Архива за категорију ‘Дописи институционалним местима одлучивања

Информација о кривичној пријави утуживања противправног – противуставног – противзаконског давања продужавања држ. и служ. тајности – део 1   Leave a comment

 


From: maliperica_91@live.com
To: pocasni.predsednik@ds.org.rs
Subject: Информација о кривичној пријави утуживања противправног – противуставног – противзаконског давања продужавања држ. и служ. тајности – део 1
Date: Wed, 5 Feb 2014 21:33:14 +0100

 .

 .

 .

Борис Тадић – бивши председник Републике Србије

 .

 .

Електронску поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шучман 49/16
23000 Зрењанин

 .

 .

Грађанину Тадић Борису

 .

 (У међувремену својом вољом бившем члану Демократске странке и њеном бившем председнику и почасном председнику)

 .

 Садржај се односи у погледу отворених правних питања једнако на бившеg шефа бироа председника републике гдин. Миодрага Ракића као секретара СНБ Р. Србије и координатора рада служби безбедности, бившу министицу правде гђу Снежану . Маловић, бившег министра одбране гдин. Драгана  Шутановца, бившег председника владе гдин. Мирка Цветковића, садашњег министра и министра у критичном периоду МУПа Р. Србије, као и све остале функционере и службена лица која су упозната са постојањем конкретнигх држ. и служ. тајности у конкретном случају.

 .
Дозволите ми да Вам још једном упутим основну информацију у вези поступка утврђивања по уставу, закону и обавезујућим међународним правним актима и повељама обавезних чињеница у погледу злоупотребе личног и породичног идентитета, кроз довољним доказима подкрепљено постојање, строге тајне заштите у иностранству и земљи привидног идентитета – легенде хаос-агента „Лација“ у строго тајно институционално заштићеним манипулацијама стварних односа, који задиру поред осталих отворених правних питања у основни трајни проблем забране посредне и непосредне дискриминације у трајању, из разлога начина заштите ове пљачке и криминалне злоупотребе стварне егзистенције језгра приватне и социјалне организације живота. 
.
Конкретно се ради о информацији о отвореном правном питању – подизању кривичне пријаве у вези противзаконитог дела носиоца службене одлуке о одржавању, продужавању или давању нових тајности на тајну операцију и у њој злоупотребу личног и породичног идентитета у образовању контраобавештајне легенде хаос-агента „Лација“, као и прикривању и заштити вршења кривичних дела у иностранству и земљи под посебним, институционално правним, заштићеним положајем. Правна основа такве заштите је дата у кривичној пријави (ниже у тексту и прилогу 23, као и правној поздини – привидни идентитет у основним цртама – прилог бр. 13).
.
Прву информацију са основном правном позадином неодрживости постојећег правног стања под препознатим строгим државним и службеним тајностима у иностранству и земљи (СФРЈ до данас), као поред осталог заштите лица сарадника више тајних политичких полиција, без икакве реалне правне контроле (парламентарне, извршних и судских власти) у иностранству и земљи, упутио сам дана 10.05.2011 године препорученом поштом Председнику републике, односно његовом кабинету у својству председавајућег Савета за националну безбедност по уставној и законској функцији обавезе контроле, провере давања тајности или продужавања држ. и служ. тајности као строго противазконитог акта.(Прилози 1.,2. и3., у одт форамту, односно 20.,21., и 22 у пдф формату) Законска регулатива која дотиче питања правне контроле, а у вези забране постојеће трајне посредне и непосредне дискриминације поред осталог, а у вези са питањима давања и одржавања тајности као правне основе укидања или оштећења основних грађанских права донешена је у Републици Србији од 2007 године, како је назначено у писменом захтеву за обуставу дејства свих препознатих држ. – и служ. тајности. 
.
У општем опису, постојање целе ове строго тајне конструкције је евидентирано кроз анализу могуће правне основе трајне дискриминације, сталним методама измена и манипулација стварних односа, њихових садржаја и догађаја , као и њиховим рационалним креирањем или изменама кроз употребу мрежа тајне политичке полиције од бар седамдесетих година у земљи (СФРЈ до данас), регистрованих као трајни облик уплитања и измена односа и стварних за било коју одлуку битних садржаја или  догађаја у СРН од 1989/90 године не прекинуто до данас. Цео овај процес тече без воље и без знања оштећених уз предпоставку начина конструкције целе тајне операције, односно применом крајње рестриктивне посебне законске регулације (Г-10 закон и НАТО-уговор и додтани споразуми у СРН – назначено у тексту и прилозима), тако да се она не може открити односно утужити, или да ће у случају било каквог откривања бити извршена институционална употреба спречавања њеног правног процесуирања. (Реално се ради са довољним доказима подупрето о институционално заштићеном криминалу и радњама које се иначе третирају по основама кривичних закона сваког припадајућег система правде.) `
.
Период скупљања, вредновања и из таквих података злоупотребе стварних чињеница придавањем непроверених, кроз  измишљене конструкције и рационалне промене стварних односа и непроменљивих атрибута истих, начин манипулације чињеницама, чињењем и нечињењем супротних стварној егзистенцији из разлога интереса и циљева тајних специјалних операција је знатно старијег датума, и реално представља континуитет различитих рефлексије негативних искустава и примењених мера из опште познатих историјских услова на конкретан брак и породицу очевих родитеља и касније брака мојих родитеља, као примењени метод психолошких метода узимања утицаја кроз мреже тајних политичких полиција у земљи и иностранству. Цео овај процес скупљања, вредновања садржаја, њихове измене као основе конструкције привидног лажног идентитета „Лација“, тече потпуно независно у иностранству бар од педесетих година, а имплементација у лажни привидни идентитет од бар шездесетих година, односно повратна тајна заштита од првог шефа тајне политичке полиције Стенета Доланца од седамдесетих година прошлог века. Један потпуно велом конспиративне тајности, тајних делова политичких полиција на међународном нивоу прекривени садржај, који се од 1989/90, посебно искустава 1992, 1998 до данас појавио и уочио као посебан правни положај у иностранству „заштићеног хаос-агента „Лација“, да би се у међувремену разјаснио са правном позадином посебног положаја у задњих 15 година и у земљи (СФРЈ до данас) кроз посебно заштићени положај сарадника свих служби под посебном заштитом од бар седамдесетих година.
.
У истом смислу анализе узимања утицаја од седамдесетих година методама органзације или продора у социјалну средину и посебни креационизам кроз употребу мрежа тајне политичке полиције, јесте са моје стране уочен и регистровани од седамдсетих година и доводи се у везу управо са основном конструкцијом тајне операције у иностранству и активностима са тим  у вези у земљи (СФРЈ до данас), са непрекинутим основним циљем манипулације стварних односа са сврхом одржавања заблуда у иностранству и тајном заштитом исте у земљи (СФРЈ до данас) у вези конкретне тајне операције.  
Правно питање које се поставља јесте обавеза укидања постојећег правног стања из услова противправног и стварним и неотуђивим егзистенцијалним реалностима противправног дискриминаторског дејства у трајању на основну егзистенцију, насталим кроз одржавање, продуживање и са тим у вези давање нових тајности као правне основе наставка трајне вишедеценијске најтеже дискриминације, настале из последица чувања и узимања утицаја на лични живот, приватно и социјално окружење, измене садржаја основне егзистенције и односа из разлога чувања тајности постојања, циљњва, метода, последица и разлога целе ове строго тајне операције – установљеног привидног идентитета контра – хаос агента „Лација“. Укидање тајности у иностранству и земљи је предуслов за бар један правичан поступак обзиром да је конструкцијом и мерама очувања и дејства тајности извршена најтежа повреда неотуђивих егзистенцијалних права и даље укидање или повреда низа гарантованих основних грађанских права и слобода у вишедеценијском трајању.
.
Изричито под условом изјаве под заклетвом понављам, не постоје лично било какви контакти, активности било какве врсте са сличном позадином. Не постоје уопште никакве везе и активности осим потпуно отвореног начина живота и односа све време мог живота и исто важи за оштећене чланове породице из чије је стварне егзистенције злоупотребом исте, без знања и воље исте настала цела ова операција.
.
Информација коју добијате је у вези обраде кривичне пријаве, уједно информација о петицији – немачком Бундестагу (Прилог 15 Петитион ДБ) са принципијелно истим садржајем, противправног одржавања и давања противправних, противуставних и противзаконских  нових државних и службених тајности у земљи (СФРЈ од данас) и иностранству укључујући и С.Р. Немачку у вези и последица из конструкције тајне операције привидног идентитета Радислава Баукова „Лација“ као злоупотребљене личне и породичне егзистенције и маске у искључиво контраобаветајним опеарцијама без икакве правне контроле, без демократске контроле у погледу забране провере оштећења уставима загарнтованих основних грађанских права, односно без контроле парламентарних, извршних и судских власти повреде истих из правног услова заштите конкретног лица у иностранству и даље заштите целе тајне операције са тим у вези.
 .
Постојање ове строго заштићене тајне конструкције је повратни услов укидања или битног оштећења мојих загарантованих грађанских права по уставно-законским обавезама забране повреде или укидања истих у сваком уставно-правном систему правде по националном праву припадајуће државе, али такође и по обавезујућим међународним правним актима и повељама. (Ово је важна напомена, како у формално правном, а посебно материјално-правном значењу, посебно имајући у виду рационалне употребе конкурентског права са циљем прикривања целе тајне операције и последицом наставка дискриминације супротно уставним и законским обавезама и супротно обавезујућим одредбама међународних уговора и повеља). У принципу исти смисао правног спора постоји не само по материјално-правним и даље формално-правним начином очувања тајности и последицама по укидње низа загарантованих права, већ и по обичајном праву и вишедеценијском крајње негативном повратном дејству по елементарно предпостављени реални грађански и правни положај, кроз оштећење језгра приватне и социјалне организације живота начином узимања утицаја поред осталог директним упливом тајних политичких полиција деценијама уназад до данас, а обзиром и искључиво из заблуда и обавеза проистеклих из манипулација стварних чињеница и даље чувања проистеклог стања повреде основних грађанских права из трајне обавезе тајности.
 .
Изричито скрећем пажњу, са извором злоупотребе већ реално тешко оштећеног приватног и социјалног језгра организације живота и целокупне егзистенције уже породице, цела откривена тајна конструкција осим крајње негативног, чак шта више нихилистичког повратног дејства кроз реално укидање битних грађанских права и правне способности, сталним нападима и отимачинама елментране својине као последице реалног наставка уграђених исустава у тајну операцију и строго заштићени тајни привидни идентитет, нема ничег заједничког. Посебно се ово односи на мене лично који сам игром развоја животних околности открио постојање, употребу, начин функционисања, циљеве, везе итд. иза целе конструкције, а тек након што сам у низу одлука без реалне правне или противправне основе (дискриминација у трајању) почео тражити услов укључујући и правну позадину таквог укупног односа.
 .
Међународна тајно заштићена сарадња, нема нити реалну основу у стварним чињеницама или потребама наводне превенције, посебно не кроз низ конструисаних и подметнутих сумњи о наводним намерама, самим тим не постоји обавезујућа правна основа, посебно не у смислу потребе било какве превенције или било каквог откривања било каквих радњи, веза или намера назначених као вредности којима је дата правна основа за такав вид тајне сарадње и превенције.(Изричито скрећем пажњу да се ради искључиво о конструкцијама и оценама које никада нису биле предмет провере њиховог садржаја и немају никакве везе са реалним животом, односима, догађајима). Ово је веома битно правно питање, али и ништа мање разрешење постојећег трајног стања укидања основних грађанских права и продора у приватну и социјалну заштићену средину, односно језгра приватне и социјалне сфере организације живота посебно примењеним и у иностранству и земљи од 2007 године.
.
.
.
(Ово је и обавеза коју изричито одређује и Г-10 закон СРН и остала даље у правној позадини цитирана законска основа и СРН и Р.С., али и међународна обавезујућа правна основа, ради се о трајној повреди ових права из начина конструкције, заштите под држ. и служ. тајности деловања појединих лица, посебно Радислава Баукова „Лација“ искључиво из личне грамзивоти, похлепе и стицања богатства кроз иначе криминалне радње и дела, под условом институционалне тајности, као употребљени хаос-агент у специјалним операцијама. Свака веза са тим са мном и са оштећеном породицом је забрањена, јер објективно није уопште постојала.) 
.
.
.
Рационалне замене теза иза услова тајности, измишљање и конструисање наводног чињења и нечињења, предпостављање или конструисање – инсинуације различитих особина која задиру у вредносне категорије идеолошког, политичког, криминалног, заштићеног криминалног – противправног деловања, наводне личне мржње или шовинистичких ставова према било ком групном колективитету итд., су последица злоупотребе идентитета и ставрне судбине у легенди и тајној операцији конкретног хаос – агента, а не личног чињења било каквих кривичних дела, или стварног односа који се налази чврсто у границама принципа и категорија једног слободног хуманистичког друштва и односа заснованим на вредностима које и бране уставно-правни поредци и међународне повеље и акти који се требају применити у материјално-правном и формално правном значењу и на овај случај у целини. Чак шта више, тек ће се анализом стварног чињења и нечињења уз највиши ризик и најтежим условима показати рационални мизантропски нихилизам у начину стварања, примене и одбране пљачке стварне судбине кроз строго тајну имплементацију у строго заштићеном привидном идентитету хаос-агента „Лација“. 
 .
Зато су све мере иза тајности, активности и из њих даљње конструкције искључиво одбрана учињених противзаконских одлука и начина третмана кроз потпуну забарну реалне правне личности и забрану било ког доказног поступка у процесима од виталног значаја за основну егзистенцију, били они судски или управни, укључујући и континуитет напада на основну егзистенцију и имовину, основна права из разлога њихове злоупотребе под институционалном тајношћу, укључујући и методе резличитих покушаја социјалног ограничења или стварање услова социјалног изграничења кроз монтиране процесе покушаја проглашавањем душевним неизлечивим болесником и затварањем у затворени психијатријски санаторијум на пример.
.
(И ови покушаји су текли за време међународне сарадње кроз измене садржаја и дешавања као на пример 2009 године када је контрао-хаос агент и признао постојање легенде кроз замену стварних односа и након подизања прве кривичне пријаве.)  

 .

Посебно са тим у вези скрећем пажњу на члан 7а Г-10 закона СРН. Цитираћу га у целини, а назначићу само кључно кршење одредби овог члана који дозвољава предавање, узајамну размену одређених садржаја на државне институције страних земаља, у конкретном случају службено одређених институција СРН Републици Србији или земљама односно њиховим одговарајућим институцијама потписницама НАТО-уговора и додатних споразума из којих је и настао Г-10 закон 1968 године:

 .
 .
 .

§ 7a Übermittlungen durch den Bundesnachrichtendienst an ausländische öffentliche Stellen

(1) Der Bundesnachrichtendienst darf durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten an die mit nachrichtendienstlichen Aufgaben betrauten ausländischen öffentlichen Stellen übermitteln, soweit
1.
die Übermittlung zur Wahrung außen- oder sicherheitspolitischer Belange der Bundesrepublik Deutschland oder erheblicher Sicherheitsinteressen des ausländischen Staates erforderlich ist,
2.
überwiegende schutzwürdige Interessen des Betroffenen nicht entgegenstehen*, insbesondere in dem ausländischen Staat ein angemessenes Datenschutzniveau gewährleistet ist sowie davon auszugehen ist, dass die Verwendung der Daten durch den Empfänger in Einklang mit grundlegenden rechtsstaatlichen Prinzipien erfolgt, und
3.
das Prinzip der Gegenseitigkeit gewahrt ist.

Die Übermittlung bedarf der Zustimmung des Bundeskanzleramtes.

(2) Der Bundesnachrichtendienst darf unter den Voraussetzungen des Absatzes 1 durch Beschränkungen nach § 5 Abs. 1 Satz 3 Nr. 2, 3 und 7 erhobene personenbezogene Daten ferner im Rahmen von Artikel 3 des Zusatzabkommens zu dem Abkommen zwischen den Parteien des Nordatlantikvertrages über die Rechtsstellung ihrer Truppen hinsichtlich der in der Bundesrepublik Deutschland stationierten ausländischen Truppen vom 3. August 1959 (BGBl. 1961 II S. 1183, 1218) an Dienststellen der Stationierungsstreitkräfte übermitteln, soweit dies zur Erfüllung der in deren Zuständigkeit liegenden Aufgaben erforderlich ist.
(3) Über die Übermittlung entscheidet ein Bediensteter des Bundesnachrichtendienstes, der die Befähigung zum Richteramt hat. Die Übermittlung ist zu protokollieren. Der Bundesnachrichtendienst führt einen Nachweis über den Zweck, die Veranlassung, die Aktenfundstelle und die Empfänger der Übermittlungen nach Absatz 1 und 2. Die Nachweise sind gesondert aufzubewahren, gegen unberechtigten Zugriff zu sichern und am Ende des Kalenderjahres, das dem Jahr ihrer Erstellung folgt, zu vernichten.
(4) Der Empfänger ist zu verpflichten,

1.
die übermittelten Daten nur zu dem Zweck zu verwenden, zu dem sie ihm übermittelt wurden,
2.
eine angebrachte Kennzeichnung beizubehalten und
3.
dem Bundesnachrichtendienst auf Ersuchen Auskunft über die Verwendung zu erteilen.
(5) Das zuständige Bundesministerium unterrichtet monatlich die G10-Kommission über Übermittlungen nach Absatz 1 und 2.
(6) Das Parlamentarische Kontrollgremium ist in Abständen von höchstens sechs Monaten über die vorgenommenen Übermittlungen nach Absatz 1 und 2 zu unterrichten.
Крај цитата
 .
 .
 .
У ставу 1 последња реченица члана 7а Г-10 закона, прослеђивање, размене података сакупљених из услова посебних мера праћења, прислушкивања и осталих активности посебне контроле кроз тајне политичке полиције СРН., а све са одређеном сврхом превенције ради спречавања предпостављене опасности наведеним у ставу 1 истог члана 7а, одобрава надлежна служба канцелара СРН.
Са тим у вези скрећем посебно пажњу да све време од подношења захтева по чалну 116 Основног закона СРН, преко низа процеса одлучивања (управних и судских) је уочен и доказима подупрет велики раскорак између релевантних, доказивих чињеница у односу на одлуке односно начин одлучивања који су генерално, повратном анлизом и указали на абсолутно избегавање поштовања једног правичног поступка кроз реалну забарну доказног поступка. Одговор (правна позадина забарне доказног поступка) на ово питање је дат ниже у тексту и у кривичној пријави, али је релевантно да ни служба канцелара, ни Савезно министратсво унутрашњих послова, као ни припадајући остали орагани и службе укључујући и тајне службе и тајне политичке полиције СРН. нису располагали са истинитим, већ манипулисаним подацима насталим кроз конструкцију и начин заштите лажниог – привидног идентитета „Лација“, односно његове функционалне употребе у смислу везе кроз активности заштићеног хаос-агента по члану 3б истог Г-10 закона, односно даље у тексту цитиране правне основе заштите као посебно заштићеног лица са рангом и правном посебном заштитом по НАТО-уговору и додатним споразумима и анексима. 
 .
Правна основа за тајну међународну сарадњу и размену података са циљем превенције у погледу предпостављених намера (значи не постоји ни један лични акт, на страну стварно чињење и нечињење у погледу поштовања уставно-правног поредка и међународно-правних обавеза) је дефинисана такође Г-10 Законом чалном 7а. Страним државама, институцијама, службама се предају подаци са циљем заштите или превенције:
.
1. Спољне заштите спољно-политичких интереса СРН или подаци за посебну заштиту сигурносних интереса неке друге земље.
2. Подаци се предају ако не постоје интереси лица чији се подаци предају, а који се налазе у домену заштите достојанствених интереса (заштићена основна грађанска и људска права и слободе) истих лица. Подаци – информације се предају под условом да је у земљи којој се прослеђују обезбеђен довољни ниво заштите података и да се примена података одвија под признатим принципима владавине права и да је обезбеђена:
3. Двострана сарадња у размени података.
.
Потреба превенција која је предпостављена рационалном конструкцијом и подметањем – измишљањем свих наведених противзаконских  дела најтежих криминалних радњи не постоји. Постоје предпоставке из вишедеценијских конструкција насталих на основу најтеже злоупотребе стварне егзистенције у конструкцији привидног идентитета хаос-агента „Лација“.
.
Очување достојанства односно интереси лица (загарнтована основна грађанска права)  чији се подаци и наводна контрола кроз превентивно праћење захтева, а које дефинише  члан 7а цитираног Г-10 закона СРН (überwiegende schutzwürdige Interessen des Betroffenen nicht entgegenstehen*) је уставна обавеза сваког државно-правног ентитета и обавеза из међународних повеља. Прекршене су основе забране повреде интереса лица у смислу достојанства и заштите основних грађанских права деценијама уназад у континуитету и управо из разлога абсолутне заштите хаос-агента са лажним идентитетом у вези са лицем које се без иједног доказног поступка, без усвајања доказа о непостајању никаквих основа оваквог третмана, посебно кроз низ конструкција и подметања различитих кривица, дискриминише из разлога заблуда и дејства заштите контра-хаос агента „Лација“, искључиво из услова крађе и пљачке идентитета и података у настајању строго тајне операције без знања и без воље оштећених.
 .
Посредна трајна последица целе операције конструкције и употребе тајног хаос-агента са измењеним привидним идентитетом је све време деценијама уназад рационално играње – злоупотреба већ повређеног и уништеног достојанства језгра приватне и социјалне организације живота, уништене саме егзистенције и трајног укидања низа грађанских права које су и послужиле за конструкцију строго тајне рационалне измене у легенди – привидном идентитету заштићеног хаос-агента у трајању. Од 2007 године се од посебних активности у приватном окружењу и моје писмене правно засноване молбе Савезном министарству унутрашњих послова СРН. приметно прешло на шире поље окружења кроз уплив на социјалну средину, да би и у Р. Србији били регистровани, у међувремену доказани поступци и методе уласка у приватно и социјално окружење са циљем даљње изолације и наставка процеса институционалне реалне тираније, између осталог кроз институционално потпуно ћутање у погледу строго противзаконите злоупотребе и последица из целокупне строго тајне операције пљачке идентитета. Овај процес сам прећутно пратио, писменом петицијом од 10.05.2011. и објављивањем јавности отворио. Ради се о кривичном делу злоупотребе идентитета, злоупотребе стварних чињеница и кроз услове тајности повратне тоталитарне дискриминације у трајању, уз уважавање свих фаза и разлика током овог процеса, али управо из ових чињеница њене тоталитарне свеобухватности у смислу институционално организоване принуде, супротно основној забрани дискриминације из управо разлога који су целу тајну операцију мотивисале и одредиле.
.
Гнерално,
.
Не постоји ни формално – правна, на страну материјално правна основа за све преузете мере и мешање у приватни живот осим саме злоупотребе тог истог приватног живота у сврху одбране препознате тајне операције и конкретне злоупотребе идентитета, а која се из разлога обавезе тајности (правна позадина дата даље у тексту и прилозима као и кривичној пријави) преноси циљно институционалном вољом носилаца одлуке и новим давањем тајности и мешањем у приватно и социјално поље, уништавањем имовине и злоупотребом права, на извор целе тајне операције као објект у трајању институционалналне примене насиља већ више од седам деценија. Поред ове чињенице давањем или продужавањем тајности из било ког основа, врши се реално прикривање вршења кривичних дела заштићених тајношћу, између осталог низ кривичних неутуживих дела против мене, јер је и тако између осталог препознат и посебан правни статус и на крају лажни привидни идентитет заштићеноg хаос – агнета „Лација“.
 .
Ово је предмет правног спора јер је крајњи резултат, континуитет укинутих права у бићу свог уставно – правног значења, а чија је повреда забрањена управо уставом и међународним актима.
 .
Парламентарна контрола је обзиром на степен, трајност и последице тешке злоупотребе обавеза сваког носиоца институционалне одлуке настале из трајности, институционалних обавеза из механизама чувања, заштите и примене тајности и манипулације садржаја обавезна, јер међународна сарадња на основу измењених чињеница и конструкција препознатих кроз посебан положај у СРН. је противазконита, супротна је међунаридним актима и повељама и посебно је супротна забрани злоупотребе права без обзира на знање или незнање носилаца одлука при поновљеном указивању на суштину проблема и противзаконитост, на страну било каква морална основа целе тајне операције.
 .
Политичка позадина односно било каква даљња злоупотреба је са моје стране искључена. Поред осталог  методи, начин остваривања циљева целе конструкције, даље њено трајање и последице, садрже рационално манипулисање потпуно супротстављених садржаја и форми институционалних различитих система у тоталитету комплексних односа преко више деценија, а обзиром на налажење погодне подлоге за манипулацију односа из стварне судбине ужег јегра породице као реалног објекта повратног утицаја посредне и непосредне дискриминације, ради се искључиво о престанку и утврђивању нанешене, реално непоправљиве штете. Генерална питања злоупотребе права у трајању, злоупотребе иначе и по обичајном праву сваке средине, а посебно под условом забарне повреде истих као основних уставних вредности и наношење непоправљиве штете иначе интересима који спадају у заштиту достојанства и заштићених основних људских права остају отворена, и разлог ове поште јесте покретање парламентарних странака на контролу и испитивање тежине повреде истих. При даљњој абсолутној институционалној ћутњи је пут ка уставним судовима отворен.
 .
Информација у вези конкретне кривичне пријаве се односи,
 .
на носиоца службене одлуке или службене дужности, функционере, чланове владе, минстре који су на било који начин били, или су посебно на основу тајних контаката укључени у мере и активности које су са моје стране регистроване из цитиране законске позадине, а налазе се искључиво у превентивним мерама за које не постоје абсолутно никакви поводи и разлози, осим чињенице канструкције, употребе, последица и трајања абсолутно заштићеног правног статуса контра-хаос агента „Лација“ са привидним идентитетом из потпуно стране злоупотребе личног и породичног живота и строге заштите ове поздине и даље целе операције. Не постоји нити један услов из законских предпоставки Г-10 закона СРН., а посебно не ни један услов из стварног чињења и нечињења, намера, стварних вредносних принципа и категорија личног живота и живота злоупотребљене породице у овој целој специјалној тајној операцији, која је тек након низа предузетих мера и низа кривичних дела и начина стварања односа уз тајну институционалну заштиту конкретног лица хаос-агента са пивидним идентитетом препозната. а да би имали и формално-правну законску основу примене посредних и непосредних мера, посебно имајући у виду реално укидање или повреду загрантованих права у цикличним круговима понављања истих шематских метода из разлога заштите препознате тајне операције и злоупотребе личног и пордичног идентитета и стварне слике, без обзира на време, место и све услове који су пратиле овај цели вишедеценијски процес.
 .
На основу цитираног закона Г-10 СРН. и реалног преношења дејства без правне основе или противно обавезујућим одредбама самог Г-10 закона и осталим цитираним правним основама, а противно принципу истинитости и стварним односима, имајући у виду правни третман и реални положај у СРН и повратно мере са тим у вези у СФРЈ од бар седамдесетих година, биће обавештени у члану 1, члану 7 и члану 7а надлеже контролне институције СРН., о противправности свих мера као и последица у погледу забране било ког доказног поступка у погледу последица из постојања привидног идентитет,а како је то и назначено у основним материјално-правним и формално-правним основама. У истом смислу ће бити обавештене земље потписнице НАТО-уговора, јер је цела конструкција повратни услов са тешким последицама искључиво из разлога злоупотребе и начина заштите целе тајне конструкције, односно правног положаја са тим у вези „Лација“ који је са вољом и знањем из такве правне позиције давао лажне исказе, или таквe које воде у заблуду, вршећи под реалном институционалном заштитом више пљачки, противправног стицања добити противно уговорима и законским обавезама, више пута покушавајући да доведе у животну опасност чланове породице и реално je угрозиo или трајно оштетио елементарну животну егзистенцију више лица и породица. Посебно са овим у вези биће обавештени, контролна парламентарна комисија немачког Бундестага ПКГ (>Parlamentarisches Kontrollgremium< чије су ндалежности и положај у везу контроле примене Г-10 закона и одобравања метода одређене самим Г-10 законом СРН у члану 1. став 2. истог закона.)  У принципу исто важи за Г- 10 комисију чије су обавезе и задаци такође одређени Г-10 законом истим чланом 1. став 2. истог Г-10 закона:
 .
 .

Стварна позадина одржавања и давања нових строгих држ. и служ. тајности

.

лежи у строго тајним још увек заштићеним односима на много вишем нивоу у погледу пројекција дугорочних циљева као и унутар истог система пројекција и заштите сепаратних интереса, до интереса заштићених сардника на самом дну хјерархије као хаос-агента „Лација“.

Стварна поздина која се штити лежи у двоструким везама и њиховим операционализацијама кроз начин управљања системом безбедности, чије је познато транспарентно историјско лице Стане Доланц, заштитник „Лација“ од седамдесетих.

.

(Са овим у вези подсећам на „давање имунитета“ на тајност моје кривичне пријаве дате априла 2009 и поновљене 19.07.2010. и наводне потребе било какве превенције на основу тајне међународне сарадње, што је као питање постављено и понављано без одговора од 19.07.2010. Посебно скрећем пажњу да не постоји изјава пријављеног Радислава Баукова – „Лација“ у истражном поступку под условом тајности, већ његовог сина од 28.01.2011. Син потврђује чак познавање његовог оца Лација“ са Стентом Доланцем, али оповргава кућне посете седамдесетих њиховој породичној кући и заборавља предуслове у погледу истражних радњи тадашњег МУПа против Радислава Баукова за сумњу вршења кривичних дела у СРН. Мени је сећање управо на ова два детаља, задржавање и испитивање и касније вест да је Доланц посетио њихову породичну кућу након низа забрана доказног поступка и низа напада на својину и различите врсте провокација и праћења у СРН. постала  важан детаљ у вези повезивања заштићеног положаја „Лација“ са заштитом од Станета Доланца, утицај на иследне органе тада седамдесетих у СФРЈ, али и очигледну забрану сваког доказног поступка у СРН и лажне оптужбе и нападе на мене са тим у вези.)

.

Стварна позадина одржавања и давања нових строгих држ. и служ. тајности је много комлекснија, има више заинтересованих високих инстутицоналних чинилаца, који немају интереса да се упркос свој препознатој позадини злоупотребе личне и породичне егзистенције у стварању строго тајне заштићене операције, она у регуларном поступку разреши. Без обзира на материјално-правну основу и формално правне услове примењује си искључиво систем тајности и употреба тајних политичких полиција против жртве из чије је стварне егзистенције, злоупотребом података, манипулацијама и стварањем тајне операције и конкретне легенде, цела идеја створена. Ове замене теза. замена жртве и починиоца у улози добитника игре под строгом институционалном заштитом, рационална употреба психолошких метода стварања конфликта савести ради остваривања правно проблематичног до противправног успехуа или циља иза паравана тајне заштите, један широки спектар не само цинизма из метода разрађеног нихилизма као инструмента контроле, није случајност све ово време деценијама уназад, већ је последица тајне конструкције и заштите конкретног хаос-агента у иностранству и у земљи.

(заштићене сфере приватног и социјалног организовања живота су објект уласка и узимања утицаја до потпуног рационалног, намерног мењања садржаја од стране воље носиоца институционалне одлуке из услова и под дејством тајности. – Стална повреда забране повреде истих вредности и достијанства оштећених заинтересованих лица §§3а и 5а Г-10 закона, члана 3 у вези члана 2и1 Основног закона СРН. и повреде уставом Републике Србије загарантованих основних грађанских права и слобода датим у петицији у пошти Председнику Р. Србије од 10.05.2011г.)

Једна перспектива укупних односа кроз феноменологију духа времена из анализе Волфганга Крауса „Нихилизам данас – стрпљење светске историје“ из 1983 године било је интересантно штиво двехиаљадитих за време откривања позадине примене нихилизма у личном грађанском третману, иза како ће се показати тајне реалне институционалне заштите и како ће се успоставити тајне заштите пљачке и злоупотребе сопствене егзистенције у генијалном институционално подржаном нихилизму иза паравана држ. и служ. тајности у операцији и улози заштићеног хаос-агента „Лација“, а које нису за јавност, чак шта више ни за утврђивање чињеница кроз искључење јавности у приближно правичном поступку одлучивања. Систем без парламентарне, судске и егзекутивне контроле иза услова строге тајности који је пратио и прати откривање позадине тајне заштите је у ширем смислу обзиром на повратну строго тајну заштиту Стента Доланца на другој страни, препознат у специјалним операцијама посебних услова, узрока и последица десног и левог тероризма под страном заставом управо у време шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година, показао се као разјашњење поздине овакве употребе права кроз забрану сваког доказног поступка. Ради се о фактима – историјским чињеницама, где позадина овог случаја упућује на шире методе управљања процесима из првобитних основних идеолошких или других геостартешких интереса свог времена. Би-Би-Си 1992 производи документарни филм о ужем систему без парламентарне, судске и егзекутивне контроле, о систему – системима унутар реалног институционалног система са посебним тајним заштитама:

 NATO terrorists – Operation Gladio: 1948-1990 – State Sponsored Terrorism in Europe – [BBC Timewatch, 1992]
from Antifa Eifel 8 months ago Not Yet Rated Operation Gladio [BBC Timewatch, 1992] – State Sponsored Terrorism in Europe

Operation Gladio is undisputed historical fact. Gladio was part of a post-World War II program set up by the CIA and NATO supposedly to thwart future Soviet/communist invasions or influence in Italy and Western Europe. In fact, it became a state-sponsored right-wing terrorist network, involved in false flag operations and the subversion of democracy.

The existence of Gladio was confirmed and admitted by the Italian government in 1990, after a judge, Felice Casson, discovered the network in the course of his investigations into right-wing terrorism. Italian prime minister Giulio Andreotti admitted Gladio’s existence but tried to minimize its significance…

This BBC series is about  a secret army operated by the CIA and MI6 through  NATO, which killed hundreds of innocent Europeans  and attempted to blame the deaths on Baader Meinhof,  Red Brigades and others.

.

.

.

.

Принуда

.

Реална повратна последица конкретне строго тајне операције и заштићеног привидног иднетитета „Лација“ без правне и демократске контроле, судске, извршне власти и парламента јесте институционални систем изнуда кроз подршку контролисаног хаоса, заштићен кроз формално-правну употребу посебне законске осонове, која из наводних или стварних виших интереса кроз континуитет институционалне организације принуде са често сасвим рационално супротстављеним конструкцијама, иначе манипулацијом саморазумљивих права и чињеницама – кроз процесе одлучивања из обавеза тајности, врши реалну, трајну, институционално заштићену дискриминацију, без обзира на све разлике и промене у времену и простору које су пратиле или прате овај цео процес повратног утицаја. Оваква врста тајности и третмана објеката злоупотребе (грађанина са реално укинутим правима) јесте позната у ткзв. диктатурама, посебно тоталитарног карактера. Објект примене се налази у таквим реалним условима. препознаје постојање посебних мера и континуитет као и трајање уз сазнање губитка правне личности, не вољом или знањем појединих носилаца одлуке, већ скупом мера у начину дејства институционалне принуде из услова примене обавеза из институционалне тајности. Тако је тајност и препозната, а овакав начин строгог правно-децезионистичког начина стварања односа је дотакнут у настваку објашњења датим Основном јавном тужилаштву у Зрењанину након препознавања изуезћа доказног поступка, изузећа прихватања доказа, изузећа истражних радњи и временске коодринације одлука са циљем очувања и под условом обевза из тајности са иностранством.

(Биће предочено у наставку давања информације о разлозима утуживања противуставног и противправног давања тајности, са подсећањем да је исти начин одлучивања већ пвише пута примењен у различитим процесима одлучивања у прошлости у СРН, али бившој СФРЈ, што је повратно анализом и упутило на димензије позадине и псоледице по личну егзистенцију у трајању).

Идеја, конструкција, употреба и заштита злоупотребљене стварне личне и породичне егзистенције настаје скупљањем и вредновањем информација и података после рата 1945/46, а у вези осталих чињеница дужег периода односа у језгру породичне сфере организације живота очевих родитеља пре рата и чак пре формирања брака 1927 године, и наставља се педесетих година и све време до данас, тако да уз све уважавајуће разлике долази до парадоксалног стања кривице, искључиво из разлога континуитета најтеже диксриминације и искустава које познаје човечанство као имплементирану основу заштите достојанства и основних грађанских права у бићу свог материјално правног значења, познатих као основа припадајућих уставно-правних начела и вредносних принципа и међународно-правних правних основа и повеља из грађанских права и слобода. Настаје у изолованом сегменту заштићене сфере приватне организације живота у соцјалном, приватном и интимном подручју његовог језгра, употребом строгог правно-политичког децезионизма у низу процеса одлучивања на основу правног дејства држ. и служ. тајности укидање или оштећење права грађанина као затвореног објекта тајности. Из иностранства по основама посебне заштите као припадника посебног правног положаја по Г-10 закону и осталим правним основама припадника трупе или лица у својству припадника трупе, преноси се заштита „Лација“ стварањем осталих контаката и заштитом од Станета Доланца у условима система објективне диктатуре седамдесетих све до данас. Стварају се услови заштите тајне операције и заштите посебног правног положаја „Лација“ са привидним идентитетом и даље креирање повратног посебног утицаја у условно речено „игри“ са остатком породице, успоставља се услов за континуитет укидања права, из разлога заштите тајне операције настале злоупотребом те исте приватне – породичне егзистенције кроз укидање права на правни лек. Та „игра“, институционално заштићена, добија свој замах од почетка девдесетих деловањем самога „Лација“ и даље његовом заштитом, препознавањем са моје стране посебног правног заштићеног положаја, иначе по законској основи реално заштићеном вршењу дела начином намерне повреде одговарајућих обавезујућих законских услова, откривањем исте посебности кроз заштићени положај у иностранству као хаос-агента у правном положају штићеника као псоебног припадника НАТО-трупа у правном својству заштите, али и заштићеног сарадника УДБЕ са лажним идентитетом управо кроз манипулацију већ изгубљених права, живота целокупне егзистенције језгра породичне сфере живота у трајању до данас, а на основу представљене формално-законске и формално-правне основе и позадине. Подсећам са тим у вези на забарну посредне и непосредне институционалне дискриминације на коју у сваком битнијем процесу одлучивања изричито скрећем пажњу. Изричито подсећам на обавезу поштовања принципа истинитости и правичног вођења поступка, јер се ради о реалном трајном процесу укидања или оштећења права из услова злоупотребе стварне личне егзистенције из разлога доказане повреде истих тих основа егзистенције.

Какве везе имам ја лично са овом позадином, каква веза постоји или је постојала између језгра породице и егзистенције са целом овом конструкцијом, строго тајном операцијом и строго заштићеним лицем – „Лацијем“са привидним идентитетом?

Абсолутно никакве, осим чињенице да је откривени привидни идентитет и правни положај правна основа вишедеценијског повратног дејства укидања или оштећења основних права до циљног напада на егзистенцију и живот у целини. Зато је тајност, њено давање одржавање или продужавање утужено као противзаконски акт у целини.

Како је неко да свој имунитет (сазнање од 09.11.2010) на кривичну пријаву злоупотребе идентитета у конкретном случају „Лаци“, а сва отворена правна питања су под условом дејства тајности и конструисаних садржаја насталих поред осталог кроз заштиту забране било ког доказног поступка, молио бих Вас лично да као функционер са највишим уставним контролним местом у времену доношења закона из ове области заштите и давања тајности, а у вези изнешених садржаја дате потпуни исказ надлежном телу којем је УКП – МУПа Р.С. предала предмет на даљњу истрагу и олдучивање. (Прилози 1. 2. и 3 у одт. формату односно 20.21. у 22. у пдф форамту). Дозвољавам себи да на основу свих познатих чињеница, на етичком и правном основу смисла егзистенције по свим уставно-правним и обичајним правилима живота сваке припадајуће средине, изразим личну забрану свакоме, укључујући и носиоцима одлука у управним и судским процесима одлучивања без икакве контроле (забрана долазног поступка из услова тајности), даљње злоупотребе ове конструкције кроз стварање реалног поља принуде и изнуде из услова тајности, која се утужује као основа трајне личне дискриминације кроз укидање низа загарантованих основних грађанских права и слобода.

Политика и психологија – одлуке које нису за јавност

.

.

.

.

У „глупом писанију“ у којем наводно „постоји“ непостојећа претња у конструсаној оптужници датој у прилозима, постоји веза између тајни „царa Трајана“, козјих ушију, психологије и политике. Како навдене претње из приложене оптужнице не постоје, а спомиње се као доказни материјал наводно писмо из аугуста 2004, било би још увек сасвим једноставно тај доказ најзад предочити обзиром да је и овај цео процес пратила потпуна забрана доказног поступка и очигледни циљ наставка плана изолације и ликвидације, кроз налажење психолошко-психијстријског повода, а ради скривања стварне препознате позадине институционалне дискриминације из наведених стварних разлога и заблуда, поред осталог начином заштите у фуникционисању хаос-агента „Лација“. Напомене ради да како цитирани навод из приложене оптужнице (прекршајни поступак) не постоји у „глупом писанију“, не постоји нити претња и тиме је прекршајна кривична пријава морала бити одбачена. Чак шта више није смела бити подигнута, посебно када се има у виду да је подигнута пар дана након мог упућивања жалбе на рад Јавног тужиоца у вези измене садржаја сопствених изјава друге сведокиње под једноставним заменама теза, да сам је ја наговорио да учини и изјави оно што је сама учинила и изјавила, наравно кроз опет позанту забрану доказног поступка и прихватања доказа о неистинитости било каквог наговарања.

(Никада у животу нисам никога наговарао на било шта, како рекох ја сам глуп, нисам луд и имам само једну жењу да будем још глупљи.)

Исто важи са ништа мање материјално-правним расположивим доказима за све наводе друге тачке оптужнице, а како се одмах прешло са доказног поступка на испитивање моје менталне урачунљивости, а обзиром на све што се и како се догодило и одвијало пре 2004/2005 и после 2005 до данас, радикализовало се питање позадине таквог третмана и стварних узрока као и правне основе објашњене више пута, која ће и довести до разрешења стварног третмана, правне основе, али и начина креирања и одржавања заблуда са тим у вези деценијама уназад. Психологија и политика, поред скривања од јавности (у цара Трајана козје уши) су се поставиле као питање од општег и посебног значаја у ширему систему начина креирања у функционисања правде, али и веза у погледу питања уставности начина регулисања питања од виталне важности у погледу заштите основних грађанских права, односно начина њиховог изузећа из виших интереса, као у овом случају доказано, ради реалне заштите пљачке и злоупотребе сопственог идентитета објективизираног грађанина са укинутим грађанским правима, без обзира на знање или незнање носилаца судске или одлуке извршних власти у конкретном случају.

(Иначе се у „глупом писанију“ који се наводи у приложеној оптужници спомиње предање о цару Трајану и козјим ушима.)

Чланови 92 и 97 Основног закона СРН су са моје стране овом изјавом испоштовани. Битно је да осим вербалних оптужби описа неког наводног морално и етстески неприхватљивог понашања у смислу претњи, не постоји абсолутно никакав други облик стварне употребе било какве силе против било кога, да не постоји наношење никакве штете лицима која су у контактима или ангажманом као сарадници тајних политичких полиција износили тврдње које су довеле до потпуног губитка грађанских права, процеса јачања социјалне изолације, крађа, утаја, противзаконитог одузимања или пљачки соновне својине, уништавања егзистенције и све ширим круговима организације напада, мешањем тајне политичке полиције у елементарно заштићену сферу живота.

Обзиром на предвиђену финасијску кризу њене узроке и генераторе делом дате и у „глупом писанију“ са осталим системским приказом метода се везама ка психологији, као  и начину организације, уређивања и управљања различитим системима, само се у том глупом писанију назива „пишологиазиција“. Иза вела услова тајности, „пишологизација“, и њеног рефлетивно – повратног утицаја на реални живота и игре животима са последицама познатих трагичних процеса, одређују се битно неке личне, неприметне судбине, које су опет под условом различитих старих и нових тајности под сталним посредним и непосредним изнудама и прунудама ван сваке парламентарне, судске, и контроле извршних – управних власти и различитих делова тајних политичких полиција. Деценијама уназад, већ као неприкосновено наследно право уз све разлике и све промене тече овај процес „одбране цивилизацијских вредности“:

Was Montagu Norman a Nazi sympathiser?
Until last month, a small portrait of Sir Montagu Norman hung in the Governor’s private meeting room beside his office at the Bank of England.

http://www.telegraph.co.uk/finance/bank-of-england/10214541/Was-Montagu-Norman-a-Nazi-sympathiser.html

The Federal Reserve: Bankers for the New World Order

http://www.thenewamerican.com/economy/item/17312-the-federal-reserve-bankers-for-the-new-world-order

British Financial Warfare: 1929; 1931-33; How The City Of London Created The Great Depression

http://tarpley.net/online-books/against-oligarchy/british-financial-warfare/

Јануара 1939 директор БофЕ Норман види у Хитлеру одбрану европских, цивилизицијских и културних вредности. Много су интересантнија друга питања у начину функционисања одређених трансфера и организације система рефинасирања уз државне гаранције из на пр. система МЕФО, који је створио пријатеља Нормана, Хјалмар Шахт. И ови делови специјално прилагођени у „глупом писанију“ само указују на шароликост у времену и простору заступања ставова са потпуно различитим категоријама и принципима који се позивају на вредносне и цивилизацијске категорије. Нису никакав цинизам нити било какав антевропски став, мој лично у сваком случају не, напротив, управо из искуства и свим њеним могућим перспективама сагледавања сложених процеса подсећање на важност поштовања духа закона „De L’esprit des Loix“ Монетскјеа (Baron de Montesquieu)  који се провалачи као наш заједнички и посебни дух  кроз основу сдаржаја „глупог писанија“.

Разлог глупом писанију на које се позвало тужилаштво (2005 – прилози), кроз превод који не постоји у тексту, лежи у догађају непосредно пре почетка писања, а ради се о противправној и противзаконској заплени имовине, докумената, личних докумената и ствари, али и јасно уоченом елктронском праћењу и осталим мерама просматрања карактеристичним за тајне политичке полиције. Ретроактивно анализирајући кључне процесе одлучивања, постојала је у међувремену (2004) доказана сумња да од 1992 односно од 1989/90године постоји некаква веза између „Лација“ , посебно након утаје и неисплате примања и осталих обавеза по уговору и закону и покушају изнуде рада на црно и начину реакције надлежних органа на ову пријаву  (1992/93), као и читав след осталих дешавања на процесе одлучивања извршних и судских власти. Позадина таквог начина одлучивања (абсолутна забрана доказног поступка) са „највећим преварантм југословенског порекла у СРН.“ је у међувремену је доказана и предмет је правног спора у погледу правности давања и одржавања држ. и служ. тајности у иностранству и земљи.

Постоје ли тајности у раду које су важне за државу и народ, а да се садржај никада не сазна?

Овај случај не може и неће остати такав пример тајности гажења већ уништене егзистенције ради неупитних виших интереса. Јавност има право, чак је обавеза власти придржавањем закона и обавезе принципа истине (Зокон о управнон поступку) да да пуну информацију пре свега оштећеним, као што оштећени имају право на правни лек и правични поступак без изнуда и принуда из услова тајности до циљног угрожавања целе егзистенције из разлога искључиве недодирљиве тајности из непроверених виших интереса објективизације човека – грађанина, кроз укидање права из разлога злоупотребе те исте те егзистенције у строго тајним операцијама деценијама уназад.

Принуда је психолошки феномен (obsessive–compulsive disorder), којег је проучавао иначе у „глупом писанију“ цитирани Карл Јасперс. У својој дисертацији 1913 Јасперс се бави рефлективним психолошким појавама, принудним сметњама које настају у начину обраде реалности, без обзира на свеукупну непрегледност, непрозорност, свеобухватност реалности као окружење у наизменичном односу у којем се налзи човек као појединац и социјално биће,  са својим начином мишљења, чињењем и нечињењем у сложеном, наизменичном односу према према тој сложеној, свеобухватној, непрозирној реалности – целокупном окружењу. Када механизми обарде уградње рефлексија која настају кроз непосредност живота, више не одговарају свом природном, нама до душе потпуно у дешавањима непрозирном току дешавања и догађаја, који упркос све Рефлективности, постојеће саморазумљивости, хармоночности, безупитности нашег живота стварају принуду у начину њене обраде код појдинца, настаје психолошки феномен принуде.

“wenn die Mechanismen der Verwirklichung und des Einbaus der Reflexion in die Unmittelbarkeit nicht ihren natürlichen, uns in ihrem Geschehen zwar völlig undurchsichtigen Ablauf haben, der die gegenüber aller Reflektiertheit bleibende Selbstverständlichkeit, Harmlosigkeit, Fraglosigkeit unseres Lebens ist.”

Јасперс даје даље процес у којем појединац пролази кроз процес односа према реалности, увлачећи је у себе, постајући свестан себе и даље у следећој фази се уздише и почиње да мења стварност, да утиче на самог себе мењајући реалности кроз процес мишљења и својом вољом. У процесу настаје конфликт реалности према мишљењу и вољи појединца. Настаје потрес који доводи до душевних процеса, до покушаја разумевања (вођења – управљања) све дијалектике, свих садржаја и свих супротности који даље развија непосредност живота. Када међутим непосредност живот престане, и само вољом и мишљењем се појединац односи према свим садржајима рефлексија реалности, настаје принуда у којој се рађа и нови поремећај.

Правно чињенично стање те 2004 године се јасно доказало да се сва непосредност живота налази под битним утицајем и мешањем од стране тајне институционалне контроле и вођења – конструисања или одбране правно или кривично релевантних садржаја противно уставним забранама повреде истих, а који припадају искључиво заштити основних грађанских права, заштити организације језгра приватне и социјалне сфере живота на начин који је у већ низу случајева указао на строгу противзаконитост – противуставност поступака и одлучивања, док се позадина није предпоставила и доказала у посебном правном положају, да би од 2008 и потврде априла 2009 од стране истог била утврђена и манипулација идентитета и тиме се затворио основни круг тј. разјааснила се и употреба, позадина, циљеви и правна основа укидања мојих основних грађанских права, са тиме у вези различите конструкције које са реалним током дешавања и односа немају ничег заједничког.

„Човеком се постаје кроз чин рођења, французом кроз случај“ –  (Montesquieu).

У 18 веку дата изјава једног великог визионара и теоретичара државног и грађанског права који је поставио темеље стварним вредностима европског културног и политичко хуманистичког и либерално-грађанског развоја од универзалног значаја, је једна од основних вредности и правних поставки међународно важећих повеља и закона који су искључиво меродавни за наставак разрешења питања личне и трајне дискриминације кроз систем држ. и служ. тајности у земљи и иностранству насталим кроз злоупотребу личне и породичне егзистенције без знања и воље исте.

Ово јесте правни предмет отворених питања насталих кроз подизање кривичне пријаве и упућивање петиције немачком бундестагу.

Идеја Монтескјеа о униветзалности човека у погледу општијег, ширег значења од свих уважавајућих осталих припадности посебеним групама, које не морају бити народног – националног карактера, солцијалног садржаја, садржаја припадања класи или сталежу, полу, старосној групи итд. јесте једна од универзалних вредности која је под условом давања тајности и позадине откривене целе операције доведена у питање, јер је њена идеља водиља створена у анализи стварних искустава вишеструких изнуда насталих у опште познатим историјским процесима. Истовремено је чињење и нечињење исте те ћелије – брака као основа уже породице остало недодирљиво у погледу поштовања универзалности Монтескјеове идеје из навденог цитата. (докази расположиви). Са друге стране иза плашта држ. и служ. тајности, методи примене на исту ту основну јединицу злоупотребе одговарају радикалнијем систему Макијавелија и не подлежу никаквој контроли коју у сваком аспекту демократског грађанског устава и законодавства предвиђа обавезујући правични третман под условом грађанске равноправности. Давањем или продужавањем тајности на конкретни случај и отворена питања, извршен је иза плашта наставак примене метода изнуда без икакве контроле који у методолошком смислу одговарају искуствима породице који су у сложеном рационалном систему имплементирани у тајну операцију и легенду „Лација“. У тоталитету свих дешавања и веза све време трајања и злоупотребе овог случаја у једном од централних места креационизма се налази идеја романа Мориса Жолија ( Maurice Joly) – „Разговор у паклу“ између два теоретичара државног права. По уставу и закону, по међународним обавезама једино место одлуке је требало бити у складу са истином у правичном судском, односно правичним поступцима извршне – управне власти. Постојање држ. и служ. тајности је довело у вези конкретне операције до абсурда, укидања права из разлога већ укинутих права по методолошком принципу већ једном укинутих права у сасвим рационалној конструкцији идеје и заштите привидног идентитета „Лација“. Ово је у потпуној супротности са укупним хабитусом целокупног живота породице из чије је основе опљачкана основа ове тајне конструкције. Ово је битно правно питање у свим рефлкексијама свеукупне реалности које су пратиле животе, чињење и нечињење, као и стварни вредносни систем уже породице.

Човек, његова слободна воља и законитост и уставност чињења – морални покретач делања

Цитат (Карк Јасперс – „Човек“) _Link

 

Ukoliko se volja božja, koju je pojedinac saznao, izigra objektivnim instancama, onda se to zastranjivanje do samovolje može izbeći poređenjem s onim što je opšte i društveno. Ako se, naprotiv, objektivna instanca izigra voljom božjom, koju je pojedinac saznao, onda se to zastranjivanje može izbeći smelošću da se bude pokoran bogu uprkos objektivnim instancama, slušajući glas volje božje i same stvarnosti.

Ima neke bespomoćnosti u tome kad tražimo oslonac u zakonima dostojnim poverenja i naređenjima nekog autoriteta. Postoji, nasuprot tome, neka snaga odgovornosti pojedinca, koja diže u visine kad sluša glas celokupne stvarnosti.

Rang ljudskog bića nalazi se na onoj dubini sa koje ono ovim slušanjem stiče svoje vođstvo. Biti čovek, znači postajati čovekom.

Крај цитата

У горњем тексту већ цитирани Карл Јасперс који се спомиње у „глупом писанију“ из 2004 године у којем не постоји претња конструисана поред осталог у кривичној пријави,, која је поред осталог предмет међународне сарадње у погледу наводне потребе било какве превенције, написао је један веома интересантан и важан оглед у човеку, слободи његове воље, спознаји бога или етичког закона бога, инстанцама којима о томе одлучују и праву човека да брани своје право на доживљај божјег – етичког принципа и закона својим чињењем и нечињењем.

Пренешено на конкретни проблем створен различитим државним и службеним тајностима у иностранству и земљи, злоупотребом породичног идентитета, слободне воље у чињењу и нечињењу исте и односа инстанци у погледу свих последица и узрока оваквог третмана под строгом тајношћу деценијама уназад, носилац институционалног права одлуке давања тајности улагањем свог имунитета је постао изнад бога сила мењања прошлости, сила и моћ изнад свих за процес одлучивања релевантних чињеница, враћајући целу реалност у погледу утицаја на реални живот на медтодлошки ниво диксриминације који одговара у свом начину почетку услова репресије и уништавања који карактерише и сво ово време покушаја утврђивања обавезујућих материјално-правних чињеница, које се забрањују рационално, мењају тајним институционалним узимањем утицаја или једноставним измошљатинама, заштићеним забраном сваког доказног поступка. Овим још увек скрећем пажњу да је слободна воља носилаца одлука условљена конструисаним садржајима који вређају управо право жртве да се одбрани од тезе да је сама крива за своје уништење, правом носиоца различитих институционалних одлука из искључивог права одређивања реалности супротно њиховом стварном ма каквом било току изврше реални утицај супротан и обичајном праву и законским ограничењима и све без икакве контроле. Ово право утврђивања обаветзјуће истине у погледу уставности и законитости институционалног третмана и последица из строго тајних услова узимања утицаја, стоји једино независном суду у једном правичном поступку, а обзиром на препознато прикривање извршених кривичних дела кроз давање тајности или под условом знања заштите вршења кривичних дела под посебном заштитом, носилац одлуке и поред упозорења чини сам тешко кривично дело.
Посебна тежина кривичног дела давања тајности на прикривање више институционално заштићених кривичних дела у трајању се односи на начин, дужину и последице злоупотребе личних и породичних података, измену садржаја и начин примене кроз строго заштићену тајну операцију и у њој заштићени привидни идентитет „Лација“ као хаос-агента деценијама уназад.
Ова информација, а сходно датој законско-правној основи и осталим доказима који ће бити употребљени у наставку процеса утврђивања обавезујућих чињеница се односи подједнако на све носиоце одлука у вези давања и прикривања постојања тајности на утврђене садржаје, а који су сви у континуитету трајања строго противуставни и противзаконити у сваком систему правде и по међународним обавезама и правној међународној основи.

.

.

.

Виктор Кос

.

у Зрењанину 05. феб. 2014

.

.

.

U krajnjoj liniji, doduše, mogućna je jedna istinska koincidencija između pokornosti prema objektivnim instancama u svetu i pokornosti prema izvorno saznatoj volji božjoj. Ali za tu koincidenciju treba se boriti.

.

(КарлЈасперс у огледу о човеку – LINK)

.

.

.

Advertisements

Допис председнику републике од 10.маја 2011 – Објављивање и забрана држ. и служ тајности из разлога противуставности и противзаконитости у трајању   1 comment

.

erde-007

Председништво Р. Србије

Председништво Р. Србије

10 маја 2011 године је председнику савета за националну безбедност Р. Србије, односно секретару савета и председнику бироа за координацију рада служби безбедности Р. Србије послата препоручена пошта са јасно израженом и образложеном вољом о укидању тајности из разлога њихове противуставности и противзаконитости.

Обзиром на евидентиран начин обраде кривичне пријаве од априла 2009 и обнављања од 19.07.2010 г. институционалним ћутањем, који су указивали на институционално дејство тајности која ми је саопштена 9. новембра 2010 године у телефонском разговору са УКП МУПа Републике Србије, даљње понављање искуства у начину обраде предмета кроз реално избегавање обраде утужених радњи, послао препоручену пошту – допис о забрани тајности као противутсавних и противзаконских, трајних узимања повратног утицаја на лични грађански положај и реално укидање или повреду основних грађанских права у трајању и земљи и иностранству.

Први део дописа je упућен рано преминилом, тадашњем секретару Савета за националну безбедност, секратару председника републике и шефу бироа за координацију рада служби безбедности Миодрагу Ракићу.

https://i0.wp.com/www.b92.net/news/pics/2014/05/13/560500022537250b204909370626306_368x252.jpg

Миодарг Ракић (*`75 – `14)

На допис, као и поновљене дописе и покушај добијања телефонске информације нисам добио одговор. Након избора новог председника сазнао сам тек толико да се допис од 10. маја 2011 године не налази у архиви председника. Панављање електронске поште и телефонски покушаји указивања на сложеност, али и значај дописа обзиром на трајање и тежину повређених права је остао неодговорен.

Овде се налази линк – Објављивање противправних – потивуставних државних и службених тајности

Садржај главног дописа се дахе ниже у тексту, са напоменом да сам у два покушаја добијања обавештења био упућен на тадашњег саветника председника републике, Јордана Живановића, али осим усмених обавештења о садржајима који су ван конкретних питања нисам добио никакбу информацију. Господин Јордан Живановић је у међувремену пензионисан, господин Ракић је преминуо, а бивши председник не налази разлога да се на било који начин огласи. Законска основа, ако и превна међународна основа указују на ниво размене података и означавања тајности које нису у конкретном случају обзиром на трајност и позадину могуће без одобрења на највишем међудржавном новоу.


erde-007

Председ. Р. Сррб лого Председник Републике Србије

Кабинет Председника

Андрићев венац 1
11000 БЕОГРАД

У Зрењанину дана 09.маја 2011 године

Поруку послао:
Виктор Кос
Руже Шулман 49/16
23000 Зрењанин

Поштовани Господине Председниче,

Са пуним уважавањем Ваше функције у уставно – правном систему Републике Србије на основу §§ 111, 112 и 123 Устава Републике Србије обраћам Вам се посебно у вези уставно – правних дефинисаних овлашћења исто тако као председавајућем Савета за националну безбедност Републике Србије, чије су ближе надлежности и састав одређене оснивачком Одлуком о савету за националну безбедност Републике Србије (Службени гласник РС бр. 50/07 од 31 маја 2007 године), а у вези надлежности које произилазе из Закона о тајности података („Службени гласник РС”, број 104/09) у вези Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник Републике Србије“, број 120/04 , 54/07 ,104/09 и 36/10)

Узимајући у обзир све објективне, релевантне и важне текуће државне и националне задатке у сталном процесу трајања који су све друго него уобичајени и лаки, изричито бих Вас замолио за прихватањем знању моје личне одлуке, а у смислу Ваших надлежности контроле у езекутивно – правном смислу свих услова и последица доношења одлука о давању тајности службених ознака појединим документима, деловима процеса, као и процесима у целини, следећу моју уставно – правно засновану личну вољу, која је овим обраћањем правно утемељена и одговара пуној реалности личне егзистенције, деловања у свом времену трајања, у свим могућим

условима животне егзистенције. Не постоје никакве државне или службене тајне, које би у било каквом значењу и вези имале правно оправдање у погледу мог целокупног живота, живота моје породице на чија сва права полажем правни основ наследства у сваком облику њихове стварне и недодирљиве егзистенције и пуног личног достојанства са тим у вези. Посебно свака врста злоупотребa личне реалности, из разлога и повода било какве подршке и помоћи било чијих делова институционалних система који су на било који начин, непосредно или посредно* злоупотребили ову личну и породичну егзистенцију, губе свако своје правно оправдано дејство у било ком институционалном и правном систему, било када и на било ком месту. Ја немам никаквих тајни, а тајне које су производ разних злоупотреба искоришћавања елементарне и познате личне егзистенције, представљају циљни дискриминаторски* напад на елементарне основе личног достојанства, као и достојанства чланова моје породице у непрекидном трајању. Таква консталција тешке, противправне злоупотребе је откривена, већ саопштена више пута и овим путем писмено под условом изјаве под заклетвом потвђена.

* чалн 21 Устава Р.С. Посебно у вези става 3 ( забрана сваке непосредне или посредне дискриминације), а у вези чланова §§ 18 – 20 Устава Р.С. – Људска и мањинска права 1. основна начела у вези зајамчених људских и из њих директно изведених основних грађанских права.

Зовем се Виктор Кос, сви даљњи битни лични подаци, као и краћи опис услова и разлога дефинисања правног стања мог укупног грађанско – правног статуса се налазе у приложеним документима као дописима и одговорима надлежних служби МУПа Србије по временском следу дешавања.

Укратко описано, после више од две деценије боравка, живота и рада у С.Р.Немачкој (од почетка 1992 године), а у погледу целокупне личне, као и породичне егзистенције у свом њеном трајању, и из ње изведених услова за настанак и развој правно отврених питања у погледу основног поштовања доње границе грађанско – правне егзистенције у смислу поштовања основних грађанских права, настао је следећи грађанско – правни положај. Реално укидање мојих основних грађанских права у свом реалном материјално правном бићу и значају за личну егзистенцију и приближно равноправни реални грађански положај. Наравно да обзиром на место и време, као и услове настанка оваквог положаја Република Србија у целини нема никакву правну надлежност. Конкретно ово ипак значи да је моја правна способност угрожена и ограничена чувањем једне у својој основи строго дефинисане тајне у државно егзекутивном смислу, у више уставно – правних система током деценија уназад, и из ње насталих негативних последица кроз више ознака различитих службених или државних тајности у егзекутивном значењу даљњег пренешеног дејства у вези поштовања, односно циљног искривљавања основних личних чињеница и свих могућих егзистенцијално важних реалности живота у правном смсилу пуног поштовања основних грађанских права и слобода, тј. у случају било каквих правних отворених питања или условљених егзекутивних одлука било које врсте, до њиховог крајњег директног негативног утицаја по основну елементарну егзистенцију. Још конкретније, тајност о којој је реч, значи да се без обзира на конкретан правни предмет или питања битна за правни процес, или делове процеса као и чињенице са тим у вези, у погледу мог укупног правно грађанског третмана, да ли као безупитно туженом или као тужиоцу, развио затворени систем сталне депресије до директног и вољног искривљавања и измишљања чињеница, али увек са негативним исходом, противно материјално релевантним чињеницама у правном значењу, без реалног права на утврђивање чињеничног мареријално – правног стања, као једног од битног узрока реално укинутог, пуног равноправног, грађанског положаја. Време и место настнка основних услова и разлога тајности су почетак седамдесетих година, место настајања је тадашња територија СФРЈ тј. тадашња С.Р. Србија, носиоци активности пре свега у врху тадашњег СДБа под управом тадашњег најутицајнијег политичара у овом домену својих надлежности и њихове злоупотребе, словеначког политичара Станета Доланца..

Променило се од тада много шта, као што су разлози седамдесетих за безупитну злоупотребу личне егзистенције нађени у реалним личним и породичним условима живот моје породице деценијама уназад. И тада у то време су услови били промењени у односу на услове који су пре тога од бар 1941 мотивисали ову бизарну конструкцију обзиром на њено трајно негативно непосредно или посредно дејство на елементрано замисливи равноправни грађански положај. Условно речено „игра“ без знања и без воље злоупотребом личне егзистенције људи – грађана на које ће се касније све негативне последице опет кроз службену или државну тајност у другом уставно – правном систему, друге државе безупитно пренети.

Ово је обзиром на континутет трајања и свих последица овог процеса битно напоменути због значаја места и времена у погледу правног захетва које произилази из основних правних захтева кривичног права, значи битни елементи установљења тајности у институционално правној одговорности је била територија СФРЈ тј. тадашња С.Р. Србија. Следећа битна реалност у сваком, па и правном погледу јесте чињеница да тајност као цео процес и из њега произашле остале правне мере и условљавања настаје без моје воље и без мог сазнања, да би тек последњих година под посебним веома сложеним условима из личне перспективе вредновања тешког напада на личне реалности и елементрано замисливи равноправни положај била откривена.

У основи настанка правно утемељене тајности као „вис мајор“ и последња и најјача правна доказна чињеница у сваком битном процесу или питању одлучивања, појављује се ова формално – правна помоћ као правно утемељени систем угрожавања свих важних уствно – грађанских права, до толерисања или угрожавања самог живота и елементраног поштовања личног достојанства. (Изричито подсећам, без мог знања и без моје воље у погледу услова и узрока процеса и његових делова у свом времену трајања.)

У настајању тајности се налази тешка институционално заштићена злоупотреба, конструисана без мог знања и без моје воље, строго противно личној и породичној елементарној егзистенцији тј. повезивање и давање лажног идентитета конкретној осби, која користећи ове само њему, деловима нетранспарентних егзекутива или осталим члановима криминалне групе познате криминалне преваре, користи исту као још један напад на основна грађанска права и слободе уз институционалну заштиту деценијама уназад, без обзира на место и време вршења радњи и дела противним општим уставно правним и законским принципима. Територија Републике Србије је такође место трајне злоупотребе ове врсте у приватне сврхе овог криминалног преваранта.

Сходно опису целог развоја у погледу свих релевантних могућих личних чињеница је следеће од посебне важности,

Извесни Господин Радислав Бауков, са тренутним пребивалиштем у Смедереву се уз помоћ више нетранспарентних група, тајних и безбедоносних служби или њихових формалних и неформалних веза у егзекутивно – правном смислу дејства, без мог знања и без моје воље, противно сваком личном неотуђивом начину живота и са тим у вези општим принципима и вредностима као неотуђивим личним системом деловања и понашања у целокупном личном животу, лажно представљао у иностранству као рођак мене лично децеијама уназад, остављајући и стварајући при том утисак о породичној или мојој личној повезаности или имању знања о позадини његове егзекутивно заштићене у реалном и правном смислу преварантско – криминално – бандитске каријере. Превара се састоји у следећем. Највиши делови сигурносно безбодонсосних система су конструисали и штитили Радислава Баукова између осталог одржавајући заблуду његове наводне уске породичне веза са мном тј. са мојом породицом, манипулишући при том конкретно директну крвну везу његове рођене мајке са мајком мога оца Барбаром Кос рођене Краус. О целој овој комплексној конструкцији нисам имао никаква сазнања, чак помисли да је у овој форми могућа, а поготову да ће се показати као „оправдани правни инструмент“ даљњег напада на елементарну основу мог личног живота и реалног правног третмана, кроз низ одлука и поступака у којем су моја елементарна права једноставно поништена или практично вољно и са предумишљајем институционалних делова система директно угрожена. Са Радиславом Бауковим није постојао практично никакав контакт. Седамдесетих година евидентно настаје једна тешка злоупотреба чија ће ми се позадина након низа одлука и организација напада на мој лични грађанско – правни интегритет почети разјашњавати као перфидна криминална конструкција усмерена против елементарно важећих грађанских права и елементарних питања личног достоајанства и егзистенције. Из личне перспективе повреда основних грађанских права постаје небитно ко је, када, како и зашто и у каквој све заблуди из овог основног узрока процеса био.

Шта ово практично значи?

Без обзира шта и како чинио у смислу поштовања уставно-правних обавеза и успостављених уговора, увек изнова се у цикличном следу дешавања процеса и његових делова или штити или подстичу услови, који као реално крајњи исход имају супензију, делимично или потпуно укидање основних грађанских права. Којих права? Па рецимо права на живот целих породица, само из разлога њихове егзистенције у датом тренутку. Комплетног поништавања права на имовину и наследних права произашлих из домена грађанског права у елементраном облику. Право да се у овом последњем трајњу и развоју овог процеса иста та права укину и битно оштете у свом материјалном бићу правног значења, а ради заштите лика и дела човека који манипулише са деловима нетранспарентних група саме основе уставно – правних основних начела, у конкретном случају изигравајући најближег рођака мене лично и ове породице да би са осталим придруженим члановима удружене групе узео право да моралише ствари и односе о којима нема апсолутног личног знања, већ их користи као неки свој атрибут недодирљивости уз помоћ нетранспарентне високе заштите. Сви се ови битни елементи крију и у тајности о којој је овде реч. Зато је она и правно, да не говоримо о моралној основи абсурд над абсурдима, а последице су трајно изузимање приближно реалног грађанског положаја.

Откривање ове преваре у правном смислу значења услова последица њеног одржавања као недодирљиве заблуде, која се институционално штити и шири је представљао и представља кључни разлог из чијег је садржаја и свих осталих радњи настао правни услов дискриминације мојих основних грађанских права, а који се преноси, наставља и подржава од институционалних делова система, између осталог забранама утврђивања различитих чињеничних стања, како у низу конкретних ситуација и одлука са негативним правним дејством по елементарну личну животну егзистенцију, тако и организацијом напада на њу саму, кроз проширење и преобликовање основног узрока тајности у екзекутивно – правном и практичном смислу негативног утицаја по елментарну личну егзистенцијалну основу живота и тиме елементарно достојанство мене лично, као и породице у ужем смислу, од које је без њеног знања и без њене воље ова конструкција настала. ( Део детаља и описа последица ове конструкције се налази у прилозима који су и настали као последица наставка непринципијелног дејства из основне преваре).

Одржавање ове преваре и свих њених реалних последица, кроз обструкцију реалних егзистенцијалних чињеница (комплкес основних људских права и из њих дејствујућих основних грађанских права у свом материјалном бићу укупног правног значаја) употребом конкурентског права и преко њега утицаја у формално – правним изменама важних садржаја по личну егзистенцију, до угрожавања личног достојанства у трајању, нема никакву правну или уставну основу, посебно у смислу услова и разлога настанка преваре, како је то описано у приложеним дописима и изјавама, као једном делу описа најважнијих услова реалног развоја овог процеса под условима једне изјаве под заклетвом. Једини правни основ обструкције основних грађанских права и директног мешања или ставарања, одржавања или подржавања услова за директно мешање у елементрани лични правни основ живота је могућ одржавањима разних врста тајности, које су настале као резултат вишедеценијског уплитања разних институционалних делова, разних уставно правних система у лични живот и суспензију грађанских права, без обзира на место и време настанка уласка у елементарну егзистенцијалну основу грађанског постојања и гарантованих општих грађанских права.

Молио бих Вас да као Председник Републике сходно Вашим уставним овлашћенима, и у том следу уставно правног положаја у функцији председавајућег Савета за националну безбедност у погледу уставно правних и у том смислу егзекутивно правних овлашћења и одговорности, проверите и обуставите правно дејство било које врсте тајности настале у вишедеценијском трајању овог целог процеса, а у вези давања или одржавања посебног положаја или конструисаног лажног идентитета Радислава Баукова. Сваки облик било каквог усвајања и коришћења ове конструкције лажног идентитета Радислава Баукова или било чијег другог идентитета, било које особе у самовољном представљању или уз заштиту делова било каквих егзекутивних власти, било када, у било које време и на било ком месту, настале без мог знања и воље, као и знања и воље мојих најужих чланова породице, а у вези било каквог директног или индиректног утицаја на реални лични живот и права мене лично или права наследства било какве врсте из реалне егзистенције чланова уже порпдице, губи сваки облик свог било каквог правног значаја и дејства. Све радње и све правне последице настале из оваквих конструкција, а које су годинама коришћене за разне врсте и облике правног укидања одређених грађанских права губе основу свог правног постојања и тиме правног десјтва.

Ово конкретно значи да сам спреман и надаље упркос свим тешким нападима и губицима, како материјалним тако и пре свега у погледу циљних напада на реални лични морални интегритета и достојанство, да одговарим на свако, било које питање, морално и правно уз све консеквенце које из тога произилазе. Све досадашње изјаве које су означене мојом изјавом под заклетвом, задржавају своје пуно правно значење и могу бити употребљене против мене. Међутим и поводи и садржаји због којих су те изјаве дате, било када и на било ком месту имају још увек сво своје правно дејство. Обструкција поступања по изнетим фактима и чињеницама у рефлексији припадајућег уставно правног система, представља кључну повреду уставно – правног основа тог система, а не само мојих тим истим правним основом, загарнтованих права и обавеза, које сам узгред буди речено поштовао у свим могућим ситуацијама свог живота.

Изричито у овоме смислу скраћем пажњу да као грађанин, али и као цивилно војно лице и резервни официр, без обзира на место и време свога живота и рада никада нисам имао апсолутно никаквих веза у било каквом погледу обавештајног, контраобавештајног деловања или било какве приватне везе, било каквог удруживања, које би на било који начин и приближно могле да дају основу за реални третман и последице, које су настале по реалну егзистенцију из извора основне преваре, коју је између осталог грађанин Бауков Радислав уз непрекинуту институционалну заштиту између осталог из противправних, строго инкримисаних радњи и подршке нетранспарентних делова више система до уласка у егзекутивну подршку и утицаја на судску власт користио и користи, да би из овог комплекса настао директни уплив на низ егзекутивно – правних одлука до утицаја на судске процесе у којима су елементарна права загорантована сваким уставно правним поретком остала циљно дискримисана. Свака врста државне или службене тајности настала и пренешена кроз ову заблуду конструисања и повезивања Радислава Баукова са мном или мојом породицом, без њеног знања и воље и противно њеним елементарним искуствима у целокупном њеном трајању, губи сваки реални основ и потребу свог постојања. У конструисању услова и даљњих последица примене конкурентског права у различитим уставно – правним системима деценијама уназад, а бар од 1941 године као повода стварања лажног идентитета од 70их година прошлог века, преко свих утицаја на одлуке од бар 1989 године у С.Р.Немачкој до данас, укључујући и претње ливидацијама од 2009 године и ширење циљних шовинистичких памфлета, гласина и осталих лажи, дошло је до стварања цикличних затворених кругова, који се рационално кроз одржавање разних тајности директно преносе на укидање мојих реалних основних права и слобода и реалног уставно – правног грађанског положаја, посебно кроз начин и разлоге утицаја на опструкцију доношења одлука од виталног значаја за елементрани грађанско правни основ једнакости и приближно правно поштовање елементраног основа личног и породичног достојанства.

Скренуо бих овде изричито пажњу на веома важне правне принципе општег садржаја:

actio libera in causa
actio libera in causa, sed non libera in actu
omissio in libera causa
•omissio libera in agendo (actione)
•omissio libera in omittendo

Ови опште познати принципи имају у свом правном садржају у погледу реалних утицаја на реалне процесе под условима важења општих уставно – правних система и према њима склопљеним уговорима, једну заједничку нит која је одређена управо тајношћу о којој је реч, тј. свим изведеним и реално трајно дејствујућим последицама по којима постоји правна основа трајног онемогућавања елементраних егзистенцијалних уставно – правно загорантованих права. „In causa“ – у значењу шта је условило, шта је узрок или услов узрока, своди се применом некритичког вредновања успоставе правног дејства тајности, и још више некритичношћу узрока и услова саме тајности, тј неиспитивањем оправданости или валидности повода тајности о којој је овде реч, до сасвим логичког циља, вољног и са знањем стварања или толерисања тј. подршке услова различитих облика локалног безправног стања и циљних напада на елментрани основ личне егзистенције и сам живот.

Од априла 2009 године и давања кривичних пријава против конкретних лица са овом основном превараом у вези, преко информација и понављања истих кривичних пријава од 19.07.2010 године до данас 09.05.2011 године, потврђује се постојање тајности у вези конкретних питања постављених МУПу Србије, које само оправдавају претходна искуства која су ме и подстакла на постављње конкретног питања. У овом целом процесу се упркос свих разлика појединих његових делова у историјском смислу настајања, при чему изричито подвлачим као битним разлике појединих делова укупног историјског процеса, гради и једна вољна и заједничка реално дејствујућа обструкција равноправног грађанског положаја у којој се понавља директни и вољни напад на основна грађанско правна и егзистенцијална лична грађанска права у рефлексији значаја и поштовања елементраног људског достојанства у трајању. Међутим постоји и једна битна разлика, у овом целом конкретном процесу злоупотребе лажирања свог идентитета, наступа једна конкретна особа са личном вољом и знањем о условима преваре, као грађанско правно лице, у позицију сталног права вршења кривичних дела без утврђивања узрока и услова правних последица својих дела, али уз институционално – правну заштиту таквог реалног противправног статуса. Овај процес траје све време, наизменично на територијама различитих уставно правних система – различитих држава, али са основном позадином злоупотребе искоришћавања лажног идентитета кроз припадајућу институционалну заштиту.

Априла 2009 године у телефонском разговору са Господином Бауковим је после две деценије дискриминације основних, реалних и у међувремену опште познатих чињеница живота Господина Баукова, након мог повезивања услова ове конструкције кроз стварање заблуде наводне родбинске везе његове рођене мајке са мојком мога оца, једноставно изрекао претњу мојом ликвидацијом. Покушаја организације таквих услова је било више, а своде се на организацију и стварање ширења мобинга, преко институционалног недозвољавања утврђивања свих релеватних чињеница у свим могућим фазама трајања овог директног или из директних, насталих индиректних последица уплитања у елементрану сферу приватног живота, тј из њега и за њега важећих опште познатих грађанских слобода и права. Процес мог сазнања и откривања преваре уобличене у тајности и институционалне заштите Господина Баукова, а из ње насталог, крајње негативног третмана до укидања мојих основних или њима сличних права у уставно – правном занчењу саморазумљивих грађанских права је био дуг процес, али се од 2006/2007 године кристалише и препознаје као поуздана предпоставка разлога оваквог укупног негативног развоја.Овај процес је од почетка био праћен крађама и утајама уз заштиту која је и тада постојала, а од првих дана 1992 године тј. мог ступања на територију С.Р. Немачке под важећим утсвано – правним одредбама у погледу стварног, реалног идентитета и стања које је потпуно и циљно деконструисано активностима Бауков Радислава и чланова групе деценијама уназад.

Овде је битно следеће строго нагласити. Радислав Бауков има заштиту насталу и одржавану у различитим, па чак и у одређеним временима супротставњеним системима припадајућих нетранспарентних институционалних делова. Само они у својим посебним лицима одржавају ову обману и заблуду. Ово због било каквих политичких шпекулација као веома битан лични став у потпуном одвајању грађаснке егзистенције жртава који овом злооупотребом и конструкцијом без обзира на своју стварну егзистенцију губе основна грађанска права. Овде се неки кругови затварају и ја са пуним правом на ово не пристајем у одбрани дигнитета и достојанства жртве.

Како са Госпдином Бауковим нису постојали никакви моји лични, или контакти чланова моје породице све време деценијама уназд, који би на било који начин били другчији од било каквог другог сваког уобичајеног познаничког односа крајње слабог интензитета, посебно на просторној и временској дистнаци, а тек након свих искустава у С.Р.Немачкој почетком деведесетих година прошлог века до данас, ова подвала је почињала да буде уз чињеницу посебног правног статуса заштите Господина Баукова у вршењу кривичних дела, иначе санкционисаних правно законском регулативом, један од разлога, али и услова напада на моја елементарна права.

Ради избегавања било каквих политизација позадине овог случаја, ради се пре свега о конструкцијама насталим у нетранспарентним везама институционалних делова система и група са посебним везама унутар мреже различитих институционалних делова система, у различитим националним или државним системима и кроз све време трајања овог процеса. Овде је значи пре свега реч о нетранспарентним институционалним системима и појдинцима као носиоцима целе конструкције обмане и преваре. Јасно је и мени да огромна већина службеника часно и поштено обавља свој посао у датим системима. Међутим навика да се прегази нечији идентитет у случају различитих грешака је најгора ствар која се може догодити било коме ко је постао безупитни објект оваквих условно речено игара и заблуда. Са моје стране постоји међутим само и искључиво инсистирање на пуном поштовању и заштити личних грађанских права и слобода, јер никаквих ја других страхова или бојазни од моралистичких или сличних подметања нигде нисам имао, нити имам. То је резултат свесног начина живота моје породице у свом њеном трајању, који се овде уз све разлике стално злоупотребљава.

Претходно сам од тренутка препознавања и сазнања начина функционисања ове криминалне банде у грађаснко правном реалном вредновању на основу одредби кривичног закона припадајућих система, надлежнима у МУПу Зрењанин скренуо пажњу на неодрживост и разлоге ширења мобинга и организације могућих пријава од стране брачног пара Бауков која су почела 1998 године када је и настала фаза установљења услова и начина вршења вишедеценијске преваре Господина Баукова. Тек ће током развоја које ће следити до данас постати евидентно, да се ради о непрекинутом систему институционалне заштите и веза у погледу ове криминалне каријере, која је и у грађанском смислу повреде права грађанина Радислава Баукова омогућила и њега опуномоћила на директне нападе, претње и организацију и подстицање услова угрожавања мојих личних грађанских права, као и отворених напада најбруталнијим лажима и извртањима сваке реалности, до директног напада на живот тј. претњу ликвидацијом у континуитету трајања.

Место и време почетка ове конструкције (почетак седамдесетих година) се налазио на територији тадашње СФРЈ, значи и тадашње С.Р. Србије, а веза је имала институционалну подршку кроз сам врх тадашњег СДБа и лични контакат Радислава Баукова са шефом тадашње државне безбедности, словеначким политичарем Станетом Доланцем. Из овог битног детаља мог сећања на причу о једној приватној посети тада седамдесетих у кући Радислава Баукова у Зрењнину, је настао повод за даљња тражења, преиспитивања позадине моје дискримианције у трајању па и у иностранству.

Какве ја имам везе са овим, осим што је у овим радњама против елементраног поштовања права и злоупотребом личне и породичне егзистенције, настао процес који ће довести до перманентног и сталног напада до укидања мојих основних грађанских права?

Какве везе има као један од низа личних породичних примера и достојанственог сећања, Мира Ледерер која са својом мајком Ерном завршава живот у првој покретној, познатој гасној комори Европе – душегупки између Сајмишта и незнаног гроба, осим што је Мирин отац Еуген претходно у истом процесу нестао, а ради се о рођеном ујаку мајке мога оца, која је у задњи час извучена из те исте „игре“ 1941/1942 године? Један детаљ који је злоупотребљен и искоришћен у свом трајању као разлог напада Радислава Баукова на елементарно достојанство мене лично и моје пороодице тј. директно на мајку мога оца и мог оца кроз његове институционално заштзићене криминалне манипуалције.

Лична мржња и паранодина хипокризијска потреба, да из своје само њему и посебним деловима и лицима нетранспарентне подршке знаним манипулацијама и заблудама, објективно угрози више живота из ове бизарне представе говори о криминалној енергији овог човека. Значи да је постојао и може се доказати лични мотив угрожавања живота више чланова моје породице у овој „безазленој игри“ из виших интереса у које не бих улазио било каквим шпекулацијама.

Какви интереси, какви посебни нетранспарентни кругови заштите лика и дела Радислав Баукова и неформална заштићена наизменично променљива група, покушава деценијама уназад да измене пуну и једну једину истину о целокупном животу, интергралној моралној етичкој и стварној отвореној истини Барбаре Кос рођене Краус играјући се њеном стварном и недодирљивом егистенцијом, конструишући „игре“ које треба да деценијама уназад без њеног знања, без њене воље, противно њеним етичким и непосредним принципима живота, њеним основним и недљивим хуманистичким садржајем културно – духовног личног интегритета, циљно злоупотребљавају сва негативна искуства њеног живота у историјским свим замисливим ситуацијама која су тај живот пратила.

Какве државне, службене или остале тајности и њени творци имају снагу и моћ да промене непроменљиву потпуну истину у вези тешке злоупотребе конструисања идентитета Радислава Баукова из чисте дубоке непромишљености, на страну строго противуставне и противправне конструкција и последице у трајању кроз затварње цикличних кругова онемогућавања одбране елментраних уставом и правним поредком загарнтованих грађанских права?

Изричито напомињем, да не постоји апсолутно никакво лично сазнање о кључној конструкцији подвале и повезивања било какве везе између живота и каријере Радислава Баукова у вези ових чињеница, са мојом породицом и са мном, кроз стварање претходних услова који ће се претворити кроз разне тајности и везе у овоме смислу као извор дискриминације, тачније наставка тоталитарне дискриминације из претходних услова реалних личних искустава породице у целини. (Ближе о овоме у датим прилозима.)

И кратко спомињање једног малог сећања на реални живот тј. судбину једне уже породице, у ширем контексту породице Ледерер, не искључује и не обезвређује низ таквих истих личних и породичних неотуђивих истина и сећања. Ко се без знања и без воље те исте породице и њених правних наследника, заштићен пројектовањем и продуктовањем наводних различитих ознака службене тајности, осећа правно опуномећен да кроз њих пре свега одржава неправду установљења пуне истине у погледу одбране личног достојанства и достојанства породице из чије је стварне егзистенције, без њеног знања, без њене воље, противно њеном елементраном егзистенцијалном постојању конструисана деценијама уназад ова бизарна конструкција са реалним последицама укидања или суспензије основних грађанских права.

Прва питања о ширим узроцима и условима једног, из личне перспективе посматрања, оправданог откривања услова и разлога ове конструкције, почиње да отвара и она сећања која само на први поглед немају никакав уплив на цео развој конструкције давања и одржавања стања лажног идентотета кроз нетранспарентне делове припадајућих различитих уставно-правних система. Ради се о 2002 – 2003 години када се проширује поље питања у тражењу услова и узрока укупној реалној правној процедури и њеним узроцима и последицама. (Једно бизарно писмо са бизарним садржајем у погледу одбране ове тајне, мени непознате конструкције је стигло од тадашњег брачног пара Бауков који је предат надлежним органима у С.Р. Немачкој, али и надлежним службама Републике Србије.)

Нешто касније у том истом времену, под непроменљивим, али очигледнијим наставком праксе укупног третмана траје један најкраће дефинисано упитни судски процес против мене у С.Р.Немачкој (од 2005/2006 године), али и откривање следеће чињенице о вршењу утицаја на моју бившу супругу са овим у вези. Појам бивша супруга има само формално правно значење, јер о приближно замишљеном браку овде не може бити ни речи. (Ближе у прилозима тј. дописима.)
По већ устаљеном правилу, исказ пред судом ми је и овај пут онемогућен, али инсистирање на свим лажним и конструисаним наводима у оптужници задржан. Тече и наставак напада на остала елементарна грађанска права. (Ближе у приложеним дописима.) Генерално ми је правно саслушање и исказ пред судом онемогућен, тако да је ово постало оправдано питање позадине оваквог реалног третмана.

Стичу се разлози кроз непосредност живота на територији Републике Србије, једном кроз наставак сталне претње по елементарну личну сигурност и безбедност из свих последица ове конструкције и организацију њене заштите кроз институционалне делове система деценијама уназад, а у вези отворених претњи и конструисања циљног мобинга без икакве реалне основе у квалификацијама о наводној мојој мржњи према било ком интегралном колективитету, да је са циљем даљњег вођења и прикривања проблема насталих од седамдесетих година па до данас, могућа консултација између надлежних институционалних делова две или више држава по овим питањима. Заправо, само припадајућих делова координационих делова надлежних институција, који опет не познају реалност и услове, нити имају било какву законску или другу обавезу да установе дубину преваре. Дозволићете да приметим један веома необични терет који се без обзира на све могуће измене услова изнова појављује као посебан систем суспензије или оштећења личног грађанско – правног положаја, без права на равноправни грађански тертман.

Постоваљено је конкретно питање у електронској пошти од 19.07.2010 године, као и поновљеним питањем од 18. јануара 2011 године у вези ових контаката или потраживања у вези потребе наводне превенције штићења неких особа, њиховог живота, лика и дела у склопу целе ове конструкције и свих њених услова у трајању више деценија, са основним налажењем разлога злоупотребе познате личне и породичне егзистенције од 1941 године до данас.

Од дана 9. новембра 2010 године и разговора са локалом 11 306 2835 УКП МУПа Републике Србије ми је позната ознака тајности овог случаја, а у вези конкретних питања, као и питања утврђивања свих могућих релевантних чињеница у правном смислу валидности оцене напада на моје лично и породично достојанство и услова и разлога организације моје ликвидације.

Свака претходна, текућа или будућа тајност у целини настанка ових конструкција и њених последица, без дозвољавања утврђивања свих могућих релевантних чињеница или већ евидентене институционалне обструкције без обзира на време и услове настајања свих услова, као и претходних услова дискриминације у трајању (in causa), представља директно и вољно гажење елементраног личног достојанства, достојанства породице у целини као и свих њених преминулих чланова који су били повод злоупотребе у овом целом процесу, без њиховог знања и без њихове воље.

Изриччито са овим у вези изражавам своју вољу, сваке забране даљњег уплитања и ометања утврђивања свих релевантних чињеница који би допринели праведном и истинитом утврђивању сваке релевантне чињенице кроз цео период трајања овог процеса. Свака службена или државна тајност са овим у вези која је настала и даље се преносила и развијала без провере њеног уставно-правног оправдања, чини затворене кругове циљног онемогућавања утврђивања разлога њеног постанка, а директно се употребљава за напад на основна лична и грађанска права као и достојанство човека у свом општем реалном и правном значењу.

Свака политизација или покушај било каквог и било чијег коришћења или употребе овде отворених питања, а везаних за обезбеђивање и одбрану повређених личних грађанских права је ускључена и биће онемогућена. Овде се ради о питањима елементраног материјалног садржаја бића права у целини као и грађанских и личних права у свим могућим односима са тим у вези. У овоме смислу такође посебно наглашавам како је то и делимично описано у приложеним дописима да је место настанка, али и наставка ове целокупне конструкције, по уставно-правном основу и по кривичном закону Републике Србије и држава Србија тј. њен егзекутивно – правни и судски систем у целини. Утврђивању истине и одклањање узрока напада кроз организацију услова моје ликвидације од стране Радислава Баукова, као и разјашњење његове личне злоупотребе стварањем лажне родбинске везе као инструментом различитих манипуалција уз помоћ делова нетранспарентних, али и институционалних делова система, не стоји ништа на путу осим стварања или подржавања тајности у циљној обструкцији утврђивања свих могућих релевантних чињеница.

Адвокатура и адвокатска пракса на жалост још увек сматра да су предмети којима је одређена тајност и који се везују за рад различитих служби безбедности или делова система тј. делова других група са тим у вези, искључива ствар егзекутивног система, без могућности утврђивања повреде и права у смислу укупног значаја и обавеза проистеклих из Устава Републике Србије. И из овог реалног стања, одржавање тајности представља у пракси реално ометање права на слободни и независни судски поступак и утврђивање свих релевантних чињеница, а директно угрожава већ оштећену приближно једнаку грађанску равноправност у трајању.

Даљње питање тајности у обструкцији утврђивања свих релевантних чињеница, који се показао и у целом развоју у С.Р.Немачкој кроз реалну забрану или игнорисање релевантних доказа и исказа, до реалног укидања права на праведну и поштену одбрану (онемогућавање исказа пред судом тј. онемогућавање правног института давања исказа у саслушању кроз правно-егзекутивно и судско вредновање исказа и доказа) , а у погледу тајности дела процеса у вези разлога подношења кривичних пријава против заштићених особа без реалног права имунитета у републици Србији, јесте и део мог постављеног питања МУПу Републике Србије и кроз начин одговора и временску детерминацију процеса, обзиром на тајност поступка утврђене дана 09. новембра 2010 године, представља у свом основном садржају наставак напада на лично достојанство и основна грађанска и људска права тј. елементарну личну егзистенцију са тим у вези. Савет за националну безбедност Републике Србије, којем Председник Републике Србије председава по свим својим правима и овлашћењима, јесте место утврђивања сваке могуће тајности по овде и у дописима изложеним конкретним питањима. У члану 3 Одлуке о Савету за националну безбедност су наведени чланови савета:

3. Састав Савета и секретар Савета.
Чланови Савета су:
– председник Републике;
– председник Владе;
– министар одбране;
– министар унутрашњих послова;
– министар правде;
– начелник Генералштаба Војске Србије;
– директор Безбедносно-информативне агенције;
– руководилац војне службе безбедности у Министарству одбране;
– руководилац војно-обавештајне службе у Министарству одбране.
Савет има секретара Савета, који учествује у раду Савета без права одлучивања.
Секретар Савета стара се о извршењу закључака Савета и обавља друге послове који су одређени пословником и другим актима Савета.
Шеф кабинета председника Републике по положају је секретар Савета.
Међу члановима Савета је могуће и потребно утврђивање питања тајности било које врсте по постављеним отвореним питањима, који у затвореном цикличном кругу свог дејства деценијама уназад имају битни утицај на онемогућавање установљења пуне личне и грађаснке истине о дискриминацији у вишедеценијском трајању, као и заблудама које су довеле до директне обструкције основних грађанских права и угрожавања личног живота.

Моје питање о разлозима и условима стварања тајности и контаката са тим у вези је сасвим конкретно, као што је моја воља на основу устава и закона као и свих грађанских права након препознавања и утврђивања низа радњи у следу и обстркицје установљења егзекутивне и судске правде правно подупрето, да сваку такву тајност сматрам правно ништавном и неважећом, а поготову уз све разлике кроз цео след историјских услова који су одржавањем било какве тајности, наставак циљне, неоправдане, личне и породичне дискриминације.

Молио бих Вас Господине Председниче да у овоме смислу сходно свим Вашим уставним и правним овлашћењима и обавезама које из њих проистичу у смислу уставних приоритетних вредности, подигнуте сваку врсту тајности која је директно угрожавала или угрожава моја елментарна лична права у деценијском континуитету, а насталу тешком злоупотребом и манипуалцијом наводне родбинске везе или било ког мог личног сазнања о криминалној позадини подршке Радиславу Баукову, било када, било где и на било ком месту у вишедеценијском трајању ове заблуде, чија је објективна жртва поново постала моја породица тј. ја лично, при чему о условима и разлозима нисам могао имати ни слутњу да ће бити извор и разлог уништавања елементарног равноправног грађанског положаја и повод и оправдање за масовно уплитање у лични живот и приватност кроз циљно искривљавање и злоупотребу моје личне егзистенције, као и моје породице чији сам правни наследник. На крају крајева се долази у једну крајње ступидну ситуацију покушаја и организације, до директне претње ликвидацијом, једног од највећих криминалних превараната југословенског порекла (цитат Новости.) И за ово треба да након свих искустава, свих сазнања, свих доказа сносим кривицу или да се кривица за ову криминалну конструкцију једноставно одржавањем различитих тајности пребаци на терет и савест мене лично и моју најужу породицу у целом њеном трајању.

Може бити да је за некога ово само једна шала, да о свим последицама и озбиљностима оваквог вишедеценијског креирања делова институционално заштићених подухвата не води рачуна у погледу свих уставно-правних ограничења и обавеза, на крају крајева и свих могућих рефлексија у поштовању минимума општих људских права на основу познатих и усвојених међународних повеља. Може бити, јер пракса ово не искључује, већ напротив потврђује захтевајући размишљања и анализе о њиховом укупном значењу и општим вредностима које се бране или нападају оваквим „играма“. За оне који су директно или индиректно изложени својим животом овако схваћене и примењене „праксе кроз шалу“, настаје једна сасвим друга перспектива оцене и вредновања важности поштовања доњег нивоа основних грађанских и људских права, као елементарни основ стабилности сваког уставно правног идентитета у било ком облику његове познате егзистенцијалне форме и стварности.

Како је службена или државна тајност евидентна и утврђана, а није постојао основ за њено увођење, а њено одржавање представља реални напад на елементрано лично достојанство и повреду основних грађанских уставно загарантованих права, постоји осим реалне последице наставка дискриминације истих личних грађанских права и оправдана сумња правог циља сакривања стварних услова и разлога настанка целог процеса од 1941 године као основе и услова конструисања лажног идентитета Радислава Баукова, уз директну подршку тадашњег врха безбедности СФРЈ у лику и делу словеначког кадра Станета Доланца, и стварањем институционалне заштите у С.Р.Немачкој. Ја сам износио само факте и чињенице за које постоје докази као и пуна оцена целог процеса или његових делова у временској детерминацији услова моје личне дискриминације. Средином прошле деценије сам из различитих добацибања чуо да су организовани брзи чартер летови за посете ноћним клубовима Париза између осталог са пријатељима Станетом и Радиславом између осталих, седамдесетих – осамдесетих година прошлог века. Не знам да ли је ово трач или детаљ који има реалног основа, али знам једно сигурно да се са правом може предпоставити да су заблуде настале деценијама уназад, а за које је друга страна врло добро знала да се базирају на фундаменталним питањима конструкција идентитета која ће безразложно уништити приближно предпостављени равноправни грађански положај са свим последицама да је дилема (in dubio) одржавана различитим степенима егзекутивне тајности, а начелни правни принципи легалности (in dubio pro duriore – иn dubio pro reo) губе реални практични смисао кроз реалну забрану или онемогућавање одбране елемнетарних грађанских права. Ако се још недоумица или дилема ((in dubio) у правном значењу конструише или одржава принципом употребе тајности, чија се опет узрочност у свом реалном настанку и апсурдности не сме проверити, настаје реални затворени круг кроз примену тајности на егзекутивни и судско – правни поступак, као претходни резултат неупитне и сталне личне кривице, за сва дела која су по грађанском праву учињена истој особи. О кредибилитету и правној способности такве жртве целокупног процеса је безпредметно говорити.

Овај цео подухват настаје без знања и без воље мене лично, као и моје породице, па бих Вас молио да сходно томе моја питања МУПу Србије од 19.07.2010 и 18.01.2011 године уз обраћање пажње на времеснску детерминацију организације поступка, и из моје перспективе субјективне оцене одуговлачења одлуке, одуговлачења процеса и претеране употребе форамлно – правних допуштених средстава онемогућивања утврђивања пуне и целовите истине овог процеса у трајању, прихватите као моје обраћање не само у личном смислу одбране личног достојанства и грађанских права, већ у целини настанка овог процеса деценијама уназад као израз личног протеста оваквим поступком и начином његове организације, без обзира на место и време његовог настанка, узимајући у обзир и реални почетак злоупотребе од бар 1941 године кроз познату и отворену личну и породичну егзистенцију. Уз сво моје лично разумевање задатих услова током свог времена трајања овог процеса, где је ова крађа идентитета Господина Баукова само једна од етапа у континуитету дсикриминације основних личних права, крајњи резултат је непроменљив и одржава се нихилистичким порицањем свих битних егзистенцијалних реалности, отимањем, крађом и уценама у погледу организације и начина напада на елементарну егзистенцијалну основу и организације претњи или услова за делимично или потпуно укидање грађанских права до претње извршења ликвидације из најнижих страсти.

Правни појмови у пуном значењу, без воље, без знања и без намере, имају у целом овом поступку битно своје утемељење и одређење. Овде се жртва у цикличном затварању кругова у доказном, управном или чак судском поступку, наизменично проглашава или сматра кривом за дела и услове који су већ више пута постајали неупитни извор личне тоталитарне егзистенцијалне негације. Овај процес без уградње тајности и њеног одржавања из разлога прикривања стварне повреде материјалног бића основних права не би био могућ, па је сходно томе свака тајност у целини овог целог процеса вољно, са знањем изржена намера одржавања неправног стања у погледу општих уставних одредби приоритета заштите основног достојанства и основних грађанских права. (Ближе одерђење у приложеним дописима.)

Обзиром на тежину целог процеса у свим његовим деловима, па и овог конкретног питања злоупотребе и коришћења лажног идентитета и претње ликвидацијом као и крађама, утајама и отимачинама противно закону и уговорима у С.Р. Немачкој, али и наставком коришћења позадине и нституционалне заштите у С.Р. Немачкој што не може бити предмет спора по општим правним условима Републике Србије, замолио бих да се мојој вољи цивилизованог, потпуног расветљавања и установљавања пуне истине у сваком детаљу посвети неопходна и дужна људска и правна пажња. Ово из разлога изричитог скертања пажње на дужину обмане, њену тежину и место и време настанка, као и место и време понављања претњи од 2009 године на територији Републике Србије.

Међутим, важно је у правном смислу прихватити да постоји континуитет услова и радњи који и даље институционално штите или сакривају стварање и коришћење лажног идентитета Радислава Баукова како је описано, као и што се институционално подупиру његове претње и лажи у погледу мог стварног и неотуђивог, доказаног личног односа према поштовању достојанства сваке групе и сваког човека у колективном смислу било које припадности. Овај покушај у трајању кроз стварање услова изазивања личне мржње према мени који се поновио и са промењеним знаком у другим сердинама, битно утиче и на елементрани људски кредибилитет и пословност у свакој средини, што се може и мора сматрати намером стварања претходних услова за потпуно егзистенцијално уништавање, како је то и учинио и на томе и даље ради уз институционалну подршку одржавања тајности овог целог процеса или његових делова кроз нова увођења тајности из првобитне повреде елементарног личног достојанства. Време и место чињења ових радњи и органиазције услова и претњи ливидацијом је Република Србија у деценијском континутету, али и месту и времену чињења кривичних дела противно личним доказивим чињеницама. За утврђивање апсурдности свих тврдњи господина Баукова могуће је организовати неколико аутобуса сведока из разних средина који ће доказати стварно стање и лични однос пред било којим слободним судом или било којим равноправним егзекутивним поступком у управном делу процеса.

Овде се не ради више о ситницама, о занемарљивим условима циљног и вољног креирања непосредности живота кроз најтеже облике мобинга, већ о трајним последицама једне дисквалификаторске и диксриминаторске позадине са свим циљевима и намерама давања и одржавања лажног идентитета и његове злоупотребе против самих стварних носиоца све животне реалности и последица стварних искустава у вишедеценијском трајању из које је превара настала. Одржавање и затварање ових цикличних кругова кроз било какав облик тајности у било ком процесу у целини и његовим деловима значи у правном смислу понаваљње услова искустава који су и довели до услова стварања ове морбидне конструкције, која се кроз две деценије уназад показала као непремостива препрека и битни услов мог реалног грађанско – правног третмана, односно услова и разлога укидања реалних основних грађанских права.

Респектујући сву сложеност позадине овог целог процеса у вишедеценијском трајању, као и текућу опште познату ситуацију и развој, желео бих пре свега да се схвати нужност поштовања и оцене грађанских права са стране мојих реалних личних искустава где је тек настала евиденција подлости у трајању, коју су без мог знања и без моје воље, као и у том смислу целокупног живота моје породице, иста елементарна права, директном злоупотебом личних егзистенцијалних искустава више лица, злоупотребљена противно њиховом начину живота и поштовања грађанско – правних општих укупних уставно – правних или датих системских обавеза. Овде постоји и једна битна лична и обавезујућа породична морална линија, непрелажења ни под каквим условима морално етичке опште основе садржане у основама опште важећих међународних аката и повеља у основном обичајном или правном значењу општег појма човековог достојанства, било када, било где и под било којим условима.
Насупрот тим личним и неотуђивим правима у одбрани личног достојанства, моје најуже породице, увек постоје условно речено разни други „виши“ разлози, политичког, наводно обавештајно сигурносног, идеолошког основа итд., који су деценијама уназад били и повод и разлог безправне употребе и злоупотребе личних, неотуђивих, егзистенцијалних права и чињеница живота, чак шта више на први поглед у датом тренутку и времену само једна наизглед безазлена шала из нетранспарентних забава и стварања односа и разних контаката. Не улазећи у вредновање свих ових услова и разлога на различитим странама у процесу и променама, овде је битно изричито нагласити да нити ја, нити моја породица са овим није имала никакве везе, изузевши чињеницу да је кроз настанак ове конструкције, без њеног знања и без њене воље дошло до реалне повреде мојих основних људских и грађанских права у елементраном занчењу свог материјалног бића.

То конкретно значи да је цео реални живот у овоме смислу потпуно отворен, како бих из његове реалности показао и доказао безправност, али и абусрдност оваквих подухвата, као циљну и вољну повреду уставно-правним системом загарнтованих основних начела и права.

Предност у овоме смислу имају по уставу и закону у свим могућим уставно – правним системима током целог овог времена трајања процеса, лична основна и неотуђива грађанска права и очување личног достојанства, како мене лично, тако и у посебном смислу чланова моје породице у егзистенцијалном основном занчењу, својих стварних живота и деловања у свим условима кроз које су прошли.

Молио бих Вас у уставно – правном својству високе функције коју заступате и носите, сходно овлашћењима које по уставу, закону и функцији имате, као и остале чланове Савета за националну безбедност да ове уставно – правне обавезе и чињенице уважите. Било каква тајност са овим целокупним процесом у вишедеценијском трајању, а са последицама онемогућавања чињеничног правног стања нема никакву уставно – правну основу, представља циљно и безправно угрожавање целог комплекса гарантованих грађанских права и зато је након моје спознаје она изричито забрањена. Последице су предмет утврђивања материјално – правног поравнања.

У истом смислу је тражење или стварање везе на међународном нивоу са овим целим процесом у вези безпредметно и без основа, чак шта више још један израз заблуде настале деценијама уназад, али и наставак из једне конструкције у вези наводне потребе заштите неугрожених дама из „превентивних“ разлога циљне дискриминације у трајању. Посебно у том смислу би сваки захтев или прихватање помоћи и налога надлежених служби С.Р. Немачке постао безпредметан, јер са једне стране не постоји и никада није постојала никаква опасност, како ми је то против бољег знања више особа конструисано у тужби која се спомиње и дата је на увид надлежним органима Републике Србије. Са друге правне, још утемељеније правне основе је изостанак поштовања уставно – правних обавеза сваког процеса у смислу на пример одбране и давања исказа по конкретним правним питањима (право одбране и право правног или судијског саслушања) уз остале пратеће форме формално – правног диктирања процеса, а ради одржавања заблуде или из веровања у заблуде, апсурдни облик даљње компликације овог процеса у целини свих описаних основних услова настанка и трајања. И у овоме смислу је моје питање и захтев оправдан и представља обзиром на намере, мотиве и позадину правно утемељено питање даљњег поштовања или непоштовања укупних, обостраних, уставом и законима загарантованих свих обавеза и права. И о овоме проблему стварања и затварања цикличног процеса у вези целине овог случаја (ближе у правном значењу у прилозима), као и сваког његовог дела и злоупотерба сам укратко описао реално правно стање ствари.

Мере против мене које су увеле посебно укидање важних егзистенцијалних грађанских права и слобода, нису никада имали своју чињеничну и уставно правну и законску утемељеност, али јесу битно и циљно обезбедили укидање основних грађанских и уставних права од тренутка подношења захтева кроз низ заблуда које је Господин Радислав свесно и вољно користио уз помоћ и заштиту или рачунајући на заштиту инститиционалних делова посебних делова система у формално – правном смислу знања постојања заблуде – заблуда. Овде наступа његова лична грађанска кривично правна одговорност у погледу циљног и вољног стварања услова или директне личне претње мојом ликвидацијом. Ово и јесте предмет више пута поновљене кривичне пријаве, због његове личне злоупотребе елементраног постојања ове породице, без њеног знања и без њене воље у целини уз сталну заштиту установљења криминалне позадине њега лично, без права утврђивања елементарне истине и одбране од напада на лично достојанство људи, насталих већ злоупотребом њиховог елементарног достојанства. (Зато госпођа Илинка, тадашња супруга господина Радислава Баукова у једном памфлету који је образац ширења разних лажи и конструкција пише, да сам ја изрод моје породице, јер она као и низ других лица и експерата која није ни чула ни видела Барабару Кос или Фердинанда Коса итд. жели бити њихов опуномоћени потпарол.)

Други део правно отворених питања јесте питање тренутно постојеће тајности и њене потпуне неоправданости, обзиром на услове и разлоге њеног настанка кроз претходну трајну злоупотребу исте кроз различите институционалне конструкције. Питање веза или конаткта са овим је зато оправдано са циљем одбране елементраног основа егзистенције и елементарног људског достојанства породице која је у овом стварању цикличних кругова заблуда и обструкције уставно – правних основа поново злоупотребљена.

Имам права на увид у сва акта и лично сазнање о сваком облику везе који је са овим целим процесом настала, јер та позадину у континуитету угрожава и ствара основу дискриминације основних личних грађанских права у непроменљивом крајњем исходу свог целовитог развоја. Свака тајност са овим у вези, било када и било где нема никакву правну основу.

Зато је питање од посебног јавног значаја у свим сердинама, у сваком времену и на сваком месту трајања ове конструкције. Свака даљња тајност или утицај на истражни процес или оправдане кривичне пријаве је против општег јавног интереса на основу одбране и заштите уставно – правног поредка.

Питања су оправдана, као и моја воља за забраном употребе ове конструкције потпуно правно утемељена.

Због сложености целог случаја и респекта према заблудама насталим у њеном вишедеценијском трајању прихватам и сваки облик егзекутивно и правно важећег поравнања, вансудског поравнања са свим странама у овом процесу. У том случају бих морао по својим правима и на основу све реалности личног и породичног живота бити чинилац, а не објект споразумевања или било каквог даљњег договарања. Замилио бих да сходно познатом и утврђеном реалном стању ствари у домену овлашћења заштите уставно – правних принципа везаних за овај случај допринесете давању потпуног и конкретног одговора на ова питања. Како немам две тајне и две истине, замолићу и надлежне институције у С.Р. Немачкој да учине свој допринос завршетку ове у многим њеним деловима тешке, али стоички издржане личне и породичне драме у вишедеценијском трајању, упркос свих разлика у свим посебним историјским условима настајања овог процеса у целини, као и овде укратко изнетом делу последица насталих конструкцијом заштите, тајности и подршке једне криминалне каријере.

Закључио бих одговором на једно питање, које се у једном из низа делова процеса у целини овог процеса поставило, без знања о целој позадини која је овде у условима изјаве под заклетвом поновљена. Једна службена, особа у службеној позицији, са делом знања (део службене тајности) поставила ми је питање у условима потпуног мира и сигурности у уобичајеној, егзекутивној процердури везаног за сам део процеса по конкретним питањима за сам управно – административни однос, моје опредљености. У смислу да бих требао да се определим, изречено као добар савет и не у злој намери.

На питање нисам одговорио из више разлога елементране учтивости. Ипак, моја припадност је одређена придржавањем и поштовањем уставних, законских и стварних морално етичких начела, то не значи прихватање у целини услова целог процеса и услова његовог настанка, прихватање тренутног стања као свршеног чина. Али, независно од тога иста та упитна припадност је одредила животе у свом начину егзистенције моје породице у целини на чије постојање полажем сва грађанска и морална права и чијих сам основних принципа дужан да се у свакој средини и у свим условима строго придржавам. У рефлексији свих уставно-правних обавеза, не тражим и не очекујем ништа више, него у том смислу на основу изнетих описа, али и правних услова и обавеза датих критичних делова процеса, исти и равноправни грађански положај тј. његово успостављање уз прихватање разлога правне обавезе његовог успостављања на основу његовог реалног изузећа. Зато је установљење пуне истине важно и неопходно у смислу одбране личне егзистенције, али и уставно-правних основа те егзистенције, не кроз злоупотребу и призму интереса наводне заштите извесних лица којима је повреда те истине о личној егзистенцији понуђена као средство за напад на исту ту недељиву личну егзистенцију која се осликава у пуном значењу правне дефиниције достојанства човека, на сваком месту и у сваком времену његовог трајања. У том смислу је моја припадност пре свега одређена и овде се неће ништа променити ни у будућности. Мој отац је у нашем последњем виђењу пред његову скору смрт рекао: „Ја сам се увек придржавао закона и правила.“ Обзиром на сва искуства мога оца, поштедео сам га пуне истине о начину придржавања закона и правила оних, који су се без његовог знања и без његове воље у име таквог императивног начина живота лажно представљали као његови најужи рођаци скривајући своју патолошку мржњу према његовој елементраној егзистенцији и свим искуствима. Мој отац није мрзео сигурно Немце, али је имао јасан став према сопственим искуствима, а то су дозволићете непремостиве и неспојиве разлике у личном трајању.

Моје обраћање је у смислу општег значења уставно-правне позиције Председника Републике Вама лично у овоме тренутку, али и изјава под заклетвом са универзалним временским значењем кроз све време трајања овог процеса и у будућности, као и прошлости на било ком месту и у било ком времену. Материјални докази за моје изјаве под заклетвом постоје.

Захваљујем се на пажњи уз искрене жеље за успешни рад на добробити целокупних државних и националних интереса грађанки и грађана Србије и Српског Народа у целини, размишљајући и делећи услове и тежину свих услова, посебно у већ познатим, општим и појединачним изазовима и тешкоћама времена.
Виктор Кос

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

AnoNews Vienna

“In lulz we trust.”

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

Geopolitiker's Blog

Just another WordPress.com weblog

%d bloggers like this: