Борис Тадић у борби против „зрењанинске мафије“   Leave a comment

http://wp.me/P3pD8b-9e  – кратки линк

erde-007

Мафија и антимафија

Кривични закон сваке земље санкционише и кажњава лажне или конструисане оптужбе, а посебне одредбе се односе на службена лица која својим положајем спречавају откривање, помажу или подстичу извршење кривичних дела. До душе овај аспект у „борби против корупције и организованог криминала“ се у пракси не користи. Не значи да је свака ослобађајућа пресуда уједно и доказ непостојања циљне злонамерне конструкције противправног чињења или нечињења, али није ни свака оптужница која ће се показати неоснованом и бити одбачена кроз ослобађајуће пресуде без поздине која би указивала на сумњу вршења кривичног дела лажне оптужбе из интереса и разлога који остају неразјашњени и страни предмету кривичног гоњења.

На седници главног одбора Демократске странке 6 септембра 2008 године, тадашњи председник странке и председник Републике Србије је најавио обрачун са корупцијом унутар власти, међу страначким функционерима, укључујући и своју странку:

Boris Tadic„Imam dovoljno saznanja da potvrdim da je u godinama koje su usledile i nakon 5. okotobra, a ne samo nakon 90-ih godina, korupcija bila prisutna u svim strankama, uključujući i Demokratsku stranku“, rekao je on.
„Svi oni koji na bilo koji način budu optuženi za korupciju, tačnije ukoliko im bude dokazana korupcija, neće moći da budu u organima DS-a i neće moći da budu u državnim institucijama“

Нешто касније, тадашњи министар одбране Драган Шутановац у емисији Утисак недеље појашњава смисао овог политичког јавнотужилачког акционизма:

Шутановац…Тадић је мислио на корупцију у локалној самоуправи…
Виши нивои „аутократије“ – самоуправе су тиме искључени из провере законитости и последица посебних аранжмана по општи јавни интерес, посебно под правним условом тајности и искључење или битно ограничење контролних механизама. – Линк поређења ради – „Само си лепота колико си тајна и само истина колико си лака лова“

Члан 334 кривичног закона Републике Србије је лажно пријављивање санкционисао као кривично дело. У конкретном случају покретања борбе против корупције и „грађевинске мафије“ у Зрењанину три седмице после најаве дуго очекованог процесуирања опште познатог стања у трајању од више од две деценије, ако се изузме период самоуправног, договорног система из претходних фаза и познатих, али необрађених афера од седамдесетих година, одговоран је постао појединачно осумњичени сваки тадашњи градски функионер или службеник. Међутим, обзиром на ред величина и обим лишавања слободе десетина осумљичених у истој акцији, извршена је и реална штета општем јавном локалном интересу, независно од питања постојања или непостојања стварне кривице.

Ред величине противправно проневерених износа за које су више од 30 лишених слободе требали одговорати је велика. Радило се по процени тужилаштва о суми од 3,5 милиона евра. Међутим, не ради се о износу који је завршио противправно или уопште на било који начин у приватном власништву осумњичених, већ о изгубљеној добити из начина привлачења инвеститора давањем земљишта на коришћење по нижој цени од тржишне. Узгред буди речено, колика је тржишна цена земљишта у индустријској зони за које не постоји заинтерсовани инвеститор, а у условима реалне незапослености од статистичких преко 20%, до реалне која је до двоструког нивоа већа, је посебно питање. Имајући у виду да и остала конкурирајућа места у принципу су чинила сличне програме у тражењу заинтересованих инвеститора, Зрењанин је постао и остао посебно место у којем је започела и окончала се велика борба против корупције.

Важно је приметити, град се не задужује кредитним средствима ради привлачења инвеститора чији би гарант био град у целини, држава са својим буџестким средствима различитих облика није оштећена давањем земљишта под датим условима инвеститорима. Постављање питања поштовања основних постулата уставно-правног поредка, једнакости пред законом и правдом и владавине права у смислу независности јавнотужилачке функције пред сазнањем о евентуалним или стварним злоупотребама локалних власти, односно појединих челника локалне власти у погледу непоштовања закона или злоупотреба из личних или групних противправних интереса, је дозвољено.

Истовремено са најавом борбе против различитих облика корупције и злоупотреба и противазконских радњи локалних власти, при чему ће се Зрењанин наћи једини на удару, постоји и траје посао на највишем, државном нивоу уговарања заједничких инвестиција и Крагајевцу. Најава борбе против корупције 6 спетембра, која три седмице касније почиње процесом у којем ће бити ухапшено више десетина градских челника, а који ће касније сви бити ослобођени уз подсећање на изјаву да се при борби против корупције ради о локалној самоуправи, оставља низ питања о приласку стварном феномену, различитим системским, институционалним, законсим питањима и политичким односима као узроцима корупције и различитих злоупотреба, на страну они процеси који су законити и правно засновани, а чије последице се показују као негативне по општи јавни интерес у трајању кроз све промене годинама и деценијама у прошлости.

Глас Крагујевца пише новембра 2009 о потписивању анекса уговора, који је иначе још увек под ознаком тајности:

Fiat investira sukcesivno

Kragujevac – Aneks ugovora o formiranju kompanije Fiat automobili Srbija biće potpisan 10. novembra u Kragujevcu, prenose mediji iz izvora bliskih Vladi Srbije. Tim dokumentom biće definisan nivo i dinamika ulaganja u zajedničku kompaniju, u kojoj će Fiat imati 67, a Srbija 33 odsto kapitala.
Potpisivanjem aneksa, Fiat će preuzeti Zastavinu Fabriku automobila. Preuzimanju imovine i bojekata prethodiće uplata od 100 miliona evra osnivačkog kapitala, koliko iznosi obaveza italijanske kompanije. Svetska ekonomska kriza je realizaciju ugovora odložila za skoro 10 meseci. Kako je najavljeno, Fiat bi trebalo da uloži ukupno oko 800, a Srbija oko 300 miliona evra… наставак текста

Портал Б-92 се пита у једном тексту 2013:

 

Koliko je Srbija uložila u Fijat?

Beograd, Kragujevac — Ministarstvo finansija tvrdi da je pojeftinjenje „fijata 500L“ omogućio sam proizvođač. Država je u Kragujevačku fabriku do sada uložila 200 miliona evra.
Investicija italijanskog automobilskog giganta u Srbiji pod lupom je javnosti otkad je cena novog “fijata 500L” snižena za 3.000 evra. Dok se uvoznici automobila bune zato što država novcem iz budžeta favorizuje jednog proizvođača, Ministarstvo finansija tvrdi da pojeftinjenje omogućava sam “Fijat”.
U ovaj projekat, u koji su zajedno ušli Srbija i “Fijat”, do sada je kroz početna ulaganja i subencije u akciji staro za novo, prema podacima Ministarstva finansija, država uložila oko 200 miliona evra.
Srpski “Fijat” stigao je do Brisela – za početak do Evropske komisije. Portparol Peter Stano kaže da je Komisija uočila meru kojom se subvencioniše proizvođač automobila da bi u Srbiji mogao da ih prodaje s popustom.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Aleksandar Ljubić kaže da iza pojeftinjenja stoji sam “Fijat” i da će to preneti i zvaničnicima u Briselu.
“Apsolutno ću odgovoriti ono isto što sam odgovorio i vama, jer ovde mi govorimo o otvaranju novih radnih mesta, a ne o subvencionisanju nikakvih automobila. Jer isto tako možemo postaviti pitanje da jedan proizvođač odlučio da pokloni neke automobile kako bi se ponašali”, kaže on.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju koliko je Srbija uložila u fabriku čiji je vlasnik zajedno sa “Fijatom”. Prilikom osnivanja, uplatili smo 50 miliona evra plus dodali imovinu u istoj vrednosti. “Fijat” je u osnivački kapital uneo dvaput više – 200 miliona evra. Tu je i zajedničko garantovanje za kredit u visini od 200 miliona evra.
Zajedno je i rekonstruisana fabrika – od ukupnih 250 miliona evra, Srbija je dala do 75 miliona. Ostatak troškova rekonstrukcije i novu opremu platio je “Fijat”.
Konačno, novac se u fabriku slivao i kroz projekat zamene starih automobila za nove. Na taj način zamenjeno je 26.804 automobila, a iz državnog budžeta je za ovakvu subvenciju izdvojeno dve milijarde i 604 miliona dinara.
U Ministarstvu finansija objašnjavaju da je najvažniji plod najnovijih subvencija 1.400 novih radnih mesta. Aleksandar Ljubić tvrdi da će se sve uloženo vratiti.
“Danas već zarađujemo. Danas. Zato što ne izdvajam pare i ne dajem pare poreskih obveznika da bih čuvao socijalni mir u Kragujevcu. Počeću da zarađujem onog momenta kada budu počele da pristužu dividende, da delimo profit od onoga što zaradimo”, navodi Ljubić.
“Očekujemo profit, ove godine smo počeli da prodajemo kola. Očekujemo da se završi ova godina i da čim budemo regulisali obaveze, jer sama kompanija ima i kreditne linije. Onog momenta kada bude preostao novac i namirile se obaveze, taj novac ćemo podeliti”, objašnjava on.
Italijani o tretmanu u Srbiji uopšte ne žele da govore za medije. – Na pitanja B92 o tome kako su dočekani ne daju nikakav odgovor. Radnici su zato zadovoljni, tvrdi Zoran Marković iz Sindikata kompanije “Fijat automobili Srbija”.
“Zbog toga što su uslovi rada sa proizvodnjom dobri, sa ishranom su zadovoljni, sa platom niko ne može da bude zadovoljan. Plata u ‘Fijatu’ je na nekom republičkom nivou. Taj republički nivo morao bi da prati potrošačku korpu koja je 15-18 hiljada dinara veća od republičkog proseka”, kaže Marković.
Radnici se posebno raduju uvođenju rada u tri smene – zbog povećanog obima proizvodnje, broj radnika će biti povećan na oko 3.000.

 

Између третмана, реалног правног положаја, а у истим уставно-правним, законским и институционалним оквирима, између Зрењанина и Крагујевца постоји битна разлика. Не зато, што је ради решавања познатих проблема било потребно тражити решење за Крагујевац, већ зато што је акцијом према Зрењанину у бити вредновања сличних или истих активности и процеса, и уз предпоставку важења јединстевеног правног система, нанешена непотребна штета Зрењанину. Нанешена је штета и принципу једнакости на тржишту без услова политичког одлучивања кроз стварање реалног, супротно уставним начелима неравноправног положаја пред законима и правдом уз обиље парлаленог протекционизма, који се финансира дугорочно задужењем државе и јавног сектора, али и изузећем потребних контролних механизама начина утрошка средстава за посебне програме искључиво политичком одлуком.

 

На лпкалном нивоу организовани криминал и мафија, на републичком саморазумљив ангажман политике у инвестиционе послове

Поновно подсећање на најаву борбе против корупције (Тадић) са једне стране и њено ограничење на локалне самоуправе (Шутановац, Ђелић, Дулић и остали из владе и странке, Мићуновић на пр.), а у вези начина решавања истих или сличних изазова и ангажовању и изналажењу инвеститора и инвестиција, могло би указати да оно што је локално одређено за кривично гоњење, постаје саморазумљиво на вишем нивоу искључиво политичког одлучивања.

Узгред је важно напоменути да однос јавног сектора, политичко – страначке борбе око позиција у њему и тиме политичко одлучивање, политика и инвестиције представљају ралну повреду уставног принципа равноправности свих облика својине. Једно међурешење у трајању и неуређени законски простор као баласт начина схватања политике функције и тржишта равноправних субјеката.

И није за заборавити да се кроз различите инвестиционе програме врши и прање новца из послова који подпадају управо под орагнозовани криминал. Да истовремено теку и утврђују се умешаности велииких финасијских институција у прањи преко 1000 мрд. евра из сивих тржишта, кријумчарења наркорика, трговине оружјем, псотитуције кроз трговину људима итд. Са друге стране се програми инвестиција рефинансирају доатним задужењем буџета и државе на уштрб осталих привредних субјеката и пореских обвезника. Ово је део битних утицаја и услова који захтева пре свега уређење система на законско-правној и институционалној основи рад иставрања предуслова за сигурност инвестиција, а не у првом реду политичке промоције у транзицији без краја под условима стагнације и начина уређења система и изузимања потребних реформи.

Истовремено теку два процеса са истим или сличним основним интенцијама, али док се у једном примеру кроз борбу против корупције и начина стварне или предпостављене штете јавном интересу кроз давање у закуп грађевинског земљишта за инвестиције, цео град условно речено хапси и суди, на другој страни тече рефинансирање програма са истим основним циљевима из републичког буџета и уз подршку политичког естаблишмента власти, истог оног, који по истој ствари најављује борбу против корупције и „грађевинске мафије“ са принципијелно истим садржајима на локалном нивоу самоуправа.

Владавина права, независно јавно тужилаштво, једнакост субјеката пред правдом?

Владавина права, члан 3 устава Р.С. у вези члана 4, поделе власти и њене међусобне контроле се или сасвим, или делимично изкључује у корист политичке воље или мишљења у истом времену и по истим питањима у односу на начин и методе стварања предуслова за инвестиционе програме у зависности од хјерахије власти. Члан 156 устава у вези самосталности јавнотужилачке функције искључиво на основу устава и закона према вршењу кривичних дела и починиоцима трпи из више разлога у погледу ефикасности целог система правосуђа, ако је потребна претходна политичка одлука, посредни или чак непосредни утицај на јавно тужилаштво. Управо овај проблем даје простор различитим врстама злоупотребе у трајању у корист политичког децезионизма који по правилу је изузет из контроле не само јавног тужилаштва, већ и парламента и његове контролне функције, којем подсећања ради одговара и јавно тужилаштво у својој уставом и законом одређеној хјерархијској структури.

Законске предпоставке за обједињавање рада свих служби безбедоносног система и тужилаштва су створене Законом о основама уређења служби безбедности Р. Србије.,  Смисао овог закона ствара основу за образовање посебних иследних група, прикривених операција под контролом и циљевима законом створеног Бироа за координацију рада као оперативног тела Савета за националну безбедност. Члан 3 предвиђа до душе контролну функцију на демократском принципу, скупштине, највиших органа власти и јавности, али и искључује такву контролу на основу истог овог закона (члан 19 поред других ограничења из других закона, као закона о тајности података и приступа истим под условом тајности). Закон је донешен 2007 године, непуних годину дана раније пре започињања институционалне кампање у борби против организованог криминала и осталих облика корупције и злоупотреба.

Безбедносно-обавештајни систем
Члан 3.
Службе безбедности део су јединственог безбедносно-обавештајног система Републике Србије.
За разматрање питања од значаја за националну безбедност оснива се Савет за националну безбедност и овим законом посебно уређују послови Савета од значаја за усклађивање и усмеравање рада служби безбедности.
За оперативно усклађивање рада служби безбедности оснива се Биро за координацију рада служби безбедности (у даљем тексту: Биро за координацију).
Рад служби безбедности је под демократском цивилном контролом Народне скупштине, председника Републике, Владе, Савета за националну безбедност, других државних органа и јавности, у складу са законом.

 

Државни Тужилац, органи истраге и сотали органи су обавени да испуне одлуке председника савета за националну безбедност

 

Чланом 12 (Састав Бироа – за координацију) је предвиђено да републички јавни тужилац буде члан истог. Чланом 13 се чланови бироа обавезују да сарађују са Саветом, а пре свега у погледу извршења закључака Савета. У ставу 2 истог члана 13 је предвиђена обавеза поступања по закључку Савета, укључујући тиме и државног јавног тужиоца.

Питање повреде самосталности јавно-тужилачке функције дефинисане уставом и свим познатим искуствима развијених система владавине права остаје отворено. Ово питање је уз осталу законску регулативу битно у смислу дугорочне и ефикасне стратегије уређења система, његових ефективних  контролних механизама и ефикасности рада тужилаштва, које је по уставу искључиво одређено на начин обавезе у свом раду по уставу и закону.Када се законом као члановима 12 и 13 Закона о уређењу служби безбедности одреди да рапубличју тужиоц мора да спроведе одлуку Савета, онда је на узглед и такав рад по закону, али се тиме поставља оправдано питање уставности у погледу повреде самосталности јавнотужилачке функције из члана 156 устава, и даље начина схватања, поштовања и уређења система правде и владавине права на основу поделе власти, чланови 3 и 4 устава.

Ефикасност укупног система не би смела да зависи од персоналне промене или политичке воље измењивих носилаца функција у Бироу за координацију или Савету за националну безбедност као овим законом утврђених чланова и њихове надлежности, које као на овом случају не искључују директни уплив и кривично гоњење, које ће се одлукама суда касније показати као неоснованим, а за развојна питања града и региона као посебно штетним. Важи у општем значењу, без обзира о ком се месту, региону, личности или групи тренутно радило. Суштина од општег значаја у изградњи система правде и ослобађања од претераног политичког догматизма и уплитања власти је једно од кључних питања у начину уређења система под условом једнакости пред правдом, законом и стварно слободном тржишту равноправних тржних субјеката.

 


Тадић о (не)узимању утицаја на рад истажних органа, тужилаштва и полиције

У емисији Пресинг, Н1 ТВ, Тадић се изајснио о свом узимању утицаја на рад истражних органа, полиције или државног тужилаштва као непостојећим и непримереним функцији коју је обављао. (40:48 – видео)

Boris Tadic …“не можете ме држати одговорним за рад тужилаштва и полиције који обаљају свој посао. Када би се ја као председник републике мешао у тај посао, тек би ме онда оптужили да сам кршио устав и правни поредак“…

  1. фебруара 2014 гостујући у емисији „Став Србије“ Прве српке ТВ, Тадић се изјаснио да је узимао одређени утицај на рад државног тужилаштва и тиме дао две опречне изјаве у погледу односа власти и тужилаштва по уставним обавезама.
  2. Међутим утицај Савета за националну безбедност односно Бироа за координацију на рад јавног тужилаштва, полиције и других дражвних орагана је законски од 2007 године омогућен, без обзира на питања уставности и целисходности таквог решења. Ако је донешена законска основа, узгред речено на мала врата која под насловом о закон ос основна уређења система безбедности Р.С., заправо мења или бар битно утиче на смисао уставних начела, стављајући преко Савета за националну безбедност и конструкције Бироа за коодринацију, председника савета или секретара бироа у позицију одлучивања о питањима из искључиве надлежности државног јавног тужилаштва.
Зашто је створена законска основа узимања утицаја и креационизма у низу битних процеса и питања у које је тужилаштво поред осталих органа подвргнуто испуњавању воље и одлуке Савета за националну безбендост, односно његовог председника, тада Тадића у функцији председника државе и истовремено Савета за националну безбедност.
Да ли је ова новостворена правно-законска и институционална основа циљно усмерена из ко зна којих све разлога према и против Зрењанина и зашто, је оправдано и дозвољено  питање, јер поред осталог операције у току подлежу фржавним и службеним тајнама.

Посебна напомена,

У вези контрених истажних радњи и прве кривичне пријаве о злоупотреби идентитета породице од априла 2009, понављања 19. јула 2010, проглашавања тајном и давања нечијег имунитета на цео случај, поновног покретања након нестанка из архива МУПа Р.С и предмета обарде, преко начина прослеђивања Основном јавном тужилаштву и рада под условом дејства тајности и посебних законских основа заштите хаос – агената сарадника и злоупотребе података, што и јесте предмет правног спора и трајне повратне дискриминације. Постоји узимање утицаја на рад истражних органа, тужилаштва и полицје до данас. Кабинет председника је био обавештен исцрпно препорученом поштом о неважности и строге противуставности и противазконитости тајности, као и неважења продужавања тајности и њеног дејства под препознатим свим формално-правним условима, а у вези уставних и законских обавеза строге забране оваквих злоупотреба, посебно имајући у виду трајање и последице по оштећене искључиво из злоупотребе већ реално уништене егзистенције.

Постоји не само контрадиктирност у изјавама Тадића, у времену предузимања активности и последица и крајњих исказа, већ и отворена питања у вези кршења устава, закона и међународно правних аката, искључиво из непроверених политичких и системских услова функционисања система иза целог случаја, а ради се о системи насталим из акта НСЦ – 10/2 и улоге, циљева места и веремена настанка, као и потпуне заштите целе строго тајне операције и заштите хаос-агента са лажним прикривеним делимичним идентитетом.

Зашто се у архиви председника републике не налази архива и зашто је овај случај нестао из рахиве председништва републике. Обраду је вршио тада аветник председника, Јордан Живановић, а обавештени су били и председник републике у својству председника савета за националну безбедност и његов секретар и коориднатор рада служби као секрета бироа савета за националну безбедност…

Јединствена безбедоносна политика се не постиже једноставним стапањем функција полиције, безбедоносно – сигрносних служби, правосуђа и државног тужилаштва са осталим институцијама по потреби како предвиђају чланови 12 и 13 цитираног закона о основама уређења служби безбедности, већ давањем функционалне улоге сваког дела система институционалног места начина рада и одлучивања из свог домена и основе деловања уз поштовање уставних, законских и међународних стандарда и тиме посебних и општих законских и уставних начела. Државно тужилаштво у тако уређеном систему требало би и морало би имати максимум независности и слободе деловања према уставном основном дефинисаном положају и улози у начину рада, како и обавезује устав чланом 156. Када сви контролни делови институција, финансијске контролне службе врше свој посао по стандардима и адекватној законској регулативи, на јединственим и недељевим законским основама, тада се и случајеви могуће злоупотребе превентивно раније откривају и омогућују државним репресевним институцијама ефикаснији рад и довођење правди у случају противзаконских дела или организовања са намером вршења кривичних дела.

И поред најбоље воље и намере свих носилаца функције у спорадичним акцијама, а ради поред осталог и политичког промовисања према очигледним процесима са јасном противправном,  до криминалном позадином у тако дугом периоду, не могу дати трајније резултате побољшања стања, поред осталог што законска основа предпоставља селективност и неједнакост у третману појединих случајева, наравно, зависно од политичког односа снага и непроверених интереса и намера. Све ово посебно ако се занемаре најважнији сегменти институционалних реформских потреба промена и начина њиховог спровођења у дужем периоду и са навикама из претходних периода, где је политичко одлучивање било абсолутно доминантни и неутуживи облик стварања и креирања односа и одлука, без слабе или никакве демократске контроле. Под велом тајности су злоупотребе увек могуће, а слабљење система у целини и тиме општег јавног интереса је предпрограмирано. Политика и злоупотребе противно општем јавном интересу и познатим начелима су неминовне, до злоупотреба кроз лако прикривено лажно пријављивање и коснтруисано кривично гоњење.

 

pravni-portal-logo1  – линк
Zbog štetnih posledica koje može imati lažno prijavljivanje nekog lica ili lažno prijavljivanje izvršenja nekog krivičnog dela, zakonodavac je takve radnje inkriminisao u čl.334.Krivičnog zakonika.
Ranije, nisu bile retke prilike kada su ljudi jedno drugog lažno prijavljivali kako bi na taj način jedno drugom zlo naneli, kada su „zamajavali“ državne organe da je učinjeno neko krivično delo ili kada su drugom „podmetali“ da je učinilac nekog krivičnog dela, koje su sami učinili. Takođe, ne retko su se pojedinci žrtvovali tako što su prihvatali krivicu za određeno krivično delo, kako bi istu otklonili od svog bližnjeg.
Zbog navedenog, ali i iz drugih razloga zakonodavac je ovo krivično delo definisao na sledeći način:
Ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko podmetanjem tragova krivićnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela.
Ko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.
Dakle, ovo krivično delo ima više oblika i to:lažno prijavljivanje drugog ili sebe; podmetanje tragova krivičnog dela i lažno prijavljivanje krivičnog dela.
Izvršilac ovog krivičnog dela može biti svako lice, a u pogledu vinosti potreban je umišljaj koji se ogleda u svesti da se protiv određenog lica ili samog sebe podnosi lažna prijava o izvršenju krivičnog dela.
Lažno prijavljivanje kao radnja predstavlja saopštavanje nadležnim organima ili nekom drugom organu o izvršenju krivičnog dela, njihovo upoznavanje sa izvršenjem dela. Naravno, to se može učiniti pismeno, usmeno i na drugi način, ali je neophodno da učinilac dela dostavi neposredno ili posredno lažnu prijavu nekom od organa koji su po zakonu nadležni za krivično gonjenje.
Lažna prijava, ukoliko se prijavljuje drugi, mora se odnositi na određeno lice. Ona mora sadržati takva obaveštenja na osnovu kojih nadležni organ može zaključiti koje se lice prijavljuje kao učinilac krivičnog dela.
Da bi delo bili izvršeno, prijava mora biti lažna i da lice koje podosi pirajavu je svesno da onaj na koga se prijava odnosi nije učinilo krivično delo. Ukoliko je podnosilac prijave imao osnova da veruje da je lice koje je prijavilo izvršilo krivično delo pa u tom uverenju podnosi prijavu, neće naravno odgovarati za ovo krivično delo. Naravno, ukoliko neko lažno prijavi neko lice a ispostavi se da je ono zaista učinilac tog dela, neće odgovarati kao i u slučaju kada se prijava odnosi na teži oblik krivičnog dela koje je stvarno učinjeno u osnovnom obliku.
Da bi postojalo krivično delo, lažna prijava mora da se odnosi na krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Prilikom prijave dela ne mora se u prijavi navesti o kojem je delu reč, a posebno koja je zakonska kvalifikacija, već je dovoljno da se navedeu okolnosti iz kojih proizilazi izvršenje dela.
Drugi oblik ovog krivičnog dela postoji kada se podmetanjem tragova krivićnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela. Radnja ovog oblika krivinog dela sastoji se u podmetanju tragova ili u nekoj drugoj delatnosti kojom se izaziva pokretanje krivičnog postupka protiv nekog lica. Prema našoj pravnoj nauci, podmetanje tragova je stvaranje utiska, putem nekih objektivnih indicija, da je određeno lice izvršilo krivično delo. Načini izvršenja su brojni. Na primer: ostavljanje na mestu izvršenja nekog krivičnog dela nekih tragova koji neko lice povezuju sa tim krivičnim delom (neki odevni predmet, tragove obuće prijavljenog lica, lične stvari koje se mogu prepoznati kao vlasništvo lica kome se podmeće izvršenje krivičnog dela). Zakonodavac predviđa, kako smo gore naveli, drugi način kojim se kod nadležnih organa stvara sumnja da je određeno lice izvršilo krivično delo. Prema pravnoj nauci, podmetanje tragova krivičnog dela je oblik indirektnog lažnog prijavljivanja. Kod ovog oblika krivičnog dela učinilac treba da je svestan da za nevino lice, stvara lažan utisak da je učinio krivično delo. Ovaj oblii dela je svršen kada je zbog podmetanja tragova ili druge delatnosti, protiv određenog lica pokrenut krivični postupak.
Kao radnje predmetnog krivičnog dela, Zakonik predviđa i slučaj ako neko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio. U ovom slučaju jasno je da i ovo nije dozvoljeni način postupanja pošto se i na ovaj način rad državnih organa može skrenuti u pogrešnom smeru, te na taj način onemogućiti ili otežati pronalaženje stvarnog učinioca krivičnog dela.
Kao zadnji oblik krivičnog dela lažno prijavljivanje, Zakonik propisuje slučaj kada neko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.
U odnosu na prethodno navedene oblike, ovaj oblik dela se razlikuje po tome što se kod nadležnih organa stvara pogrešno uverenje da je izvršeno određeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ali se u podnetoj prijavi ne ukazuje, ni posredno ni neposredno, na mogućeg učinioca krivičnog dela. Motiv izvršenja nije element ovog krivičnog dela, međutim, ovo se najčešće čini kako bi se nadlaženi organi naveli na pogrešan put i time otežalo ili sprečilo otkrivanje stvarno izvršenog krivičnog dela. Delo je svrešeno kada je nadležni organ primio lažnu prijavu o izvršenju nekog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. Kao i u prethodnim slučajevima, izvršilac dela može biti svako lice, dok je u pogledu vinosti potreban umišljaj koji obuhvata svest da se prijavljuje izvršenje dela za koje se zna da nije izvršeno.
Zanimljivo je pitanje da li za ovo krivično delo može odgovarati i okrivljeni koji je u svojoj odbrani lažno prijavio drugo lice da je učestvovalo u izvršenju krivičnog dela za koje on odgovara ili u nekom drugom krivičnom delu. To se pitanje vezivalo za pravo okrivljenog da u postpku koji se vodi protiv njega ne iznosi istinu i da ne odgovara za davanje lažnog iskaza. Iz toga se izvlačio zaključak da lažno iskazivanje okrivljenog može sadržavati i prijavljivanje nevinog lica kao učinioca krivičnog dela, da je to obuhvaćeno njegovim pravom na odbranu, a da je zadatak nadležnih organa da vode računa da se protiv nevinog lica ne pokreće krivični postupak.
U našoj pravnoj nauci, među priznatijim teoretičarima postoji shvatanje da pravo na odbranu okrivljenog nije neograničeno. Naprotiv, ono je upravo ograničeno zakonskim pravima drugih lica. Dakle, kada okrivljeni prijavljuje nevina lica da su učinioci krivičnih dela, a pri tom je svestan da usled toga protiv njih može biti pokrenut krivični postupak, on prekoračuje pravo da se u svojoj odbrani služi neistinama, u kom slučaju to više nije samo zaštita sebe već i napad na slobode i prava drugih lica, zbog čega on treba da odgovara i za lažno prijavljivanje.
dipl.pravnik Aleksandar Milošević

Напомене ради, прикривање кривичног дела је такође кривично дело и не може бити одређено тајном или се на други начин ометати правни поступак утврђивања кривице. Члан 35 поред осталих одредби кривичног закона Р.С. утврђује кривично дело прикривања кривичних дела:

Pomaganje
Član 35
(1) Ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo, ili ublaženom kaznom.
(2) Kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra se naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.

 

Борис Тадић у Берлину 02.10.2008

 

Tadić: Niko nije zaštićen

Beograd, Berlin, Niš — Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je upozorenje da niko neće biti zaštićen ukoliko se dokaže da je umešan u korupciju.
B92 četvrtak, 2. oktobar 2008.
Boris Tadic„Lično sam pogođen zbog hapšenja Gorana Kneževića i želeo bih da on u sudskom postupku iskoristi pravo da dokazuje svoju nevinost i da je dokaže“, rekao je Tadić novinarima u Berlinu, gde će mu sutra biti uručena nagrada „Kvadriga“ za „hrabru političku nepokolebljivost“.
„Niko nije zaštićen, ni ja kao predsednik, kao što nisu zaštićeni ni ljudi koji nisu na funkcijama, jer Srbija pre ulaska u EU mora da reši problem korupcije i druge probleme“, rekao je srpski predsednik.
Тадашљи министри Ђелић, Дулић, Шутановац, Дачиж се придружују политичкој подршци „борбе против мафије“, односно једне велике фарсе када се погледају стварна позадина и димензије објективних коруптивних полсова и новчаних и финансијских канала. – Линк са даљњим текстом

 

Srednji grb Zrenjanina

Ухапшени град

Gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević i još desetak osoba uhapšeni su u policijskoj akciji protiv članova „građevinske mafije“, potvrdio je ministar policije. Osim Kneževića uhapšeni su i načelnik odeljenja za urbanizam opštine Zrenjanin Nikola Halas i vlasnik Građevinarstvonovosadske firme „Gvozden“ Uglješa Grgur.

Uhapšeno je još desetak osoba osumnjičenih za malverzacije u vezi s građevinskim zemljištem i za nameštanje tendera za usluge opštine i turističke organizacije Zrenjanin.

Slučaj, kako saznajemo, vodi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Dačić: Pripreme hapšenja pre nove vlade

Hapšenja je novinarima potvrdio ministar policije Srbije Ivica Dačić i najavio da će tokom dana biti saopšteni detalji o ovoj akciji MUP-a koja je, prema njegovim rečima, počela i pre njegovog izbora na mesto ministra. Dačić je potvrdio da je uhapšen gradonačelnik Zrenjanina.

„Mi smo ovu akciju dugo pripremali, ona je započeta, čak i razne mere koje su preduzimane preduzimane su mnogo pre formiranja ove Vlade Republike Srbije i pre mog imenovanja za ministra unutrašnjih poslova“, kaže on.

„Znači, u policiji se ništa ne radi preko noći i, naravno, nikad se ništa ne radi bez konsultacija sa tužilaštvom, kako bi se izbegla situacija da ne postoji dovoljno elemenata za podizanje krivične prijave“, rekao je on.

On je naglasio će Vlada nastaviti borbu protiv kriminala i da politička opredeljenost osoba upletenih u kriminal neće imati nikakvog uticaja.

Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da se hapšenje grupe ljudi na području Zrenjanina, Novog Sada i Beograda „na određeni način tiče i građevinske mafije.“

Veljović je novinarima u Domu Narodne Skupštine rekao da je to „samo početak daljeg rada“ policije i „suzbijanja korupcije na svim nivoima“.

Veljović koji je u Domu Narodne Skupštine prisustvovao obeležavanju Dana kriminalističko-policijske akademije nije mogao novinarima da da više informacija i najavio da će „kasnije dati detaljnije informacije“.

Tadić najavio borbu protiv korupcije

Podsetimo, predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić pre oko mesec dana, tačnije 6. septembra, najavio je žestoku borbu protiv korupcije.

On je na sednici glavnog odbora DS-a rekao da predstoji obračun sa korupcijom u državnim organima, ali i u stranci.

„Imam dovoljno saznanja da potvrdim da je u godinama koje su usledile i nakon 5. okotobra, a ne samo nakon 90-ih godina, korupcija bila prisutna u svim strankama, uključujući i Demokratsku stranku“, rekao je on.

„Svi oni koji na bilo koji način budu optuženi za korupciju, tačnije ukoliko im bude dokazana korupcija, neće moći da budu u organima DS-a i neće moći da budu u državnim institucijama“, rekao je tada Tadić.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kasnije je u emisiji Utisak nedelje pojasnio da je Tadić mislio na korupciju u lokalnoj samoupravi.

„Akcija ohrabruje građane“

Programski direktor nevladine orgnaizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić napominje da je svaka konkretna akcija otkrivanja onih koji krše zakon nešto što ohrabruje građane i budi im nadu da će se borba protiv korupcije voditi.

Nenadić ocnjuje da je dobro ako obećanja vlasti u tom smislu nisu samo prazno slovo već da iza njih stoji i namera pokretanja neke konkretne akcije.

On kaže da je za sada još teško reći o čemu se radi i da li ovo hapšenje ima direktne veze sa korupcijom ili ne. „Prema šturim vestima koje su se pojavile činjenica je da bi tome moglo biti mesta, budući da se pominju nameštanje tendera za javne nabavke i zloupotrebe sa građevinskim zemljištem,“ dodaje Nenadić.

On je istakao da su ove dve oblasti veoma često predmet sumnje na korupciju, pre svega kada je reč o organima lokalne samouprave i da je na neki način dobro da se to pitanje pokrene.

„Istina, više bih voleo da je ono pokrenuto sistemskom akcijom države i zatvaranjem rupa u procesima koji omogućavaju da do malverzacija dodje,“ kazao je Nenadić.

Mnistar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je u Srbiji u toku opsežna akcija hapšenja osumnjičenih za organizovanog kriminala, kao i da je u toj akciji uhapšen gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević.

Ko je Goran Knežević

Goran Knežević je na funkciju gradonačelnika Zrenjanina izabran već drugi put. Spekulacije da je umešan u afere pojavile su se kada je smenjen s mesta predsednika vojvođanskih demokrata u junu prošle godine.

Podsetimo, pre mesec dana predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić na Glavnom odboru najavio je obračun s korupcijom i u redovima svoje stranke.

Goran Knežević je do skoro bio član predsedništva Demokratske stranke, a u junu prošle godine bio je prvi čovek vojvođanskih demokrata, kada je na tu funkciju postavljen Dušan Elezović. Tada se spekulisalo da je Knežević smenjen zbog sumnji da je bio umešan u sumnjive poslove i povezan s tajkunima.

Od 2006. do početka 2008. godine, pod Kneževićevim vođstvom, Zrenjanin je sklopio više od 20 ugovora o „grinfild“ investicijama, čija ukupna vrednost prelazi 400 miliona evra.

Na USAID-ovom takmičenju lokalnih samouprava o ostvarenim uslovima za poslovanje “Investirajte u Srbiju” 2006. godine Zrenjanin, na čijem je čelu, osvojio je zvanje najatraktivnijeg grada za investiranje u Srbiji.

  1. godine Zrenjanin je proglašen za grad budućnosti, a godinu dana kasnije ovaj grad Svetska banka rangirala je na prvo mesto među gradovima u Srbiji u pogledu ukupno oranizovanog poslovnog ambijenta.

Zbog sve intenzivnijeg razvoja Zrenjanin poslednih godina postaje meka za građevinare. Cene kvadrata vrtoglavo rastu, gradilišta niču na sve strane, a u javnosti su se čule spekulacije da se veliki broj tih poslova obavlja nelegalno.

Goran Knežević je, inače, dobitnik nagrade „Gradonačelnik s vizijom“, kao najbolji lider lokalne samouprave u Srbiji za 2007. godinu.

Goran Knežević rođen je 1957. godine. Diplomirao je ekonomiju na Beogradskom univerzitetu, ali se sedamdesetih profesionalno bavio košarkom. Igrao je u Proleteru iz Zrenjanina, Vojvodini iz Novog Sada i beogradskom Partizanu, sa kojim je u sezoni 1978/79. osvojio prvenstvo Jugoslavije, Kup Jugoslavije i evropski Kup Radivoja Koraća. Za prvog čoveka Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore izabran je 2005. godine i na toj funkciji ostao je godinu dana.

Bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije u sazivu od 2003. do 2007. godine.

DSSaopštenje DS-a
Demokratska stranka ističe u saopštenju da državni organi moraju nesmetano obavljati svoj posao, bez obzira na stranačku pripadnost, funkciju ili status pojedinaca koji su predmet istrage.
U saopštenju se navodi i da se zahteva da u svim postupcima državni organi pokažu punu odgovornost i profesionalnost i da se ustanove sve činjenice neophodne za utvrđivanje istine. Demokratska stranka još jednom ističe da je borba protiv korupcije jedan od najvažnijih državnih prioriteta i temelj politike Vlade Republike Srbije, politike koju podržava Demokratska stranka.
Извор: Б92

 

Зрењанин – Сви ослобођени

Вечерње новости лого BUM TRAJAO DO AFERE

Investicioni bum sa zonama u Zrenjaninu trajao je do pred kraj 2008, kada je izbila poznata afera „građevinska mafija“. Skoro svi gradski čelnici našli su se iza rešetaka pod optužbom za mahinacije s građevinskim zemljištem, odnosno ustupanje placeva ispod cene stranim investitorima. Kasnije su svi akteri afere oslobođeni i zauzeli radna mesta na kojima su prethodno bili. Ali, već godinama zamrla je aktivnost u zonama.

Zrenjanin: Zone čekaju fabrike

Za Zrenjanin slaba vajda što je i po „Fajnenšel tajmsu“ na listi najatraktivnijih za investiranje. Potraga za receptom za privlačenje investitora. „Luvata“ (ne) dolazi

ZRENjANIN – Mada s raznih strana neprestano stižu uveravanja da je Zrenjanin dobro mesto za investitore, a čak je i „Fajnenšel tajms“ nedavno ponovo izneo laskave ocene i poručio da se u banatskoj prestonici isplati investirati jer je atraktivno mesto, grad već dugo nije video novu fabriku.

Ovdašnja javnost nemalo je zatečena informacijom iz Sremske Mitrovice da je multinacionalna kompanija „Luvata“ preuzela pogone industrije ventila u tom gradu, zaposlila 200 ljudi i startuje s proizvodnjom toplotnih izmenjivača. Prethodno, čelnici Zrenjanina uporno su mesecima najavljivali da „Luvata“ dolazi u zrenjaninsku industrijsku zonu „Ečka“, gde joj je uz saglasnost Vlade RS poklonjeno 5,6 hektara građevinskog zemljišta.

Ispalo je da ovaj strani investitor ne želi da posluje u Zrenjaninu ni kada mu besplatno ustupaju plac!? Iz gradske uprave, međutim, uveravaju kako „Luvata“ ostaje strateški investitor, pošto je nakon obilaska 32 grada u Srbiji, u potrazi za idealnom lokacijom, menadžment kompanije odabrao grad na Begeju.

– Odlučili su u Mitrovici da pokrenu braunfild investiciju u zakupljenoj hali, a što se tiče grinfild investicije u Zrenjaninu, tu se ništa nije promenilo. I dalje je zemljište za „Luvatu“ opredeljeno i dodeljeno u zoni „Ečka“ prema Beogradu – objašnjava Ivan Dević, zamenik gradonačelnika zadužen za investicije.  Industrijska zona „Ečka“ mamac za investitore

U prvom obraćanju javnosti, novi gradonačelnik Čedomir Janjić istakao je da se Zrenjanin suočava s raznim problemima koje teba rešavati, a on će staviti akcenat na zapošljavanje i privlačenje investicija.

– Zrenjanin treba ponovo da bude grad gradilišta. Zato ćemo nastaviti s razvojem infrastrukture i stvaranjem ambijenta za privlačenje stranih i domaćih investitora – istakao je Janjić, najavljujući da će Skupština grada ove jeseni utvrditi preciznu listu mera koje se odnose na lokalne takse, naknade i podsticaje za investitore.

Indirektno, kao da stiže priznanje da nije sve u atraktivnom građevinskom zemljištu, već da je potrebno nešto promeniti i u klimi za razvoj biznisa u Zrenjaninu. Bivša lokalna vlast dosta je učinila da afirmiše industrijske zone „Bagljaš“ i „Ečka“, u čije opremanje na oko 100 hektara je uloženo nekoliko miliona evra. Još 2005. oformljena je i Slobodna zona koja pruža razne pogodnosti za poslovanje. Ali, iako je 2012. proširena, ona nije uspela da unapredi rad. Prednosti i uštede u spoljnotrgovinskoj razmeni preko Slobodne zone, još koristi samo jedna slovenačka firma…

U zonama, inače, uspešno posluje 13 kompanija, koje su ovde startovale pre skoro jedne decenije i dok još nije bilo recesije. Lideri su nemački „Drekslmajer“ i „Modital“ iz Italije, koji u fabrici na „Bagljašu“ proizvodi tekstilnu robu poznatu po brendu „Pompeja“.

Mnogi, navodno, žele da grade u Zrenjaninu, ali osim najava nema konkretnih rezultata. Još je jedino aktuelan sporazum o izgradnji fabrike sintetičkih vlakana italijanskog „Sitipa“. Uz saglasnost Vlade, ovom investitoru odobren je plac u zoni „Bagljaš“ po 50 odsto nižoj ceni od tržišne. Ostaje da se vidi da li će podići pogone, koji u najavi koštaju 50 miliona evra i treba da zaposle 500 radnika.

BUM TRAJAO DO AFERE

Investicioni bum sa zonama u Zrenjaninu trajao je do pred kraj 2008, kada je izbila poznata afera „građevinska mafija“. Skoro svi gradski čelnici našli su se iza rešetaka pod optužbom za mahinacije s građevinskim zemljištem, odnosno ustupanje placeva ispod cene stranim investitorima. Kasnije su svi akteri afere oslobođeni i zauzeli radna mesta na kojima su prethodno bili. Ali, već godinama zamrla je aktivnost u zonama.

PRIZNANjE Najodgovorniji čovek za investicije, zamenik gradonačelnika Ivan Dević, ističe da lokalna samouprava preduzima sve da olakša posao investitorima u Zrenjaninu. Uvek su im pri ruci za aplikacije, dozvole i saglasnosti. Čak omogućavaju da određene faze radova mogu izvesti ne čekajući građevinsku dozvolu. Dević podseća da je Zrenjanin rangiran među 10 mikrogradova u Evropi gde će se ivesticije u 2015. najviše isplatiti.

У доњем чланку Б-92 пита 2013 године колико је Србија уложила у Фиат и сазнаје се поред осталог да је у заједнички пројект уложена имовина, земљиште, постојећи објекти, финасијска директна средства за рејинстрзкцију постојећих објеката, уплате у соновачки фонд, рефинасирање продаје произведених возила на домаћем тржишту, што тада даје једну суму од око 400 милиона евра.

Koliko je Srbija uložila u Fijat?

Beograd, Kragujevac — Ministarstvo finansija tvrdi da je pojeftinjenje „fijata 500L“ omogućio sam proizvođač. Država je u Kragujevačku fabriku do sada uložila 200 miliona evra.

 

Podaci Ministarstva finansija pokazuju koliko je Srbija uložila u fabriku čiji je vlasnik zajedno sa “Fijatom”. Prilikom osnivanja, uplatili smo 50 miliona evra plus dodali imovinu u istoj vrednosti. “Fijat” je u osnivački kapital uneo dvaput više – 200 miliona evra. Tu je i zajedničko garantovanje za kredit u visini od 200 miliona evra.

Zajedno je i rekonstruisana fabrika – od ukupnih 250 miliona evra, Srbija je dala do 75 miliona. Ostatak troškova rekonstrukcije i novu opremu platio je “Fijat”.

Konačno, novac se u fabriku slivao i kroz projekat zamene starih automobila za nove. Na taj način zamenjeno je 26.804 automobila, a iz državnog budžeta je za ovakvu subvenciju izdvojeno dve milijarde i 604 miliona dinara. – цео текст

„Pad FAS-a 27%, hitno novi model“

Beograd — Izvoz Fabrike automobila Srbije iz Kragujevca opao je za 27 odsto u novembru u odnosu na jul 2013. godine, izjavio je ekonomista Vladimir Vučković.

Vučković je na prezentaciji časopisa Makroekonomske analize i trendovi kazao da taj pad pokazuje da bez novog modela te automobilske industrije nema ni doprinosa srpskoj industriji.
„Najsjajniji period FAS-a bio je sredinom 2013. godine i toj fabrici je potreban novi model“, kazao je Vučković.
On je kazao da se spoljnotrgovinska razmena Srbije i dalje smanjuje i da ne ohrabruje činjenica da su izvoz i uvoz u novembru prošle godine bili znatno niži nego godinu ranije.
Pad izvoza, kako je naveo, najveći je kod izvoza motornih vozila i prikolica.
Ekonomista Stoja Stamenković kaže da je jasno da fijat više ne može biti faktor industrijske proizvodnje.
„Takav model živi dve ili tri godine i to je to“, rekao je Stamenković

Када се упореде средства, и инструменти институционално-политичког мешања у ова два случаја, Крагујевца и Зрењанина, која су текла паралелно, поставља се најважније питања начина функционисања институција под предпоставком поштовања уставних начела и закона у целини, јер се политички волунтаризам појављује у оба случаја, при чему је у једном најављен и означен од врха власти и политике као одлучујући корак у почетку борбе против организованог криминала и мафије у институцијама, да би се на крају показало да ничега или скоро ничега нема, а да су и спорни износи промета били пар десетина хиљада пута мањи од уложених јавних средстава у програм са Фиатом. Штета кроз губитак уговорених инвестиција за Зрењанин је процењена на 400 милиона евра, тачно колико је по процени 2013 уложено буџетских средстава у шта нису урачунате кредитне гаранције у ФАС .


Милијарда евра је процена трошкова државе у програму Фијат – Србија

baner

Пад Фиата Србија 25%

Овако завршавају сви наши мегаломански пројекти. На ову политичку авантуру са Фиатом смо до сада слупали преко 1 милијарду евра нашег новца. Никако да „научимо“. Никако да престанемо да призивамо стране инвеститоре да нас спасу.

Како је дошло до „инвестиције“ Фиата у Србију? Фиат је разматрао да направи нови модел аутомобила. То је велика инвестиција. Веома ризична. Шта ако тржиште не прихвати нови модел аутомобила? Тржиште аутомобила је јако конкурентно.

И онда се појаве политичари из банана државе који виде у томе политичку шансу за себе. Да се прикажу као велики магови који су у стању да доведу тако велике инвеститоре у нашу малу пропалу земљу и њену пропалу економију. То што су је они и уништили, тај део су заборавили.

И тако држава Србија, читај њени грађани, слупа преко 1 милијарду евра у тај пројекат, како би велика мултинационална корпорација могла да прави профит практично од првог дана. Србија увози готово све делове, склапа аутомобил и извози га у Италију по цени од око 10.000 евра. Италија тај аутомобил даље продаје по цени од више од 16.000 евра.

То није све. Има и неких делова који се производе у Србији. Рецимо један такав део се онда извози у Шведску, која онда тај исти део извози у Италију, која тај исти део увози у Србију, само под 3x већој цени. У ствари, камиони да тим деловим оду до границе са БиХ, тако окрену, промене папире и врате се у Србију.

Фиат не плаћа никакве порезе у Србији. Не плаћа таксе, граде му се путеви. Не плаћа ни доприносе на терет послодавца, И то плаћају грађани Србије. Тако је Фиат Србија сваке године даље субвенционисан од стране грађана Србије са око 50 милиона евра. Укупна „уштеда“ од смањења пензија износи 210 милиона евра. Ето где иде четвртина.

Због ове и овакве сулуде економске политике и пропадамо. Фокус наше економске политике мора да буде домаћа привреда. Домаћи привредници. Да ли их имамо?

У Србији је званично запослено око 1,7 милиона људи. То су људи са радном књижицом. Од тога за државу директно или индиректно ради 700 хиљада. Од 1 милион људи запослених у приватном сектору, 700 хиљада ради у микро и малим породичним фирмама које у просеку запошљавају 3 радника. На црно ради још пола милиона људи исто из сектора малих породичних фирми. У Србији такође имамо преко 200.000 индивидуалних пољопривредних домаћинстава. Та породичних домаћинстава неформално запошљавају око 400.000 људи.

Значи укупно мали породични бизнис у Србији, формално и неформално, запошљава преко 1.6 милиона људи. То је кичма економије. Економска политика мора да буде окренута према њима. Не према великим мултинационалним корпорацијама, банкама, субвенцијама и буразерским фирмама. Они ће се већ снаћи.

А домаћој привреди требају 4 ствари:

  1. мањи и прогресивни намети на рад (порези и доприноси)
  2. мање административно оптерећење непотребних и конфузних прописа
  3. кредити са разумним каматним стопама
  4. правна сигурност.

Треба увести ред.

Управо то је оно што неспособан премијер и његова неспособна влада, као и екипа коју су сменили са власти, као и екипа пре њих, нису у стању да ураде. Нису у стању да уведу ред. Јер увођење реда подразумева да знате шта је ред. И пре свега подразумева вољу да уведете ред. Њу наравно наш неспособан премијер нема, јер куд би онда са десетинама хиљада својих кадрова са купљеним дипломама са измишљених универзитета.

Док год је овако и док год је на власти, неспособан премијер ће кукати и призивати стране инвеститоре да нас спасу, а смањење плата и пензија звати реформом. А они који су скинути са власти ће викати како су они умели боље. Наравно, грађани Србије плаћају и наставиће да плаћају сво то лудило. Док не кажу: Доста је било!


 

Промена парадигми о месту и функцији власти у погледу већ деценијама неопходних реформи се догодила бар у свести нових власти, што је охрабрујући корак, али и недовољан.

 

http://wp.me/P3pD8b-9e  – кратки линк

Објављено јануар 28, 2015 од стране Viktor Koss

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Aussiedlerbetreuung und Behinderten - Fragen

Wir helfen Deutschen in der Welt!

Kulturstudio

Wenn die Macht der Liebe die Liebe zur Macht übersteigt, erst dann wird die Welt endlich wissen, was Frieden heißt.

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Viktor Koss - Identitätsdiebstahl durch Gladio-MI6-CIA-BND und UDBA - Bürger als streng geheime Verschlußsache – eine wahre Geschichte -

Rechtswegverbot § 13 G 10-Gesetz - Anklage gegen institutionellen Missbrauch der eigenen familiären und persönlichen Identität ohne Willen und Wissen der Betroffenen wird dauerhaft verboten

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

%d bloggers like this: