Заштићени агент – кривичнопроцесни аспекти корупције   Leave a comment

.

erde-017

.

Krivicno procesni aspekti korupcije

Судија Проф. др Горан П. Илић

Др Горан П. Илић

Pravni fak. logo.

Правни факултет
Универзитета у Београду

Тешкоће у вези са откривањем корупције

 

  • консенсуални каратер корупције – сагласност учесника
  • неефикасност класичног, реактивног приступа у откривању корупције
  • државни ius puniendi који се остварује ослањањем на домаће кривично законодавство и правосуђе
  • међународни аспекти корупције

 

Одговори на изазов корупције

  • проактивна истрага – скуп специјалних истражних техника које се користе у циљу спречавања вероватног извршења дела или откривања већ извршених, а још непознатих дела
  • увођење нових процесних института – пребацивање терета доказивања, заштита сведока и сарадника правде, одузимање “криминалне” имовине
  • специјализовани органи
  • међународна сарадња

 

Специјалне истражне технике

 

  • Чл. 50 Конвенције УН против корупције:
    електронско и друго праћење, тајне операције, контролисане испоруке итд.

 

  • Глава XXIXa Законикa о кривичном поступку
  • организовани криминал
  • ратни злочини
  • корупција
  • изузетно тешка кривична дела

 

  • Надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникације
  • Пружање симулованих пословних услуга и склапање симулованих правних послова
  • Контролисана испорука
  • Аутоматско рачунарско претраживање личних и других са њима повезаних података
  • Прикривени иследник
  • Сведок сарадник

 

Тајни надзор и снимање

  • Стандарди Европског суда за људска права (24. април 1990, Kruslin и Huvig против Француске):
    1) круг лица коjа могу бити надзирана;
    2) природа кривичних дела;
    3) временске границе траjања надзора и снимања;
    4) услови за састављање записника о снимљеној комуникациjи и начин њихове контроле;
    5) разлози за брисање и уништавање снимака

 

Случајни налаз тајног надзора и снимања

 

  • Упоредна решења:
    1. не може се користити
    2. може се користити
    а) ако је из круга таксативно набројаних дела
    б) за било које кривично дело

 

  • Домаће право
    1. судска пракса (Окружни суд у Београду, Кж. 2349/04 од 27. 9. 2004. године) и доктрина усваја став 2а)
    2. Материјал се може користити у кривичном поступку под условом да спада у круг набројаних дела (члан 504з став 5 ЗКП)

 

Тајне операције – прикривени иследник

 

  • Случај ABSCAM из 1979. године – тајна операција посебног одсека Федералног истражног бироа у вези са испитивањем поштења чланова америчке политичке елите

 

  • Резултат – подизање оптужнице за корупцију против 25 лица, између осталих, једног сенатора, шест конгресмена, неколико државних функционера и адвоката

 

Проблем провокације на кривично дело

 

  • Пракса Врховног суда САД (Sorrells v. United States, 287 US 435, 1932) – посебан начин одбране (entrapment defence)
    1. одбрана – начин на који је учињена провокација
    2. оптужба – склоност оптуженог (криминална прошлост или лоша репутација)

 

  • Становиште Европског суда за људска права (9. јун 1998, Teixeira de Castro против Португала)
    1. недозвољен – утицај који може да подстрекне окривљеног да учини кривично дело
    2. дозвољено – пасивно испитивање криминалне активности

 

Домаће право

 

  • Забрањено је и кажњиво да прикривени иследник подстиче на извршење другог кривичног дела (чл. 504н ст. 3 ЗКП)

 

  • Став доктрине
    1. агент провокатор одговара као подстрекач, нарочито ако дође до извршења дела;
    2. нема дела ако се конкретизује постојећа генерална одлука о вршењу одређених кривичних дела
  • Судска пракса усваја друго гледиште

 

Саслушање прикривеног иследника

 

  • Европски стандарди
    1. Препорука (97) 13 о застрашивању сведока и правима одбране
    2. Препорука (2005) 9 у вези са заштитом сведока и сарадника правде
  • Анонимност сведока суда може да дозволи:
    1. ако би даље ангажовање прикривеног иследника било озбиљно доведено у питање;
    2. ако доказ може бити значајан и лице веродостојно;
    3. осуђујућа пресуда се не сме заснивати искључиво или у одлучујућој мери на таквом доказу.

 

  • Пракса Европског суда за људска права (Костовски против Холандије, 20. новембар 1989; Doorson против Холандије, 26. март 1996; Van Mechelen и остали против Холандије, 23. април 1997)
    1. могућност ангажовања тајног агента у будућим операцијама;
    2. учешће судије у саслушању анонимног сведока;
    3. могућност одбране да поставља питања и посматра реакције
    4. немогућност заснивања пресуде искључиво на том доказу

 

Испитивање прикривеног иследника (чл. 504њ ст. 1 и 2 ЗКП)

 

  • изузетно испитивање под шифром или псеудонимом;
  • странкама се не открива идентитет;
  • истоветност прикривеног иследника утврђује суд на основу изјаве старешине;

 

  • подаци о идентитету прикривеног иследника представљају тајну;
  • примена правила о испитивању заштићених сведока;
  • судска одлука се не може заснивати само на исказу прикривеног иследника.

 

Сведок сарадник

 

  • Pro
    1. недовољност “обичних” доказних средстава;
    2. долази се до врха организације;
    3. прилика за излаз из криминалне средине;
    4. непостојање законске регулативе би отворило пут неформалном коришћењу ове установе.

 

  • Contra
    1. противно начелу једнакости и законитости;
    2. слаби поверење у правосудни систем;
    3. повећава ризик од грешака у правосуђу;
    4. криминалне организације ће предузети мере заштите што ће довести до повећања насиља.

 

Право САД

 

  • Имунитет (immunity)
    1. недостатак доказа за оптужење;
    2. јавни тужилац захтева од суда имунитет за      осумњиченог;
    3. осумњичени постаје сведок;
    4. опасност од погрешне процене.

 

  • Нагодба (plea bargaining)
    1. већи значај установе крунског сведока;
    2. осумњичени је “приморан ” да јавном тужиоцу пружи доказе;
    3. опасност од притиска.

 

Континентално право

 

  • Италија
    1. крај 70-тих година XX века – тероризам
    2. почетак 90-тих година XX века – мафија
    а) ублажавање казне
    б) ослобођење од казне

 

  • Немачка
    1. од 1989. године за тероризам*
    2. од 1994. године и за организовани криминал
    а) могућност јавног тужиоца да одустане од гоњења
    б) одобрење суда
    в) ублажавање казне или ослобођење од казне

 

* Тероризам и однос законодавца се у Немачкој променио на даље од 11. септембра 2001 и терористичког напада у Њујорку. Тренутно се ради на променама закона у погледу третмана прикривених иследника, сарадника и прикривених агената службе који би били ослобођени кривичне одговорности у вези и за време вршења својих задатака. Више у тексту на немачком језику о овим предлозима промена:
Влада хоће да легализује противзаконите радње тајних служби – линк

Сведок сарадник (чл. 504о и 504т ЗКП)

 

  • Сведок сарадник
  • припадник организоване криминалне групе
  • признао припадништво
  • води се кривични поступак
  • признао у потпуности

 

  • Ублажавање казне – минимална прописана казна која се изриче умањена за половину (не мања од 30 дана)
  • Изузетно, ослобођење од казне

 

Заштита сведока и сарадника правде

 

  • Чл. 32 Конвенције УН против корупције

1) заштита сведока, вештака и жртава

2) рођаци и блиска лица

3) физичка заштита и забрана објављивања података о  идентитету и пребивалишту заштићених лица

       4) посебни начини сведочења

 

Домаће право

 

  • Процесна заштита сведока и сарадника правде:
    1. испитивање заштићеног сведока (чл. 109а-109ђ ЗКП)
    2. испитивање сведока сарадника (чл. 504с ЗКП) и прикривеног иследника (чл. 504њ ст. 1 ЗКП)

 

  • Ванпроцесна заштита сведока и сарадника правдеЗакон о Програму заштите учесника у кривичном поступку
    (Сл. гласник РС, бр. 85/05)

 

Замрзавање, заплена и конфискација имовине

 

  • Чл. 31 Конвенције УН против корупције:
  • КОНФИСКАЦИЈА
  • средстава стечених корупцијом или имовине чија вредност одговара тим средствима
  • имовине или средстава која се користе или су намењена за коришћење у корупцији

 

  • конфискацији подлеже и имовина у који су претворена средства стечена корупцијом
  • имовина стечена корупцијом помешана са законито стеченом имовином
  • неопходно је предвидети мере за управљање имовином

 

Системи одузимања имовине стечене криминалом

 

sistemi oduzimanja imovine stecene kriminalom

Одузимање “криминалне” имовине и стандарди људских права

 

  • Право на мирно уживање приватне својине – случај Раимондо против Италије и Батлер против Уједињеног Краљевства
  • Право на правично суђење (пребацивање терета доказивања) – Филипс против Уједињеног Краљевства

 

  • Забрана ретроактивне примене кривичног закона (правна природа мере) – Велш против Уједињеног Краљевства и М. против Италије

 

Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела

 

  • Примена од 1. марта 2009. године
  • Каталог дела у погледу којих се закон примењује
  • Имовина проистекла из кривичног дела – очигледна несразмера са законитим приходима
  • Лица од којих се имовина може одузети – окривљени, сведок сарадник, оставилац, њихови правни следбеници и трећа лица

 

Надлежни органи

 

  • Јавни тужилац
  • Суд
  • Организациона јединица МУП-а надлежна за финансијску истрагу
  • Дирекција за управљање одузетом имовином (орган у саставу Министарства правде)

 

Одузимање “криминалне” имовине

 

  • осуђујућа пресуда
  • сва имовина коју поседује
  • очигледна несразмера: приходи – имовина
  • власник доказује  законито порекло имовине

 

  • Поступање са имовином:
    1. привремено одузимање
    2. забрана располагања
    3. трајно одузимање

 

Међународна сарадња

 

  • Супсидијерна примена закона
  • Клаузула ”јавног поретка”
  • Поступак се одвија преко Министарства правде које прослеђује молбе ЈТ или суду

 

  • У хитним случајевима преко полицијске јединице специјализоване за финансијску истрагу
  • Поступак се покреће молбом
  • Коначну одлуку о молби доноси суд

 

Прегеледни табеларни приказ законске основе и праксе у иностраном и домаћем правосуђу можете преузети са овог линка

 


 

 

Seminarski i Diplomski Rad

Законска основа у земљи и иностранству у вези шрикривеног иследника са овјапњењима из непознатог семинарског рада.

PRIKRIVENI ISLEDNIK

Koristeći domaću literaturu i informacije sa interneta pokušaćemo da definišemo pojam jedne od specijalnih istražnih tehnika, prikrivenog islednika, napravićemo komparaciju angažovanja ovog instituta u zemljama Evropske unije i SAD-a. Zatim ćemo objasniti osnovne uslove angažovanja prikrivenog islednika, a nakon toga i knjiga na kašičicu slikanjegove formalne i materijalne uslove angažovanja. Pojasnićemo izvršenje i trajanje mere prikrivenog islednika kao i podatke koje prikuplja i njihov dokazni značaj. Posebno ćemo razmotriti jedno važno pitanje, a to je pitanje ovlašćenja, odgovornosti i dokaznog značaja prikrivenog islednika. Prikazaćemo na primeru nekoliko članaka iz dnevne štampe i reakciju medija o angažovanju ovog instituta u praksi.

2. Pojam prikrivenog islednika

Osim što angažovanje prikrivenog islednika predstavlja vrstu posebne procesne mere koja se može odrediti uz ispunjenje potrebnih materijalnih i formalnih uslova, preduzimanje ove radnje po definiciji podrazumeva i pojavu u predkrivičnom, ali i krivičnom postupku (ako se pojavi kao svedok), jednog veoma specifičnog krivičnoprocesnog subjekta. Pojam i procesnopravna priroda prikrivenog islednika proizlaze iz njegovog položaja u predkrivičnom i krivičnom postupku i oni su u suštini obeleženi nizom elemenata jednog specifičnog procesnog subjekta.

Njegov pojam i delovanje su odredjeni stadijumskom diferencijacijom na pretkrivični i krivični postupak, što znači da su funkcionalno povezani sa podelom procesnih aktivnosti na one koje se vrše u pretkrivičnom postupku i one koje se preduzimaju u samom krivičnom postupku.

Prikriveni islednici (istražitelji) se u literaturi definišu kao policijski službenici, kojima je dodeljen promenjen identitet (legenda) u određenom vremenskom periodu, da bi delujući tajno u kontaktu sa određenim kriminalnim krugovima, prikupljali informacije koje će moći da se koriste za otkrivanje, razjašnjavanje i sprečavanje krivičnih dela i to pre svega onih koja se odnose na organizovani kriminalitet .

Prikriveni islednik u pretkrivičnom postupku predstavlja jednu vrstu „agenta“, odnosno lica koje na pritajen, krajnje diskretan način, prikuplja podatke o određenoj organizovanoj kriminalnoj grupi ili kriminalnim grupama, odnosno uopšte o organizovanom kriminalitetu, do kojih dolazi tako što se, u stvari, ubacuje u kriminalnu grupu ili na neki drugi prikriveni način povezuje sa članovima kriminalne organizacije. U pretkrivičnom postupku je uloga prikrivenog islednika orijentisana na prikupljanje dokaza u vezi delatnosti organizovanog kriminaliteta. U stvari, on tada prikuplja određene podatke do kojih svojim prikrivenim, odnosno tajnim aktivnostima može da dođe. Njegova je delatnost obaveštajnog karaktera, po samoj svojoj prirodi tajna, te usmerena kako na otkrivanje krivičnih dela, tako i na prikupljanje podataka na osnovu kojih se već otkrivena krivična dela mogu razjasniti i dokazati, ali se njegovim aktivnostima mogu i sprečiti krivična dela koja bi inače bila izvršena od strane pripadnika kriminalne organizacije. Slični subjekti postoje i u drugim krivičnoprocesnim zakonodavstvima.

3. Prikriveni islednik u zemljama Evropske unije

Prikriveni islednik danas ima veliku ulogu u aktivnostima razvijenih država u suprotstavljanju organizovanom kriminalitetu i to pre svega njegovim međunarodno ispoljenim formama. Institut prikrivenog islednika je na relativno sličan način uređen u većini evropskih država, tj. pre svega u Evropskoj uniji, gde značajnu ulogu u koordinisanju policijskih akcija igra Organizacija evropske policije – EUROPOL, koji predstavlja najupadljiviji izraz zajedničke borbe protiv kriminaliteta u Evropi. Sedište EUROPOL je inače u Hagu u Holandiji, a njegov osnovni zadatak je da preko skupljanja informacija i njihovog daljeg prosleđivanja u okviru država Evropske unije, ali i njihovog okruženja, omogući kako, sprečavanje najtežih formi kriminaliteta, tako i njihovo suzbijanje.

EUROPOL još uvek nije jedinstvena policijska služba sa izvršnim zadacima, već on samo podržava nacionalne policijske organizacije, u pogledu suprotstavljanja teškom kriminalitetu, naročito onom sa elementima inostranosti, koji se deli na sledeće kategorije: nelegalna trgovina drogom; nelegalna trgovina radioaktivnim i nuklearnim materijalima, krivična dela protiv ustavnog uređenja, trgovina ljudima, „pranje“ novca, organizovani kriminalitet, terorizam, falsifikovanje novca, zloupotrebe kreditnih kartica, a u vezi tih dela organizuju se i potrage za učiniocima koji se nalaze u bekstvu. Na nivou Evropske unije poseban značaj imaju i neke posebne policijske jedinice, čiji je zadatak suprotstavljanje najtežim oblicima kriminaliteta i koje stoga primenjuju i posebne dokazne tehnike. Tu spada „Evropska jedinica za borbu protiv kriminaliteta povezanog sa drogama – EDU (European Drug Unit). Kooperacija na polju razmene informacija je posebno važna, ali ona nije i dovoljna. Upravo oblast prikrivenog islednika (istražitelja), zaslužuje brzu i sveobuhvatnu uzajamnu podršku evropskih zemalja. Mogućnost angažovanja prikrivenih islednika je u nemačko krivičnoprocesno pravo uvedena novelama od 9. juna 1989. godine. Krajem osamdesetih i početkom devedestih godina i većina drugih evropskih država je uvela slične procesne mogućnosti, što je posebno karakteristično za zemlje Evropske unije, koje poslednjih godina (što smo prethodno objašnjavali), ostvaruju i posebne oblike kooperacije u odnosu na prikrivene policijske operacije, korišćenjem usluga EUROPOL-a. Prema odredbi 110a st. 1 StPO (nemački ZKP), prikriveni islednik (istražitelj) se može angažovati ako postoje činjenice koje ukazuju da je učinjeno neko važno krivično delo: 1) u oblasti nelegalnog prometa opojnih sredstava ili oružja, odnosno u oblasti falsifikovanja novca ili hartija od vrednosti, 2) u oblasti zaštite države, 3) delo iz zanata ili navike, ili 4) ako je delo izvršeno od strane člana bande ili na drugi organizovani način. Radi razjašnjenja krivičnog dela može biti angažovan prikriveni islednik, ukoliko određene činjenice ukazuju da postoji opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Angažovanje je dozvoljeno samo ako razjašnjenje stvari na drugi način ne bi bilo plodotvorno ili bi bilo znatno otežano. Angažovanje prikrivenog islednika radi razjašnjenja krivičnog dela je pored ovoga, dopušteno i kada to preporučuje poseban značaj dela, a druge mere bi bile bezizgledne. Prikriveni islednici su policijski službenici, koji istraživanje vrše pod izmenjenim identitetom (legendom), koji im se daje za duže vreme. Oni pod tim identitetom (legendom) mogu učestvovati u pravnom saobraćaju ( 110a st. 2 StPO). Ukoliko je to neophodno za stvaranje i održavanje identiteta (legende) prikrivenog islednika, dopušteno je da se izdaju, menjaju i upotrebljavaju odgovarajuće isprave ( 110 st. 3 StPO).

U legendu prikrivenog islednika spadaju ime, nacionalnost, adresa, porodične i druge okolnosti, kao što su zanimanje i funkcija. Angažovanje prikrivenog islednika odobrava državno tužilaštvo. Ako postoji opasnost od odlaganja i u slučaju da se odobrenje tužioca ne može tražiti blagovremeno, angažovanje može započeti i bez odobrenja; a sa primenom ove mere se prekida ako državno tužilaštvo u roku od tri dana nije odobrilo njenu primenu. Odobrenje se daje u pismenom obliku uz određivanje roka trajanja mere. Produženje mere je dopušteno sve dok postoje pretpostavke za njenu primenu ( 110b st. 1 StPO). Prikriveni islednik prema pravilima nemačkog krivičnog postupka, može pod određenim uslovima da uđe u stan, za šta mu je primarno potrebno odobrenje suda, ali u hitnim slučajevima, odnosno kada postoji opasnost od odlaganja, to može odobriti i javni tužilac. Kao što smo već objasnili, pravila koja se odnose na prikrivenog islednika (istražitelja) su uvedena i u druga evropska krivičnoprocesna zakonodavstva, pre svega radi suzbijanja najopasnijih formi kriminaliteta, prvenstveno organizovanog, ali se inače u teoriji ističe da je primena takvih zakonskih rešenja skopčana s nizom praktičnih i doktrinarnih problema, pa se stoga ona i ne mogu koristiti rutinski, već samo onda kada je to povezano s težinom slučaja koji se ispituje.

4. Osnovni zakonski uslovi angažovanja prikrivenog islednika

Ratio legis posebnih pravila krivičnog postupka u odnosu na razjašnjenje i dokazivanje krivičnih dela organizovanog kriminaliteta, se svodi na stvaranje povoljnijih normativnih i faktičkih uslova za razjašnjavanje i dokazivanje tog oblika kriminalnog ponašanja . To se posebno može postići specifičnim merama koje se u odnosu na lice za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminaliteta, kada je, pod uslovom da se krivično delo organizovanog kriminaliteta na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, moguće odobravanje sledećih mera: 1) pružanje simulovanih poslovnih usluga, 2) sklapanje simulovanih pravnih poslova i 3) angažovanje prikrivenih islednika (član. 504lj st. 1 ZKP). Ove mere se u najvećoj meri regulišu na sličan način, tj. istim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a njihova osnovna zajednička osobina je da one predstavljaju određeni pravno dozvoljeni način potajnog prikupljanja podataka koji mogu imati dokazni značaj, te služenje izvesnim oblicima Zakonikom dozvoljenog „lukavstva“, „obmane“, odnosno „prevare“, što bi se naročito, kada je u pitanju prikriveni islednik moglo poistovetiti i sa jednom vrstom „špijunaže“, odnosno prikrivenog prikupljanja važnih podataka, ali ne u odnosu na drugu državu i njene organe, njenu vojsku, legalne organizacije i sl., već u odnosu na pripadnike organizovanog kriminaliteta.

Takav način prikupljanja dokaznih informacija nije uobičajen kada su u pitanju druge („obične“) vrste krivičnih dela, te se čak u drugim situacijama tako nešto moralo smatrati nedozvoljenim, ali u pogledu potrebe razjašnjavanja i dokazivanja krivičnih dela iz sfere organizovanog kriminaliteta, takve dokazne metode ipak imaju svoje opravdanje. Njihov ratio se zasniva na pojmu, prirodi i osnovnim karakteristikama organizovanog kriminaliteta, a iz čega direktno proizlaze i velike dokazne teškoće kada je on u pitanju, radi čijeg se prevazilaženja nužno moraju primenjivati dokazni metodi koji inače nikako nisu uobičajeni u slučajevima klasičnog kriminaliteta, ili bi čak tada bili štetni i potencijalno opasni po većinu građana. Ovo je još jedan očigledan primer izrazite povezanosti određenih fenomenoloških karakteristika jednog oblika kriminaliteta i pravne, odnosno pre svega krivičnopravne i krivičnoprocesne regulative i to prvenstveno u odnosu na stvaranje najpogodnijeg normativnog ambijenta za efikasno otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela iz te sfere.

5. Materijalni uslov za angažovanje prikrivenog islednika

U odredbi čl. 504lj st. 1 Zakonika o krivičnom postupku se jedinstveno određuje materijalni uslov za primenu posebnih mera koji se odnose na sledeće posebne mere: 1) pružanje simulovanih poslovnih usluga, 2) sklapanje simulovanih pravnih poslova i 3) angažovanje prikrivenog islednika.Ove mere se mogu odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, pod uslovom da se to krivično delo na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama. U ovoj formulaciji je sadržan materijalni uslov za primenu tih posebnih mera i on se svodi na procenu nadležnog organa, a u suštini predstavlja questio facti, podložan slobodnoj oceni nadležnog organa u svakom konkretnom slučaju, a u svetlu svih relevantnih postojećih subjektivnih i objektivnih okolnosti . Tu procenu vrše kako onaj organ, odnosno subjekt koji preduzimanje takvih mera zahteva – javni tužilac, tako i onaj koji te mere odobrava – sud u odgovarajućem funkcionalnom obliku, a to je istražni sudija. Naravno, procena subjekta koji podnosi procesnu incijativu u vidu zahteva – javni tužilac, po logici stvari, prethodi proceni koju čini subjekt koji tu inicijativu treba da odobri, ili u suprotnom, odbije – istražni sudija. Iz pojma i karaktera organizovanog kriminaliteta proizlaze i dokazne teškoće, odnosno teškoće u pogledu otkrivanja i sprečavanja takvih krivičnih dela, ali se bez obzira na to, za primenu ovih posebnih mera moraju ispoljiti i neke konkretne teškoće zbog kojih i dolazi u obzir primena baš takvih mera, što znači da odobravanje takvih mera nikako ne sme da poprimi rutinski karakter, te da se sasvim olako odobrava.

Subjekt kome pripada pravo iniciranja preduzimanja tih posebnih mera, je dužan da u svom zahtevu objasni postojanje i prirodu teškoća radi čijeg je prevazilaženja neophodna primena takvih mera. Ovo ne proizlazi striktno iz zakonskog teksta, ali je to logično, jer bez takvog objašnjenja, istražni sudija bi veoma teško mogao da sam proceni neophodnost preduzimanja tih mera, a pored toga, logično je da subjekt koji zahteva određene mere za čije je sprovođenje potreban odgovarajući materijalni uslov, može treba da dokaže, odnosno objasni postojanje elemenata tog materijalnog uslova. Iz zakonskog teksta proizlazi da se ove mere prvenstveno odnose na sprečavanje izvršenja krivičnog dela organizovanog kriminala, koje se tek priprema i to u dva organizaciona modaliteta: 1) od strane jednog lica, ili 2) zajednički od strane vna određene dokazne teškoće, odnosno teškoće u vezi otkrivanja krivičnog dela organizovanog kriminala je u određenoj logičkoj kontradikciji sa tom prethodnom formulacijom, jer se ne može apriorno govoriti o otkrivanju i dokazivanju krivičnog dela koje se priprema, već bi se otkrivanje i dokazivanje moglo odnositi jedino na kažnjivo pripremanje krivičnog dela u smislu krivičnog zakona.

Pod otkrivanjem krivičnog dela treba podrazumevati prikupljanje dovoljne količine pouzdanih informacija koje nedvosmisleno ukazuju da je određeno krivično delo zaista izvršeno, bez obzira da li se istovremeno zna i koje je lice osnovano sumnjivo kao učinilac tog dela, tj. u odnosu na koje lice ili koja lica postoje osnovi sumnje da su to krivično delo učinili. Dokazivanje u ovom smislu (u odnosu na citiranu odredbu čl. 504 lj st. ZKP), predstavlja raspolaganje potrebnim faktičkim podacima u odnosu na konkretno krivično delo i lice za koje postoji osnovana sumnja da ga je učinilo, a koji su takvog karaktera da mogu ostvariti neophodan dokazni kredibilitet u krivičnom postupku, na temelju čega se može osnovano pretpostaviti da će se kriminalna aktivnost lica u pogledu kojeg postoji osnovana sumnja da je to delo učinilo, uspešno dokazati u krivičnoj proceduri, a što će se po okončanju postupka manifestovati odgovarajućom procesnom formom, a to je u krajnjoj liniji, osuđujuća presuda, odnosno druga sudska odluka kojom se utvrđuje da je lice prema kome se postupak vodio, učinilo krivično delo koje je bilo predmet krivičnog postupka.

U našoj teoriji se ističe da je sporno što se mera angažovanja prikrivenog islednika, kao i druge mere određene u čl. 504lj ZKP može odrediti u slučaju postojanja sumnje da se priprema krivično delo, a ne u slučaju sumnje da je ono izvršeno, pa se tako ističe: „Ako se za pripremanje krivičnog dela ne kažnjava (sem u izuzetnim i teškim slučajevima koje krivični zakon taksativno određuje), onda se ne bi mogle primenjivati ni neke procesne mere u tom slučaju, sem krajnje izuzetno. Ovde te izuzetnosti nema, jer se ove mere mogu primeniti kod svih krivičnih dela organizovanog kriminala, a to mogu biti brojna krivična dela.“

6. Formalni uslov za angažovanje prikrivenog islednika

Formalni uslov za odobravanje i primenu posebnih mera – pružanja simulovanih poslovnih usluga, sklapanja simulovanih pravnih poslova i angažovanja prikrivenog islednika, se ogleda u potrebi postojanja odgovarajuće procesne inicijative, te odluke kojom se ta inicijativa odobrava. Procesna inicijativa mora poteći od državnog tužioca koji podnosi
zahtev da se prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, pored mera koje se odnose na nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja (čl. 232 ZKP), te dostavljanja podataka o stanju poslovnih ili ličnih računa osumnjičenog (čl. 234 ZKP), odobre i primene ove posebne mere (čl. 504lj st. 1 ZKP). Odluku kojom se ta procesna inicijativa javnog tužioca odobrava, donosi istražni sudija u formi pismene i obrazložene naredbe, koja ima sledeži obavezan sadržaj: 1) podatke o licu prema kome se mera sprovodi, 2) podatke o krivičnom delu u pogledu kojeg postoje osnovi sumnje da ga je to lice učinilo – opis dela, 3) podatke koji se odnose na preciziranje same mere: a) modalni aspekt – način njenog sprovođenja, b) kvantitativni aspekt – obim mere, v) mesni aspekt – mesto sprovođenja mere i g) vremenski aspekt – trajanje mere (čl. 504lj ZKP). U citiranoj odredbi ZKP se govori samo o „opisu dela“, ali je sasvim jasno da je neophodno navesti i zakonski naziv krivičnog dela, s tim da se mora raditi o krivičnom delu koje shodno zakonskoj definiciji spada u organizovani kriminalitet.

7. Izvršenje i trajanje mere prikrivenog islednika

Mere aktivnosti prikrivenog islednika, izvršavaju organi unutrašnjih poslova. O izvršenju mere organi unutrašnjih poslova sačinjavaju dnevne izveštaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavljaju istražnom sudiji, te javnom tužiocu na njegov zahtev (čl. 504m st. 1 ZKP). Ovi su izveštaji periodični – dnevni i oni omogućavaju kontinuirani nadzor nad izvršenjem mere, od strane istražnog sudije, odnosno javnog tužioca, tokom neposrednog trajanja mere. Izveštaji se istražnom sudiji i javnom tužiocu dostavljaju na njihov zahtev. Nakon izvršenja mere organi unutrašnjih poslova dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu poseban izveštaj, koji u stvari predstavlja konačan izveštaj, nakon što je primena odgovarajuće mere već završena (čl. 504m st. 2 ZKP). Taj izveštaj sadrži sledeće obavezne elemente: 1) bitne vremenske parametre – vreme početka i završetka mere, 2) podatke o licu koje je meru sprovelo, 3) opis tehničkih sredstava koja su primenjena, 4) broj i identitet lica obuhvaćenih merom, te 4) ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere. Uz konačni izveštaj koji se podnosi javnom tužiocu, organ unutrašnjih poslova dostavlja i određene dokazne priloge: celokupnu dokumentaciju, koja može da bude fiksirana u nekoliko tehničkih modaliteta – fotografski zapis (fotografije), video, audio ili elektronski zapisi, kao i sve druge dokaze koje je primenom mere prikupio (čl. 404m st. 3 ZKP).

8. Podaci koje prikuplja prikriveni islednik i njihov dokazni značaj

S obzirom na njihov dokazni značaj, postoje dve vrste podataka koje prikuplja prikriveni islednik: 1) oni koji će sami po sebi, neposredno moći da predstavljaju dokaz u krivičnom postupku, kada se i ako postupak pokrene i 2) podaci koji ne predstavljaju sami po sebi dokaz, već su deo saznanja do kojih je došao prikriveni islednik, ali koji će moći da dobiju dokazni značaj, ukoliko ih tokom svog iskaza u svojstvu svedoka, sudu prezentira sam prikriveni islednik. U prvu vrstu podataka spadaju na primer, pismene isprave koje je prikriveni islednik prikupio, ili fotokopirao, to mogu da budu i sredstva izvršenja krivičnog dela, predmeti pribavljeni izvršenim delima, do kojih je došao prikriveni islednik i sl. Pored toga, u takve podatke spadaju i drugi materijali koji mogu imati direktan dokazni značaj, odnosno služiti kao dokaz u postupku, pa tu tako spadaju i snimci telefonskih i drugih razgovora do kojih je u skladu sa svojim ovlašćenjima došao prikriveni islednik. Naime, on može upotrebiti tehnička sredstva za snimanje razgovora, te ući u stan i druge prostorije, uz ispunjenje formalnog uslova, da je to predviđeno naredbom istražnog sudije (čl. 504nj st. 5 ZKP). Postavlja se pitanje odnosa ovakvih načina prikupljanja podataka, sa nekim drugim krivičnoprocesnim radnjama. Pre svega, kada je u pitanju prisluškivanje i snimanje razgovora, putem upotrebe određenih tehničkih sredstava, takva mogućnost u našem krivičnom procesnom pravu postoji u smislu čl. 232 ZKP, što je već objašnjeno u prethodnom tekstu.

S obzirom na dejstvo tih pravila, mišljenja smo da se nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora u pogledu aktivnosti prikrivenog islednika, može sprovoditi samo uz postojanje svih neophodnih procesnih uslova sadržanih u odredbama čl. 232 ZKP, ali i čl. 233, što se pre svega odnosi na formalni i materijalni uslov za preduzimanje te radnje, te pravila koja se odnose na njihov dokazni značaj u krivičnom postupku. Pošto se u odredbi čl. 504nj st. 5 ZKP spominje samo mogućnost upotrebe tehničkih sredstava za snimanje razgovora, prikriveni islednik se ne može koristiti za nadzor nad drugim vidovima komunikacije, odnosno njihovo snimanje, gde bi na primer spadala komunikacija putem elektronske pošte, telefaksa i sl. Sami razgovori koji se snimaju mogu da budu oni koji se ostvaruju normalnom, uobičajenom verbalnom komunikacijom (smišljenom razmenom reči), u zatvorenom ili otvorenom prostoru, ili mogu biti razgovori koji se obavljaju uz korišćenje telefona (fiksnog ili mobilnog), odnosno eventualno, drugih tehničkih sredstava za prenos ljudskog glasa (na primer, radio veza, tzv. „toki-voki“ uređaji i sl.). U Zakoniku o krivičnom postupku (čl. 504nj st. 5) se spominje samo mogućnost „snimanja“ razgovora, a ne i mogućnost njihovog nadzora, odnosno „prisluškivanja“ razgovora, ali smo mišljenja da se takva aktivnost ipak podrazumeva, jer kakva je druga svrha snimanja, nego da omogući prisluškivanje. Naime, cilj ovakvih aktivnosti i jeste da omogući upoznavanje sa takvim razgovorima, a samo snimanje po pravilu i podrazumeva prisluškivanje. Na izvestan način, snimanje ima veći obim od samog prisluškivanja, tj. snimanje razgovora po pravilu obuhvata i njihovo prisluškivanje, zbog čega bi se i mogla prihvatiti koncepcija da pravo, odnosno mogućnost tajnog snimanja razgovora, obuhvata i mogućnost njihovog prisluškivanja (nadzora nad razgovorima), mada bi radi postizanja većeg stepena jasnoće, te izbegavanja određenih dilema koje bi se u praksi mogle pojaviti, bilo bi poželjno da zakonodavac to eksplicitno i navede u Zakoniku o krivičnom postupku.

Drugu vrstu podataka predstavljaju informacije do kojih je prikriveni islednik došao tokom svog pritajenog angažmana u okviru kriminalne organizacije, tj. tokom kontakta sa pripadnicima organizovanog kriminaliteta, koji nisu materijalizovanog karaktera, u smislu da nisu sadržani u određenim ispravama, snimcima i sl., već jednostavno predstavljaju sopstveno iskustvo prikrivenog islednika, odnosno ono što je on lično opazio ili čuo. Takvi podaci mogu dobiti dokazni značaj, jedino ukoliko ih prikriveni islednik iznese u formi iskaza, onda kada se saslušava kao svedok u krivičnom postupku. Oni podaci koji se odnose na ono što je on lično tokom svog angažovanja opazio, predstavljaju deo njegovog iskaza koji daje u svojstvu izvornog odnosno neposrednog svedoka, jer on o njima ima direktna saznanja, tj. neposredno je povezan sa izvorom saznanja, dok podaci koji se odnose na ono što je on čuo od pripadnika kriminalne organizacije, odnosno indirektno saznao, su deo njegovog iskaza koji on daje kao derivativni svedok.

9. Određivanje prikrivenog islednika

Kao što je to već prethodno objašnjeno, angažovanje prikrivenog islednika odobrava svojom pismenom i obrazloženom naredbom istražni sudija, na zahtev javnog tužioca (čl. 504lj st. 1. i st. 2 ZKP), što i predstavlja formalni uslov za aktiviranje – s jedne strane, ovog posebnog i vrlo specifičnog subjekta pretkrivičnog i kasnije eventualno, krivičnog postupka, ali s druge strane, i za odobrenje prikupljanja dokaza na neke posebne načine, te upotrebom posebnih metoda i sredstava, koji inače nisu karakteristič ni za većinu drugih situacija, ili su čak nedopušteni, odnosno zabranjeni. Dalje preciziranje u odnosu na lice (personalna konkretizacija), koja će preuzeti ulogu prikrivenog islednika, je prepuštena organima unutrašnjih poslova, odnosno odgovarajućem obliku funkcionalne policijske nadležnosti.

Nadležnost za određivanje prikrivenog islednika može da bude: 1) primarna i 2) supsidijarna. Prikrivenog islednika primarno određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, a supsidijarno, njega može odrediti i drugo lice, koje je ovlastio ministar nadležan za unutrašnje poslove (čl. 504nj st. 1 ZKP).U Zakoniku o krivišnom postupku se ne uređuje na detaljniji način stručniprofil prikrivenog islednika, mada smatramo da nije sporno da se moraraditi o licu koje je dobro obučeno za složene i opasne zadatke koji ga očekuju, te da to lice (radi obezbeđenja da njegov iskaz, ako bude saslušan kao svedok, može u krivičnom postupku postići neophodan stepen dokaznog kredibiliteta), ne sme da bude osoba iz kriminalne sredine. Nemogućnost da u ulozi prikrivenog islednika nastupi osoba iz „kriminalne sredine“, a što bi se pravno moralo uobličiti tako da prikriveni islednik ne može da bude lice za koje postoje osnovi sumnje da je i samo učestvovalo u izvršenju krivičnog dela u pogledu čijeg razjašnjavanja i dokazivanja je potrebno angažovanje prikrivenog islednika, ili je izvršilo drugo slično ili istovrsno krivično delo, predstavlja još jedno distinktivno obeležje prikrivenog islednika u odnosu na svedoka saradnika, ili tzv. „pokajnike“ i slične svedoke, koji postoje u nekim drugim krivičnim postupcima. Čini se da je zakonodavac skoro podrazumevao da lice koje potiče iz kriminalne sredine ne bi moglo biti prikriveni islednik, što je i logično s obzirom da sam pojam „islednik“, podrazumeva da se radi o osobi koja je pre svega policajac, ili obavlja neke druge poslove slične policijskim, pa da to stoga i nije naveo u zakonskim odredbama.

„Kriminalistički posmatrano, sa praktičnog aspekta izbora, angažovanja i delovanja prikrivrnog islednika, potrebno je rešiti sledeća bitna pitanja:

• izbor odgovarajućih lica za prikrivenog islednika, njihova fizička svojstva, karakteristike, stručnost, znanje, inteligencija, snalažljivost, psihička stabilnost, sposobnost za prilagođavanje načinu života u kriminalnoj sredini, kao i druga bitna svojstva vezana za takva lica, ali i za određenu kriminalnu sredinu;
• obuka prikrivenog islednika i njegova priprema za rad, snabdevanje infiltriranog lica odgovarajućom dokumentacijom, opremom, tehnikom idr.;
• načini održavanja veze, davanja uputsava i koordinacija sa prikrivenim islednikom;
• načina ubacuvanja u kriminalnu sredinu;
• prognoza mogućih situacija u kojima se može zateći prikriveni islednik(hipotetički okvirar) i načini postupanja u slučaju potrebe;
• načini izvlačenja iz kriminalne sredine i mere uključivanja u realan život;
• mere zaštite prikrivenog islednika.“

Takođe prikriveni islednik može biti izložen raznim vidovima ugrožavanja, koji su mogući najčešće usled:

• njegove neadekvatne delatnosti i neodgovarajućeg ponašanja u kriminalnoj sredini;
• njegovog otkrivanja od strane pripadnika kriminalne organizacije u kojoj deluje putem raznih njihovih metoda;
• poštovanja zakonskih propisa u situaciji kada mu se nameće provociranje krivičnog dela sa članovima kriminalne organizacije;
• njegovog otkrivanja od strane neke druge kriminalne organizacije, i u tom kontekstu treba sagledati i interese te kriminalne organizacije i njeno postupanje u takvoj situaciji, pri čemu može to svoje saznanje saopštiti „njegovoj“ kriminalnoj organizaciji, vršiti vrbovanje, ucenjivanje, pretnje u cilju njegovog angažovanja da radi i za tu kriminalnu organizaciju, što svakako komplikuje situaciju prikrivenog islednika i dovodi u opasnost njegov život;
• saopštavanja ili činjenja dostupnim informacija o angažovanom prikrivenom isledniku kriminalnoj oranizaciji u kojoj prikriveni islednik deluje, i to od strsne „krtice“ u redovima organa unutrašnjih poslova ili drugih organa;
• dolaženja u sukob „njegove“ kriminalne organizacije sa policijskim snagama, čiji pripadnici nisu u situaciji da znaju za ulogu prikrivrnog islednika;
• korumpiranja prikrivenog islednika.

10. Razmatranje pitanja ovlašćenja, odgovornosti i dokaznog značaja prikrivenog islednika

Pitanje ovlašćenja prikrivenog islednika moraju biti strogo precizirana. Ako se uzme u obzir sva ozbiljnost njegovog angažovanja, njegova odgovornost i mere bezbednosti koje mora preduzimati, pre svega prema sebi, jasno je da se izboru i adekvatnoj pripremi prikrivenog islednika mora posvetiti ozbiljna pažnja.

Prikriveni islednik za vreme angažovanja u takvoj funkciji može ima dve velike opasnosti na koje vrlo lako može naići, ako ne bude maksimalno koncentrisan, inteligentan, vispren, promućuran i što je vrlo često i najvažnije, snalažljiv, da se iz svake takve takve situcije, odnosno opasnosti, elegantno izvuče, a da ne bude otkriven. Te dve opasnosti su da ne bude otkriven i da ne izvrši krivično delo. Obe ove opasnosti on mora držati pod kontrolom i uspešno ih eskivirati. Zato unapred mora imati pripremljenu i razrađenu legendu za svaku moguću varijantu ovih opasnosti.

Prkriveni islednik ima određena ovlašćenja koja će primenjivati, vodeći pre svega računa da pri tome ne bude otkriven. Zato izbor pripadnika bezbednosnih službi za izvršavanje ovakvih zadataka mora biti prilagođen u potunosti uslovima i okolnostima koje će mu biti na raspolganju za vreme angažovanja. Mora se voditi računa o potrebnim stručnim, profesionalnim, psihičkim i fizičkim kvalitetima takvih pripadnika. Oni moraju biti dobro ostručeni da data im ovlašćenja u primeni ove mere koriste na najbolji mogući način i samo onoliko i onako kako je to dozvoljeno.

Jedno od tih ovlašćenja odnosi se i na primenu savremenih tehničkih sredstava za snimanje i fotodokumentovanje određenih kriminalnih ponašanja, a što može predstavljati kvalitetan dokaz u krivičnom postupku. Prikriveni islednik za vreme angažovanja može da prikuplja dve vrste podataka. To su, pre svega, oni koji mogu imati neposrednu dokaznu vrednost i koji su svakako i zanačajniji. Misli se na pribavljanje raznih važnih dokumenata, računa, potvrda, izjava, fotografija, crteža, otpremnica, koje on obezbeđuje fotokopiranjem ili na drugi način. Takođe, to su i tajno obezbeđeni foto snimci lica, objekata, prostora, vozila, kao i snimci razgovora unutar jedne kriminalne skupine ili razgovora pojedinih njenih pripadnika sa drugim licima, koji joj ne pripadaju. Druga vrsta podataka do kojih može da dođe prikriveni islednik jesu razna saznanja, informacije, činjenice i slično, koji mogu biti značajni ako ih on iznese na sudu u svojstvu svedoka, a koja nije mogao da dokumentuje savremenim tehničkim sredstvima i pomagalima. Tada ta prikupljena i usmeno iznesena saznanja do kojih je prikriveni islednik došao, mogu predstavljati dokaz u krivičnom postupku. Znači, ovde se ne radi o materijalnim dokazima, jer ih prikriveni islednik nije mogao na odgovarajući način fiksirati, odnosno dokumentovati.
Pri tom, treba imati u vidu činjunicu da on pre svega mora voditi računa da ne bude otkriven, jer bi tada kompletan zadatak bio uzaludan. I ne samo to, već bi, u slučaju, da zbog neopreznog preduzimanja pojedinih svojih aktivnosti, bude otkriven, mogao dovesti u opasnost i svoj lični i telesni integritet. Treba poći od činjenice da su kriminalne grupe veoma dobro organizovane, da imaju svoju podelu posla, da su njeni pripadnici veoma oprezni i, pre svega sumnjičavi prema svim novim pripadnicima. Zato je najveći problem prilikom angažovanja prikrivenog islednika, kako ga infiltrirati u jednu dobro organizovanu kriminalnu grupu, a da to ne izazove sumnju njenih pripadnika. Prema tome, takvi podaci mogu imati dokazni značaj samo ako ih prikriveni islednik, kao svedok iznese na sudu u formi iskaza.

Pri preduzimanju ovih mera i radnji, ima nekoliko spornih pitanja koje se moraju jasno razgraničiti. U prvom redu misli se na način prikupljanja podataka prisluškivanjem ili snimanjem razgovora uz korišćenje određenih tehničkih sredstava. Važno je istaći da prikriveni islednik može vršiti snimanje telefonskih i drugih razgovora samo uz postojanje svih neophodnih procesnih uslova navedenih u odredbama ZKP-a, što se odnosi pre svega na formalni i materijalni uslov za preduzimanje te radnje, i pravila koja se odnose na njihov dokazni značaj u krivičnom postupku. Prema našim važećim propisima, prikriveni islednik može upotrebiti tehnička sredstva za snimanje razgovora i ući u tuđi stan i druge prostorije, samo ako je to predviđeno naredbom istražnom sudije.

Druga velika opasnost na koju prikriveni islednik realno može da naiđe, je da izvrši neko krivično delo. Ova opasnost je sasvim realna, vrlo često i izvesna, jer on ulazi u kriminalnu grupu koja se organizovano bavi vršenjem krivičnih dela. U podeli kriminalnih zadataka i njihovom vršenju nema izuzetaka u kriminalnim grupama. Ako ne izvrši ili odbije da izvrši krivično delo, prikriveni islednik samo zbog toga odaje sumnju ostalim pripadnicima grupe, pre svega njenim vođama. S druge strane, on ne sme da izvrši krivično delo jer se time izlaže krivičnoj odgovornosti.

Ovde se sada postavlja jedna ozbiljna dilema tj. da li prikikriveni islednik treba da odgovara ako izvrši neko krivično delo. U vezi sa tim, postoje različita rešenja, od onih, ipak neprihvatljivih, da ne treba da odgovara za izvršena krivična dela, jer njegovo ubacivanje u kriminalnu grupu podrazumeva da treba da se ponaša kao i ostali članovi kriminalne grupe, a to znači da mu se toleriše i ako izvrši neko krivično delo. Ovakva praksa je prisutna u SAD-u, gde se prikrivenom isledniku može odobriti učestvovanje u vršenju krivičnog dela ili prekršaja pod uslovom da jet o nužno potrebno kako bi se pribavile informacije, saznanja ili dokazna sredstva kojima se ostvaruju ciljevi krivičnog gonjenja izvršilaca najtežih krivičnih dela u sastavu mafijaške organizacije, očuvala verodostojnost prikrivenog islednika ili otklonila smrtna opasnost ili opasnost od teške telesne povrede prikrivenog islednika. Prikriveni islednik je obavezan da od ovlašćenog službenika FBI-a zatraži odobrenje za izvršenje krivičnog dela, ako se ukaže potreba za takvim činom. Izuzetno, on može učestvovati u izvršenju krivičnog dela i bez odobrenja, ako nije bio u mogućnosti da to odobrenje ostvari na vreme. Međutim, u takvim situacijama obaveštava se i to u roku od 48 sati Savezna uprava FBI-a, a postoji i mogućnost naknade pretrpljene štete žrtvama tih krivičnih dela iz državnog budžeta SAD-a.

Prema drugom rešenju postoji delimična odgovornost prikrivenog islednika ukoliko krivično delo izvrši u krajnjoj nuždi, jer je za postojanje krajnje nužde potrebno postojanje istovremene i neskrivljene opasnosti koja se izvršenjem krivičnog dela otklanja. Ovde se samo postavlja pitanje koja opasnost je u pitanju: da bude otkriven ili da izvrši krivično delo.

Može se reći da je najprihvatljivije ono rešenje koje predviđa odgovornost prikrivenog islednika za krivično delo koje izvrši u svom radu. Opravdanost ovakvog rešenja proizilazi iz činjenice da su mnoga zakonska rešenja izričito zabranila prikrivenom isledniku da podstrekava na vršenje krivičnih dela. Sasvim je onda logično, da je tim pre zabranjeno vršenje krivičnih dela od strane prikrivenog islednika. od strane prikrivenih islednika. Tako npr. U Nemačkoj prikriveni islednik za vreme angažovanja ne sme da izvrši krivično delo.

Domaće zakonodavstvo izričito zabranjuje prikrivenom isledniku da podstiče na izvršenje krivičnih dela, u vezi sa čim postoji mogućnost kažnjavanja. To znači, da prikriveni islednik ne može biti agent provokator i ne sme ni na koji način podsticati na izvršenje krivičnih dela, odnosno ne sme preduzimati ni takve radnje koje se na bilo koji način mogu okarakterisati kao podsticanje na vršenje krivičnih dela.

Ovde treba razmišlati i o još nekim važnim pitanjima do kojih se može doći angažovanjem prikrivenog islednika na način da ne bude otkriven a da ne izvrši krivično delo. Da budemo malo jasniji. Da li je moguće da prikriveni islednik odbije izvršenje krivičnog dela a da ne bude otkriven. Ove dve opasnosti, na koje prikriveni islednik može naići, su očigledno međusobno povezane i uslovljene. Drugim rečima, neizvršenje krivičnog dela je gotovo figuran način da prikriveni islednik bude ne otkriven. Čak i svako izbegavanje ili odugovlačenje od strane prikrivenog islednika može izazvati ozbiljnu sumnju kod vođa kriminalnih grupa. S druge strane, organizatori mafijaških kriminalnih grupa su itekako upoznati sa mogućnostima policije da može uključiti, odnosno ubaciti prikrivenog islednika u kriminalnu grupu, zbog čega su veoma oprezni i sumnjičavi u svako problematično ponašanje njenih pripadnika. Svako otkrivanje prikrivenog islednika povećava opreznost u kriminalnom ambijentu, pre svega onom iz sfere organizovanog kriminala. Zbog toga će policiji biti znatno otežano da ovu posebnu dokaznu radnju u praksi sprovodi.

Takođe treba reći, da vođe kriminalnih grupa uvek podvrgavaju kontroli svoje pripadnike, pa čak i one najodanije. Kod njih uvek postoji crv sumnje da im pojedni član grupe može biti zavrbovan od strane policije, posebno zbog činjenice postojanja instituta svedoka saradnika što je uvedeno i naše zakonodavstvo.

Zaključak

Institut prikrivenog islednika ima svoje opravdanje i njime se mogu postići korisni efekti u suzbijanju organizovanog kriminaliteta. Međutim, naša postojeća zakonska regulativa bi morala u odnosu na ovo pitanje da bude dodatno preispitana, kako u pogledu otklanjanja nekih postojećih pravno-tehnićkih anomalija, tako i u odnosu na neka suštinska pitanja. Posebne istražne tehnike u koje spada i angažovanje prikrivenog islednika imaju svoje opravdanje samo ukoliko se koriste u izuzetnim slučajevima i to pre svega u odnosu na one oblike kriminaliteta, koji se zbog nekih svojih fenomenoloških karakteristika, teško mogu suzbijati isključivo klasičnim krivičnoprocesnim i kriminalističkim metodama. Polje primene specijalnih istražnih tehnika neminovno mora biti relativno usko, jer je samo u takvom slučaju moguće postići neophodnu efikasnost. Konkretna uspešnost prikrivenog islednika zavisi ne samo od normativnih rešenja sadržanih u Zakoniku o krivičnom postupku, već pre svega, od potrebe da se kao prikriveni islednici koriste izuzetno kvalitetno obučeni pojedinci, a da se pri tom, svim raspoloživim sredstvima garantuje njihova bezbednost prilikom izvršenja tih veoma rizičnih zadataka. Naime, neuspeh prikrivenog islednika, a naročito njegovo ugrožavanje, ili čak gubitak života na zadatku, ne samo da predstavlja tragičan ishod konkretne misije, već direktno dovodi u pitanje i sve buduće angažmane slične vrste, što onda može proizvesti štetne posledice ne samo na konkretnom taktičkom planu, već i u širim strategijskim okvirima borbe protiv organizovanog kriminaliteta.

Literatura
1. Feješ, I.: Savremeni kriminalitet i dokazno pravo,
2. Bošković, Mićo: „Osnovi kriminalistike“ , Novi Sad, 2007.
3. Škulić, M.: „Prikriveni islednik-zakonsko rešenje i neka sporna pitanja“
4. Marinković, D.: „Kriminalistička strategija suzbijanja organizovanog kriminaliteta-osnovni konstitutivni elementi“ .
5. Milošević, M: „Primena međunarodnog krivičnog prava-organizovani kriminal“ .
6. Bošković, Milo: Kriminologija, Pravni fakultet Novi Sad, 2007.
7. Zakonik o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 70/2001, 68/2002 i „Sl. glasnik RS“, br. 58/2004)
8. http://www.brodarevo.net/novosti/206773/Prvi-prikriveni-islednik-Srbije/
9. http://www.blic.co.yu/stara_arhiva/arhiva/2006-09-15/strane/hronika.html
10. http:// http://www.fbi.gov

Објављено фебруар 24, 2015 од стране Viktor Koss

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Aussiedlerbetreuung und Behinderten - Fragen

Wir helfen Deutschen in der Welt!

Kulturstudio

Wenn die Macht der Liebe die Liebe zur Macht übersteigt, erst dann wird die Welt endlich wissen, was Frieden heißt.

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Viktor Koss - Identitätsdiebstahl durch Gladio-MI6-CIA-BND und UDBA - Bürger als streng geheime Verschlußsache – eine wahre Geschichte -

Rechtswegverbot § 13 G 10-Gesetz - Anklage gegen institutionellen Missbrauch der eigenen familiären und persönlichen Identität ohne Willen und Wissen der Betroffenen wird dauerhaft verboten

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

%d bloggers like this: