Архива за ознаку ‘БИА

Прислушкивање БИА – Како и колико?   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-gc

.

erde-007

Цензурисани коментар 13.05.2015   19:32:

БИА не познаје законе!

Када се тврди:

 @ Панић: On je, međutim naveo da u Zakonu o BIA postoji izričita odredba da svi podaci u vezi s primenom posebnih mera, predstavljaju tajne podatke, i da je jedino opozivom tajnosti ili brisanjem tog člana zakona moguće tako nešto promeniti.

Могуће је променити. Моје име је дато у наслову, према мени теку више од 40 година мере, поред осталог и у земљи и иностранству из разлога једностране, под строгом тајности противправне злоупотребе података о
породици, која је једностраном институционално заштићеном операцијом размене тајних података са иностранством правни услов сталног праћења, манипуација подацима и чињеницама и преко мера стални  улазак у заштићене сфере приватне и социјалне организације уређења живота.

Објављивањем података на основу закона, члан 3 закона о тајности података (забрана тајности ради прикривања кривичних дела и злоупотребе службе и службеног положаја), чланова 316 тачка 6 и 369 тачка 5 кривичног законика Р.С, забрана повреде права и забрана дискриминације, забрана наношења штете општем јавном интересу итд…

тајности престају из разлога своје противазконитости у трајању, поред осталог као правни услов тешке дискриминације у тајању .

Тајност престаје објављивањем, а објављују се тајности које трају деценијама из услова своје строге противзаконитости у трајању (криминалне енргије) и кроз тајности вршење противправног – кривичног дела заштите извршених кривичних дела под тајношћу.

Панић или ово не зна, или као његове колеге из остлаих служби, и његови предходници, мисли да ови чланови немају никакво дејство. Имају и  доказаће се да морају имати и дејство и примену – уважавање, а да је контрола рада не служби само, већ злоупотребе служби, непостојеће озбиљно питање стабилности система у целини.

http://wp.me/p3pD8b-fi


Novi magazin 05.05.2015 Београд – линк

 

Повереник наложио БИА да достави податке о броју прислушкиваних

poverenik-za-informacije-od-javnog-znacaja

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић наложио је Безбедносно-информативној агенцији (БИА) да у року од пет дана достави Иницијативи младих за људска права документа из којих се може сазнати број људи које је БИА прислушкивала у 2014. години, саопштено је данас из те организације

Решење Повереника уследило је након што је Иницијатива је изјавила жалбу Поверенику на решење БИА којим је одбијен Иницијативин захтев за том информацијом.

 

Родољуб Шабић – Повереник за информације од јавног значаја

 

 

У образложењу одлуке о одбијању захтева БИА је, између осталог, навела да би то створило могућност „да се са подацима упозна неограничен број лица, међу којима и она, која   представљају претњу безбедности Србије, јер имају аналитичка знања да из датог фонда података извуку одређене закључке, који би поуздано указали на примарне правце ангажовања БИА на заштити безбедности“.

Образложење БИА је у кључним деловима идентично образложењу којим су прошле године одбили да доставе податке из 2013. године.

„У решењу Повереника су детаљно оповргнути сви аргументи БИА, истакнуто је да Иницијатива има право да јој се тражене информације учине доступним и да БИА није пружила ваљане доказе о томе да би се саопштавањем то јест доступношћу тражених статистичких података могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом“, наводи се у саопштењу.

Повереник је при доношењу решења имао у виду да је Европски суд за људска права пресудом из јуна 2013. године утврдио да је Иницијативи прекршено право на примање информација из члана 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода одбијањем БИА да достави податке о броју прислушкиваних лица у 2005. години, и да је поступајући по тој пресуди БИА доставила тражене податке Иницијативи.

„Иницијатива из године у годину инсистира да БИА и остале безбедносне службе чине јавним статистичке податке о свом раду којим задиру у људска права грађана и грађанки. Међутим, поред бројних решења Повереника за информације од јавног значаја и пресуде Европског суда за људска права ове службе упорно одбијају да свој рад учине транспарентнијим. Иницијатива подсећа да је Војнобезбедносна агенција Министарства одбране у званичном одговору Иницијативи навела да не располаже податком о броју физичких и правних лица према којима су у 2014. години примењене посебне мере“, наводи се у саопштењу.

аутор: ВВ извор: Бетa

 

.

erde-007

БИА одбија да достави податке о броју прислушкиваних у 2014

 

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуб Шабић, наложио је Безбедносно-информативној агенцији да у року од пет дана достави Иницијативи младих за људска права документе из којих се може сазнати број прислушкиваних лица од стране БИА у 2014. години.

Решење Повереника уследило је након што је Иницијатива изјавила жалбу Поверенику на решење БИА којим је одбијен захтев за овом информацијом, саопштено је из Инцијативе младих за људска права.
У образложењу своје одлуке о одбијању захтева БИА је између осталог навела да би то створило могућност ”да се са подацима упозна неограничен број лица, међу којима и она, која представљају претњу безбедности Републике Србије, јер имају аналитичка знања да из датог фонда података извуку одређене закључке, који би поуздано указали на примарне правце ангажовања БИА на заштити безбедности Републике Србије”, стоји у саопштењу Иницијативе.
Додаје се да је образложење БИА у кључним деловима идентично образложењу којим су прошле године одбили да доставе податке из 2013. године.

 

 

У решењу Повереника су детаљно оповргнути сви аргументи БИА, истакнуто је да Иницијатива има право да јој се тражене информације учине доступним и да БИА није пружила ваљане доказе о томе да би се саопштавањем тј. доступношћу тражених статистичких података могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом, наводе из Иницијативе.

 

Додаје се и да је повереник при доношењу решења имао у виду да је Европски суд за људска права пресудом од јуна 2013. године утврдио да је Иницијативи прекршено право на примање информација из члана 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода одбијањем БИА да достави податке о броју прислушкиваних лица у 2005. години, и да је поступајући по тој пресуди БИА доставила тражене податке Иницијативи.

 

Иницијатива подсећа да из године у годину инсистира да БИА и остале безбедносне службе чине јавним статистичке податке о свом раду којим задиру у људска права грађана и грађанки. Међутим, како се наводи, поред бројних решења Повереника за информације од јавног значаја и пресуде Европског суда за људска права ове службе упорно одбијају да свој рад учине транспарентнијим.
Иницијатива подсећа да је Војнобезбедносна агенција Министарства одбране у званичном одговору Иницијативи навела да не располаже податком о броју физичких и правних лица према којима су у 2014. години примењене посебне мере.

 

Иницијатива је уверена да је доследно спровођење Устава, закона и одлука независних тела од стране свих органа у оквиру националног система безбедности, укључујући и Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, цивилне и војне службе безбедности кључно за успостављање владавине права у Србији.

 

Аутор – извор текста:

Н-1 Београд

 


.

БИА оклева да достави податке, ВБА каже да их нема

 

Повереник за информације од јавног значаја наложио је Безбедосно информативној агенцији да Инцијативи младих за људска права достави податке о броју грађана Србије које је та служба пратила или прислушкивала.

На исти захтев те невладине организације упућен Војнобезбедосној агенцији стигао је одговор да подаци не постоје. Аналитичари сматрају да је неопходно ојачати цивилну контролу службни безбедности.

БИА ће морати да каже колико се грађана Србије налази “под мерама”. Повереник за информације од јавног значаја и ове године је, као и прошле, наложио тој служби да у року од пет дана информације достави Иницијативи младих за људска права, јер статистички подаци не смеју бити тајна.

„Нисам видео никакав разлог због кога би закључио да би то угрожавало интерес службе, а видео сам да постоји много разлога да се успостави глобална контрола јавности над том врстом активности“, каже Родбољуб Шабић.

И док БИА оклева са пружањем информација, ВБА је одмах одговорила да такве податке нема.„Војнобезбедосна агенција не располаже документом у коме се налазе информације о броју физичких и правних лица за која је директор ВБА издао налог за примену посебних поступака и мера“, каже се у одговору ВБА.

 

Стојадиновић не верује у званичне податке

 

У Србији деценијама постоје сумње да се прислушкују политичари, судије, новинари. Новинар Љубодраг Стојадиновић не верује у званичлне податке по којима је БИА у 2013. години прислушкивала 45 грађана Србије. Тај број се мери хиљадама, сматра он.

Љубодраг Стојадиновић

„Мислим да те две службе ВБА и БИА имају монопол на прислушкување и да то чине у складу са својим прописима не хајући много за неке друге и да је то нешто што се заиста не може контролисати. С друге стране постоји нека врста параноје да велики број грађана сматрају да су у некој фази својих живота могли да буду предмет прислушкивања, али то су те две крајности између којих је истина. Сигурно је да је тај број много већи“, каже Стојадиновић.
Један од новијих примера илегалног прислушкивања открио је Едвард Сноуден који је обелоданио податке америчких обавештајних служби. Сличне афере низале су се и региону – Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Бугарској. Најдаље се отишло у Македонији, где опозиција тврди да се прислушкује око 20.000 грађана.

 


.

erde-007

Трипут више прислушкиваних у 2014. него у целој 2013.

 

BIA

Према подацима БИА у другом делу 2014. та агенција прислушкивала је три пута више људи него током целе 2013. Иначе, статистички подаци свих безбедносних служби о броју примењених мера за тајно прикупљање података и даље нису доступни јавности, иако закон дозвољава њихово објављивање.
Под посебним мерама прикупљања података које је спроводила Безбедносно-информативна агенција у последњих шест месеци прошле године било је 168 физичких и два правна лица.
Саветник директора БИА и овлашћено лице у Агенцији за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја Мирослав Панић казао је на округлом столу „Шта јавност има право да зна у вези с прислушкивањем“, да су те мере примењиване од 1. јула 2014. до 31. децембра 2014. године, на основу одлуке суда.

 

 

„Јавност може да зна статистичке податке (о прислушкиваним особама), али се мора помучити“, истакао је Панић наводећи да БИА ни у једном случају није повредила закон и увек поступа по решењу повереника за информације од јавног значаја.
Он је, међутим, навео да у Закону о БИА постоји изричита одредба да сви подаци у вези с применом посебних мера, представљају тајне податке, и да је једино опозивом тајности или брисањем тог члана закона могуће тако нешто променити.
Наравно да јавност може да буде упозната са статистичким подацима, али се за то мора мало и помучити, значи неко у име јавности мора да поднесе захтев.
Питање „колико се људи прислушкује“ безбедносне службе, судови и тужилаштва сматрају задирањем у државну тајну. Ипак, откривање тајни некима је дозвољено:
„Тако је министар Гашић обзнанио који је прислушни уређај војна служба набавила и сад то није угрожавање националне безбедности, али јесте када се траже статистички подаци“, казао је на трибини Предраг Петровић.
У Безбедносно информативној агенцији и тужилаштву кажу да они нису одавали информације које су се појављивале у медијима и да не знају да ли је то радио неко из Војнобезбедносне агенције, полиције или царине, пошто и они могу да прислушкују.

 

erde-007


 

 

БИА прислушкивала 168 физичких и два правна лица

Саветник директора БИА тврди да статистички подаци о примени тајних мера представљају претњу по националну безбедност

 

Јавна дискусија о проблему прислушкивања (Фото Тањуг)

.       .      .

Безбедносно-информативна агенција (БИА) је од 1. јула до 31. децембра 2014. године, по основу наредбе београдског Вишег суда и Закона о БИА прислушкивала 168 физичких и два правна лица, изјавио је Мирослав Панић, саветник директора БИА који је овлашћен за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја. Панић је напоменуо да недостају подаци о броју примењених мера на основу Закона о кривичном поступку (ЗКП). Ипак, како је оценио, реч је о веома мало прислушкиваних грађана, с обзиром на број пунолетних становника.

То су подацима који су недавно, после интервенције повереника за информације од јавног значаја достављени Иницијативи младих за људска права, јер су их они тражили.
О томе да ли јавност има право на статистичке информације о примени посебних мера за тајно прикупљање података, који би подаци требало да буду јавни, а који тајни, због чега податак о броју прислушкиваних грађана угрожава националну безбедност, говорило се јуче на панел дискусији „Шта јавност има право да зна у вези са прислушкивањем”. Скуп је организовао Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП).

 

Безбедоносно информативна афенција – БИА

Саветник директора БИА тврди да би јавности требало да буде доступно оно што је уредио постојећи правни поредак Србије. Према томе, како је рекао, јавност може да зна статистичке информације о примени посебних мера и поступака за тајно прикупљање података по Закону о БИА и ЗКП-у, али се „за то мора помучити”. Према закону о БИА, како је нагласио Панић, ови подаци су тајни и могу да буду објављени само када неко у име јавности поднесе захтев за то.
У пракси сценарио по којем БИА јавности даје податке о примени посебних мера је следећи: прво се упућује захтев БИА за добијање податка о броју прислушкиваних грађана, што ова служба одбије да достави са образложењем да он може да угрози националну безбедност. Затим, тражилац информације подноси жалбу поверенику, који налаже БИА да објави податак, након чега се то и догоди.
Упитан због чега БИА то не уради одмах, Панић је одговорио да је према закону ове безбедносне службе реч о тајном податку.
„Законом би морало да се пропише да је БИА у обавези да сваке године проактивно објављује овај податак. Такође, када БИА поднесе извештај Одбору за контролу рада служби безбедности и влади, што ради два пута годишње, ти органи могу да одлуче да информишу јавност о неким подацима из тог извештаја”, каже Панић.
Панић сматра и да су решења повереника за информације од јавног значаја да БИА објави статистички податак о броју прислушкиваних грађана заправо – незаконита.
Скуп је организован након истраживања БЦБП-а у вези са надзором над применом посебних мера. Истраживање је, према речима Предрага Петровића, извршног директора БЦБП-а показало да код судова и тужилаштва не постоји јасан став и разумевање шта су тајни, а шта јавни подаци, који се односе на прислушкивање. Током истраживања послато је 25 захтева свим Вишим тужилаштвима и судовима да доставе податке о одобреним мерама. Информације је доставило 13 судова и свега неколико тужилаштава.
Како је рекао Петровић, када невладине организације траже овај податак покреће се питање о угрожености националне безбедности.

Подаци о прислушкивању у САД и Немачкој на сајтовима институција

Информације о броју примењених мера за тајно прикупљање података су САД и Немачкој доступне су свим грађанима преко сајтова судова, тужилаштава и парламента.
„САД објављују статистику о броју примењених мера, колико која од њих кошта, као и њихов коначан исход, то јест да ли су довеле до кривичног поступка и како се он завршио”, напоменуо је Предраг Петровић.

 

Данијела Вукосављевић
објављено: 13.05.2015.
Advertisements

Шарен ћилим – службе, мафија и политика   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-ec

erde-007

.

  Линк

DAN naslovna722015tumb Brano Šarić Milo

ОБЈЕЛОДАЊЕНЕ СЛУЖБЕНЕ ЗАБИЉЕШКЕ БИА О ТАЈНОМ СВЈЕДОЧЕЊУ ДРАГАНА ДУДИЋА ФРИЦА

.

Slika

Брано договорио Шарићеву предају, Мило други у клану

.     .     .

Шеф криминалистичке полиције Родољуб Миловић тврди да је Брано Мићуновић тражио чврсте гаранције да ће договор о предаји Шарића бити поштован и запријетио да ће у супротном извршити атентат на Милорада Вељовића, директора полиције Србије У извјештају БИА се наводи да је ЦД са снимком састанка и снимљеног исказа Драгана Дудића нестао и да је продат за милион еура у Црној Гори

milorad-veljovic02

Милорад Вељовић – Дир. полиције

Контроверзни бизнисмен Бранислав Брано Мићуновић договарао се са челним човјеком криминалистичке полиције Србије Родољубом Миловићем о предаји Дарка Шарића, док је био у бјекству, наводи се у повјерљивим документима Безбједносно-информативне агенције, са којих је скинута ознака тајности. У документима је дат и исказ припадника Шарићевог клана Драгана Дудића, званог Фриц, који је пристао да буде заштићени свједок у том процесу. Дудић је у разговору са службеницима тајне службе Србије и тамошњег тужилаштва указао на „пирамиду носилаца криминалних активности у државном врху Црне Горе, нагласивши да је Мило Ђукановић у тој хијерархији на другом мје¬сту, док се Дар¬ко Шарић нaлази на неколико позиција иза актуленог премијера“. Мјесец дана након разговора са представницима БИА Србије, Дудић је убијен у Котору.

У документима БИА налази се и службена биљешка о видео и аудио документовању контакта безбједносно интересантне особе чије се име не наводи, док су имена представника Агенције затамњена црним маркером. У извјештају пише и да је Драган Дудић Фриц, бизнисмен из Котора, један од најповјерљивијих људи Дарка Шарића и да је убијен 30. маја 2010. године у ресторану „Мока”, то јест мјесец и по послије састанка на Јеловој гори, гдје се срео са службеницима тајне полиције.

Rodoljub-Milovic

Родољуб Миловић – начелник УКП МУП Р.С.

– Током априла 2010. године тадашњи припадници Пете управе БИА (сада је то Осма управа), моторним возилом из правца Црне Горе на територију Србиjе, пребацили су Драгана Дудића Фрица и довезли га у просторије на Јеловој гори, гдје су са њим разговор обавили представници тужилаштва и тајне полиције, а њима је руководио представник БИА Ивица Петровић. Дудић је на основу непровјерених индиција пристао да посредством надлежних истражних инстанци Србије постане заштићени свједок у судском поступку који се води против организоване криминалне групе Дарка Шарића. На састанку је Дудић наводно указао на пирамиду носилаца криминалних активности у Црној Гори, нагласивши да је Мило Ђукановић у тој хијерархији на другом мјесту, док се Дарко Шарић налази на неколико позиција иза актуелног предсједника Црне Горе – наводи се у документу БИА.

Аудио и видео контролу наведеног контакта из сусједне просторије вршили су представник БИА, сада покојни Жељко Рашета и Родољуб Миловић, тадашњи начелник Управе криминалистичке полиције.

Мјесец дана након тог састанка на Јеловој гори, Драган Дудић је убијен у центру Котора, а за убиство је осуђен Иван Врачар.

Према непровјереним сазнањима, како се наводи у документима БИА, ликвидација Дудића била је добро осмишљена тако да је због наводно „ласцивних погледа према дјевојци Н.Н. убице, исти из ватреног оружја лишио живота именованог”. У документу пише и да је у тренутку ликвидације Дудић био у друштву супруге, те да је између осталог и због изнијетог, разлог за наводни оружани напад у најмању руку нелогичан.

У извјештају БИА се наводи да је ЦД са снимком састанка нестао и да је наводно продат за милион еура у Црној Гори.

Шарић - Дудић

Оптужени Шарић (л) – убијени Дудић (д.)

Суду је, у склопу извјештаја, достављена и службена биљешка о саслушању припадника Осме управе БИА, чије је име затамњено. Тај припадник је навео да је од њега потекла иницијатива за разговор са Дудићем и да је у првој половини 2010. године о могућности тог разговора обавијестио тадашњег директора Сашу Вукадиновића. Затим је добио усмени налог од Петровића да омогући безбједан трансфер Дудића до Јелове горе и да разговара са Милорадом Вељовићем, директором полиције који га је повезао са припадником МУП-а Србије како би омогућио безбједан прелазак са територије Црне Горе алтернативним путем. По доласку на Јелову гору, Дудић је, према наводима из биљешке, претресен и смјештен у апартман, а послије састанка враћен је на исти начин.

Припадник БИА је у свом извјештају навео да процјењује да је Дудић убијен због разговора са српским истражним и правосудним органима и да је неко од особа које су биле укључене у састанак на Јеловој гори пренио садржину разговора, за шта је добио адекватну финансијску надокнаду.

У извјештају се наводи изјава Ивице Петровића који тврди да су информације о потенцијалном разговору са Дудићем потекле од Милорада Вељовића који је дао сигнал и гарантовао дискреци¬ју.
Наводи се да састанак са Дудићем није испунио очекивања и да је он избјегао да било шта каже како о разлозима због којих је тражио разговор, тако и о другим особама из Шарићевог клана.

Родољуб Миловић је, како је наведено у службеној биљешци, казао да је Дудић 2009. године посредством Миловићевог рођака у Црној Гори покушао да са њим разговара, али да то није успјело, јер је Вељовић обавијестио Миловића да ће се сусрет обавити уз асистенцију припадника БИА и тужилаштва. Посредник у састанку била је извјесна жена чији идентитет Миловић није желио да изнесе као ни природу њеног односа са Дудићем. Миловић је другачије од својих колега из БИА говорио о садржини Дудићевог исказа, тврдећи да је он на Јеловој гори до детаља објаснио функционисање клана Шарић, као и организацију набавке и препродаје дроге. Миловић је навео да се Дудић интересовао за свој статус и евентуалне погодности, али да од тужиоца Саше Иванића није добио никакве гаранције. Миловић је истакао да му није познато гдје се налазе снимци разговора, али да је сазнао да је Дејан Јовановић Кека уз помоћ неке особе из Министарства правде дошао до диска и предао га кла¬ну Шарић, због чега је Дудић касније убијен.

Према наводима извјештаја, Родољуб Миловић је рекао да је својевремено организовао састанак са Браниславом Браном Мићуновићем са којим је разговарао о условима Шарићеве предаје. Мићуновић је тада тражио да српско правосуђе изађе са конкретним предлогом о висини затворске казне на коју би Шарић био осуђен уколико би се добровољно предао. Миловић је казао да је Мићуновић тражио чврсте гаранције да ће договор бити поштован и запријетио да ће у супротном извршити атентат на Милорада Вељовића, директора полиције Србије. Послије тога, Миловић се, како се даље наводи у извештају а чији је дио објавио Курир, састао са тужиоцем Миљком Радисављевићем како би разговарали о условима Шарићеве предаје, али тужилац није био заинтересован да достави гаранције и услове о предаји Шарића. Миловић је истакао да више није успостављао контакте са Мићуновићем будући да није имао шта да му понуди.

Которанин Иван Врачар је 30. маја 2010. у Кото¬у убио Дудића и притом, како се наводи у оптужници, с умишљајем довео у опасност живот Жељка Бојанића.

– Између 12 и 13 часова, из правца терасе кафе-бара „Форца” у Старом граду у Котору, Врачар је неопажено с леђа пришао Дудићу, који је сједио на тераси сусједног кафе-бара „Мока”, наоружан пиштољима марке ЦЗ 99 и „смит весон”. Затим је извадио иза појаса пиштољ ЦЗ, репетирао га и испалио више хитаца према Дудићу, од којих су га два погодила. У том нападу је ранио Бојанића у десну поткољеницу. Затим је побје¬гао кроз главну капи¬у Старог града у правцу риве – наводи се у оптужници.

Дудић је због повреда преминуо истог дана око 22 часа. О њеовом убиству постојало је више верзија које нијесу потврђене у истражном поступку. Према једној, у убиство Драгана Дудића био је умијешан Шарићев клан, чији је интерес био да уклони Дудића као неyгодног свједока. Полиција је истраживала и да ли је ријеч о освети јер су неколико мјесеци прије ликвидације Дудића у Котору убијена два Врачарова пријатеља.

Д. Ж.

Провјераване Фрицове фирме

Специјално тужилаштво Србије раније је од колега из Црне Горе затражило провјеру пословања которских предузећа „Треком” и „Бастион комерц” како би се утврдило да ли је преко ових фирми Дарко Шарић евентуално прао новац зарађен од шверца наркотика. Радило се о фирмама у којима се као оснивач и овлашћено лице појављивао Драган Дудић. Тужилаштво је раније тражило и провјере предузећа „Лука Рисан бастион”, јер се сумња да га је купио управо Шарић, али преко својих пословних сарадника.

Спорни милиони

На једном од рочишта Дарко Шарић је оптужио Родољуба Миловића да је узео седам милиона еура, које му је исплатио Драган Дудић. Полицијски функционер је то енергично демантовао, а тужилаштво сумња да је Дудић тај новац исплатио како не би био процесуиран и како би истовремено избјегао да буде заштићени свједок.

Извјештај БИА стигао у суд

Адвокат Радослав Баћовић рекао је да је у суд пристигао извештај БИА о састанку на Јеловој гори са покојним Драганом Дудићем Фрицом 18. априла 2010. године на којем су присуствовали припадници МУП-а, БИА и специјалног тужилаштва.
– Сви актери су саслушани – Јадранко Петковић, Ивица Петровић и Родољуб Миловић – и сви су различито говорили о садржају разговора. Једини није саслушан Саша Иванић, који је према Петковићевој изјави водио главну ријеч и каналисао ток разговора са Дудићем. Сматрамо да је то зато што је Дудић афирмативно говорио о Шарићу. Разговор је обављен мимо закона, без икаквог писаног трага и службене биљешке у договору са Миљком Радисављевићем. Загорка Доловац знала је а није ништа предузела да спријечи ове незаконитости чак ни када је извјештај БИА стигао у суд и када је са њега скинута ознака тајности, навео је Баћовић.

Дудића пратила италијанска полиција

Међу особама које је због шверца кокаина тада пратила италијанска полиција био је и Драган Дудић. На ексклузивним снимцима које је тада објавило италијанско тужилаштво поводом реализације акције „Лоптице”, Дудић је снимљен у два наврата. Снимци датирају из 2008. и 2009. године, а на њима се Дудић види у друштву млађег мушкарца, којем нешто објашњава, док је у другом кадру у групи од неколико људи за које се претпоставља да су дио организоване групе. Прво сазнање италијанских инспектора о миланским операцијама балкансог клана Дарка Шарића датира из октобра 2008. Тада је Црногорац познат по надимку Микица фотографисан како на скутеру вози и предаје пошиљку од 50 килограма дроге надомак улице Гали. Сквадра мобиле, италијанска специјална јединица, отада је почела интензивно да прати сараднике Дарка Шарића. Италијански медији наводе да Сквадра има на десетине фотографија скутера којима се развозила дрога у вриједности од неколико милиона еура, 36 аутомобила и комбија, као и десет станова. У Италији је издат налог за хапшење 105 особа, од којих су 23 српски држављани. Међу њима је и Дарко Шарић. Тамошње власти потражују и 21 особу из Црне Горе, а први на тој листи је Горан Соковић. Вође међународне криминалне мреже дјеловале су из Србије и Словеније, као и, како је истрага утврдила, преко ћелија у Италији, у другим европским земљама и неким државама Јужне Америке, и између 2007. и 2009. године подстицали су набавку и продају великих количина кокаина. Акција је спроведена по налогу италијанске Дирекције за борбу против мафије, која је дала налог за хапшење 108 осумњичених за набавку и дистрибуцију наркотика за италијанско тржиште.

.     .     .


Politika - logo  линк

.

Нови детаљи о диску несталом у БИА

BIA

Потврђено писање нашег листа о томе како је БИА „изгубила” диск на коме је снимак састанка српских тужилаца и полицајаца са Драганом Дудићем Фрицом, који је убијен 42 дана након сусрета на Јеловој гори

Радна група БИА покушава да утврди где је нестали диск (Фото Д. Јевремовић)
Премијер Александар Вучић потврдио је јуче писање „Политике” да је нестао диск са састанка са Драганом Дудићем Фрицом, убијеним сарадником Дарка Шарића, у објекту посебне намене на Јеловој гори 18. априла 2010.

.       .      .

Дискови су нестали 2011, за време претходне владе, не знам зашто мене питате о томе – рекао је Вучић.
Премијер је казао да се зна ко су били учесници састанка. Дудић је, подсетимо, убијен 42 дана после тог састанка у центру Котора, а у црногорским медијима се појавила информација да је диск продат у овој земљи за милион евра. Због тога је вођена истрага Радне групе за лоцирање Шарића.

.     .    .

Радна група БИА испитује како и где је нестали диск – Фото: Д. Јевремовић

Премијер Александар Вучић потврдио је јуче писање „Политике” да је нестао диск са састанка са Драганом Дудићем Фрицом, убијеним сарадником Дарка Шарића, у објекту посебне намене на Јеловој гори 18. априла 2010.

– Дискови су нестали 2011, за време претходне владе, не знам зашто мене питате о томе – рекао је Вучић.

Премијер је казао да се зна ко су били учесници састанка. Дудић је, подсетимо, убијен 42 дана после тог састанка у центру Котора, а у црногорским медијима се појавила информација да је диск продат у овој земљи за милион евра. Због тога је вођена истрага Радне групе за лоцирање Шарића.

„Политика” сазнаје да су, поред Родољуба Миловића, бившег начелника Управе криминалистичке полиције, и Саше Иванића, заменика специјалног тужилаштва, састанку присуствовале још три особе: Славиша Совтић, начелник Службе за борбу против организованог криминала, Јадранко Петковић, тада специјални саветник директора Безбедносно-информативне агенције (БИА), и Жељко Рашета, бивши заменик начелника Оперативе БИА, који је у међувремену преминуо.

– У централном апартману у којем се разговарало са Дудићем били су Јадранко Петковић, Славиша Совтић и Саша Иванић. У суседном апартману били су Родољуб Миловић и Жељко Рашета и они су пратили директан пренос састанка са Дудићем – откривају извори „Политике”.

Припадници БИА који су се сусрели са Драганом Дудићем Фрицом, касније убијеним блиским сарадником Дарка Шарића, уопште нису имали потребно одобрење за састанак на Јеловој гори, сазнаје „Политика”. Наиме, члан 8 Правилника о раду БИА прописује да сваки припадник агенције мора да има писмено одобрење директора за било какав контакт са страним држављанима. Будући да је Дудић држављанин Црне Горе, одобрење припадницима БИА морао је да потпише тадашњи директор Саша Вукадиновић. Међутим, у време одржавања овог састанка, 18. априла 2010. године, Вукадиновић се налазио у Сједињеним Америчким Државама заједно са начелником једне од управа ове агенције. Папир са одобрењем за састанак са Дудићем не постоји.

Ово је утврдила интерна истрага Радне групе која је трагала за Дарком Шарићем и на крају га лоцирала у једној латиноамеричкој земљи. Истрага је покренута након што се у црногорској штампи појавио податак да је диск са снимком састанка тужиоца, полицајаца и оперативаца БИА са Дудићем продат у овој земљи за милион евра. Током истраге је утврђено да су дискови са тонским, фоно и видео записом састанка нестали. Извор „Политике” тврди да је диск на столу држао Ивица Петровић, бивши начелник Оперативе БИА, и да је после тога нестао. Остао је реверс из ког се види да су њему предата три диска, од којих су два ДВД, а један ЦД са записом са састанка, а изјаве су дали и припадници агенције који су потврдили да су му предали материјал.

Шта је тачно Дудић причао, још је нејасно, јер су сами учесници састанка дали различите и контрадикторне изјаве. По једнима, није причао ништа интересантно, већ је покушавао да сазна ко су људи који воде процес против Шарићеве групе, док су други изјављивали да је Дудић детаљно разоткрио шему организације шверца кокаина из Јужне Америке у Европу. Дудић је убијен 42 дана после састанка у центру Котора. Убица је ухапшен и осуђен.

Током истраге радне групе узете су изјаве од свих учесника састанка. Извори „Политике” тврде да је посебно интересантно било сведочење Ивице Петровића, код кога је снимак састанка последњи пут био. Разговор са Петровићем обављен је 27. јуна прошле године. Саговорници „Политике” описују да је Петровић том приликом износио податке општег карактера, правдајући заборав временском дистанцом.

На том разговору, преносе наши извори, Петровић је причао да се не сећа у каквој форми је добио налог од директора Вукадиновићаи да се не сећа ко је све присуствовао састанку: са стране МУП су били Родољуб Миловић или Славиша Совтић, а са стране тужилаштва Саша Иванић или Миљко Радисављевић. Наши извори тврде и да Петровић током разговора није могао децидно да потврди да ли је имао увид у фоно и видео запис или му је неко ток разговора препричао.

– На крају разговора, Петровић је нагласио да је приликом сређивања своје документације исте уништио, то јест да не постоји могућност да је ДВД и ЦД неком уступио. Иначе се уништавање документације или важних доказа не ради на тај начин – каже један од саговорника нашег листа.

С друге стране, наше изворе брину информације до којих је дошла Радна група за лоцирање Шарића, а које се тичу могућег састанка неколико високих полицијских функционера са људима тада одбеглог Пљевљака. Још непотврђене информације говоре да су високи полицијски функционери понудили да се Шарић преда, а да заузврат припадници МУП-а пребаце одговорност на Родољуба Радуловића, званог Миша Банана, и Драгана Дудића Фрица да су они вође криминалног клана.

– То су узнемирујуће информације које ће морати да се провере како би се с сигурношћу утврдило да ли су тачне или не – каже један од саговорника нашег листа.

Члановима радне групе индикативно је то да су се у медијима својевремено заиста појавиле информације да су Дудић и Радуловић били шефови Шарићу, а да је Милорад Вељовић, директор полиције, једном приликом изјавио да Шарић није вођа мафије. Било је то 2012. године.

– Да ли је реч о коинциденцији, можда погрешним информацијама које су неки достављали Вељовићу и медијима или свесној намери појединаца, требало би да се разјасни на крају. У сваком случају је утврђено да Шарић није био војник Радуловића, нити Дудића, а то је и сам Пљевљак рекао приликом трансфера у Србију – каже саговорник „Политике”.

Душан Телесковић
објављено: 21.06.2014

.     .     .


.


Шта се збило на Јеловој Гори

Један догађај наизглед ширег значаја – састанак Шарићевог сарадника Драгана Дудића са српским истражним органима на Јеловој Гори – поново се користи како би се покретале афере у јавности и одуговлачило суђење Шарићу. Главни актер састанка, Дудић, не може ништа да каже јер је убијен 2010. године, док Шарићеви адвокати, обавештајци и полицајци, поново подгревају теорије завере да су се са Дудићем правили непримерени дилови на састанку, који су га вероватно коштали живота

Пише: Стеван Дојчиновић

 .       .       .

Прошлог четвртка прес сала Специјалног суда била је пуна новинара који су чекали да чују одбрану Дарка Шарића на процесу за шверц кокаина. Након вишемесечног штрајка адвоката суђења су поново оживела и један од највише очекиваних догађаја било је обраћање оптуженог нарко-боса. Уместо тога, Шарићева одбрана успела је да одложи суђење за око месец дана. Радослав Баћовић, Шарићев адвокат, затражио је изузеће тужиоца Саше Иванића, специјалног тужиоца Миљка Радисављевића и јавног тужиоца Загорке Доловац, због наводне „необјективности“ према Шарићу, позивајући се на један догађај који је прошле године био извориште скандала. У питању је састанак Шарићевог сарадника Драгана Дудића Фрица са истражним органима Србије априла 2010. године на Јеловој Гори, планини у близини Ужица. Дудић је месец дана након састанка убијен, убиство је решено, али је ипак овај догађај у медијима био мистификован, а Шарић је из суднице покретао афере у којима су нападани људи који су учествовали у истрагама нарко-картела и довеле су до смене шефа криминалистичке полиције. Сада је тужилац на реду.

Адвокат Баћовић се овога пута позвао на документацију БИА, састављену 2013. о том случају, која је достављена Вишем суду и која би, наводно, требало да прикаже непрофесионалност тужиоца. Папири су касније подељени и новинарима – тако су доспели и у руке аутора овог текста. Документа у једном делу подупиру у медијима ижвакану теорију завере да је Дудић на тајном састанку склапао дилове који су га коштали главе. Међутим, такви наводи се базирају на, како у документацији стоји, „непровереним“ сазнањима и „непотврђеним индицијама“. На неким папирима недостају заглавља, деловодни бројеви, потписи, не зна се ко их је тачно саставио. Многа имена су затамњена, док су поједина остављена да се виде. У неким документима стоје чак и нетачне информације, попут оних у вези са убиством Дудића, а које су агенти лако могли да провере, те је нејасан такав аматеризам.

Балкански ратник

Познате чињенице о догађају на Јеловој Гори су следеће: Дудић је био тај који је, преко посредника, затражио да се види са представницима српских истражних органа. У то време, априла 2010. године, међународна акција „Балкански ратник“ навелико траје и припадници нарко-картела се хапсе широм света.

Radoslav Baćović, advokat Darka Šarića

Дарко Шарић је био у бекству и на потерници као један од шефова те организације, док се Дудић, од јануара 2010. године налазио под истрагом Специјалног тужилаштва, али тада није било довољно доказа да буде оптужен. Дудићев посредник, чије име за сада није познато, контактирао је директора полиције Милорада Вељовића, а он је о томе обавестио припаднике обавештајне агенције БИА. Битно је рећи да је БИА водила истрагу Шарићевог картела. Иако је у старту и полиција радила у тиму разоткривања међународних шверцера дроге, полицајци су током 2009. године избачени из екипе јер се сумњало да су од њих „цуриле“ информације што је картелу помогло да избегне заплене дроге и хапшења. Зато су полицајци скрајнути, а тужилаштво и обавештајци су изнели главни део операције „Балкански ратник“.

Директор БИА Саша Вукадиновић био је на службеном путу у Америци, па је овластио свог најближег сарадника Ивицу Петровића, заменика шефа БИА, да руководи састанком са те стране. Он је на састанак послао раднике БИА Жељка Рашету и ЈадранкаПетковића. О свему је обавештен и тужилац Саша Иванић, без кога не би могла да се донесе било каква битна одлука и који је такође дошао на састанак. Позвана су и два припадника полиције, начелник криминалистике Родољуб Миловић и његов сарадник Славиша Совтић, пре свега јер је контакт и био остварен преко њиховог директора Вељовића.
Састанак се догодио 18. априла 2010. године, шест дана након што је подигнута оптужница против Шарића и његових најближих сарадника. До данас у јавности није објављен аутентични запис у коме је описана садржина састанка. Како је аутору овог текста, током рада на књизи „Шарић“, описало неколико извора упознатих са садржином истог, Дудић се није показао као неко ко би могао да буде потенцијални сведок против Шарића, што је у том тренутку било најбитније. Распитивао се шта ће бити с њим и нудио је информације о другој групи која је шверцовала наркотике преко Шпаније, али тужилац није био заинтересован да тада иде у том смеру. Састанак је завршен и од стране већине учесника оцењен као бескористан. Ту негде прича је требало да се заврши.

Смрт у Котору

Међутим, оно што се догодило месец дана касније направило је ноћну мору. Док је Дудић седео с телохранитељима у кафићу у Котору, пришао му је таксиста Иван Врачар и упуцао га. Дудићеви телохранитељи су ухватили таксисту на лицу места, претукли га и предали полицији. Врачар је признао злочин и објаснио да је Дудића убио због претњи које је добијао од њега као и због тога што је мислио да му је Дудић убио пријатеља, власника једног такси удружења. Осуђен је на 17 година и три месеца затвора.
Иако је догађај убрзо заборављен, он је нагло, средином прошле године, помпезно оживео у домаћим медијима и изјавама у судници. Дудићево убиство, иако решено, биће основа за теорије да је он заправо убијен због састанка на Јеловој Гори. Шарић је изнео тврдњу да је Дудић некоме са састанка дао новац и оптужио Родољуба Миловића да је корумпирани полицајац, што је довело до његове смене. Адвокат Баћовић је тада постављао питање зашто су нестали ЦД и ДВД из архиве БИА на којима је снимљен састанак с Дудићем. Тада је формирана и специјална група у МУП-у да испита случај и која је саслушала део учесника састанка.

Штрајком адвоката се догађај стишао, а сада се опет вратио на велика врата. Документа на која се Баћовић позвао нису помогла да се више сазна о самом састанку, већ су унела конфузију. Тако се у белешци БИА од 19. 6. 2013. године тврди да је Дудића убио непознати починилац док се налазио у друштву супруге, иако је убиство већ 2010. године било решено и сви детаљи су познати, поред осталог ко је убица и да је Дудић тог тренутка био у друштву телохранитеља. У истом документу, у којем нису наведени јасни извори, тврди се да је „Дудић на основу непроверених сазнања пристао да буде заштићени сведок против Шарића“, као и да је „наводно указао на ‘пирамиду’ носилаца криминалних активности у државном врху Црне Горе, нагласивши да је Мило Ђукановић у тој хијерархији на другом месту, док се Дарко Шарић налази неколико позиција иза актуелног председника Црне Горе“. Каже се и да су ЦД и ДВД на којима је снимљен разговор с Дудићем нестали и како је „наводно“ поменути запис продат у Црној Гори за милион евра.

Пипање ситуације

Суду и новинарима су достављене и три службене белешке у којима се концизно сумирају искази које су дали учесници састанка: припадници БИА Петровић и Петковић и полицајац Миловић – такође без потписа и заглавља, те се не види јасно ни коме су их дали. Комплетни искази нису достављени. Према овим белешкама, Петровић је рекао да је састанак с Дудићем био „испод његовог очекивања и без битнијих детаља у вези са безбедоносно-интересантном активношћу „клана Шарић“. У белешци пише да се, према Петровићу, цео исказ Дудића своди на његов покушај да „опипа ситуацију“, да аболира своју улогу, те да је можда чак био послат од самог Дарка Шарића. Што се тиче дискова на којима је био снимљен састанак, Петровић је рекао да их је уништио када је сређивао своју документацију и да их никоме није уступио, као и да убиство Дудића нема везе са самим састанком. Петровић се понудио да оде и на полиграф.

Јадранко Петковић је, према белешци, испричао исто. „Контакт с Дудићем није испунио очекивања, с обзиром на то да је већ у иницијалној фази разговора са Дудићем схватио да именовани није дошао како би нешто понудио и евентуално добио за узврат“, већ да је направио контакт како би видео где истраге иду. Дудић је избегавао да било шта конкретно каже, како о себи тако и о другим лицима у оквиру Шарићеве групе.
Полицајчева прича: Белешка о изјави коју је дао полицајац Миловић има другачији закључак од претходне две, а Миловић је, типично полицијски, испричао неколико непроверених прича које је чуо од својих извора.

Управо Миловићеву изјаву је и Шарићев адвокат Баћовић искористио да нападне тужиоца, искористивши неслагање у исказима. По Миловићу, Дудић је био користан саговорник који је „до детаља објаснио систем функционисања који се тиче хијерархије унутар ‘клана Шарић’, као и организације набавке, пребацивање и дистрибуције наркотика“.
Међутим, сам Миловић каже да тужилац Иванић није преговарао са Дудићем о његовом статусу. У белешци пише да је Миловић изнео и једну, готово филмску причу, за коју је и сам рекао да је „непотврђена“: да је познати криминалац Дејан Јовановић Кека (грешка у документу, његово презиме је „Стојановић“) дошао у посед диска преко своје везе у Министарству правде, а онда доставио „клану Шарић“. По Миловићевој претпоставци, то је разлог зашто је Дудић убијен. Иако је прича непотврђена, вероватно је она била основ за теорију завере.

На крају, Миловић је испричао и једну своју авантуру која нема везе са састанком с Дудићем. Он је рекао да се састајао са Браном Мићуновићем како би преговарао о предаји Дарка Шарића. Ово је радио и самостално, мимо знања тужилаштва. Мићуновић је, према белешци, тражио да тужилаштво изнесе тачну казну коју би Шарић добио ако се преда. Наводно, рекао је и да ће извршити атентат на Миловићевог шефа Вељовића, уколико договор буде прекршен. Миловић је отишао и питао Специјалног тужиоца Миљка Радисављевића за висину затворске казне, али тужилац није био заинтересован да учествује у тим договорима и преговори су стали.

Шарић је, иначе, предају испреговарао са политичарима, односно Министарством правде, након чега се у марту 2014. године појавио у Србији. Још нису све околности око његове предаје познате. Тужилац Иванић је у кратком обраћању затражио да се документација БИА о Јеловој Гори избаци из списа јер је, како каже, „незаконита и неверодостојна“ и да је циљ свега да се одуговлачи судски поступак. Међутим, о захтеву адвоката ће се изјаснити Државно веће тужиоца.

Шарићева одбрана је добила шта је тражила: купили су још времена. Поједини медији, предвођени Информером, испратили су ово дешавање помпезним насловима „Преокрет, филмски спектакл у судници: Шарић руши Миљка“.

Vreme logo Текст објављен у недељнику Време

Умрежење хаоса – дуга сенка Гладиа   Leave a comment

http://wp.me/p3pD8b-df

.

erde-007

.

Дачић, мајмун-и-банана

Gladio - false trups

.

Дачић био упозорен на контакте Тончева са мафијом

•  •  •

Ивица Тончев, саветник за националну безбедност премијера Србије Ивице Дачића, имао је контакте са бар пет припадника криминалних група, чак и након 2008. године – када је добио посао у Влади. ОЦЦРП/ЦИНС доносе потврђена сазнања о овим сусретима, познанствима и пословним везама.

Према интерном извештају Безбедоносно информативне агенције (БИА), везе Тончева са мафијом биле су познате и премијеру. Дипломате неколико важних држава су премијеру Дачићу изразиле незадовољство због Тончевљевог именовања. Упркос томе, Ивица Тончев је добијао већу моћ и нове одговорности

Пишу: Стеван Дојчиновић, Бојана Јовановић и Кристоф Цотер

Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP)

Тончев десно, Петков у средини

(ОЦЦРП) и Центар за истраживачко новинарство у Србији (ЦИНС) добили су приступ извештају који је процурио из БИА-е, под називом „Информација о активностима и контактима Ивице Тончева“ – састављеном средином 2012. године. Није јасно због чега је извештај састављен и у које сврхе је коришћен. Ниједан извор није желео званично да потврди веродостојност извештаја, што је уобичајено када се ради о документима обавештајних служби, али га нико није ни оспорио. ОЦЦРП и ЦИНС су прикупили десетине пословних и судских докумената из Аустрије, Бугарске и Србије и разговарали са деветнаест извора из политике, дипломатије, органа унутрашњих послова и криминалног подземља да би потврдили појединости из извештаја. ОЦЦРП/ЦИНС нису могли да докажу да је било шта из извештаја нетачно. Због велике осетљивости теме, нико од извора није желео да званично говори са новинарима.

.

Везе са мафијом

Извештај осликава Тончева као човека који има дугогодишње везе са подземљем у Аустрији и Србији. Документ наводи да се Тончев сусретао са најмање пет утицајних особа из света организованог криминала, углавном након што је постао службеник Владе. ЦИНС/ОЦЦРП је открио још два сусрета: један је документован на фотографији на којој су Тончев и шести криминалац, а други кроз фирму у Аустрији у којој је Тончев био партнер са седмим криминалцем.

Тончев је новинарима ОЦЦРП/ЦИНС рекао да је упознао Шарановића 2006. године када му је продао грађевинску фирму. Документа из Аустрије показују да је након тога Тончев наставио да буде директор у фирми, све до 2009. године – дуго након што је постао Дачићев саветник. Тончев нам је рекао да је, заправо, само формално био директор, јер је Шарановићу требао неко ко је живео у Бечу да прима пошту за фирму.

У извештају БИА-е се наводи да је Тончев имао и друге контакте са криминалном средином, укључујући везе са Милутином Марковићем, Родољубом Радуловићем и Ненадом Миленковићем.

Сумњив пословни партнер

Документација до које су дошли ОЦЦРП/ЦИНС из аустријског пословног регистра показује да је Тончев у јануару 1997. године основао грађевинску компанију под називом „О.Т.О.“ у Бечу. Годину дана касније, партнер у фирми је постао Милутин Марковић.

Према обавештајном документу, Марковић је повезан са међународном трговином дрогом и доводи се у везу са нарко шефом Драгославом Космајцем. Ово су потврдила два извора из полиције.

 

Дачић – Тончев политика и мафија

 

„Током маја 2010. године, регистровани су контакти Тончева са Милутином Марковићем, званим Пута, лицем укљученим у међународни ланац илегалне трговине наркотицима, иначе блиском везом Драгослава Космајца“, наводи се у извештају. У том тренутку, Тончев је био саветник за европске интеграције Ивице Дачића, министра унутрашњих послова.

Бранислав Шарановић са којим је Тончев имао фирму у Аустрији
Космајац је, према извештајима полиције, судским сведочењима и полицијским изворима, наводно био један од највећих кријумчара кокаина у Србији и Западној Европи, али ЦИНС/ОЦЦРП нису могли пронаћи доказе да је икада био ухапшен или оптужен у Србији.

Према Белој књизи о организованом криминалу Министарства унутрашњих послова Србије из 2001. године „Космајац је повезан са међународним кријумчарима опојне дроге у Јужној Америци, одакле организује транспорте великих количина кокаина за Европу“, али се бави и трговином хероином из Турске, Бугарске и Македоније у Европу. Он „сам никада не долази у контакт са наркотицима нити лицима која непосредно врше наведене послове“, наводи се у извештају.

Космајац је, наводно, ангажовао Љубишу Буху и Душана Спасојевића, бивше вође две најмоћније криминалне групе у Србији – сурчинског и земунског клана. Два бивша члана земунске банде – Дејан Миленковић Багзи и Александар Симовић – сведочили су на суду да је Космајац снабдевао дрогом сурчински клан.

Милутин Марковић је напустио фирму у којој је био партнер Тончеву јула 2001. године. Фирма је, према пословном регистру, угашена 2005. године.

У обавештајном извештају се даље наводи да је, у мају 2010. године, Космајац инсистирао да Марковић допутује из Беча у Београд. За време боравка у Београду, комуницирао је са Тончевим. Тончев и Марковић су, према извештају, разговорали и почетком априла 2010, док је Марковић боравио у Аустрији.

Бранислав Шарановић

Тончев је потврдио да је имао фирму са Марковићем, али да га одавно није видео и да није

знао да је Марковић био умешан у криминалне активности у време када су били пословни партнери.

„Ако је он сарађивао са Космајцем, то је његов проблем… није мој”, рекао нам је Тончев. „Шта се било кога тиче чиме сам се бавио пре бављења политиком?”

Тончев је рекао да никада није починио кривично дело и порицао је да се састао са Марковићем у Београду или Бечу 2010. године.

„Одговорно тврдим да се нисам видео са њим 2010. године“, рекао нам је Тончев. „Ти зли људи (агенти БИА-е), који примају плату државе Србије да штите уставни поредак – да штите мене и вас – користе се лажима да униште нечији живот.”

Тончев је објаснио да га дискредитују због тога што је независан од утицаја, ради поштено, и зато што је са југа Србије – а не из београдског „круга двојке“, као и зато што је бугарске националности.

„Зашто та структура (БИА) није мене упозорила: Господине Тончев, немојте да се виђате са тим људима, јер су они из криминогене структуре”, каже Тончев.

Веза са Шарићевим кланом

bоris-tadic-rodoljub-radulovic

Радуловић – Тадић ?

Према извештају БИА-е, Тончев се 2009. године састао и са Родољубом Радуловићем, важним чланом нарко банде Дарка Шарића, који је наводно укључен у међународну трговину кокаином из Јужне Америке у Европу. Средином 2012. године ОЦЦРП/ЦИНС су објавили серијал прича о Радуловићу којим су открили његову улогу у међународној трговини дрогом (приче можете прочитати овде). Обавештајни документи Британске агенције СОЦА које су објавили ОЦЦРП/ЦИНС идентификују Радуловића и Шарића као вође картела који је 2009. године планирао да прокријумчари тону кокаина на бродовима који су транспортовали цемент и шећер. У октобру 2012. године Тужилаштво за организовани криминал Србије подигло је оптужницу против Радуловића због тога што је у априлу 2009. године, наводно, учествовао у шверцу 1,8 тона кокаина, скривеног у соји, из Јужне Америке у Европу. Од тада му се губи траг.

Виђао сам се са Радуловићем, али нисам знао да је криминалац“
Ивица Дачић
,
председник владе Србије

.

Обавештајни извештај показује да су се Тончев и Радуловић састали истог тог априла када се бродом превозила соја „обогаћена“ дрогом. Састали су се у отменом београдском хотелу Хајат – где је Тончев редован посетилац.

Састанку су присуствовали и Радуловићев син Ђорђе и италијански бизнисмен по имену Андреа Бартолаци. У извештају се наводи да су разговарали о „реализацији извесног пословног аранжмана у вредности од око 2 милиона евра” на подручју општине Сурдулица – Тончевљевог родног града. У извештају се не наводи конкретно о каквој врсти посла су разговарали.

Енергетика ветра

Бартолаци и Тончев су, у интервјуу за ОЦЦРП/ЦИНС, потврдили састанак и обојица кажу да се разговор односио на енергетско пословање.

Бартолаци је новинарима рекао да је он консултант за пословање са енергијом ветра и да су људи са којима се састао били потенцијални улагачи: „Тражили су да им објасним регулативу и како се посао води“, рекао је Бартолаци. Није се сетио имена људи са састанка у Хајату.

Тончев је рекао новинарима да се не сећа како га је Радуловић контактирао – директно на његов телефон или преко кабинета – али да се састао са њим само тада и никада више.

Toncev_Dacic_5b

Тончев – Дачић

Рекао је да није знао да је Радуловић имао икакве везе са дрогом, нити да га то интересује. „Ја ћу се видети са сваким ко жели да инвестира у Србију, са сваким“, каже Тончев.

Тончев је рекао да је састанак био кратак јер он није био права особа за тај разговор. „Упутио сам их на (ресорног) министра“, рекао је Тончев. “Онда сам, куртоазно, остао са њима још пет минута на кафи и отишао.”

Премијер Дачић је на конференцији за новинаре одржаној у фебруару јавно признао да се састајао са Радуловићем у новембру и децембру 2008. године, док је био министар полиције, али је као и Тончев рекао да није знао да је Радуловић криминалац.

Родољуб Радуловић, осумњичен за шверц две тоне кокаина, састао се са Тончевим у „Хајату“
Тончев нам је рекао да БИА зна за састанак јер је дошла до видео снимка хотелских сигурносних камера. Полицијски извори су нам потврдили постојање видео снимка и рекли да је део шире истраге веза Шарићеве групе са политичарима, коју предводи Тужилаштво за борбу против организованог криминала. Ни Дачић ни Тончев до данас нису позвани да дају изјаве поводом њихових састанака са Радуловићем.

Стари пријатељ

У обавештајном извештају се такође наводи да је Тончев дугогодишњи пријатељ Ненада Миленковића – кога је полиција ухапсила због сумње да је трговао хероином, али који никада за то није оптужен.

Потерница за Миленковићем је издата маја 2003. године током операције „Сабља“. Ухапшен је у Бугарској у јулу 2003. и изручен Србији следеће године, али оптужница против њега није подигнута.

У извештају се наводи да су Тончев и Миленковић дугогодишњи пријатељи и да су се редовно састајали у Београду и Сурдулици, укључујући и кућне посете, и након што је Тончев именован за саветника. Полицијски извор је потврдио њихову везу ОЦЦРП/ЦИНС-у.

Тончев нам је, међутим, рекао да је Миленковић његов познаник из родног места, да га зна само површно, али да нису пријатељи: „Познајем га из Сурдулице, а не из Београда. У Сурдулици не постоји ко мене не зна, то је мало место… Ја никада нисам седео с Миленковићем. Ни у кафићу.”

Популарни мафијаш

Новинари ОЦЦРП/ЦИНС-а су дошли до фотографије на којој чувени криминалац Борис Петков грли младог Тончева. Петков, познат као „Бугарин“, био је један од најпознатијих криминалаца у Србији и рођен је у околини Тончевљевог родног места.

Према наводима Беле књиге, Петков је био један од крупнијих кријумчара хероина из Турске и Бугарске у земље Европске Уније и имао је блиске везе са криминалним групама у Крагујевцу и Лесковцу.

Зашто су ОЦЦРП и ЦИНС објавили извештај
ОЦЦРП/ЦИНС су добили приступ извештају раније ове године. Политика ОЦЦРП/ЦИНС-а је обично таква да се документи са обавештајним информацијама не објављују, осим уколико није у изузетном интересу јавности да се то уради. Чињеница да се у извештају наводи да је високи припадник српске владе повезан са лицима из организованог криминала је снажан разлог да се ове информације објаве.
ЦИНС/ОЦЦРП су радили на томе да поткрепе сваку тврдњу из извештаја. Разговарали смо са бројним изворима из владиних агенција, које су у позицији да знају догађаје и многи су потврдили информације из извештаја. Разговарали смо са припадницима органа унутрашњих послова, пословним људима, политичарима и једним бројем особа из света криминала. Потврдили смо јавним документима сваку чињеницу за коју је то било могуће. У том процесу нисмо пронашли информације за које се може доказати да су нетачне. Све што се налази у извештају, а што се није могло потврдити, изостављено је из приче. У извештају постоје и многи мање значајни наводи, као и информације личне природе. ОЦЦРП/ЦИНС је изабрао да не објави те делове извештаја, како би ублажио штету за оне који су укључени у недоказане тврдње.

Петков је био један од првих мафијаша у Србији који је постао славна личност. Дао је интервју за чувени документарни филм „Видимо се у читуљи“, у којем је рекао да је „први пуцао из своје генерације ’76“, али и да мафијашки живот није ни мало лак: „То је само мука, проблеми, јад, беда и затвор“. (интервју са Петковим можете видети овде)

.

Био је осуђен на вишегодишњу затворску казну због учешћа у убиству криминалног супарника. Умро је 2002. године.

Тончев је рекао да је та фотографија из времена када је био тинејџер, пре него што се преселио у Аустрију. Рекао је да је познавао Петкова, јер су из истог краја.

„Сви су били јаки криминалци деведесетих”, рекао је Тончев. “То је само једна слика. Па шта?”

У извештају БИА-е постоје и тврдње да се Тончев састајао и био у контакту са другим особама из криминогене средине, али извори са којима су разговарали новинари ОЦЦРП/ЦИНС нису могли да потврде те случајеве.

Дачића упозоравале стране амбасаде

Rodoljub_Radulovic

Радуловић

У обавештајном извештају се наводи да је Тончев Небојши Ћирићу, тадашњем државном секретару у Министарству економије и регионалног развоја Србије, претио употребивши израз да могу да му се догоде „неке ружне ствари“ уколико буде отежавао приватизацију појединих предузећа за које су заинтересовани Тончевљеви пријатељи.

Извор из бивше Владе нам је потврдио овај навод извештаја, рекавши да је до претње дошло на састанку у београдском ресторану Франш у септембру 2009. године. Ћирић се жалио својим претпостављенима и проблем је решен. Он није желео да за ЦИНС/ОЦЦРП да коментар у вези са овим инцидентом. Тончев је порекао претње и рекао да га је Ћирић погрешно разумео.

„Можда се жалио да је био виши тон, али никаква претња није била”, каже Тончев. “Ко сам ја да му претим?“

Поред овог догађаја, Дачића је неколико дипломата упозорило о наводним Тончевљевим криминалним везама пре него што га је други пут поставио за саветника, након избора 2012. године – наводи се у извештају. Ово је такође потврдило неколико извора.

Званичници из америчке и руске амбасаде су обавестили Дачића о Тончевљевим наводним криминалним везама и изразили забринутост због именовања на тако важан положај. Остале европске амбасаде, укључујући француску, немачку и енглеску, изразиле су сличну забринутост. Чини се да их је Дачић игнорисао.

Дачић није одговорио на питања која су му новинари ОЦЦРП/ЦИНС послали преко његове службе за односе са јавношћу. Тончев је рекао да никада није чуо за ове притужбе, осим оне која је дошла од руског амбасадора Александра Конузина. Тончев нам је рекао да га је Конузин у негативном контексту споменуо због тога што је помагао радницима који су протестовали против руских власника приватизованог предузећа у Србији. Он се не слаже са тврдњом да у Влади и Социјалистичкој партији Србије где је, према веб страници странке, задужен за финансије, игра важну улогу. Ивица Тончев је, такође, и потпредседник ФК „Црвена Звезда“. Тончев је рекао да никада није преузео финансије СПС-а, упркос наводима партијске интернет странице, јер комисија за материјално финансијска питања на чело које је именован, никада није формирана. Рекао је и да нема утицај на полицију и тајне службе и да нема приступ оперативним подацима који су интересантни за мафију.

„Због тога што многи мисле да се ја доста питам, зато сада седим са вама и имам ових проблема“, рекао нам је Тончев.

http://wp.me/p3pD8b-df

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: