надлежних служби Председника или секретара, као и осталих институција и служби све до данас. Сазнајем једино да је након избора новог председника део архиве претходног председника републике изнешен из опште архиве Председника Републике Србије, односно да моја обраћања не постоје у архиви. Обнављам 19 и 20 јуна 2012 године електронску пошту, али без успеха. Изричито скрећем пажњу на период од више деценија дејства целе операције, на узимање утицаја и крајње негативне последице по елементарно замисливу личну правну сигурност, егзистенцију у целини, између осталог кроз настале заблуде из начина функционисања тајности, али и личног вољног утицаја, чињења конкретних лица са знањем позадине у погледу одржавања таквог стања, њихове изјаве са тендециозним изменама садржаја, пљачке и давање лажних исказа као институционално заштићених лица у иностранству и земљи бар последње више од две односно четири деценије. Тиме искључујем злу намеру било ког носиоца било какве службене и институционалне одлуке у иностранству и земљи, без обзира на тешке личне последице, већ скрећем пажњу на неодрживост, противуставност и противзаконитост одржавања или продужења оваквог односа кроз давање било какве тајности, јер је она као основ дискриминације и забране било ког доказног поступка до практично потпуног укидања грађанских основних права као таква и препозната.

Циљ јесте успостављање предуслова за један фер процес утврђивања чињеничног стања и тиме одклањање последица сталне тешке дискриминације у трајању

Занчи да је разлог обраћања председнику републике од 10.05.2011 г., био у омогућавању правних услова за један фер истражни поступак утврђивања свих битних, могућих чињеница у погледу кривичне пријаве и неоснованости сарадње било када, и било где из разлога заблуда или обавезе одржавања тајности у иностранству и земљи, а у вези посебног положаја конкретног заштићеног сарадника више институционалних нетранспарентних делова система – тајних политичких полиција у земљи и иностранству. Са тим у вези изричито скрећем пажњу да се при размени наводно тајних података између мађенародних организација и осталих страних података ради о конструкцијама и измењеним чињеницама из услова саме операције, изјава различитих диушника или сарадника са потпуно произвољним пројекцијама и личним интересима, често потпуно супротстављених гледишта и вредносних система.

Позивајући се на овај допис елктронском поштом, послаћу у следећем допису ток одлучивања институционалних носилаца одлуке из којих произилази да је очување тајности и међународне сарадње са овим случајем у вези добио противуставни и противазконски третман са реалном последицом трајног укидања или оштећења личних и породичних права, која су иначе загарантована као приоритетна, али из опште познатих услова порцеса била потпуно укинута од 1941 односно касније 1945 године. И овде напомена да су стварне чињенице, стварно чињење и нечињење као и укупни начин живота, однос са социјалном средином очевих родитеља и породице потпуно злоупотребљени у конструкцији ове целе операције са конкретним лицем и његовим измњеним идентитетом, искључиво из разлога који су управо у потпуној супротности стварном животу и вредностима породице у целини кроз све време њеног трајања.

Абсурд целе ове операције кроз све време је у чињеници да контраобавештајни хаос – агент као заштићени срадник у иностранству и земљи деценијама уназад из те позиције манипулише, пљачка и износи неистине од битног значаја са лажним идентитетом порекла, између осталог према породици, односно мени лично из такве исте позиције, али искључиво ради остваривања личне користи на строго противзаконски начин, али уз реалну заштиту и са знањем о псоебном положају у вршењу кривичних дела под таквим условима. Из овог услова начина одржавања и заштита тајности деценијама уназад настаје без мог знања и воље, противно личном чињењу и нечињењу, у потпуној супротности са личним вредносним принципима и категоријама, трајни процес личне дискриминације, да би тако и целина позадине ове конструкције била препозната.

Више у следећој дупуни ове поште као подсећање на садржај упућен Председнику републике од 10.05.2011 године. Надлежни немачки органи су делимично обавештени о основном препознатом статусу и процесу и биће исто учињено у наредном периоду, одговор је исти, апсолутна институционална ћутња.

1. Пратеће писмо Секретаријату кабинета председника Р.С. 10.05.2011
2. Писмо Председнику РС од 10.05.2011 г.
3. Прилози – размена поште са Бироом за информације од јавног значаја кабинета министра МУПа 19.07.2010 – 28.04.2011.) – Обавештење БИА и питање у вези увида у досије.
4. Допис МУПа РС – Кабинет министра – Бироа за информације од јавног значаја од 16.02.2011
5. Допис МУПа РС – Кабинет министра – Бироа за информације од јавног значаја од 01.04.2011
6. Допис МУПа РС – Кабинет министра – Бироа за информације од јавног значаја од 15.04.2011
7. Допис Вишег јавног тужилаштва Зрењанин од 27.04. 2011 године на моје питање у вези пријема кривичне пријаве у обарду тужилаштва од 21.04.2011, како је то наведено у допису МУПа РС Кабинета министра од 16.02.2011 г.

*Напомена Основно јавно тужилаштво Зрењанин није одговорило на моје питање о пријему кривичне пријаве, нити је са мном ступило у било какав контакт.

Тек на моје писмено инсистирање у вези информације о пријему кривичне пријаве, сазнајем после безуспешног личног упита 27.04.2011 да се предмет – кривична пријава налази у Основном јавном тужилаштву Зрењанин.

8. и 9. Чланак који је 2002 године отворио низ питања у погледу статуса Радислава Баукова, контраобавештајног хаос агента са сложеном високом институционалном заштитом у вршењу кривичних дела у СРН, а који се спомиње у прилозима.

10. Писмо адвокатске канцеларије Голић, Бауков Радиславу од 1 Нов. 2010. које је дато 16.02.2011 УП-Зрењанин као прилог.

11 и 12. Моја изјава УП-Зрењанин дата 21.01.2011, која је обзиром на начин вођења саслушања допуњена дописом од 16.02,2011.

Остатак докумената и доказа који је већ био предат надлежним органима се није нашао у доказима уз кривичну пријаву које је књижило основно јавно тужилаштво, али о томе у другом допису електронској пошти која ће следити.

Надлежне институције СРН, као и дипломатска представништва ће бито обавештена о правном спору, као и његовој основи, разлозима и узроцима недељиво и на исти начин под изјавом под заклетвом и са довољним доказима и документима.

Правни спор се састоји поред правне основе више пута поновљене и објашњене у дописима које стоје на располагању, као и свим ранијим изјавама датим под заклетвом у земљи и иностранству, у злоупотреби стварног идентитета и позантих података о породици, њеном животу, чињењу и нечињењу очевих родитеља у конструкцији легенде са лажним привидним идентитетом Радислава Баукова – „Лација“ деценијама уназад и његовом посебно заштићеном положају у СРН у улози – употреби као вишеструког хаос-агента у вршењу кривичних дела и тешких кривичних дела уз реално знање, али под институционалном заштитом кроз забрану извођења доказног поступка.

Оваква тајност и положај је могућ само под условима окупационог законодавства СРН од стране сила победница у заштити посебних операција тј. лица у њима, односно од 1968 године по ткзв. Г-10 закону.

Изричито скрећем пажњу на још једну чињеницу,

Радислав Бауков ужива и заштиту у повратном смислу од брха СДБа, конкретно првог шефа тајне политичке полиције УДБЕ – СДБа СФРЈ, Станета Доланца. Овим је у хеуристичком смислу историјских чињеница, а обзиром на специјални статус вишеструко заштићеног сарадника делова система без икакве реалне судске, парламентарне и контроле извршних власти објашњен и начин вођења целог поступка у вези конкретних навода у кривичној пријави.

Са мном лично, и то одговорно понављам под изјавом под заклетвом недељиво у свим перспективама могуће оцене и вредновања све ово нема апсолутно ничег заједничког и исто са сигурношћу тврдим за оштећене чланове породице, који су циљно злоупотребљени у нади да ова коснтрукција не може бити откривена, а постала је повратно условом и разлогом мог реалног претварања у затворени објект тајности, искључиво из стварних егзистенцијалних чињеница и ово је најтежи могући облик трајне дискриминације.

У другој пошти ће бити дат приказ наставка примене истог начина рада Јавног тужиоца у Зрењанину, Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину, Апелационог тужилаштва у Новом Саду, Поверника за информације од јавног значаја, који су сви под условом примене тајности избегавање утврђивање обавезних чињеница у погледу трајне дискриминације у вези конструкције, примене и заштите легенде Радислава Баукова „Лација“.

Ово је било уједно подсећање на пошту Председнику Републике Србије и секретару Савета за анционалну безбедност и координацију рада тајних служби од 10.05.2011 г. Уједно се скреће пажња на забрану тајности, забрану заштите лажног идентитета у вршењу кривичних дела под институционалном заштитом и забрану давања тајности из основа наводне потребе међународне сарадње, јер су све те тајности деценијама уназад до данас недодирљиви правни основ најгрубље дискриминације у трајању.

Са поштовањем

Виктор Кос

У Зрењанину 19. септ. 2013 г.

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: