Архива за категорију ‘Правна основа – закони

Омбудсман – стандарди за практично поступање   1 comment

http://wp.me/p3pD8b-av

erde-007

.

IOA Ombudsman logo

МУО СТАНДАРДИ ЗА ПРАКТИЧНО ПОСТУПАЊЕ

 

ПРЕАМБУЛА

 

МУО стандарди за практично поступање су засновани на етичким принципима који су садржани у Етичком кодексу МУОа.

Свака канцеларија омбудсмана треба да има Повељу или Основна начела своје организације, као основне документе прихваћене од стране главне управе, који дефинишу начела омбудсманске функције те организације и који су у сагласности са Стандардима за практично поступање МУОа.

 

СТАНДАРДИ ЗА ПРАКТИЧНО ПОСТУПАЊЕ

.

НЕЗАВИСНОСТ

 

1.1 Канцеларије омбудсмана и Омбудсман су независни од других тела.

1.2 Омбудсман нема ни један други положај ни у којој другој организацији која би могла да доведе у питање њихову независност.

1.3 Омбудсман има дискреционо право да све време одлучује да ли ће и како да поступа у погледу појединих случајева, развојних праваца или колективних случајева. Омбудсман може такође да иницира поступак на основу непосредног увида или свог директног сазнања.

1.4 Омбудсман има приступ свим информацијама и свим лицима у организацији, како је дозвољено по закону.

1.5 Омбудсман је овлашћен да изабере особље у Канцеларији омбудсмана као и да управља њеним буџетом и активностима.

.
НЕУТРАЛНОСТ И НЕПРИСТРАСНОСТ

 

2.1 Омбудсман је неутралан, непристрасан и несврстан.

2.2 Омбудсман чува своју непристрасност, поштење и објективност како у поступању са људима тако и приликом разматрања проблема. Омбудсман се залаже за поштено и равноправно поступање а не залаже се за корист ни једног лица или организације.

2.3 Омбудсман има дужност да неутрално извештава највиши могући ниво у организацији и да поступа независно од редовне структуре запослених.
Омбудсман не треба да извештава нити да буде структурално припојен ни једној себи подређеној јединици своје организације.

2.4 Омбудсман не ради ни у каквој доданој улози у организацији која би могла да доведе у питање његову омбудсманску неутралност. Омбудсман не треба да буде ни у једном формалном или неформалном удружењу у оквиру своје организације на начин који би могао да створи стварни или претпостављени сукоб интереса. Омбудсман нема никаквог личног интереса или користи, не црпе никакве добити или губитке из решења конкретног случаја.

2.5 Омбудсман је одговоран да разматра легитимне захтеве и и интересе свих лица на које утиче ситуација на коју се указује.

2.6 Омбудсман помаже развитку разних одговорних могућности за решавање проблема и омогућава вођење дискусије ради идентификовања најбољих опција.

.
ПОВЕРЉИВОСТ

 

3.1 Омбудсман чува све разговоре са онима који су затражили помоћ на стриктно поверљив начин и предузима све разумне кораке да обезбеди ту поверљивост, укључујући следеће:
Омбудсман не открива поверљиву комуникацију сем ако за то не добије дозволу у току неформалних разговора са омбудсманом, али и тада је све на чисто дирскреционој одлуци
Омбудсмана; Омбудсман не открива, и од њега се не сме ни захтевати да открије, идентитет било којег појединца који се обратио Канцеларији омбудсмана, нити Омбудсман открива информације које су прибављене на тај поверљив начин а које могу да доведу до идентификације било којег појединца који се обратио Канцеларији омбудсмана, без да је тај појединац дао дозволу; Омбудсман предузима специфичне активности само са изричитом дозволом лица о коме се ради и само у оквиру домена те дозволе, сем ако те активности могу да буду предузете на начин којим се не открива идентитет појединца који је контактирао Канцеларију омбудсмана. Једини изузетак од обавезе чувања поверљивости је када се покаже да предстоји непосредан ризик од наступања озбиљне штете, и где не постоји ни једна друга разумна опција. Омбудсман доноси оцену да ли заиста постоји такав ризик.

3.2 Комуникације између Омбудсман и других (до којих је дошло у време док се он налази у тој улози) се сматра обавезно поверљивом. Та обавеза је уједно и привилегија која припада само Омбудсману и Канцеларији омбудсмана, али не и странци с којом комуницира. Ти други се не могу одрећи поверљивости.

3.3 Омбудсман не сведочи ни у ком формалном поступку унутар те оргнаизације и уздржава се од сведочења у било којем формалном поступку изван те организације, ни у случају када је добио дозволу да то уради, па чак ни када постоји захтев да тако поступи.

3.4 Када Омбудсман прати случај систематично (нпр., прибавља повратне информације о кретању предмета, проблемима, друштвеним политикама и праксама), Омбудсман то ради на начин којим се не открива идентитет појединаца.

3.5 Омбудсман не води евиденцију са идентификационим подацима у корист своје организације.

3.6 Омбудсман чува информације (нпр. белешке, телефонске поруке, календаре заказаних обавеза) на безбедном месту и на безбедан начин, тако да су заштићени од увида других, (укључујући и управу), и има целовит, стандардизован начин уништавања таквих информација.

3.7 Омбудсман припрема сваки састанак и/или извештај на начин којим се обезбеђује поверљивост.

3.8 Комуникације учињене према омбудсману се не евидентирају за организацију. Обудсман се не понаша као заступник организације нити прихвата белешке у име органаизације. Ипак, омбудсман може да упути појединце на одговарајуће место на коме се могу начинити такве формалне белешке

.
НЕФОРМАЛНОСТ И ДРУГИ СТАНДАРДИ

 

4.1 Омбудсман функционише на неформалној основи користећи средстава као што су: слушање, прибављање и примање информација, идентификовање одговорних опција, и – са дозволом или на основу Омбудсманове дискреционе одлуке – ангажује се у неформалним интервенцијама као трећа страна. Када је то могуће, Омбудсман помаже људима да развију нове начине решавања сопствених проблема.

4.2 Као неформална институција која не води евиденцију, Омбудсман настоји да реши проблеме и да уочи процедуралне нерегуларности и /или када је то примерено, шире системске проблеме.

4.3 Омбудсман не доноси обабезујуће одлуке, обавезне смернице, нити формално пресуђује питања за организацију.

4.4 Омбудсман допуњава али не замењује ни један формални поступак. Обраћање Канцеларији омбудсмана је добровољно, и не представља корак који је обавезан у сваком жалбеном поступку или поступку у складу са програмима организација.

4.5 Омбудсман не учествује ни у једној формалној истрази или поступку пресуђивања. Формалне истраге треба да буду вођене од стране других. Када се захтева формална истрага, Омбудсман упућује појединце на одговарајуће институције или појединце.

4.6 Омбудсман идентификује правце развоја, питања и проблем који су настали поводом друштвених политика и поступака, укључујући разматрања потенцијалних будућих питања и проблема, без нарушавања поверљивости или анонимности, и даје одговорне препоруке онима који му се обраћају.

4.7 Омбудсман поступа у сагладности са МУО Етичким кодексом и Стандардима за практично поступање, обезбеђујући садашњи ниво професионализма континуираном едикацијом и омогућавањем свом особљу да учествују у професионалој обуци.

4.8 Омбудсман се труди да оправда поверење које је поверено Канцеларији омбудсмана.

 

http://wp.me/p3pD8b-av кратки клин
Advertisements

Објављено фебруар 14, 2015 од стране Viktor Koss под Правна основа - закони, међународне повеље, Uncategorized

Закон о забрани дискриминације Р. Србије   3 comments

erde-007

З А К О Н
О ЗАБРАНИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет Закона
Члан 1.

Овим законом уређује се општа забрана дискриминације, облици и случајеви дискриминације, као и поступци заштите од дискриминације.
Овим законом установљава се Повереник за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник), као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених овим законом.

Појмови
Члан 2.

У овом закону:
1) изрази „дискриминација” и „дискриминаторско поступање” означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства);
2) изрази „лице” и „свако” означавају оног ко борави на територији Републике Србије или на територији под њеном јурисдикцијом, без обзира на то да ли је држављанин Републике Србије, неке друге државе или је лице без држављанства, као и правно лице које је регистровано, односно обавља делатност на територији Републике Србије;
3) израз „грађанин” означава лице које је држављанин Републике Србије;
4) израз „орган јавне власти” означава државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, јавно предузеће, установу, јавну агенцију и другу организацију којој је поверено вршење јавних овлашћења, као и правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу, Република, аутономна покрајина или локална самоуправа.
Сви појмови који се користе у овом закону у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду.

Заштићена права и лица
Члан 3.

Свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти Републике Србије ефикасно штите од свих облика дискриминације.
Странац у Републици Србији, у складу са међународним уговорима, има сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само грађани Републике Србије.
Забрањено је вршење права утврђених овим законом противно циљу у коме су призната или са намером да се ускрате, повреде или ограниче права и слободе других.

II. ОПШТА ЗАБРАНА И ОБЛИЦИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Начело једнакости
Члан 4.

Сви су једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства.
Свако је дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.

Облици дискриминације
Члан 5.

Облици дискриминације су непосредна и посредна дискриминација, као и повреда начела једнаких права и обавеза, позивање на одговорност, удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање.

Непосредна дискриминација
Члан 6.

Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

Посредна дискриминација
Члан 7.

Посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

Повреда начела једнаких права и обавеза
Члан 8.

Повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Забрана позивања на одговорност
Члан 9.

Дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.

Удруживање ради вршења дискриминације
Члан 10.

Забрањено је удруживање ради вршења дискриминације, односно деловање организација или група које је усмерено на кршење уставом, правилима међународног права и законом зајамчених слобода и права или на изазивање националне, расне, верске и друге мржње, раздора или нетрпељивости.

Говор мржње
Члан 11.

Забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

Узнемиравање и понижавајуће поступање
Члан 12.

Забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Тешки облици дискриминације
Члан 13.

Тешки облици дискриминације су:
1. изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета;
2. пропагирање или вршење дискриминације од стране органа јавне власти и у поступцима пред органима јавне власти;
3. пропагирање дискриминације путем јавних гласила;
4. ропство, трговина људима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и њихово пропагирање;
5. дискриминација лица по основу два или више личних својстава (вишеструка или укрштена дискриминација);
6. дискриминација која је извршена више пута (поновљена дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица;
7. дискриминација која доводи до тешких последица по дискриминисаног, друга лица или имовину, а нарочито ако се ради о кажњивом делу код кога је претежна или искључива побуда за извршење била мржња, односно нетрпељивост према оштећеном која је заснована на његовом личном својству.

Посебне мере
Члан 14.

Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.

III. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Дискриминација у поступцима пред органима јавне власти
Члан 15.

Свако има право на једнак приступ и једнаку заштиту својих права пред судовима и органима јавне власти.
Дискриминаторско поступање службеног лица, односно одговорног лица у органу јавне власти, сматра се тежом повредом радне дужности, у складу са законом.

Дискриминација у области рада
Члан 16.

Забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.
Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.
Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица из става 2. овог члана (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други).

Дискриминација у пружању јавних услуга и коришћењу објеката и површина
Члан 17.

Дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.
Свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом.

Забрана верске дискриминације
Члан 18.

Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу слободног испољавања вере или уверења, односно ако се лицу или групи лица ускраћује право на стицање, одржавање, изражавање и промену вере или уверења, као и право да приватно или јавно изнесе или поступи сходно својим уверењима.
Не сматра се дискриминацијом поступање свештеника, односно верских службеника које је у складу са верском доктрином, уверењима или циљевима цркава и верских заједница уписаних у регистар верских заједница, у складу са посебним законом којим се уређује слобода вероисповести и статус цркава и верских заједница.

Дискриминација у области образовања и стручног оспособљавања
Члан 19.

Свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом.
Забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.
Забрањена је дискриминација васпитних и образованих установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа у складу са законом.

Дискриминација на основу пола
Члан 20.

Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

Дискриминација на основу сексуалне оријентације
Члан 21.

Сексуална оријентација је приватна ствар и нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији.
Свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

Дискриминација деце
Члан 22.

Свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.
Забрањено је дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице.

Дискриминација на основу старосног доба
Члан 23.

Забрањено је дискриминисати лица на основу старосног доба.
Стари имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ и заштиту од занемаривања и узнемиравања у коришћењу здравствених и других јавних услуга.

Дискриминација националних мањина
Члан 24.

Забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
Начин остваривања и заштита права припадника националних мањина уређује се посебним законом.

Дискриминација због политичке или синдикалне припадности
Члан 25.

Забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.
Дискриминацијом из става 1. овог члана не сматрају се ограничења која се односе на вршиоце одређених државних функција, као и ограничења неопходна ради спречавања заговарања и вршења фашистичких, нацистичких и расистичких активности, прописана у складу са законом.

Дискриминација особа са инвалидитетом
Члан 26.

Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује се посебним законом.
У погледу судске заштите од дискриминације особа са инвалидитетом примењују се и чл. 41, 42, 43, 44, 45. и 46. овог закона.

Дискриминација с обзиром на здравствено стање
Члан 27.

Забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
Дискриминација из става 1. овог члана постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.
IV. ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Поступак избора Повереника
Члан 28.
Повереника бира Народна скупштина већином гласова свих народних посланика, на предлог одбора надлежног за уставна питања (у даљем тексту: Одбор).
Предлог за избор Повереника утврђује се већином гласова од укупног броја чланова Одбора.
Свака посланичка група у Народној скупштини има право да Одбору предложи кандидата за Повереника.
За Повереника може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава следеће услове:
1. да је дипломирани правник;
2. да има најмање десет година искуства на правним пословима у области заштите људских права;
3. да поседује високе моралне и стручне квалитете.
Повереник не може обављати другу јавну или политичку функцију, нити професионалну делатност, у складу са законом.

Мандат
Члан 29.

Повереник се бира на време од пет година.
Исто лице може бити бирано за Повереника највише два пута.

Престанак мандата
Члан 30.

Поверенику функција престаје: истеком мандата; подношењем оставке у писменом облику Народној скупштини; испуњењем услова за пензију, у складу са законом; разрешењем и смрћу.
Одлуку о разрешењу Повереника доноси Народна скупштина.
Повереник се разрешава дужности:
1. због нестручног и несавесног рада;
2. ако правноснажном одлуком буде осуђен за кривично дело на казну затвора која га чини недостојним или неподобним за обављање ове функције;
3. губитком држављанства;
4. ако обавља другу јавну функцију или професионалну делатност, ако обавља другу дужност или посао који би могао утицати на његову самосталност и независност или ако поступа супротно закону којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.
Поступак за разрешење Повереника покреће се на иницијативу једне трећине народних посланика.
Одбор утврђује да ли постоје разлози за разрешење и о томе обавештава Народну скупштину.
Одбор обавештава Народну скупштину и о захтеву Повереника да му престане дужност, као и о испуњењу услова за престанак дужности због испуњења услова за пензију, у складу са законом.
Народна скупштина доноси одлуку о разрешењу Повереника већином гласова свих народних посланика.
Народна скупштина у року од три месеца од престанка мандата Повереника бира новог Повереника.

Положај Повереника
Члан 31.

Повереник има право на плату једнаку плати судије Врховног касационог суда, као и право на накнаду трошкова насталих у вези са вршењем своје функције.
Повереник ужива имунитет који уживају народни посланици у Народној скупштини.

Стручна служба Повереника
Члан 32.

Повереник има стручну службу која му помаже у вршењу његових надлежности.
Повереник доноси акт, на који сагласност даје Народна скупштина, којим уређује организацију и рад своје стручне службе.
Повереник има три помоћника.
Помоћник Повереника руководи заокруженом облашћу рада, у складу са актом о организацији и систематизацији послова.
Помоћнике Повереника распоређује Повереник.
Повереник самостално одлучује, у складу са законом, о пријему лица у радни однос у стручну службу, руковођен потребом професионалног и делотворног вршења своје надлежности.
На запослене у стручној служби Повереника сходно се примењују прописи о радним односима у државним органима.
Финансијска средства за рад Повереника, његових помоћника и његове стручне службе обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Повереника.
Седиште Повереника је у Београду.

Надлежност Повереника
Члан 33.

Повереник:
1. прима и разматра притужбе због повреда одредаба овог закона и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона;
2. подносиоцу притужбе пружа информације о његовом праву и могућности покретања судског или другог поступка заштите, односно препоручује поступак мирења;
3. подноси тужбе из члана 43. овог закона, због повреде права из овог закона, у своје име а уз сагласност и за рачун дискриминисаног лица, уколико поступак пред судом по истој ствари није већ покренут или правноснажно окончан;
4. подноси прекршајне пријаве због повреде права из овог закона;
5. подноси годишњи и посебан извештај Народној скупштини о стању у области заштите равноправности;
6. упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације;
7. прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације;
8. успоставља и одржава сарадњу са органима надлежним за остваривање равноправности и заштиту људских права на територији аутономне покрајине и локалне самоуправе;
9. препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности.

Пословник о раду
Члан 34.

Повереник доноси пословник о раду којим се ближе уређује начин његовог рада и поступања.

V. ПОСТУПАЊЕ ПРЕД ПОВЕРЕНИКОМ

Подношење притужбе
Члан 35.

Лице које сматра да је претрпело дискриминацију подноси Поверенику притужбу писмено или, изузетно, усмено у записник, без обавезе плаћања таксе или друге накнаде.
Уз притужбу се подносе и докази о претрпљеном акту дискриминације.
У име и уз сагласност лица чије је право повређено, притужбу може поднети организација која се бави заштитом људских права или друго лице.
Повереник доставља притужбу лицу против кога је поднета, у року од 15 дана од дана пријема притужбе.

Члан 36.

Повереник поступа по притужби уколико поступак пред судом по истој ствари није већ покренут или правноснажно окончан.
Повереник не поступа по притужби ако је очигледно да нема повреде права на коју подносилац указује, ако је у истој ствари већ поступао а нису понуђени нови докази, као и ако утврди да је због протека времена од учињене повреде права немогуће постићи сврху поступања.

Утврђивање чињеничног стања
Члан 37.

По пријему притужбе Повереник утврђује чињенично стање увидом у поднете доказе и узимањем изјаве од подносиоца притужбе, лица против којег је притужба поднета, као и од других лица.
Лице против којег је притужба поднета може се изјаснити о наводима притужбе у року од 15 дана од дана њеног пријема.

Мирење
Члан 38.

Повереник предлаже спровођење поступка мирења, у складу са законом којим се уређује поступак медијације, а пре предузимања других радњи у поступку.

Мишљење и препоруке
Члан 39.

Повереник даје мишљење о томе да ли је дошло до повреде одредаба овог закона у року од 90 дана од дана подношења притужбе, и о томе обавештава подносиоца и лице против којег је притужба поднета.
Уз мишљење да је дошло до повреде одредаба овог закона, Повереник препоручује лицу против којег је поднета притужба начин отклањања повреде права.
Лице коме је препорука упућена дужно је да поступи по препоруци и отклони повреду права у року од 30 дана од дана пријема препоруке, као и да о томе обавести Повереника.

Мере
Члан 40.

Ако лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци, односно не отклони повреду права, Повереник му изриче меру опомене.
Ако лице из става 1. овог члана не отклони повреду права у року од 30 дана од дана изрицања опомене, Повереник може о томе известити јавност.
Мера опомене из става 1. овог члана изриче се решењем, против кога није допуштена посебна жалба.
На поступак пред Повереником сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

VI. СУДСКА ЗАШТИТА

Судска надлежност и поступак
Члан 41.

Свако ко је повређен дискриминаторским поступањем има право да поднесе тужбу суду.
У поступку се сходно примењују одредбе закона о парничном поступку.
Поступак је хитан.
Ревизија је увек допуштена.

Месна надлежност
Члан 42.

У поступку за заштиту од дискриминације месно је надлежан, поред суда опште месне надлежности и суд на чијем подручју је седиште, односно пребивалиште тужиоца.

Тужбе
Члан 43.

Тужбом из члана 41. став 1. овог закона може се тражити:
1. забрана извршења радње од које прети дискриминација, забрана даљег вршења радње дискриминације, односно забрана понављања радње дискриминације;
2. утврђење да је тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу или другоме;
3. извршење радње ради уклањања последица дискриминаторског поступања;
4. накнада материјалне и нематеријалне штете;
5. објављивање пресуде донете поводом неке од тужби из тач. 1-4. овог члана.

Привремена мера
Члан 44.

Тужилац може уз тужбу, у току поступка, као и по окончању поступка, све док извршење не буде спроведено, захтевати да суд привременом мером спречи дискриминаторско поступање ради отклањања опасности од насиља или веће ненакнадиве штете.
У предлогу за издавање привремене мере мора се учинити вероватним да је мера потребна да би се спречила опасност од насиља због дискриминаторског поступања, спречила употреба силе или настанак ненакнадиве штете.
О предлогу за издавање привремене мере суд је дужан да донесе одлуку без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана пријема предлога.

Правила о терету доказивања
Члан 45.

Ако је суд утврдио да је извршена радња непосредне дискриминације или је то међу странкама неспорно, тужени се не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив.
Уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси тужени.

Тужбе других лица
Члан 46.

Тужбе из члана 43. тач. 1, 2, 3. и тачке 5. може поднети Повереник и организација која се бави заштитом људских права, односно права одређене групе лица.
Ако се дискриминаторско поступање односи искључиво на одређено лице, тужиоци из става 1. овог члана могу поднети тужбу само уз његов пристанак у писменом облику.
Лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању, у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају, може поднети тужбу из члана 43. тач. 1, 2, 3. и тачке 5. овог закона.
Лице из става 3. овог члана дужно је да обавести Повереника о намераваној радњи, осим ако околности то не дозвољавају, као и да о предузетој радњи извести Повереника у писменом облику.
Ако лице из става 3. овог члана није поднело тужбу, суд га може саслушати као сведока.
Према лицу из става 3. овог члана не може се истицати приговор подељене одговорности за штету која потиче од акта дискриминације.

VII. НАДЗОР

Надзор над спровођењем закона
Члан 47.

Надзор над спровођењем овог закона врши министарство надлежно за људска и мањинска права.

Годишњи извештај Повереника
Члан 48.

Повереник подноси Народној скупштини годишњи извештај о стању у области заштите равноправности, који садржи оцену рада органа јавне власти, пружалаца услуга и других лица, уочене пропусте и препоруке за њихово отклањање.
Извештај може да садржи и наводе о спровођењу закона и других прописа, односно о потреби доношења или измене прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације.
Извештај садржи сажетак који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Посебан извештај
Члан 49.

Ако постоје нарочито важни разлози, Повереник може, по сопственој иницијативи или на захтев Народне скупштине, поднети посебан извештај Народној скупштини.
Посебан извештај садржи сажетак који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

VIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 50.

Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај службено лице, односно одговорно лице у органу јавне власти ако поступи дискриминаторски (члан 15. став 2).

Члан 51.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице, односно предузетник, ако на основу личног својства лицу које обавља привремене и повремене послове, лицу на допунском раду, студенту и ученику на пракси, лицу на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, односно волонтеру, нарушава једнаке могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада (члан 16. став 1).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.

Члан 52.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице, односно предузетник, ако у оквиру своје делатности, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од осталих лица или група лица, односно ако у пружању услуге неоправдано да првенство другом лицу или групи лица (члан 17. став 1).
Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице односно предузетник, власник, односно корисник објекта у јавној употреби или јавне површине, ако лицу или групи лица на основу њиховог личног својства онемогући приступ тим објектима, односно површинама (члан 17. став 2).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 2. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.

Члан 53.

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу јавне власти ако поступи противно начелу слободног испољавања вере или уверења, односно ако лицу или групи лица ускрати право на стицање, одржавање, изражавање и промену вере или уверења, као и право да приватно или јавно изнесу, односно поступе сходно својим уверењима (члан 18).
Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана правно лице односно предузетник.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу и физичко лице.

Члан 54.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај васпитна, односно образовна установа која лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства неоправдано отежа или онемогући упис, односно искључи их из васпитне, односно образовне установе (члан 19. став 2).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у васпитној, односно образовној установи.

Члан 55.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице које ускрати право или призна погодности с обзиром на пол, односно експлоатише лице или групу лица с обзиром на пол (члан 20. став 2).
Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако ускрати право или призна погодности с обзиром на пол, односно врши физичко и друго насиље, експлоатацију, изражава мржњу, омаловажава, уцењује и узнемирава лице или групу лица с обзиром на пол.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 2. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.

Члан 56.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице или предузетник ако лице или групу лица позове да се јавно изјасне о својој сексуалној оријентацији, односно ако спречи изражавање њихове сексуалне оријентације, у складу са овим законом (члан 21).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.

Члан 57.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице или предузетник ако дискриминише дете, односно малолетника према брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позива на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола или прави разлику према имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу његових родитеља, односно старатеља и чланова породице (члан 22. став 2).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.

Члан 58.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице или предузетник ако занемарује или узнемирава лице на основу старосног доба у пружању здравствених или других јавних услуга (члан 23. став 1).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.

Члан 59.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице или предузетник ако дискриминише лице или групу лица због њихових политичких убеђења или припадности, односно неприпадности политичкој странци (члан 25. став 1).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.
Члан 60.
Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице или предузетник ако лицу или групи лица на основу њиховог личног својства неоправдано одбије пружање здравствених услуга, постави посебне услове за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрати информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и ако их узнемирава, вређа и омаловажава у току боравка у здравственој установи (члан 27. став 2).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и здравствени радник.

IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Избор Повереника
Члан 61.

Народна скупштина изабраће Повереника у року од 60 дана од дана почетка примене одредаба чл. 28. до 40. овог закона.

Доношење аката Повереника
Члан 62.

Повереник доноси акт о организацији своје стручне службе, као и пословник о раду у року од 45 дана од дана његовог избора.

Ступање на снагу Закона
Члан 63.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим чл. 28. до 40. који ће се примењивати од 1. јануара 2010. године.

Објављено јануар 23, 2015 од стране Viktor Koss под Правна основа - закони

Закон о заштити података о личности Р. Србије   1 comment

erde-007

Скупштина Себије лого

Z A K O N O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI

Srbija grb „Službeni glasnik RS“, br. 97/08 od 27.10.2008. godine, 104/09 – dr. Zakon 68/2012- odluka US i 107/2012

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom se uređuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija, iznošenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvršavanjem ovog zakona.

Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, godine života, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo i status, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva.

Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Cilj zakona

Član 2

Cilj ovog zakona je da, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.

Značenje izraza u ovom zakonu

Član 3

Pojedini izrazi u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak);

2) Fizičko lice je čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta (u daljem tekstu: lice);

3) Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada);

4) Organ vlasti je državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi organ ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;

5) Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke (u daljem tekstu: rukovalac);

6) Zbirka podataka je skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju;

7) Korisnik podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, koji je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke (u daljem tekstu: korisnik);

8) Obrađivač podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, kome rukovalac na osnovu zakona ili ugovora poverava određene poslove u vezi sa obradom (u daljem tekstu: obrađivač);

9) Pismeni oblik podrazumeva i elektronski oblik, pod uslovima iz zakona kojim se uređuje elektronski potpis;

10) Centralni registar zbirki podataka (u daljem tekstu: Centralni registar) je evidencija koju čini registar zbirki podataka i katalog zbirki podataka koju vodi Poverenik.

Primena zakona

Član 4

Odredbe ovog zakona primenjuju se na svaku automatizovanu obradu, kao i na obradu sadržanu u zbirci podataka koja se ne vodi automatizovano.

Podaci na koje se zakon ne primenjuje

Član 5

Osim ako očigledno pretežu suprotni interesi lica, pojedine odredbe ovog zakona o uslovima za obradu, kao i o pravima i obavezama u vezi sa obradom ne primenjuju se na obradu:

1) podataka koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama;

2) podataka koji se obrađuju za porodične i druge lične potrebe i nisu dostupni trećim licima;

3) podataka koji se o članovima političkih stranaka, udruženja, sindikata, kao i drugih oblika udruživanja obrađuju od strane tih organizacija, pod uslovom da član dâ pismenu izjavu da određene odredbe ovog zakona ne važe za obradu podataka o njemu za određeno vreme, ali ne duže od vremena trajanja njegovog članstva;

4) podataka koje je lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi.

Obrada u istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe

Član 6

Podaci prikupljeni i obrađivani u druge svrhe mogu da se obrađuju isključivo u istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe, ako ne služe donošenju odluka ili preduzimanju mera prema određenom licu uz obezbeđivanje odgovarajućih mera zaštite.

Mere zaštite podataka koji se arhiviraju u isključivo istorijske, statističke ili naučnoistraživačke svrhe uređuju se posebnim propisom.

Rukovalac određen posebnim propisom Član 7

Ako poseban propis uređuje svrhu i način obrade, rukovalac može da se odredi tim propisom.

II USLOVI ZA OBRADU

Nedozvoljenost obrade

Član 8

Obrada nije dozvoljena ako:

1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja;

2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a) i člana 12a ovog zakona;

3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena;

4) je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade; 5) je način obrade nedozvoljen;

6) je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade;

7) su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade;

8) je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo.

Odluka pomoću automatizovane obrade

Član 9

Odluka koja proizvodi pravne posledice za lice ili pogoršava njegov položaj, ne može biti isključivo zasnovana na podacima koji se obrađuju automatizovano i koji služe oceni nekog njegovog svojstva (radne sposobnosti, pouzdanosti, kreditne sposobnosti i sl.).

Odluka iz stava 1. ovog člana može se doneti kada je to zakonom izričito određeno, odnosno kada se usvaja zahtev lica u vezi sa zaključenjem ili ispunjenjem ugovora, uz sprovođenje odgovarajućih mera zaštite.

U slučaju iz stava 2. ovog člana lice mora biti upoznato sa postupkom automatizovane obrade i načinom donošenja odluke.

Obrada sa pristankom

Član 10

Punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti u smislu odredbe člana 15. ovog zakona.

Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

Pristanak se može dati preko punomoćnika.

Punomoćje mora biti overeno, izuzev ako zakonom nije propisano drukčije.

Pristanak za lice koje nije sposobno za davanje pristanka daje zakonski zastupnik ili staralac.

Pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo mogu dati supružnik, deca sa navršenih 15 godina života, roditelji, braća i sestre, odnosno zakonski naslednik ili lice koje je za to odredio umrli.

Opoziv pristanka

Član 11

Pristanak se može opozvati.

Punovažan opoziv lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik.

U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu.

Obrada podataka je nedozvoljena posle opoziva pristanka.

Obrada bez pristanka

Član 12

Obrada bez pristanka je dozvoljena:

1) da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, a posebno život, zdravlje i fizički integritet;

2) u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja ugovora;

2a) u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe;

3) u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, radi ostvarenja pretežnog opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika.

Član 12a

U slučaju iz člana 12. tačka 2a) rukovalac može podatke o ličnosti, koje već obrađuje u određene svrhe na osnovu zakonskog ovlašćenja, da obrađuje i u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe.

Obrada od strane organa vlasti

Član 13

Organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica.

Prikupljanje podataka

Član 14

Podaci se prikupljaju od lica na koje se odnose i od organa uprave koji su zakonom ovlašćeni za njihovo prikupljanje. Podaci se mogu prikupljati i od drugog lica ako:

1) je to predviđeno ugovorom zaključenim sa licem na koje se podaci odnose;

2) je to propisano zakonom;

3) je to neophodno s obzirom na prirodu posla;

4) prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava;

5) se prikupljaju podaci radi ostvarenja ili zaštite životno važnih interesa lica na koje se odnose, posebno života, zdravlja i fizičkog integriteta.

Obaveštavanje o obradi

Član 15

Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica, pre prikupljanja, upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o:

1) svom identitetu, odnosno imenu i adresi ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u skladu sa zakonom;

2) svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka;

3) načinu korišćenja podataka;

4) identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke;

5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti davanja podataka i obrade;

6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju opoziva;

7) pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade;

8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci, odnosno drugom licu bilo suprotno savesnom postupanju.

Obaveza iz stava 1. ovog člana ne postoji kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće ili je očigledno nepotrebno, odnosno neprimereno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci, odnosno drugo lice već upoznato sa time ili ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno.

Rukovalac koji je podatke o licu prikupio od drugog lica, upoznaće sa uslovima iz stava 1. ovog člana, lice na koje se podaci odnose, bez odlaganja ili najkasnije pri prvoj obradi, osim kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće, odnosno zahteva prekomerni utrošak vremena i sredstava ili je očigledno nepotrebno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci već upoznato sa time, odnosno ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno ili ako je prikupljanje i dalja obrada podataka od drugog lica propisana zakonom.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose čim to postane moguće, odnosno ako lice to zahteva. Upoznavanje iz stava 1. ovog člana vrši se u pismenom obliku u slučaju kada se za pristanak za obradu daje u pismenom obliku, osim ako lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice, pristane na usmeno upoznavanje. Rukovalac će obavestiti lice na koje se podaci odnose i korisnika o izmeni, dopuni ili brisanju podataka bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana izmene, dopune ili brisanja podataka.

Naročito osetljivi podaci

Član 16

Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak.

Izuzetno, podaci koji se odnose na pripadnost političkoj stranci, zdravstveno stanje i primanje socijalne pomoći, mogu se obrađivati bez pristanka lica, samo ako je to zakonom propisano.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, obrada mora biti posebno označena i zaštićena merama zaštite.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poverenik ima pravo uvida u podatke i provere zakonitosti obrade po službenoj dužnosti ili po zahtevu lica, odnosno rukovaoca.

Način arhiviranja i mere zaštite podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, uz prethodno pribavljeno mišljenje Poverenika, uređuje Vlada.

Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka

Član 17

Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka daje se u pismenom obliku, koji sadrži oznaku podatka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njegovog korišćenja.

Ako davalac pristanka nije pismen ili iz drugog razloga nije u stanju da pristanak svojeručno potpiše, pristanak je punovažan ako dva svedoka svojim potpisima potvrde da pismeno sadrži izjavu volje davaoca pristanka.

Opoziv pristanka za obradu naročito osetljivih podataka

Član 18

U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu naknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu, osim ako je drukčije određeno u izjavi o pristanku.

Na opoziv pristanka za obradu naročito osetljivih podataka shodno se primenjuje član 11. ovog zakona.

III PRAVA LICA I ZAŠTITA PRAVA LICA

1. Prava

Pravo na obaveštenje o obradi

Član 19

Lice ima pravo da zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome:

1) da li rukovalac obrađuje podatke o njemu i koju radnju obrade vrši;

2) koje podatke obrađuje o njemu;

3) od koga su prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka;

4) u koje svrhe obrađuje podatke o njemu;

5) po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu;

6) u kojim zbirkama podataka se nalaze podaci o njemu;

7) ko su korisnici podataka o njemu;

8) koje podatke, odnosno koje vrste podataka o njemu koriste;

9) u koje svrhe se koriste podaci o njemu;

10) po kom pravnom osnovu koristi podatke o njemu;

11) kome se podaci prenose;

12) koji podaci se prenose;

13) u koje svrhe se podaci prenose;

14) po kom pravnom osnovu se podaci prenose;

15) u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju.

Pravo na uvid

Član 20

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose.

Pravo na uvid u podatke koji se na njega odnose obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka, kao i pravljenje zabeležaka.

Pravo na kopiju

Član 21

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva kopiju podatka koji se na njega odnosi.

Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi, odnosno u drugom obliku ako bi u obliku u kome se informacija nalazi licu bila nerazumljiva.

Lice snosi nužne troškove izrade i predaje kopije podatka.

Prava lica povodom izvršenog uvida

Član 22

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka, kao i prekid i privremenu obustavu obrade. Lice ima pravo na brisanje podataka ako:

1) svrha obrade nije jasno određena;

2) je svrha obrade izmenjena, a nisu ispunjeni uslovi za obradu za tu izmenjenu svrhu;

3) je svrha obrade ostvarena, odnosno podaci više nisu potrebni za ostvarivanje svrhe;

4) je način obrade nedozvoljen;

5) podatak spada u broj i vrstu podataka čija je obrada nesrazmerna svrsi;

6) je podatak netačan, a ne može se putem ispravke zameniti tačnim;

7) se podatak obrađuje bez pristanka ili ovlašćenja zasnovanog na zakonu i u drugim slučajevima kada se obrada ne može vršiti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Lice ima pravo na prekid i privremenu obustavu obrade, ako je osporilo tačnost, potpunost i ažurnost podataka, kao i pravo da se ti podaci označe kao osporeni, dok se ne utvrdi njihova tačnost, potpunost i ažurnost.

2. Ograničenja

Ograničenja prava

Član 23

Pravo na obaveštenje, uvid i kopiju može se ograničiti ako:

1) lice traži obaveštenje iz člana 19. tač.2) i 7) do 10) ovog zakona, a rukovalac je podatke o njemu uneo u javni registar ili ih je na drugi način učinio dostupnim javnosti;

2) lice zloupotrebljava svoje pravo na obaveštenje, uvid i kopiju;

3) je rukovalac ili drugo lice, u skladu s članom 15. ovog zakona, već upoznao lice sa onim o čemu traži da bude obavešten, odnosno ako je lice izvršilo uvid ili dobilo kopiju, a u međuvremenu nije došlo do promene podatka;

4) bi rukovalac bio onemogućen u vršenju poslova iz svog delokruga;

5) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese nacionalne i javne bezbednosti, odbrane zemlje, ili radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela;

6) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo važan privredni ili finansijski interes države;

7) bi se obaveštenjem učinio dostupnim podatak za koji je zakonom, drugim propisima ili aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajna, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške posledice po interes zaštićen zakonom;

8) bi obaveštenje ozbiljno ugrozilo privatnost ili važan interes lica, posebno život, zdravlje i fizički integritet;

9) se podaci o njemu koriste isključivo za naučnoistraživačke i statističke svrhe, dok takvo korišćenje traje.

Lice nema pravo na uvid dok traje obustava obrade ako je obrada obustavljena na njegov zahtev.

3. Zahtev

Zahtev za ostvarivanje prava

Član 24

Zahtev za obaveštenje, uvid i kopiju podnosi se rukovaocu u pismenom obliku, a rukovalac može prihvatiti i usmeni zahtev, iz razloga efikasnosti i ekonomičnosti.

Zahtev za ostvarivanje prava povodom izvršenog uvida podnosi se rukovaocu u pismenom obliku. iz stava 1. ovog člana sadrži: podatke o identitetu podnosioca (ime i prezime, ime jednog roditelja, datum i mesto rođenja, jedinstveni matični broj građana), adresu prebivališta, odnosno boravišta, kao i druge podatke neophodne za kontakt.

Zahtev koji podnosi zakonski naslednik umrlog lica sadrži i podatke o identitetu umrlog. Uz zahtev se prilaže izvod iz matične knjige umrlih, kao i dokaz o srodstvu podnosioca sa umrlim.

Nepismeno lice, odnosno lice koje zbog telesnih ili drugih nedostataka nije u mogućnosti da zahtev sačini u pismenom obliku može zahtev usmeno saopštiti u zapisnik.

Rukovalac može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali je dužan da razmotri i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu.

Ako je zahtev nerazumljiv ili nepotpun, rukovalac je dužan da pouči podnosioca kako da nedostatke otkloni.

Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, a najduže u roku od 15 dana od dana prijema pouke o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, rukovalac će zaključkom odbaciti zahtev kao neuredan.

4. Odlučivanje

Odlučivanje o zahtevu za obaveštenje, uvid i kopiju

Član 25

Rukovalac je dužan da obaveštenje o podnetom zahtevu izda bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja. Obaveštenje se daje u pismenom obliku, a izuzetno se može dati i usmeno ako na to pristane podnosilac.

Rukovalac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva za uvid, odnosno za izdavanje kopije, omogući podnosiocu da izvrši uvid, odnosno da mu preda kopiju.

Rukovalac će zajedno sa obaveštenjem o tome da će podnosiocu zahteva staviti na uvid podatak, odnosno izdati mu kopiju podatka, saopštiti i vreme, mesto i način na koji će mu podatak biti stavljen na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije podatka, a u slučaju da ne raspolaže tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće podnosioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.

Podnosilac zahteva iz stava 2. ovog člana može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u podatke izvrši u drugo vreme. Uvid u podatke vrši se po pravilu u službenim prostorijama rukovaoca. Ako rukovalac nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da postupi po zahtevu u propisanom roku, obavestiće o tome podnosioca i odrediti novi rok za postupanje koji ne može biti duži od 30 dana od isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ako prihvati zahtev za obaveštenje, uvid i kopiju, rukovalac o tome sačinjava zabelešku.

Ako rukovalac odbije zahtev, o tome donosi rešenje sa poukom o pravnom sredstvu.

Ako rukovalac ne odgovori na zahtev u rokovima iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i ako odbije zahtev, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Povereniku.

Odlučivanje o zahtevu povodom izvršenog uvida

Član 26

Rukovalac je dužan da odluči o zahtevu povodom izvršenog uvida iz člana 24. ovog zakona, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i da o odluci obavesti podnosioca zahteva.

Kada rukovalac odbije zahtev iz stava 1. ovog člana, u obrazloženju rešenja navodi razloge za odbijanje zahteva, kao i razloge za dozvoljenost obrade.

Podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Povereniku protiv rešenja o odbijanju zahteva iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Ako je rukovalac utvrdio da je zahtev povodom izvršenog uvida osnovan, a ne postoji tehnička mogućnost da se bez odlaganja postupi po zahtevu, ili ako bi neodložno postupanje po zahtevu iziskivalo prekomerni utrošak vremena i sredstava, rukovalac će po službenoj dužnosti označiti podatke kao osporene i privremeno obustaviti njihovu obradu.

Rukovalac koji je organ vlasti, a koji je utvrdio da je zahtev povodom izvršenog uvida osnovan, označiće podatak kao osporen i privremeno obustaviti njegovu obradu. Rukovalac neće ispraviti, dopuniti, ažurirati i brisati podatak, odnosno prekinuti obradu ako:

1) nije istekao rok za obavezno čuvanje podataka;

2) je očigledno da bi postupanje po zahtevu nanelo ozbiljnu štetu interesima drugih lica;

3) je zbog posebnog načina čuvanja podataka postupanje po zahtevu nemoguće ili iziskuje prekomerni utrošak vremena ili sredstava. Oznaka osporenosti iz člana 22. stav 3. ovog zakona, brisaće se na osnovu odluke nadležnog organa ili po pristanku lica na koje se podatak odnosi.

5.Način ostvarivanja prava

Način ostvarivanje prava na uvid

Član 27

Rukovalac je dužan da podnosiocu učini dostupnim podatak koji se na njega odnosi, u razumljivom obliku.

Rukovalac je dužan da podnosiocu učini dostupnim sve podatke u stanju u kakvom se nalaze.

Ako se podatak čuva u raznim oblicima (papir, audio, video ili elektronski zapis i dr), podnosilac ima pravo da izvrši uvid u obliku koji sam izabere, osim kada je to neizvodljivo.

Lice koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u podatke, može da to učini uz pomoć pratioca.

Rukovalac će, na zahtev lica kojem je potrebna stručna pomoć radi razumevanja sadržine podataka koji se na njega odnose, pružiti takvu pomoć.

Vršenje prava na uvid u podatke rukovalac ne sme usloviti plaćanjem naknade.

Ako rukovalac raspolaže podatkom na jeziku na kome je podnet zahtev, dužan je da podnosiocu stavi na uvid podatak i izradi kopiju na tom jeziku, osim ako podnosilac ne odredi drukčije, a rukovalac ima mogućnosti da udovolji zahtevu.

Način ostvarivanja prava na kopiju

Član 28

Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi, odnosno u drugom obliku, ako bi u obliku u kome se informacija nalazi licu bila nerazumljiva.

Nužne troškove izrade i predaje kopije podatka snosi podnosilac.

6. Obrada za delatnost javnih glasila

Član 29

Za obradu od strane novinara i drugih medijskih poslenika koja isključivo služi publicističkoj delatnosti javnog glasila, izuzimajući obradu koja služi oglašavanju, važe odredbe čl. 3, 5. i 8. tač. 1) do 5) i čl. 46. i 47. ovog zakona.

Za potrebe obrade iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti i podaci koji se odnose na pripadnost političkoj stranci lica, ako su važni s obzirom na javnu funkciju koju lice vrši.

Priključivanje odgovora i drugih informacija

Član 30

Odgovor, ispravku, opoziv ili koju drugu informaciju koja se objavi na zahtev lica na koga se odnosi podatak iz člana 29. ovog zakona, rukovalac priključuje obrađivanom podatku i čuva u roku za čuvanje tog podatka.

Zaštita ličnosti

Član 31

Ako se objavljivanjem podatka u javnom glasilu i publikaciji povredi pravo ili pravno zaštićen interes lica, povređeno lice može zahtevati od odgovornog urednika i izdavača javnog glasila obaveštenje o podacima koji se o njemu obrađuju, uvid u podatke i kopiju, izuzev ako:

1) bi se time otkrili podaci u vezi sa izvorom informacije koje novinar i drugi medijski poslenik nisu dužni ili nisu spremni da otkriju;

2) bi se time otkrili podaci u vezi sa licem koje je učestvovalo u pripremi i objavljivanju informacije, a odgovorni urednik nije spreman da ih otkrije;

3) postoje okolnosti u kojima bi obaveštavanje, uvid ili izrada kopije bitno omeli obaveštavanje javnosti o informacijama od javnog značaja.

7. Posebne odredbe

Prosleđivanje zahteva Povereniku

Član 32

Kada rukovalac ne obrađuje podatak, proslediće zahtev Povereniku, osim ako se podnosilac zahteva tome protivi.

Postupanje Poverenika

Član 33

Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li rukovalac obrađuje traženi podatak.

Ako utvrdi da rukovalac ne obrađuje podatak, Poverenik će dostaviti zahtev rukovaocu koji obrađuje podatak i o tome će obavestiti podnosioca zahteva ili će ga uputiti na rukovaoca koji obrađuje podatak, u zavisnosti od toga na koji će se način efikasnije ostvariti zahtev.

Ako utvrdi da rukovalac obrađuje podatak, Poverenik će rešenjem naložiti rukovaocu da odluči o zahtevu.

Rukovalac odlučuje o dostavljenom zahtevu iz stava 2. ovog člana u rokovima iz člana 25. stav 1. i člana 26. stav 1. ovog zakona od dana dostavljanja, a u slučaju iz stava 3. ovog člana u roku od sedam dana od dana dostavljanja rešenja Poverenika.

Punomoćnik

Član 34

Prava propisana ovim zakonom mogu se ostvariti lično ili preko punomoćnika.

Punomoćje mora biti overeno.

Čuvanje i korišćenje u slučaju smrti

Član 35

U slučaju smrti i proglašenja nestalog lica za umrlo, podaci koji su prikupljeni na osnovu ugovora, odnosno saglasnosti u pismenom obliku, čuvaju se u skladu sa uslovima utvrđenim u ugovoru, odnosno pristanku, a podaci koji su prikupljeni na osnovu zakona čuvaju se najmanje godinu dana od dana smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, a nakon toga se uništavaju. O uništavanju podataka sačinjava se zabeleška.

Pristanak za korišćenje podataka o umrlom licu daju lica iz člana 10. stav 6. ovog zakona.

Obaveza rukovaoca

Član 36

Ako je zbirka podataka uspostavljena ugovorom, odnosno na osnovu pristanka u pismenom obliku, u slučaju raskida ugovora, odnosno povlačenja pristanka u pismenom obliku, rukovalac je obavezan da podatke briše u roku od 15 dana od dana raskida ugovora, odnosno povlačenja pristanka, osim ako je drugačije propisano ili ugovoreno.

Shodna primena odredaba zakona o upravnom postupku Član 37

Na postupak odlučivanja o zahtevima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

IV POSTUPAK PO ŽALBI

Pravo na žalbu

Član 38

Podnosilac zahteva za ostvarivanje prava u vezi sa obradom može izjaviti žalbu Povereniku:

1) protiv odluke rukovaoca kojom je odbijen ili odbačen zahtev;

2) kada rukovalac ne odluči o zahtevu u propisanom roku;

3) ako rukovalac ne stavi na uvid podatak, odnosno ne izda kopiju podatka ili to ne učini u roku i na način propisan ovim zakonom;

4) ako rukovalac uslovi izdavanje kopije podataka uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade kopije;

5) ako rukovalac, suprotno zakonu, otežava ili onemogućava ostvarivanje prava.

Žalba se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke kojom je zahtev odbijen ili odbačen, odnosno po isteku propisanog roka za odlučivanje i postupanje.

Uz žalbu se prilaže zahtev sa dokazom o predaji rukovaocu i odluka koja se osporava.

Rešavanje Poverenika po žalbi

Član 39

Poverenik donosi odluku po žalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe. Žalba se dostavlja rukovaocu radi odgovora na žalbu. O navodima iz odgovora na žalbu može se izjasniti podnosilac.

Poverenik odbacuje rešenjem neblagovremenu ili nepotpunu žalbu, odnosno žalbu koja je izjavljena od neovlašćenog lica.

Kada Poverenik, povodom žalbe izjavljene zbog nedonošenja odluke po zahtevu, utvrdi da je žalba osnovana, rešenjem će naložiti rukovaocu da u određenom roku postupi po zahtevu.

Ako rukovalac nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi, omogući ostvarivanje prava na uvid, odnosno kopiju ili po zahtevu odluči, Poverenik će zaključkom obustaviti postupak po žalbi.

Postupak po žalbi se obustavlja i kada podnosilac odustane od žalbe.

Utvrđivanje činjeničnog stanja u postupku po žalbi

Član 40

Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi odlučivanja po žalbi. Povereniku, odnosno licu koga on posebno ovlasti, radi utvrđivanja činjeničnog stanja, omogućiće se uvid u podatak, odnosno zbirku podataka, izuzev u slučaju iz člana 45. stav 2. ovog zakona.

Obaveznost i izvršenje rešenja

Član 41

Rešenje Poverenika po žalbi je obavezujuće, konačno i izvršno.

Vlada u slučaju potrebe obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika i može bliže da odredi način izvršenja rešenja.

Pravni lek protiv odluke

Član 42

Protiv odluke Poverenika može se pokrenuti upravni spor.

Ostale odredbe postupka

Član 43

Na postupak odlučivanja po žalbi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

V POVERENIK

Nadležnost Član 44

Poverenik:

1) nadzire sprovođenje zaštite podataka;

2) odlučuje po žalbi u slučaju propisanim ovim zakonom;

3) vodi Centralni registar;

4) nadzire i dozvoljava iznošenje podataka iz Republike Srbije;

5) ukazuje na uočene zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka;

6) sastavlja listu država i međunarodnih organizacija koje imaju odgovarajuće uređenu zaštitu podataka;

7) daje mišljenje u vezi sa uspostavljanjem novih zbirki podataka, odnosno u slučaju uvođenja nove informacione tehnologije u obradi podataka;

8) daje mišljenje, u slučaju kada postoji sumnja da li se neki skup podataka smatra zbirkom podataka u smislu ovog zakona;

9) daje mišljenje Vladi u postupku donošenja akta o načinu arhiviranja i o merama zaštite naročito osetljivih podataka;

10) prati primenu mera za zaštitu podataka i predlaže poboljšanje tih mera;

11) daje predloge i preporuke za unapređenje zaštite podataka;

12) daje prethodno mišljenje da li određeni način obrade predstavlja specifičan rizik za prava i slobode građanina;

13) prati uređenje zaštite podataka u drugim zemljama;

14) sarađuje sa organima nadležnim za nadzor nad zaštitom podataka u drugim zemljama;

15) određuje način daljeg postupanja sa podacima kada je rukovalac prestao da postoji, osim ako je propisano drukčije;

16) obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti.

Poverenik može imati zamenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Izveštaj koji podnosi Narodnoj skupštini, Poverenik dostavlja predsedniku Republike, Vladi i Zaštitniku građana i na odgovarajući način stavlja na uvid javnosti.

Pravo pristupa i uvida

Član 45

Poverenik ima pravo pristupa i uvida u:

1) podatak i zbirku podataka;

2) kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje podataka i druge radnje obrade, kao i na ostvarivanje prava lica iz ovog zakona;

3) opšte akte rukovaoca;

4) prostorije i opremu koju koristi rukovalac.

VI OBEZBEĐENJE PODATAKA

Obaveza čuvanja tajne

Član 46

Poverenik, zamenik Poverenika i zaposleni u stručnoj službi, dužni su da kao tajnu, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje tajnost podataka, čuvaju sve podatke koje saznaju u obavljanju svojih dužnosti, osim ako je drukčije propisano.

Obaveza iz stava 1. ovog člana traje i po prestanku obavljanja dužnosti Poverenika i zamenika Poverenika, odnosno po prestanku radnog odnosa u stručnoj službi.

Rukovalac je dužan da upozna obrađivača i lice koje ima uvid u podatke sa merama za zaštitu tajnosti podataka.

Organizacione i tehničke mere

Član 47

Podaci moraju biti odgovarajuće zaštićeni od zloupotreba, uništenja, gubitka, neovlašćenih promena ili pristupa.

Rukovalac i obrađivač dužni su da preduzmu tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka, u skladu sa utvrđenim standardima i postupcima, a koje su potrebne da bi se podaci zaštitili od gubitka, uništenja, nedopuštenog pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, kao i da utvrde obavezu lica koja su zaposlena na obradi, da čuvaju tajnost podataka.

VII EVIDENCIJA

Evidencija o obradi

Član 48

Rukovalac obrazuje i vodi evidenciju koja sadrži:

1) vrstu podataka i naziv zbirke podataka;

2) vrstu radnje obrade;

3) naziv, ime, sedište i adresu rukovaoca;

4) datum započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka;

5) svrhu obrade;

6) pravni osnov obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka;

7) kategoriju lica na koje se podaci odnose;

8) vrstu i stepen tajnosti podataka;

9) način prikupljanja i čuvanja podataka;

10) rok čuvanja i upotrebe podataka;

11) naziv, ime, sedište i adresu korisnika;

12) oznaku unošenja, odnosno iznošenja podataka iz Republike Srbije sa nazivom države, odnosno međunarodne organizacije i stranog korisnika, pravni osnov i svrhu unošenja, odnosno iznošenja podataka;

13) preduzete mere zaštite podataka;

14) zahtev povodom obrade. Rukovalac nije dužan da obrazuje i vodi evidenciju obrade: podataka koji se obrađuju isključivo u porodične i druge lične potrebe u smislu odredbe člana 5. tačka 2) ovog zakona, podataka koji se obrađuju radi vođenja registara čije je vođenje zakonom propisano, podataka za zbirku podataka koju čine samo javno objavljeni podaci, kao ni podataka koji se odnose na lice čiji identitet nije određen a rukovalac, obrađivač, odnosno korisnik nije ovlašćen da identitet odredi.

Rukovalac ažurira evidenciju kada dođe do promene u vezi sa osnovnim podacima iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Obrazac za vođenje evidencije i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.

Obaveštavanje Poverenika

Član 49

Rukovalac je dužan da pre započinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka dostavi Povereniku obaveštenje o nameri uspostavljanja zbirke podataka zajedno sa podacima iz člana 48. ovog zakona, kao i o svakoj daljoj nameravanoj obradi, pre preduzimanja obrade i to najkasnije 15 dana pre uspostavljanja zbirke podataka, odnosno obrade.

Obaveza dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na započinjanje obrade, odnosno uspostavljanje zbirke podataka u slučaju kada je posebnim propisom određena svrha obrade, vrsta podataka koji se obrađuju, vrste korisnika kojima će podaci biti dostupni, kao i vreme za koje će podaci biti arhivirani.

Prethodna provera

Član 50

Nakon prijema obaveštenja iz člana 49. ovog zakona, pre uspostavljanja zbirke podataka, Poverenik proverava radnje obrade koje bi u značajnoj meri mogle da dovedu do povrede prava lica. Način provere iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Poverenika.

Obaveza dostavljanja

Član 51

Rukovalac dostavlja Povereniku evidenciju o zbirci podataka, odnosno promene u evidenciji podataka najkasnije u roku od 15 dana od dana uspostavljanja, odnosno promene.

Obaveštenja iz člana 49. stav 1. ovog zakona i evidencije iz stava 1. ovog člana upisuju se u Centralni registar.

Centralni registar

Član 52

Poverenik uspostavlja i vodi Centralni registar.

Centralni registar se sastoji od registra zbirki podataka i kataloga zbirki podataka.

Registar zbirki podataka sadrži podatke iz člana 51. stav 2. ovog zakona. Katalog zbirki podataka sadrži opis evidentiranih zbirki podataka.

Centralni registar je javan i obavezno se objavljuje putem interneta.

Poverenik jednom godišnje objavljuje popis zbirki podataka u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Poverenik će uskratiti pravo na uvid u evidenciju o zbirci podataka ako to zahteva rukovalac, pod uslovom da je to neophodno za ostvarivanje pretežnog interesa očuvanja nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, rada organa vlasti, finansijskog interesa države ili ako je zakonom, drugim propisom ili aktom zasnovanim na zakonu određeno da se evidencija o zbirci podataka čuva kao tajna.

VIII IZNOŠENJE PODATAKA IZ REPUBLIKE SRBIJE

Član 53

Podaci se mogu iznositi iz Republike Srbije u državu članicu Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope. Podaci se mogu iznositi iz Republike Srbije u državu koja nije članica konvencije iz stava 1. ovog člana, odnosno međunarodnu organizaciju, ako je u toj državi, odnosno međunarodnoj organizaciji, propisom, odnosno ugovorom o prenosu podataka, obezbeđen stepen zaštite podataka u skladu sa konvencijom.

Prilikom iznošenja podataka iz stava 2. ovog člana, Poverenik utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere zaštite podataka prilikom njihovog iznošenja iz Republike Srbije i daje dozvolu za iznošenje.

IX NADZOR

Nadležnost Član 54

Nadzor nad sprovođenjem i izvršavanjem ovog zakona vrši Poverenik.

Poslove iz stava 1. ovog člana Poverenik vrši preko ovlašćenih lica.

Ovlašćeno lice je dužno da nadzor vrši stručno i blagovremeno i da o izvršenom nadzoru sačini zapisnik.

U vršenju nadzora ovlašćeno lice postupa na osnovu saznanja do kojih je došao po službenoj dužnosti, od strane podnosioca žalbe ili trećeg lica.

U vršenju nadzora ovlašćeno lice je dužno da pokaže legitimaciju. Obrazac legitimacije propisuje Poverenik.

Omogućavanje vršenja nadzora

Član 55

Lica kojima su ovim zakonom utvrđene obaveze u vezi sa zaštitom podataka, dužna su da ovlašćenom licu omoguće nesmetano vršenje nadzora i stave mu na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju.

Ovlašćenja Poverenika u nadzoru

Član 56

Ako se prilikom obavljanja nadzora utvrdi da su povređene odredbe zakona kojima se uređuje obrada, Poverenik će upozoriti rukovaoca na nepravilnosti u obradi.

Na osnovu nalaza ovlašćenog lica, Poverenik može:

1) narediti da se nepravilnosti otklone u određenom roku;

2) privremeno zabraniti obradu koja se obavlja suprotno odredbama ovog zakona;

3) narediti brisanje podataka prikupljenih bez pravnog osnova.

Protiv akta iz stava 2. ovog člana žalba nije dozvoljena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Sprovođenje mera iz stava 2. ovog člana uređuje se aktom Poverenika.

Poverenik je dužan da podnese prekršajnu prijavu zbog povreda odredaba ovog zakona.

X KAZNENE ODREDBE

Član 57

Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovalac, obrađivač ili korisnik koji ima svojstvo pravnog lica ako:

1) obrađuje podatke bez pristanka suprotno uslovima iz člana 12. ovog zakona;

2) obrađuje podatke suprotno uslovima iz člana 13. ovog zakona;

3) prikuplja podatke od drugog lica suprotno uslovima iz člana 14. stav 2. ovog zakona;

4) pre prikupljanja podataka ne upozna lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o uslovima iz člana 15. stav 1. ovog zakona;

5) obrađuje naročito osetljive podatke suprotno čl. 16. do 18. ovog zakona;

6) ne učini dostupnim sve podatke u stanju u kakvom se nalaze suprotno članu 27. stav 2. ovog zakona;

7) ne izda kopiju podatka u obliku u kojem se informacija nalazi suprotno članu 28. stav 1. ovog zakona;

8) ne obriše podatke iz zbirke podataka suprotno članu 36. ovog zakona;

9) ne izvrši rešenje Poverenika po žalbi (član 41. stav 1. ovog zakona);

10) postupi suprotno obavezi čuvanja tajne iz člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona;

11) postupi suprotno obavezi preduzimanja mera iz člana 47. stav 2. ovog zakona;

12) ne obrazuje evidenciju, odnosno ne ažurira evidenciju suprotno članu 48. st. 1. i 3. ovog zakona;

13) ne obavesti Poverenika o nameri uspostavljanja zbirke podataka u propisanom roku suprotno članu 49. stav 1. ovog zakona;

14) ne dostavi Povereniku evidenciju, odnosno promene u zbirci podataka u propisanom roku (član 51. stav 1. ovog zakona);

15) iznosi podatke iz Republike Srbije suprotno članu 53. ovog zakona;

16) ne omogući ovlašćenom licu nesmetano vršenje nadzora i ne stavi mu na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju (član 55. ovog zakona);

17) ne postupi po nalozima Poverenika (član 56. stav 2. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 20.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 58

Na sedište, izbor, prestanak mandata, postupak razrešenja, položaj Poverenika, zamenika Poverenika, stručnu službu, finansiranje i podnošenje izveštaja primenjuju se odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07).

Član 59

Poverenik za informacije od javnog značaja, ustanovljen Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07) nastavlja sa radom pod nazivom Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Član 60

Podzakonski akti na osnovu ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 61

Zbirke podataka i evidencije uspostavljene do stupanja na snagu ovog zakona uskladiće se sa njegovim odredbama u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rukovaoci podataka dužni su da evidencije iz člana 48. ovog zakona dostave Povereniku, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 62

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni list SRJ“, br. 24/98 i 26/98 – ispravka).

Član 63

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2009. godine. Samostalni član Zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 107/2012)

Član 64

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Pokrajinska skupštinska odluka o Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu   Leave a comment

erde-007

Flag_of_Vojvodina.svg

Pokrajinska skupštinska odluka o Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu

 

(„Sl. list AP Vojvodine“, br. 37/2014)
Na osnovu člana 56. stav 7. Statuta Autonomne pokrajine Vojvodine (“Službeni list APV broj 20/2014)
Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, na sednici održanoj 23. septembra 2014. godine donela je

 

POKRAJINSKU SKUPŠTINSKU ODLUKU O
POKRAJINSKOM ZAŠTITNIKU GRAĐANA – OMBUDSMANU

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana -ombudsmanu (u daljem tekstu: Odluka) ustanovljava se nezavisan i samostalan organ Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, uređuju se nadležnosti, postupak rada ovog organa, postupak izbora i prestanka funkcije pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i zamenika pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i njihova ovlašćenja.

Član 2.

Sve gramatički rodno opredeljene reči u ovoj odluci označavaju i odnose se jednako na muški i ženski rod.

Član 3.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman (u daljem tekstu: Ombudsman) je nezavisan i samostalan organ AP Vojvodine koji štiti prava građana i vrši nadzor nad radom pokrajinskih organa uprave, javnih preduzeća i ustanova koje vrše upravna i javna ovlašćenja, a čiji je osnivač AP Vojvodina (u daljem tekstu: organi uprave), u vezi sa njihovim postupanjem u izvršavanju odluka i drugih pravnih akata AP Vojvodine.

Ombudsman štiti prava građana posebno od povreda učinjenih nezakonitim, necelishodnim i neefikasnim postupanjem organa uprave.

Ombudsman štiti prava građana od povreda učinjenih nezakonitim, necelishodnim i neefikasnim postupanjem organa gradske i opštinske uprave u vršenju poslova koje im je AP Vojvodina poverila iz svoje izvorne nadležnosti.

Član 4

Ombudsman je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih ovom odlukom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje.

Ombudsman se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava.

Ombudsman postupa u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonom i podzakonskim opštim aktima.

Osnovni principi delovanja ombudsmana su zakonitost, nepristrasnost, nezavisnost  i  pravičnost.

Član 5.

Sedište Ombudsmana je u Novom Sadu.

II IZBOR I PRESTANAK FUNKCIJE

Član 6.

Funkciju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana obavljaju pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman (u daljem tekstu ombudsman) i zamenici pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana (u daljem zekstu zamenici ombudsmana).

Ombudsman, odnosno zamenik ombudsmana ne može da obavlja nijednu drugu javnu ili profesionalnu dužnost, biti član političke organizacije, niti da se bavi drugim poslom koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.

Izuzetno, ombudsman, odnosno zamenik ombudsmana može da se bavi naučno-istraživačkim radom, obrazovnom ili umetničkom delatnošću i objavljivanjem autorskih dela.

Danom stupanja na dužnost ombudsmana, odnosno zamenika ombudsmana, prestaju sve njegove  profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao ako su suprotni odredbama ove odluke, kao i članstvo u političkim organizacijama.

Član 7.

Ombudsmana bira i razrešava Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Skupština) dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja poslanika.

Kandidata za ombudsmana može predložiti najmanje 30 poslanika ili skupštinski odbor nadležan za pitanja organizacije i rada uprave (u daljem tekstu: Odbor).

Ombudsman se bira na vreme od šest godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.

Postupak za izbor ombudsmana započinje najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodnog ombudsmana.

Ombudsman za svoj rad odgovara Skupštini.

Član 8.

Ombudsman ima četiri zamenika od kojih se po jedan bira za oblasti: prava nacionalnih manjina, prava deteta i ravnopravnost polova.

Prilikom izbora zamenika vodiće se računa o ravnomernoj zastupljenosti oba pola i pripadnika nacionalnih manjina.

Zamenike ombudsmana bira Skupština većinom glasova od ukupnog broja poslanika, na predlog ombudsmana.

Zamenici ombudsmana biraju se na vreme od šest godina i isto lice može najviše dva puta uzastopno biti birano na ovu funkciju.

Zamenici ombudsmana za svoj rad odgovaraju ombudsmanu i Skupštini.

Član 9.

Za ombudsmana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:

1) da je diplomirani pravnik,

2) da ima najmanje sedam godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Ombudsmana,

3) da nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čine nepodobnim za obavljanje poslova u državnom organu,

4) da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete,

5) da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

Član 10.

Za zamenika ombudsmana  može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:

1) da ima visoku stručnu spremu,

2) da ima najmanje pet godina iskustva u oblasti koja je od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Ombudsmana,

3) da nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čine nepodobnim za obavljanje poslova u državnom organu,

4) da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete,

5) da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

Član 11.

Ombudsman i zamenik ombudsmana pre stupanja na dužnost polažu zakletvu pred Skupštinom. Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati savesno, odgovorno, nezavisno i nepristrasno i da ću svoj trud usmeriti na unapređenje i zaštitu ljudskih prava u skladu sa Ustavom i zakonom.“

Ombudsman i zamenik dužni su da stupe na dužnost u roku od 30 dana od dana izbora.

Ako ombudsman, odnosno zamenik ombudsmana bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve smatra se da nije izabran, što Skupština konstatuje na osnovu obaveštenja dobijenog od Odbora. U tom slučaju odmah se pokreće postupak za izbor novog ombudsmana, odnosno zamenika ombudsmana.

Član 12.

Funkcija ombudsmana i zamenika ombudsmana prestaje u sledećim slučajevima:

1) istekom mandata, ako ne bude ponovo izabran,

2) smrću,

3) ostavkom,

4) gubitkom državljanstva,

5) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom,

6) nastupanjem trajne fizičke ili mentalne nesposobnosti za obavljanje funkcije,

7) razrešenjem.

Razlog za prestanak funkcije iz stava 1. ovog člana konstatuje Odbor i o tome obaveštava Skupštinu.

U slučaju prestanka funkcije ombudsmana i zamenika ombudsmana iz razloga navedenih u stavu 1 tač. 1 – 6 ovog člana, Skupština bez rasprave donosi odluku kojom konstatuje da su se stekli uslovi za prestanak funkcije.

Pravne posledice prestanka funkcije nastupaju od dana donošenja odluke iz stava 3. ovog člana.

Član 13.

Ombudsman, odnosno zamenik ombudsmana može biti razrešen dužnosti pre isteka vremena na koji je izabran u sledećim slučajevima:

1) ako nestručno i nesavesno obavlja svoju funkciju,

2) ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, odnosno drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija,

3) ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ove funkcije.

Ombudsman i zamenik ombudsmana imaju pravo da se na sednici Skupštine na kojoj se odlučuje o njihovom razrešenju obrate pokrajinskim poslanicima.

Postupak za razrešenje pokreće se na inicijativu Odbora ili jedne trećine poslanika, a za razrešenje zamenika ombudsmana i na inicijativu ombudsmana.

Odbor obaveštava Skupštinu o tome da li postoje i koji su razlozi za razrešenje.

Skupština razrešava ombudsmana ili zamenika ombudsmana ako za razrešenje glasa ista većina poslanika koja je potrebna za izbor ombudsmana, odnosno zamenika ombudsmana.

Član 14.

Ombudsman određuje zamenika koji će ga zamenjivati u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja poslove.

U slučaju prestanka ili razrešenja ombudsmana, do izbora novog, funkciju ombudsmana obavlja zamenik ombudsmana koga je ombudsman odredio da ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja funkciju.

Izbor novog ombudsmana izvršiće se najkasnije u roku od šest meseci od dana prestanka funkcije ranijeg ombudsmana.

III OVLAŠĆENjA

Član 15.

Ombudsman je ovlašćen da kontroliše poštovanje ljudskih prava, zakonitost, celishodnost, efikasnost i pravilnosti u radu organa uprave u vezi sa njihovim postupanjem u izvršavanju odluka i drugih pravnih akata AP Vojvodine i da štiti prava građana posebno od povreda učinjenih nezakonitim, necelishodnim i neefikasnim postupanjem organa uprave. Ombudsman štiti prava građana i od povreda učinjenih nezakonitim, necelishodnim i neefikasnim postupanjem organa gradske i opštinske uprave u vršenju poslova koje im je AP Vojvodina poverila iz svoje izvorne nadležnosti.

Član 16.

Ombudsman prati procese donošenja pokrajinskih propisa i izmena i dopuna  važećih, u svim oblastima ostvarivanja ljudskih prava.

Ombudsman ima pravo predlaganja pokrajinskih skupštinskih odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština iz svoje nadležnosti, naročito ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostatka u propisima.

Ombudsman je ovlašćen da u postupku pripreme propisa Pokrajinskoj vladi i Skupštini daje mišljenje i preporuke u vezi sa predlozima odluka, ako se njima uređuju pitanja od značaja za zaštitu prava građana.

Član 17.

Ombudsman kontinuirano nadgleda i prati primenu međunarodnih ugovora, standarda i propisa iz oblasti ljudskih prava i na osnovu prikupljenih informacija predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Član 18.

Ombudsman sprovodi istraživanja kako bi stekao uvid u stanje ljudskih prava, identifikovao probleme i formulisao preporuke u cilju ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Član 19.

Ombudsman je ovlašćen da građane informiše o propisima  i daje pravne savete o mogućnostima ostvarivanja njihovih prava, upućujući podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka pred nadležnim organima, ako je takav postupak predviđen.

Član 20.

Ombudsman je ovlašćen da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje postupka za utvrđivanja odgovornosti zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu.

Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Ombudsman je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.

Član 21.

Ombudsman podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj u kome se navode podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uočenim nedostacima u radu organa uprave, daje se opšta ocena rada organa uprave sa stanovišta primene propisa, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.

Izveštaj sadrži podatke o broju i strukturi pritužbi, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje, kao i kritike i pohvale pojedinim organima uprave i funkcionerima.

Izveštaj sadrži posebne delove za oblasti prava nacionalnih manjina, prava deteta i prava po osnovu ravnopravnosti polova. Posebne delove izveštaja sastavljaju zamenici ombudsmana.

Izveštaj o radu se podnosi najkasnije do 31. marta za prethodnu godinu i objavljuje na zvaničnoj internet stranici Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana.

Na zahtev ombudsmana, Skupština će staviti na dnevni red izveštaj iz stava 1. ovog člana i raspravljati o njemu.

Ombudsman može da učestvuje u raspravi o izveštaju.

Član 22.

Ombudsman može da podnese poseban izveštaj Skupštini ako oceni da to zahtevaju naročito važni razlozi ili, ako Skupština traži takav izveštaj.

Poseban izveštaj se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana.

Član 23.

Ombudsman obaveštava nadležne organe i širu javnost o kršenju ljudskih prava i izdaje saopštenja o kršenju prava građana.

Član 24.

Ombudsman organizuje savetovanja i kampanje u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima i pitanjima od značaja za ostvarivanje ljudskih prava i učestvuje u njihovom radu.

Član 25.

Ombudsman je ovlašćen da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata.

Član 26.

Ombudsman ima pravo da prisustvuje svim sednicama Skupštine i skupštinskih odbora i pravo da učestvuje u skupštinskoj raspravi kada se raspravlja o pitanjima iz njegove nadležnosti.

Član 27.

Ombudsman sarađuje i razmenjuje iskustva sa drugim ombudsmanima u zemlji i inostranstvu i može da bude član domaćih i međunarodnih udruženja ombudsmana.

Član 28.

Ombudsman sarađuje sa Zaštitnikom građana Republike Srbije u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i redovno posećuje mesta gde se nalaze lica lišena slobode, radi prevencije torture i drugih surovih neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka.

Član 29.

Zamenik ombudsmana za prava nacionalnih manjina štiti prava nacionalnih manjina i ovlašćen je da kontroliše rad organa uprave u oblastima ostvarivanja i unapređenja prava nacionalnih manjina.

Zamenik ombudsmana za prava deteta štiti prava deteta i ovlašćen je da kontroliše rad organa uprave u oblastima ostvarivanja i unapređenja prava  deteta.

Zamenik ombudsmana za ravnopravnost polova štiti građane po osnovu ravnopravnosti polova i ovlašćen je da kontroliše rad organa uprave u ostvarivanju i unapređenju ravnopravnosti žena i muškaraca.

Ovlašćenja iz čl. 15-28, odnose se i na zamenike ombudsmana, u okvirima njihove oblasti rada.

Član 30.

Ombudsman obavlja druge poslove u skladu sa zakonom, odlukama i drugim aktima Skupštine.

IV POSTUPAK

Član 31.

Ombudsman pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi na osnovu saznanja iz drugih izvora, kada oceni da postoji ili je postojala povreda prava građana od strane organa uprave.

Pod pojmom građanin, u smislu ove odluke, podrazumeva se fizičko lice koje je domaći državljanin, i svako fizičko lice strani državljanin, kao i svako domaće ili strano pravno lice o čijim pravima i obavezama odlučuju organi uprave iz člana 3. ove odluke.

Ombudsmanu se mogu u ime fizičkog lica obratiti i zakonski zastupnik, punomoćnik i ovlašćeno lice organa starateljstva, a kada se radi o povredi prava pravnog lica, lice ovlašćeno za zastupanje tog pravnog lica. U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice.

Član 32.

Pritužba se može podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, ili propuštanja organa da postupi u vezi sa učinjenom povredom prava građana.

Izuzetno, ombudsman može da postupa po pritužbi i nakon isteka ovog roka u slučaju da proceni da se radi o težem obliku kršenja ljudskih prava.

Član 33.

Uslov za pokretanje postupka je da je podnosilac pre podnošenja pritužbe pokušao da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku i da su iscrpljena sva pravna sredstva, odnosno da ne postoji pravno sredstvo za otklanjanje povrede na koju podnosilac ukazuje.

U slučaju da nije ispunjen uslov iz stava 1 ovog člana Ombudsman će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, i neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva.

Izuzetno, Ombudsman može da pokrene postupak i ako podnosilac nije pokušao da zaštiti svoja prava, odnosno i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, ako se pritužba podnosi zbog nezakonitog rada, nepoštovanja načela i pravila upravnog postupka, nepoštovanja pravila etičkog ponašanja i neprimerenog ophođenja zaposlenih prema građanima.

Član 34.

Ombudsman ne postupa po anonimnim pritužbama.

Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za postupanje, Ombudsman može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Na zahtev podnosioca pritužbe, u naročito opravdanim slučajevima, ombudsman može organu uprave da ne otkrije identitet podnosioca pritužbe.

Član 35.

Pritužba se podnosi u pismenom obliku, uključujući sve načine elektronske komunikacije, bez posebno utvrđene forme i ne podleže plaćanju takse ili naknade.

Izuzetno, pritužba može da se izjavi i usmeno u zapisnik.

Lica lišena slobode imaju pravo da pritužbu podnesu u zapečaćenoj koverti. Zaposleni u ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode predstavku lica lišenog slobode bez otvaranja i zadržavanja i bez odlaganja, dostavljaju Ombudsmanu.

Član 36.

Pritužba sadrži naziv organa na čiji se rad odnosi, opis povrede prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju pritužbu, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćena i podatke o podnosiocu pritužbe.

Član 37.

Ombudsman je dužan da postupi po svakoj pritužbi izuzev:

1) ako predmet na koji se odnosi pritužba ne spada u nadležnost Ombudsmana,

2) ako je pritužba podneta nakon isteka roka za podnošenje, a nije ispunjen uslov iz člana 32. stav 2. ove odluke,

3) ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 33. stav 3. ove odluke,

4) ako je pritužba anonimna, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 34. stav 2 ove odluke,

5) ako pritužba ne sadrži potrebne podatke za postupanje, a podnosilac nedostatke ne otkloni ni u naknadnom roku određenom za dopunu pritužbe.

Kada Ombudsman nađe da nema osnova da postupa, obavestiće o tome podnosioca pritužbe i obrazložiti razloge nepostupanja.

U slučaju da podnosilac pritužbe odustane od iste, postupak će se obustaviti. Izuzetno, postupak će se nastaviti ako se pritužba podnosi zbog nezakonitog rada, nepoštovanja načela i pravila upravnog postupka, nepoštovanja pravila etičkog ponašanja i neprimerenog ophođenja zaposlenih prema građanima.

Član 38.

O pokretanju i završetku postupka Ombudsman obaveštava podnosioca pritužbe, kao i organ uprave na čiji se rad pritužba odnosi.

Član 39.

Organ uprave obavezan je da odgovori na sve zahteve Ombudsmana i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, a koji ne može biti kraći od 5 niti duži od 15 dana.

Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Ombudsmanom i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi, odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.

Ombudsman ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.

Ombudsman i zamenici ombudsmana dužni su da i nakon prestanka funkcije čuvaju kao tajnu podatke do kojih su došli u vršenju funkcije.

Obaveza čuvanja tajne odnosi se i na zaposlene u Stručnoj službi Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana.

Član 40.

Funkcioneri i rukovodioci u organima uprave dužni su da prime ombudsmana na njegov zahtev najkasnije u roku od 8 dana od dana upućivanja pismenog zahteva.

Član 41.

Ako organ uprave protiv kojeg je podneta pritužba sam otkloni nedostatke u toku postupka, Ombudsman će o tome obavestiti podnosioca pritužbe i obustaviti postupak.

Član 42.

Nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okolnosti Ombudsman može obavestiti podnosioca pritužbe da je pritužba neosnovana ili može utvrditi da su postojale nepravilnosti u radu organa uprave.

Ako nađe da su postojale nepravilnosti u radu organa uprave, Ombudsman organu upućuje mišljenje.

Ako nađe da su postojale takve nepravilnosti, odnosno posledice nepravilnosti koje se mogu otkloniti, Ombudsman će pored mišljenja, organu uputiti i preporuku o tome kako da se nepravilnost, odnosno njene posledice otklone.

Organ uprave je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana dobijanja mišljenja ili preporuke, obavesti Ombudsmana o preduzetim merama.

Ako organ uprave ne postupi po preporuci, Ombudsman može o tome da obavesti javnost, neposredno viši organ, Skupštinu, Pokrajinsku vladu odnosno opštinsko/gradsko veće.

Član 43.

Odredbe čl. 31 – 42 ove odluke shodno se primenjuju i na postupak koji Ombudsman pokrene po sopstvenoj inicijativi.

Član 44.

Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, Ombudsman ima pravo da posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja zaštite ljudskih prava i sloboda.

V STRUČNA SLUŽBA I SREDSTVA ZA RAD

Član 45.

Ombudsman obrazuje stručnu službu za obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova.

Stručnom službom rukovodi direktor službe.

Direktora stručne službe postavlja i razrešava ombudsman.

Ombudsman može odlučiti da pojedinim stručnim saradnicima poveri određena ovlašćenja koja će vršiti u njegovo ime.

Na direktora i zaposlene u stručnoj službi primenjuju se propisi o radnim odnosima i platama u pokrajinskim organima.

Ombudsman donosi odluke o zasnivanju i prestanku radnog odnosa zaposlenih i ostvarivanju prava iz radnog odnosa.

Član 46.

Ombudsman ima pravo na platu u visini plate pokrajinskog sekretara uvećane za 20%, a zamenici ombudsmana u visini plate zamenika pokrajinskog sekretara uvećane za 20%.

Član 47.

Ombudsman i zamenici ostvaruju prava po osnovu rada, u skladu sa propisima o radnim odnosima u pokrajinskim organima.

Član 48.

Ombudsman donosi poslovnik o radu i akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji stručne službe donosi se uz prethodno pribavljeno mišljenje Odbora.

Član 49.

Sredstva za rad ombudsmana obezbeđuju se u budžetu AP Vojvodine.

Obim i strukturu sredstava predlaže ombudsman.

VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 50.

Nakon donošenja ove odluke ombudsman i zamenici ombudsmana nastavljaju sa radom do isteka roka na koji su izabrani.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ove odluke nisu okončani okončaće se po odredbama ove odluke.

Ombudsman je dužan da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke uskladi poslovnik o radu i akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

Član 51.

Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Pokrajinska skupštinska odluka o Pokrajinskom ombudsmanu (“Sl. list APV“ broj 23/02, 5/04, 16/05, 18/09-promena naziva akta).

Član 52.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine“.

SKUPŠTINA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Novi Sad, 23. septembar 2014. godina.

PREDSEDNIK
SKUPŠTINE AP VOJVODINE

Ištvan Pastor, s.r.
(Pásztor István, s.k.)

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: