Мафија – тајне службе – политика актуелни догађаји и чланци   3 comments

 erde-007

Justiz Закон о основама уређења служби безбедности и закон о тајности података Републике Србије омогућавају и обезбеђују заштиту извршиоца и извршених противправних и кривичних радњи.Ма колико оваква тврдња на први поглед изазивала pssstпотпуно одбацивање, формално правна основа за овакву заштиту постоји и примењује се, шта више она је сасвим разумљиви део политике и властзи наслеђен и непромењен из вишедеценијског периода једнопартијског система и идеолошко-политичког правосуђа. Посебно је примена система тајности са политичком влашћу у садејству са изузећем било какве демократске контроле, парламента, суда или осталих државних институција, органа до јавног тужилаштва могућа и заснована на законској основи. Временска померања, односно кашњења у откривању оваквих акција у зависности од односа политичких странака власти и опозиције, операција или сложенијих процеса у току из претходних периода, омугаћавају управо извлачење средстава противно и на терет општег јавног интереса и на терет и рачун пореских обвезника.

Исти закони у оквиру сарадње са страним организацијама, службама или осталим страним државним институцијама преузимањем, односно разменом тајности и усвајањем степена тајности без дозволе контроле обавеза и псоледица из њих, њихове уопште уставне и законске основе и провере, обезбеђују договорну заштиту одређених операција, процеса, група, лица у вршењу противправних до кривичних радњи из виших стварних или наводних општих јавних интереса. Проблем лежи у чињеници што је контрола и утуживање од стране оштећених искључено, јер је оно што би било, или морало бити предмет истраге или бар контроле и тиме утуживања je услед правног дејства тајности неутуживо и тиме је заштићено од било какве контроле или судског процеса, без обзира на последице по било чији лични, групни или целокупни јавни интерес односно могућу штету.

Члан 19 Закона о основама уређења служби безбедности изричито штити и забрањује своки вид демократске парламентарне контроле у читавом спкетру из услова дејства тајности различитих државних и службених тајности, даље тиме искључење истражних радњи и тиме утуживање посебно заштићених особа, сарадника и припадника служби, бивших сарадника, операција под тајношћу, размену података са страним државма, организацијама итд. са тим у вези, другим страним приватним организацијама и службама итд., те тиме ствара објективни простор за заштиту, поред несумњиво послова од општег интереса под тајношћу, такође криминала, криминалних група, противправних радњи, послова и уговора у тако затвореном систему у трајању:

paragraf-logo propisi srbija Član 19 – Zakon o sonovama uređ. služ. bez.
Direktor službe bezbednosti dužan je, na zahtev Odbora, da omogući članovima Odbora pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom službe.

Članovi Odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke o:

– identitetu sadašnjih i bivših saradnika službe;
– pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom;
– trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti;
– metodima pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka;
– akcijama koje su u toku;
– načinu primene posebnih postupaka i mera;
– podacima i informacijama koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama;
– tajnim podacima i informacijama drugih državnih organa u posedu službe

Zakon o tajnosti podataka R. Srbije u članu 38 proširuje mogućnosti zloupotrebe službi i ostalih institucija kroz davanje tajnosti na operacije, akcije, pojedine ugovore i poslove iz njih, koji ostaju potpuno bez ikakve zakonske, parlamentarne, sudske ili upravne odgovornosti u pogledu zakonitosti. Obzirom na kontinuitet potpune tajnosti i zabrane kontrole rada službi ili drugih institucija pod uslovom zaštićenih tajnih poslova ili zaštićenih pojedinaca sa tim u vezi, posledice kroz upotrebe u različitim operacijama,

procesima koji su jasno bili šteteni i protivni javnom ili nacionalnom – državnom interesu, nastavlja se kontinuitet prakse koja pored političkih nosi i velike rizike po stabilnost sistema u sigurnosnom smislu privatizacije službi i sistema bezbednosti, destabilizacije finansijskog i bankarskog sistema, očuvanje uhodane prakse privatizacije javnih sredstava uz stvaranje dugova koji se dalje prebacuju na celokupni javni dug. Dobiti se privatizuju zloupotrebom datih uslova bez realne kontrole, a dugovi se prebacuju na državu, banke ili ostale institucije radi refinasiranja ovih poslova. Banke, ostale ustanove i institucije javnog finasirawa svoje gubitke ili eventualne, sve češće konkurse, gubitke kroz platnu nesposobnost i time dugove prebaciju na državu, javni buxet i time direkno na poreske obveznike.

Time se vrši njihova socijalizacija, odnosno povećavaju nameti na sve građane, a radi iznude odplate nastalih dugova iz različitih viših razloga ili pravnih uslova jemstva. Svaki građanin bez svoje volje i znanja, bez prava na kontrolne demokratske i pravne lekove postaje garant – talac ovakvog sistema prelivanja kapitala u privatne džepove minorne manjine na štetu ogromne većine.

paragraf-logo propisi srbija Član 38 Zakon o tajnosti podataka
Državni organi koje bira Narodna skupština, rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština, sudije Ustavnog suda i sudije, ovlašćeni su da pristupe podacima svih stepena tajnosti koji su im potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti bez bezbednosne provere.
Izuzetno, lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na pristup tajnim podacima koji su označeni stepenom „DRŽAVNA TAJNA“ i „STROGO POVERLJIVO“ uz prethodnu bezbednosnu proveru iz člana 53. tač. 2) i 3) ovog zakona, ako je to potrebno za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti, ako se ti podaci odnose na:
1) radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, koje sprovode nadležni državni organi, do okončanja istrage, odnosno gonjenja;
2) način primene posebnih postupaka i mera u pribavljanju bezbednosnih i obaveštajnih podataka u konkretnom slučaju;
3) pripadnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i službi bezbednosti sa prikrivenim identitetom, dok je to neophodno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica (život, zdravlje i fizički integritet);
4) identitet sadašnjih i bivših saradnika službi bezbednosti, odnosno trećih lica, dok je to neophodno potrebno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica (život, zdravlje i fizički integritet).
Lica koja imaju pristup tajnim podacima u skladu sa ovim zakonom, ovlašćena su i dužna da u postupku koji vode i inače, na svaki svrsishodan način i od svakoga zaštite tajnost podataka koje su saznali i da tajnim podacima iz stava 2. ovog člana pristupaju lično.

Zkonima o osnovama uređenja službi bezbednosti i zakonom o tajnosti podataka R. Srbije je izvršena prividna legalizacija postojeće višedecenijske prakse uz sve promene i mogućnost šta više radikalizacije političke zloupotrebe kroz zloupotrebu službi bezbednosti ili drugih državnih organa i institucija iz uslova obaveza iz dejstva tajnosti. Značajan deo veza saradnika u različitim oblicima odnosa je išao prema spoljašnjem pstenu unutar takođe pod uslovom tajnosti i specijalnih prikrivenih operacija zaštićenih sistema delova službi i političkog odlučivanja zemalja severno-atlantske koalicije u procesu promena sistema. Sistem je promenjen tako da su sve bitne poluge i način ostali isti kada je u pitanju zatvoreni prostor mogućnosti zloupotreba ovog istog sistema. Pri ovom prikazu obejektivno zakonsko datih mogućnosti ne radi se o kritici službi bezbednosti, njihovih službenika ili drugih institucionalnih delova u procesu odlučivanja ili isprovođenja posebnih mera, koji uostalom mogu biti upravo u zakonskom i moralnom smislu savesni u domenu svog delokruga rada, već o načinu i mogućnostima funkcionisanja celog sistema iz obaveza iz tajnosti i upotrebe službi i ostalih institucija u tom smislu.

Članom 13 Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti daje se pravo potpune zaštite operacija, akcija, ugovora, uz učešće privatnog kapitala i kompanija od strane političkih nosilaca funkcije i odluka. Pored isključenja i onako nepostojeće, nedovoljno razvijene prakse kontrolne uloge parlamenta, zabranom kontrole „operacija u toku“ pod uslovima tajnosti ili zabrane uvida u strane podatke razmenjene u ovim poduhvatima, daje se pravo jednom volšebnom telu u smislu personalizacije i operacionalizacije tajnih poslova, da isključe ili obavežu sve ostale državne institucije, službe, policiju, tužilaštvo da izvrše volju saveta – odnosno nosioca funkcije i njegove političke odluke, čak i onda kada postoje oparvadane sumnje ili šta više dokazi o zloupotrebi ili protivazkonitosti takvih odluka ili posledica iz njih .

Ovakvi projekti traju jedno vreme – vremenska determinacija zaštite, da bi se u pogodnom kasnijem trenutku ostvarilo objektivno refinasiranje iz javnih, budžetskih, državnih – javnih sredstava ili kreditnih linija, koji kao u donjim slučajevima prikazano su svi nastajali kroz namerno stvaranje gubitaka i izvlačenje kapitala, da bi se  dugovi i obaveze u stalnom rastu prebacili na sve građane i poreske obaveznike u budućnosti. Time se krug zatvara i spolja i iznutra, što i jeste jedan od problematičnih ciljeva u načinu funkcionisanja različitih sistema na nacionalnom nivou ili na nivou unija kroz širenje polja davanja tajnosti na različite poslove, koji inače po svojoj prirodi pripadaju obavezi institucionalne ili parlamentarne kontrole.

paragraf-logo propisi srbijaSaradnja sa SavetomZakon o osnovama uređ. služ. bez.
Član 13
Nadležni državni organi dužni su da, u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim položajem, sarađuju sa Savetom u pitanjima iz nadležnosti Saveta, a pre svega u izvršenju zaključaka Saveta.
Ako nadležni državni organ ne sarađuje sa Savetom ili ne izvršava zaključke Saveta, sekretar Saveta o tome, bez odlaganja, obaveštava Savet, koji u tom slučaju može pozvati rukovodioca državnog organa da preduzme sve mere koje su predviđene zakonom da bi državni organ uspostavio saradnju sa Savetom ili izvršio zaključak Saveta.

APSURD Građani plaćaju fijasko Srpske banke, a dug tajna

NAŠA PRIČA – Sprega politike i krupnog „biznisa“ uzdrmala srpsko finansijsko tržište

Danas dnevne novineTajkuni ugrozili bankarski sistem

Autor: A. Milošević

Beograd – Srpska banka, koju će država spasiti pokrivanjem njenih dugovanja, poslednja je u nizu banaka koje su uništene odobravanjem neobezbeđenih kredita politički uticajnim „tajkunima“, koji ih zatim nisu vraćali.

Šteta koju će građani platiti u ovom konkretnom slučaju još nije Tajkuni ugrozili bankarski sistempoznata, jer je Vlada Srbije iz nepoznatih razloga odluku o sanaciji Srpske banke označila kao „poverljivu“. Ipak, zna se da je njen akumulirani gubitak prema poslednjim podacima dostigao 1,17 milijardi dinara, dok prema izjavi ministra finansija Dušana Vujovića, banka raspolaže sa „20 i nešto miliona evra“, što je iznos reda veličine 2,4 milijarde dinara.

Troškovi gašenja prethodne četiri propale banke, koje su platili poreski obveznici mere se stotinama miliona evra. Samo je Univerzal banka koštala bar 80 miliona evra, a pre nje su zatvorene i Privredna banka Beograd, Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine. Kako je za Agrobanku država platila oko 400 miliona evra, smatra se da je do sada ukupan ceh po građane Srbije bio više od 800 miliona evra.

U svom izveštaju o rebalansu budžeta, Fiskalni savet je ocenio da će samo ove godine trošak za PBB i RBV biti 0,4 milijarde dinara, dok je za dokapitalizaciju Poštanske štedionice (koja je bila primorana praktično da „proguta“ PBB i Agrobanku) predviđeno novih pet milijardi dinara.

U većini ovih banaka kao stalni klijenti pojavljuje se četvorka biznismena koju čine Miroslav Bogićević (Farmakom), Goran Perčević (Interkomerc), Željko Žunić (Beohemija) i Dragan Đurić (Zekstra, Optika, Veterinarski zavod). Prema tvrdnjama upućenih bankara, u ovoj grupi jedino Žunić ima jak proizvodni portfolio i tržišnu poziciju i moguće je da će isplivati iz problema.

– Ali, zbog čega je dozvoljeno da banke zapadnu u takvu situaciju? Narodna banka Srbije zna tačno kakvo je stanje u svakoj banci u Srbiji. Ona ima uvid u rezultate stres testova, u podatke o deponentima banke, o strukturi odobrenih kredita, rizicima, i svemu drugom. NBS može u svakom trenutku da preduzme bilo koju meru kako bi sprečila da ugrožena banka zapadne u situaciju da ima veliki broj nenaplativih kredita ili da ima previše kredita odobrenih jednom licu ili grupi lica. Njeni instrumenti se kreću od najblažeg – slanja nalogodavnog pisma kojim se banka upućuje da obavezno preduzme određene radnje, pa do uvođenja prinudne uprave. Postavlja se i pitanje revizorskih kuća koje su sačinjavale izveštaje za sve ove ugašene i ugrožene banke i toga zašto NBS nije tražila naknadnu reviziju, na šta ima pravo. I drugo, ne može se dozvoliti da revizorske kuće u izveštajima skinu svu odgovornost sa sebe, a da pritom nisu dale negativna mišljenja, jer se u tom slučaju postavlja pitanje zbog čega onda one dobijaju 30.000, 40.000 evra godišnje od banaka – kaže izvor Danasa iz vrha srpskog bankarskog miljea.

Naš sagovornik ukazuje da odgovornost leži i na centralnoj banci koja mora da pruži saglasnost na imenovanje svakog člana upravnog odbora banke, a u praksi se dešavalo da na ove funkcije budu izabrani ljudi koji nemaju nikakvog iskustva u bankarstvu. Tako su u Srpskoj banci u Upravni odbor imenovani pomoćnik ministra prosvete Zoran Tubić, načelnik odeljenja za platni promet u Ministarstvu odbrane Slobodan Čikarić, načelnik odeljenja za finansije u Ministarstvu odbrane Nada Popović i Ljubiša Đurović, najpoznatiji kao tast Branka Ružića, visokog funkcionera SPS-a.

– Kada guverner da saglasnost za člana UO, onda se postavlja i pitanje da li je NBS odgovorna za taj izbor. Centralna banka ima pravo da odbaci bilo kog kandidata, jer se bez obzira na ispunjenje svih formalnih uslova, odluka na kraju donosi na osnovu reputacije predloženog člana. To ne znači da će biti odbačen samo onaj ko je nekad počinio neko krivično delo, već recimo i neko ko je u karijeri postupao nekonzistentno ili ko nije dokazan stručnjak za bankarstvo i finansije – kaže naš sagovornik.

Kad se uči na greškama

Za bankare je pozitivan primer Švedske, u kojoj „nije bilo finansijskih skandala još od devedesetih“ kada je zemlja prošla kroz krizu iz koje je izvukla pouke na osnovu kojih sada postupa. „U finansijama na sve može da se deluje preventivno. Ali mi stalno ponavljamo iste greške i nikada ništa na njima ne naučimo“, objašnjava naš izvor iz bankarskih krugova.

KO JE DRAGOSLAV KOSMAJAC, ČOVEK KOGA JE PREMIJER OPTUŽIO DA VODI NARKO-KLAN

Jedini Srbin prijatelj Pabla Eskobara!

Autor: Svetlana Vojinović | 23.06.2014 – 15:00:00h

Dragoslav Kosmajac do pre 15-ak godina bio je vrlo aktivan u Državnoj bezbednosti! Karijeru operativca iz senke započeo je još u vreme Josipa Broza, a završio odlaskom Jovice Stanišića sa mesta načelnika Službe državne bezbednosti Srbije (SDB)! Bio je i jedini Srbin koji je lično poznavao čuvenog kolumbijskog narko-bosa Pabla Eskobara, otkriva „Alo!“

Iako Kosmajac nema dosije u policiji, bezbednosne službe poseduju i te kako bogatu biografiju Kosmajca, za koga je premijer Aleksandar Vučić izjavio da je jedan od najvećih dilera droge, koji je veoma dobro organizovan i vrlo inteligentan.
– U službu je ušao još u vreme Josipa Broza, često je boravio u inostranstvu, gde je za državu odrađivao vrlo složene operacije. U tom periodu stekao je mnogo prijatelja, kako po regionu, Evropi, tako i u Južnoj Americi. Početkom, ali i tokom raspada SFJ, bio je vrlo aktivan. On je za službu izKosmajac

senke aktivno radio 20-tak godina. I za vreme Jovice Stanišića je bio „regrutovan“. Međutim, kada je Stanišić otišao, tada je i Kosmajac „penznionisan“ – objašnjava naš sagovornik iz vrha bezbednosnih službi. On dalje kaže da je upravo zbog takvih „zasluga“ sve do danas Kosmajac uspevao nesmetano da se kreće.

Ćerka bila udata za Niškog!
Kako još saznajemo, ćerka Dragoslava Kosmajca donedavno je bila udata za Đorđa Zafirovića Niškog, koji je ranije zbog ubistva bio u zatvoru. Ona se od Zafirovića razvela pre par meseci.

  • On je početkom devedesetih obilato krenuo da koristi veze i poziciju na kojoj je bio. Krenuo je sa privatnim biznisom. Opstao je posle Stanišića samo zahvaljujući tome što je i dalje imao svoje ljude koji su ranije radili u službi, a koji su na indirektan način imali uticaj na bezbednosne strukture da ga ne diraju – dodaje naš sagovornik, inače, sada penzionisani pripadnik tadašnje Državne službe bezbednosti. On dalje otkriva kako je Kosmajac krenuo u poslove sa drogom.
– On je zajedno sa Radetom Ćaldovićem Ćentom uhapšen u Beču zbog krađe.Pablo EskobarĆenta se tada izvukao, a on je ostao iza rešetaka. U Beču u zatvoru upoznao je izvesnog Kolumbijca, koji mu je kasnije pomogao da dođe do najvećeg kolumbijskog narko-bosa Pabla Emilija Eskobara, likvidiranog 1993. godine.

Inače, on je jedini čovek sa ovih prostora koji je lično poznavao Eskobara. U ozbiljnije poslove sa drogom krenuo je nakon toga. Inače, zanimljivo je da se nijedna zemlja u svetu nije interesovala za njega, niti je od naših službi ikada tražila bilo kakve podatke o Kosmajcu – završava on.

Kum sa Branom Mićunovićem!
Kosmajac je ne samo dobar prijatelj sa Šarićem i Branom Mićunovićem već su i kumovi.

  • On i Mićunović su dugogodišnji kumovi, a sa Šarićem se okumio pre

Brana Mićunović

nekoliko godina. Čak je preko jedne Šarićeve firme i oprao veću količinu novca, ali mu ovaj navodno taj novac posle nije vratio. Inače, krajem devedesetih često je izlazio u tada poznate beogradske klubove i nikada nije dozvoljavao da mu drugi plaćaju piće, uredno je plaćao svoje račune – dodaje izvor „Alo!

 

Peščanik -

Link

04.07.2001 – Formiran UBPOK (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala), za načelnika postavljen Radovan Knežević, a za zamenika kapetan Dragan Karleuša. (Iz Bele knjige: Jedna od glavnih delatnosti zemunskog klana je krijumčarenje opojnih droga, povezani su sa Kosmajac Dragoslavom i surčinskom grupom, zajedno čine jednu od najjačih međunarodnih krijumčarskih grupa za ovaj deo Evrope.)

Link

MILE NOVAKOVIĆ: Evo šta je sve radio i kako je funkcionisao “Zemunski klan”

 

Srbijom nikada, pre „zemunskog klana“, nije harala moćnija, zloglasnija, organizovanija i vlastima bliskija mafijaška organizacija. Njihovo jezgro brojalo je dvadesetak jurišnika, a šire, armija od preko 200 „vojnika“. Vršili su najteža krivična dela – tridesetak ubistava, na stotine krađa i ucena. Drogu su rasturali na tone. Prvi su na ovim prostorima počeli da otimaju ljude. Samo od otkupa dobili su više od 20 miliona evra, a od droge i ostalih prljavih poslova zgrtali su, u to vreme, na stotine miliona maraka. Pošto su zločine vršili gotovo javno, bili su ubeđeni da sve to rade – u ime i za dobro države!

MILE NOVAKOVIC_pukovnik01

Mile Novaković

Penzionisani pukovnik srpske policije Mile Novaković, autor knjige „Otmice zemunskog klana“, koja će se od srede naći na kioscima u izdanju Kompanije „Novosti“, ovako objašnjava zašto se latio spisateljskog posla. Iako je čitavog svog policijskog staža jurio kriminalce i smeštao ih iza rešetaka, sada je odlučio da „ukoriči“ tu, kako kaže, opaku mašinu smrti i zla, protiv koje se godinama borio:

  • Oni su do tada neviđenom metodom, nepoznatom u teoriji i praksi kriminala, uspevali da od porodica otetih izvuku ogroman novac. U knjizi je detaljno opisano desetak najvećih otmica koje su „zemunci“ izveli pred kraj 20. i početkom ovog veka. Za otkup Milije Babovića uzeli su 11 miliona evra, za „vraćanje“ Miroslava Miškovića dobili su 7,5 miliona nemačkih maraka.

U knjizi na uzbudljiv način opisujete to njihovo umeće u izvođenju otmica i, posebno, naplati otkupa.

  • Vrh „zemunskog klana“ činili su Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum i Milorad Ulemek Legija. Njih trojica su u to vreme bili ljudi koji su odlučivali o životu i smrti u Srbiji. Kad je, recimo, Legija tipovao Miliju Babovića, Šiptar i Kum su odmah u pogon stavljali svoju „mašineriju smrti“. Legija je po alibi otišao u Grčku kod najboljeg Babovićevog prijatelja na odmor. „Zemunci“ su oteli Babovića, smestili ga na nekom od salaša, vezanog lancima, a porodica otetog pozvala je Legiju da pomogne. On je dotrčao i stavio im se na raspolaganje. „Zemunci“ su telefonom ispostavili račun, a Legija je, obećavajući da će otkriti otmičare, svojim partnerima nosio novac za otkup. Kad su pare stigle do Šiptara i Kuma, oteti je puštan na slobodu, a plen se delio po dogovorenoj šemi. Legija je uvek uzimao polovinu. Drugi deo „zemunci“ su delili onako kako bi odlučio Šiptar. I tako kod svake otmice.

Drama Babovića trajala je 40 dana. Šta je bio razlog tome?

  • „Zemunci“ su se uplašili da ne budu otkriveni, pa su „igrali“ na dva koloseka. Porodicu su pritiskali da plati, a Legija se sve vreme predstavljao kao „oslobodilac“. Milija je imao povlašćen položaj sve do pokušaja bekstva, a onda je bio izložen neviđenoj torturi. Na kraju, za njega su izvukli najviše novca.

Kako se onda desilo da Miroslav Mišković bude pušten za nepuna 24 časa?

  • On je kidnapovan u ranim jutarnjim satima. Odveden je na nepoznatu lokaciju i bačen u jamu. Za njega su „zemunci“ odmah zatražili otkup od pet miliona maraka. I od porodice i njegovih saradnika u „Delti“ dobili su odgovor da su spremni da istog dana plate otkup. Ali pošto su znali da se zbog otmice Miškovića cela policija i DB digla na noge, otmičari su u ovom slučaju pokazali dotle neviđenu umešnost.

U čemu se ona sastojala?

  • Pristali su da razgovaraju samo sa jednim čovekom. Oteti Mišković je izabrao svog kuma i jednog od rukovodilaca u „Delti“ Milana Spasojevića. Njega su otmičari punih dvadeset sati, iz minuta u minut, sa različitih telefona i mesta, kako ih policija ne bi otkrila, zvali, davali mu uputstva. Čas da krene ka Novom Sadu, čas ka Nišu, onda ka Zagrebu, pa da se vrati u grad, da promeni telefon, zatim da nađe druga kola… I, tako su ga vijali satima.

Zašto su to radili?

  • Pošto su sve vreme mislili da Miškovićevog čoveka prati policija, na kraju su iz jame izvukli vlasnika „Delte“ i primorali da pozove ministra Dušana Mihajlovića i da ga zamoli da naredi policajcima da se povuku, kako bi njegov čovek mogao da im preda otkup. Taj razgovor je dramatičan i u knjizi je dat njegov traskript. Mihajlović je povukao sve snage, pa je otkup predat. Mišković je ostavljen na auto-putu u cik zore.

Otkud „zemunskom klanu“ tolika moć? Vi ste u jednom trenutku, 2002. godine, rekli. „Ako mi ne uhapsimo njih, oni će uhapsiti državu“. Kako to objašnjavate?

  • Dušan Spasojević i Mile Luković su krenuli sa ulice. Došli su iz okoline Leskovca. Najpre su se bavili sitnim krađama i rasturanjem droge. Onda su upoznali vođu „surčinskog klana“ Ljubišu Buhu Čumeta. Radili su za njega i tu ojačali. Preko sadašnje Legijine žene upoznali su se sa Miloradom Ulemekom i odmah se „našli“. U međuvremenu, ubijen je Arkan, šef nad šefovima srpskog podzemlja. Legija je dobio odobrenje od države da ga osveti. Naoružao je „zemunce“ i zajedno su izvršili seriju od desetak likvidacija. Već u tom trenutku, „zemunci“ su mislili da rade za državu. Dolazi 5. oktobar 2000. i oni svoje učešće u tim događajima kapitalizuju novim vezama sa novom političkom elitom.

Da li to znači da ih je i nova vlast prihvatila kao kriminalce?

  • U neku ruku da. Preko Legije oni su mogli svuda da se probiju. Legija je tada važio sa junaka, oslobodioca, gospodina… Uostalom, kompletno naoružanje iz Stanice policije u Starom gradu, u noći između 5. i 6. oktobra, odneto je u Zemun i tamo zakopano. Ono je kasnije korišćeno u svim zločinima „zemunskog klana“. U akcije su išli policijskim maricama, u policijskim uniformama i sa policijskim značkama. Uvek ih je štitio JSO.

Hoćete da kažete da je država pred njima svesno žmurila?

  • Do određenog momenta, svakako. U knjizi se to jasno vidi.

Po odluci tadašnjih koministara policije, formiran je „Poskok“, a vi ste bili njegov šef. Šta je bio vaš zadatak?

  • Prevashodno da istražimo ubistvo Ćuruvije, da rasvetlimo zločin na Ibarskoj i ubistvo Ivana Stambolića. I, da pratimo ostala zbivanja na kriminalnoj sceni. Već tada se videlo da su „zemunci“ silni i da imaju zaštitu. Svejedno, mi smo ih pratili, prikupljali dokaze. Ali išlo je teško. Posebno kod otmica, jer niko nije želo da sarađuje. Ipak, posle otmice Miškovića, „zemunci“ su znali da smo im na tragu, pa su lažnim s pasošima pobegli na Zapad. U francuskoj su uhapšeni. Kada su vraćeni, pritvorili smo ih zbog lažnih pasoša i pripremali krivične prijave za otmice. Međutim, oni u jesen 2001. godine pokazuju svu svoju moć. Potežu veze među političarima, u policiji, DB, tužilaštvima i sudovima i ubrzo su pušteni na slobodu. „Poskok“ je rasformiran.

ĐINĐIĆ IM JE NAJVIŠE SMETAO

Kako se dogodilo da ubiju premijera Đinđića?

  • Kad Ljubiša Buha počinje da ih raskrinkava, mnogi koji su na bilo koji način stajali iza „zemunaca“ počinju da im okreću leđa. Oni su zbog toga bili besni. Jurili su Čumeta, planirali likvidaciju Čedomira Jovanovića i Bebe Popovića, ali su od toga odustali. Rešili su da ubiju Đinđića, jer ih je Legija „ubedio“ da se svi nalaze na haškoj poternici. Taman kad smo trebali da ih uhapsimo, oni su ostvarili svoj cilj. Da to isto veče nisu proglašeni ubicama premijera, verovatno bi već sutradan, preko svojih ljudi, koje su imali u svim strukturama, pokušali da preuzmu vlast u zemlji.

ČUME UZVRATIO UDARAC

Kako je došlo do sukoba unutar klana. Šta je bio uzrok?

  • Legija od početka nije „mirisao“ Čumeta. On, Šiptar i Kum doneli su odluku da ga ubiju. Najpre su nagovorili njegovu suprugu Ljiljanu da ga otruje. Ona mu daje otrov, ali Čumeta na čudesan način spasavaju na VMA. Kasnije, lično Legija i Sretko Kalinić, glavni pucač „zemunskog klana“, kreću da ga likvidiraju. Postavljaju zasedu, izlaze ispred njega, ali obojici su zakazale automatske puške. Čume shvata o čemu se radi, javlja se policiji i pristaje da ispriča „sve što zna“ o „zemuncima“. Mene vraćaju na čelo „Poskoka“.

(M. Antić – Novosti)

    1. 2014
Press RS
Novinar i publicista iz Beograda i jedan od najboljih poznavalaca i hroničara događaja vezanih za srpsku mafiju
Originalni sadržaj možete pročitati ovde

Kosmajac je bio čovek DB-a!

Marko Lopušina, novinar i publicista iz Beograda koji važi za jednog od najboljih poznavalaca i hroničara događaja vezanih za srpsku mafiju, tvrdi da je famozni narko-bos Dragoslav Kosmajac, koga je premijer Srbije Aleksandar Vučić nedavno nazvao najinteligentnijim i najvećim preprodavcem droge na Balkanu, pre tridesetak godina bio radnik Službe državne bezbednosti (SDB) bivše Jugoslavije, a zatim i Srbije!

Ističući da je mafija u Srbiji, ali i u svim drugim zemljama nastalim raspadom SFRJ bila napravljena i organizovana od strane državnih službi bezbednosti i policije, Lopušina u intervjuu za Press RS tvrdi da zloglasni zemunski klan nije uništen, već da njime, kako kaže, danas upravljaju ljudi koji su se za vreme čuvene policijske akcije „Sablja“ nalazili na kriminalnim marginama.

  • Zemunski klan, koji je napravila država i kriminalizovana Jedinica za specijalne operacije (JSO), i danas funkcioniše preko odbeglih članova i ljudi koji su se pre desetak godina nalazili u senci. Svi oni su članovi državne mafije koja je nastala za vreme vladavine Slobodana Miloševića i koju kontroliše policijsko-mafijaški lobi- kaže Lopušina.
Kao čovek koji je godinama proučavao srpsku mafiju i način na koji ona funkcioniše, kako objašnjavate to što za navodno najvećeg narko-bosa u ovom delu Evrope Dragoslava Kosmajca, praktično, niko nije čuo sve dok o njemu i njegovim poslovima nije progovorio premijer Srbije Aleksandar Vučić?
  • Ne vidim ništa čudno u tome što o Kosmajcu nije bilo pisanih tragova i što o njemu do sada niko nije čuo bilo šta inkriminirajuće. Odgovor na pitanje zbog čega je to tako prilično je jednostavan. Naime, Dragoslav Kosmajac je bio radnik jugoslovenskog SDB-a. Mafija u Srbiji, ali i na celom Balkanu, pre svega je bila i ostala projekat države i državne policije.
Ako je tačno to što tvrdite, možete li precizirati vreme kada je Kosmajac radio u SDB-u?
  • Tamo je radio od sredine osamdesetih godina prošlog veka pa sve negde do sredine devedesetih. Znači, ukupno nekih desetak godina.
Da li su tačne informacije da je Kosmajac, baš negde u to vreme, često boravio u Nemačkoj i da je tamo za dlaku izbegao hapšenje zbog prodaje deset kilograma heroina?
  • To zaista ne znam i nemam podatke kada se Kosmajac počeo baviti trgovinom narkoticima. Međutim, sigurno je da se njegov uspon u toj kriminalnoj hijerarhiji može povezivati sa pojavom zemunskog klana kojeg je kontrolisala Legijina JSO i državna policija u Srbiji.
Nakon ubistva Zorana Đinđića i provođenja policijske akcije „Sablja“, postojalo je uverenje da su organizovane kriminalne grupe u Srbiji potpuno uništene. Međutim, nakon par godina u javnosti se iznenada pojavljuju neki novi likovi poput Darka Šarića ili Dragoslava Kosmajca, za koje su nekadašnji zemunci, po svemu sudeći, bili mačji kašalj. Kako to objašnjavate?
  • Kao prvo, „Sablja“ niti je šta rešila, niti je uništila kriminalne grupe u Srbiji.
Kako to mislite?
  • Država je tada samo pohapsila i likvidirala svoje saradnike iz kriminalnog miljea. Postojao je spisak od 13.000 ljudi koji su bili uhapšeni, a koje je država vodila kao svoje saradnike. U svemu tome je najzanimljivije da prilikom „Sablje“ nisu stradali glavni igrači i krupne ribe, već obični operativci i sitni uličari.
Da li to znači da zemunski klan postoji i danas?
  • Postoji, ali u drugom obliku. Ljudi koji u vreme „Sablje“ nisu bili na vidnom mestu vremenom su ojačali i počeli da vode posao. Balkansku mafiju pravile su tajne policije iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Prištine. Mnogi penzionisani policajci, koji su nekada kontrolisali ulične kriminalce i danas tajno sarađuju sa njima, kada su ovi već izrasli u prave mafijaše.
Kako je moguće da država pravi mafiju?
  • U Srbiji je to i te kako bilo moguće sredinom devedesetih godina prošlog veka, to jest u vreme kada je država ostala bez finansijskih sredstava. Ako ne postoje drugi načini da se dođe do novca, država počne da se meša u poslove krijumčarenja kerozina, duvana, deviza i heroina. Tih godina sav prihod od ovih poslova išao je na račun države. U isto vreme, kriminalci koji su ove poslove odrađivali za račun države dobijali su slobodu da se javno kite luksuzom, besnim automobilima, stanovima, vilama i da nose policijske značke. Jedan od takvih „zaslužnih“ bio je i Dragoslav Kosmajac.
Koliko su tačne priče da je Kosmajac imao veze i sa određenim kriminalnim grupama u Republici Srpskoj i BiH?
  • Ne verujem da je Kosmajac kod vas imao neke specijalne veze i kontakte. Prostor BiH i RS je malo i beskorisno tržište za ozbiljne trgovce drogom. Vi ste jedino interesantni za trgovce oružjem i ukradenim automobilima.
A koliko ima istine u tome da je Kosmajac zanat narko-dilera ispekao u Kolumbiji, kod legendarnog narko-bosa Pabla Eskobara?
  • Znam da postoje takve priče, ali ništa se ne može potvrditi. Oko Kosmajca postoji mnogo misterija koje čekaju da budu razrešene. Još se ne zna da li je on kontrolisao gotovo svaki veliki posao sa drogom na ovim prostorima. Taj čovek nikada ranije nije bio osuđivan ili zvanično optužen za bilo kakvo krivično delo.
Da li je Kosmajac bio šef Darku Šariću?
  • To ne znam, ali sigurno znam da su i Kosmajac i Šarić imali ljude iznad sebe koji su im bili nadređeni i koje su morali slepo da slušaju.
Ko su ti ljudi?
  • Ne zna se ko je glavni. Trgovina drogom je multinacionalni biznis. Tu se ne radi o poslu lokalnog karaktera. Ne možete da kao Šarić trgujete drogom iz Kolumbije i Brazila, pa da je zatim preko Španije i Crne Gore dostavljate u Srbiju, a da za to nikom ne polažete račune. Neko sa strane to kontroliše, odobrava, plaća, obezbeđuje… Šarićevo ponašanje posle hapšenja pokazuje da je on, pre svega, bio samo običan radnik. U vezi sa Kosmajcem se mnogo toga još nagađa.
Da li vlasti u Srbiji imaju razloga da strahuju od moćnih kriminalaca kojima su ušli u trag?
  • Očigledno je da su aktuelne vlasti krenule u akciju „raščišćavanja prostora“. Koliko će u tome uspeti, ostaje da se vidi. Za sada nije podignuta optužnica niti je izdata poternica za Kosmajcem ili nekim od njegovih saradnika. Ako me pitate zašto, verovatno je razlog to što je teško prikupiti dokaze. Lako se može dogoditi da se kao u slučaju Darka Šarića sve otegne na par godina dok se prikupe dokazi i obezbede krunski svedoci. Tek tada je moguće pokrenuti ozbiljan sudski proces.

 

Sve pod kontrolom stranaca!

Autor ste brojnih knjiga u kojima ste pisali o aktivnostima zapadnih tajnih službi na prostorima bivše Jugoslavije. Imate li saznanja koja govore o tome da se pojedini srpski mafijaši nalaze pod kontrolom stranih obaveštajnih službi?

– Poznato je da te službe drže pod kontrolom srpske mafijaše, a kriminal je u Srbiji, na Kosovu i u Crnoj Gori jedan od glavnih izvora prihoda za finansiranje političkih i državnih poslova. Nezamislivo je da neko može da trguje duvanom ili marihuanom u Crnoj Gori, a da mu to Amerikanci prethodno ne dozvole. Nemoguće je da neko trguje heroinom na Kosovu, a da mu iz SAD nije stiglo odobrenje. Kada Amerikanci naplaćuju svoje usluge, oni to čine od prihoda koji se ostvaruju pomenutim kriminalnim poslovima. Tu se zatvara krug, jer Amerikanci smatraju da jednog dana sami mogu da zatvore „radnju“, na isti način kako su svojevremeno zatvorili „radnju“ Pabla Eskobara. To je interesno poslovanje koje rezultate ostvaruje u politici i političkoj dominaciji.


erde-007

 DUG POSTAJE JAVNI DUG Država preuzima obaveze Er Srbije od 19,3 milijarde dinara

Javni dug Srbije biće uvećan za 19,3 milijarde dinara, koliko iznose obeveze aviokompanije Er Srbija koje će preuzeti država.

Pretvaranje u javni dug Srbije obaveza Er Srbije prema pravnim i fizičkim licima za obavljene usluge i isporučenu robu, predviđeno je Predlogom zakona koji je Vlada Srbije dostavila Skupštini na usvajanje po hitnom postupku.

Novac za te namene biće isplaćen iz budžeta Srbije u dve rate – prva polovina do 31. decembra ove godine, a druga do 31. marta 2015. godine.

Er Srbija, naslednik Jat ervejza, u vlasništvu je Vlade Srbije i kompanije Etihad iz Ujedinjenih Arapskim Emirata, o čemu je potpisan ugovor avgusta 2013. godine.

Zaključkom Vlade Srbije od 11. decembra 2014. godine, utvrđen je Program mera za izmirivanje obaveza Er Srbije prema pravnim i fizičkim licima sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine.

Ukupan iznos obaveza koje će preuzeti drzava je 19,3 milijarde dinara, od čega se na obaveze koje je već regulisala Er Srbija odnosi 2,6 milijardi dinara.

Jedan deo preuzetih obaveza servisiraće Republika Srbija direktnim plaćanjem poveriocima – Aerodromu „Nikola Tesla“, Naftnoj industriji Srbije (NIS), Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, Jat tehnici, Kontroli letenja Srbije i Crne Gore – SMATSA, Beogradskoj banci i Investbanci koje su u stečaju, i Narodnoj banci Srbije.

Obaveze prema ostalim poveriocima regulisaće Er Srbija nakon prenosa sredstava iz budžeta Srbije.

Odnos izmedju Er Srbije i Republike Srbije nakon stupanja na snagu ovog zakona, kako je predloženo, biće definisan posebnim ugovorom, kako bi se ispunile odredbe ugovora između Vlade Srbije i Etihada.

Saradnja između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata počela je potpisivanjem Sporazuma zaključenog 17. februara 2013. godine, a koji je Skupština Srbije ratifikovala 15. marta 2013.


 

Danas dnevne novine 25/05/2014 19:37 | Beograd – Link

Hapšenja zbog malverzacija u Galenici

Autor: Beta

Beograd – Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović potvrdio je da je privedeno osam osoba osumnjičenih da su malverzacijama fabriku lekova „Galenika“ oštetile za 75 miliona evra. Stefanović je na konferenciji za novinare u Palati „Srbija“ u Beogradu rekao da su privedeni bivši predsednik Upravnog odbora „Galenike“ i bivši direktor Socijalističke partije Srbije (SPS) Dejan Backović, bivši generalni direktor Privrednog društva „Galenika“ Nenad Ognjenović i pomoćnik generalnog direktora za ekonomske poslove u „Galenici“ Dragan Šebrek.

Privedeni su i bivši generalni direktor i predsednik Upravnog odbora „Velefarma“ Dragoljub Vučićević, direktor Direkcije razvoja i strateškog marketinga „Velefarma“ Rade Lazarević, direktor i ovlašćeni zastupnik „Velefarma“ Momir Vuković, kao i rukovodilac upravljanja finansijskim sredstvima i direktor računovodstva u Privrednom društvu „Velefarm“, Ljubica Kapor i Tatjana Vučetić.

Za direktorom Direkcije finansijskih poslova „Velefara“ Miroslavom Milovanovićem policija intezivno traga.

„Ispitaćemo i tokove novca kako bismo videli kuda je on otišao“, rekao je Stefanović i napomenuo da uskoro očekuje završetak kompletne istrage. Stefanović je precizirao da je osmoro osumnjičenih omogućilo „Velefarmu“ da kod Unikredit banke uzme kredit od 2.246.000 evra, koji je kasnije postao dug „Galenike“. Takođe, „Galenika“ je „Velefarmu“ ustupila veću količinu lekova, a kao garancija su služile menice za koje se znalo da su nenaplative jer se „Velefarmu“ spremao stečaj. Troškovi tih lekova na kraju su postali manjak u poslovanju „Galenike“, u ukupnoj vrednosti od 75 miliona evra. Stefanović je podsetio da je ovo treća akcija u vezi s malverzacijama u „Galenici“. Do sada je privedena 21 osoba, a ukupna šteta je 120 miliona evra.

Stefanović je dodao da je slučaj „Galenika“ jedan od 24 sporne privatizacije zbog kojih je privedeno 135 osoba, a sve optužnice su potvrđene.


Bankari opraštaju dug „Galenici“

Spoljni dug R. Srbije 2012

“Galeniku” od stečaja jedino mogu spasti banke, kojima duguje oko 150 miliona evra. Kako saznaje “Blic”, svesni da bi zemunska fabrika vrlo lako mogla da ode u stečaj, pojedini bankari sada su spremni da “Galenici” oproste deo duga, što je uslov nekoliko investitora i da kupe “Galeniku”.

– Preostali, manji deo duga, išao bi u privatizaciju. Za „Galeniku“ se već interesuje nekoliko kompanija, ali su njihovi uslovi da ova fabrika bude čista u smislu dugovanja. Zaposleni nisu problem jer u „Galenici“ nema viška. Sada je realno prvo očekivati da banke otpišu deo potraživanja, a onda i tender. I sve to će ići veoma brzo – kaže dobro obavešten izvor „Blica”.
Ministar privrede Saša Radulović ponudio je bankama 1. oktobra da dugove “Galenike” pretvore u vlasništvo u ovoj fabrici. Bankari ovu opciju tada nisu i prihvatili, ali su u međuvremenu shvatili da država neće bežati od stečaja koji bi ih mnogo više koštao.

 

“Galenika” duguje oko 200 miliona evra, četiri puta više od svoje vrednosti.


 

Bild in Originalgröße anzeigen Republik Srbija – Ministarstvi Finasija

Stanje duga opšte države na dan 31.10.2014. godine iznosi 22.656.535.976 EUR od čega javni dug Republike Srbije iznosi 22.209.721.017 EUR i negarantovani dug jedinica lokalne vlasti 446.814.959 EUR. Pregled stanja i strukture javnog duga i duga opšteg nivoa države možete preuzeti ovde.

 

erde-007

Advertisements

Објављено новембар 11, 2014 од стране Viktor Koss

3 responses to “Мафија – тајне службе – политика актуелни догађаји и чланци

Пријави се на коментаре преко RSS-а.

  1. Cenim vaš sadržajan odgovor, ali moja je greška što nisam bio dovoljno konkretan i jasan u kritikama…kada sam rekao da su laži uvošte se nije odnosilo na tekstove-navode u vezi sa Kosmajcem. Tu su informacije koliko toliko verodostojne da ne kažem poluistine, možda suviše grubo. Ali taj šablon je opšte poznat, primera radi, čuveni narko bos Ajkulić iz Niša. Opet se priča vrti oko istog, radnik DB-a, na Kosovu je dosta radio, i eto kroz redovne zadatke stekao dosta kontakata i razvio mrežu…e sad da li se on otrgo kontroli njima ili je i to bilo po zadatku to je manje bitno…bitniji su mozgovi svih tih operacija i takvih primeraka, koje vi u svojim navodima nikako ne spominjete. Osim kada treba da se raspali malo po Stanišiću, a uverenja sam da je on poslednja osoba koja se može kritikovati za loše rukovođenje službom, nestručnost i neprofesionalizam. A što se tiče njegove saradnje ili bolje rečeno održavanja komunikacije sa CIA, to samo predstavlja njegov uspeh i dokaz koliko nam je služba bila vrednovana i jaka. A to spinovanje da je bio njihova krtica…mislim da bi KOS jedva dočekao da mu skinu glavu!! A takođe zapažam da se nigde ne spominju petoktobarski junaci, sive eminencije…dušan mihajlović, beba popović, vuk drašković…p.s. namerno pišem malim slovima..što se tiče novakovića i karleuše, ja sam iz Požarevca, znam o kakvim se ljudima radi….

  2. O Космајцу су ovde пренети таблоидни коментари без њиховог вредновања или оцене тачности. Све таbлоидне информације подлежу критичној провери као сензационалистичке, често као и параван међусобних обрачуна или манипулација различитих страна.

    Нешто је ипак утврђено и у правној држави не може бити тајна.

    Да ли је Космајац радио и био вођен од стране службе као сарадник?

    Није демантовано, значи да остаје оправдано питање у каквој функцији и каквим везама?

    Да ли је Космајац био у ближој вези са Јовицом Станишићем?

    Није демантовано, и не ради се о приватним везама када се ради о врхи тајне политичке службе, већ релевантним информацијама од општег значаја у погледу процеса и начина управљања мрежама ка организованом криминалу.

    Да ли је Јовица Станишић био сарадник ЦИА?

    Неки мисле да то није могуће, поставе питање и оставе ствари неодговорене, на пример:

    Цитат:

    Dačić: Neverovatna priča o Stanišiću i CIA

    Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dacić izjavio je da mu navodi da je bivši šef Državne bezbednosti Jovica Stanišić radio za američku obavestajnu službu (CIA), zvuče „prilično neverovatno“.

    Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dacić izjavio je da mu navodi da je bivši šef Državne bezbednosti Jovica Stanišić radio za američku obavestajnu službu (CIA), zvuče „prilično neverovatno“.

    „Ta priča zvuči prilično neverovatno, ali, ako je istinita, onda se pokazuje da je sve moguće i pokazuje se da su verovatno na događaje u našoj zemlji imale uticaj i neki sa strane“, rekao je Dačić novinarima u Beogradu prilikom posete komandi žandarmerije.

    http://mondo.rs/a127985/Info/Srbija/Dacic-Neverovatna-prica-o-Stanisicu-i-CIA.html

    Станишић Јовица, први шеф тајне политичке полиције јесте био у блиским везама са ЦИА:

    Serbian spy’s trial lifts cloak on his CIA allianceAs Milosevic’s intelligence chief, Jovica Stanisic is accused of setting up genocidal death squads. But as a valuable source for the CIA, an agency veteran says, he also ‘did a whole lot of good.’

    http://articles.latimes.com/2009/mar/01/world/fg-serbia-spy-cia1

    Потврдила је ЦИА у писму МКС у Хагу.

    О природи, дужини трајања, врсти веза, договора и међусобне срадње, структури мрежа, пословима сарадње не постоје даљњи подаци. Интересантно је да нико није поставио ни ова питања из општег јавног интереса разумевања критичних процеса. Принципијелно се иста питања постављају у ширем контексту поља веза, узимања утицаја и супротстављених страна од 90их, њиховој даљњем развоју све до данас. Не постоји нити један истраживачки поступак парламената, истражних и судских органа, уопште интерес за одвајање од таблодног периодичног дезинформисања кроз полуинформације.

    Али,

    прикривене операције ЦИА у Колумбији „Афера Контра“ и везе ЦИА са кокаинском мафијом су доказане и добрим делом документовани:

    The Contras, Cocaine, and Covert Operations
    National Security Archive Electronic Briefing Book No. 2

    For more information contact:
    202/994-7000 or nsarchiv@gwu.edu

    Washington, D.C. – An August, 1996, series in the San Jose Mercury News by reporter Gary Webb linked the origins of crack cocaine in California to the contras, a guerrilla force backed by the Reagan administration that attacked Nicaragua’s Sandinista government during the 1980s. Webb’s series, „The Dark Alliance,“ has been the subject of intense media debate, and has focused attention on a foreign policy drug scandal that leaves many questions unanswered.

    http://nsarchive.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB2/index.html

    Medellín Cartel, – Пабло Ескобар и мрежа у сарадњи са ЦИА до 1993 је доказана:

    https://en.wikipedia.org/wiki/Medell%C3%ADn_Cartel

    https://en.wikipedia.org/wiki/Pablo_Escobar

    Да ли постоји веза о којој таблоиди пишу у конкретном случају?

    Да ли псотоји или не у конкретном питању „случаја Космајац“ је битно ради истражних радњи, али никада није ни једна истражна радња доведена до краја и позадина расветљена већ ке са закашњењем од неколико година или деценија су на парче објевљене везе, агенти веза које су директно ишле ка институционалним деловима служби за специјалне прикривене операције. И све имају иза политички и идеолошки мотив и основни циљ, прање новца и заштиту мреже банакрског система и конта учесника (без судске одлуке никакав приступ контима).

    ХСБЦ банка 2012 договор са СЕКом о плаћањи 1,9 Мрд. долара одштете за 1000 мрд опраног новца 2000их поред осталог мексичких и јужноамеричких картела и „клијената – мреже“ у диструбуцији.

    Захваљајући Hervé Falciani -ju:

    http://www.voxeurop.eu/de/content/article/2575311-der-milliardenschwere-informant

    су и подаци о утаји порета у швајцатској филијали откривени:

    http://www.handelsblatt.com/unternehmen/banken-versicherungen/hsbc-zahlt-rekordstrafe-grossbanken-bluten-wegen-geldwaesche-vorwuerfen/7503786.html

    http://www.wnd.com/2015/02/emerging-obama-scandal-1st-found-by-wnd-in-2012/

    ….

    Централна линија ЦИА – СДБ – Станишић није спорна. Веза Космајац – Станишић, и рад за тајну политичку полицију – заштита у време Станишића, остаје отворено питање. Веза са Колумбијом из овог троугла остаје и даље тајна и политички покривена ствар.

    Зашто устраге не иду до краја, је наивно питање. Зато што када постоји заштита прикривених операција које би откриле методе, циљеве, делове мрежа до горње политичке заштите, утврдило би се да су проблем и псоледице много шире и веће, а да је питање локалне сцене само верна рефлексија целог система прикривених операција, између осталог и на низ примера доказаних веза тајне политичке полиције, политике и извршне власти и немоћи истражних органа из виших интереса.

    Којих, обзиром на кретања свих ослталих важних процеса, институционалне системске законске контроле, национални и на међународном нивоу, који у погледу начина функције корупције, прања и улагања новца у прошлости до данас?

    Да ли је X ili Y је пред масом осталих чињеница о процесима мање битно, али је чињеница негативног утицаја овог молоха очигледна, коме није његово право на слободно мишљење.

    Принмципи и методи су старији и враћају се у вези општих циљева, метода и заштите на 70те и улогу Станета Доланца, бар у једном конкретном случају доказане заштите у вршењу противправних – кривичних радњи под вишеструком институционалном заштитом. Орагниоазовани, виешструко, институционално заштићени криминал као политичко средство промена, много сложенијих од једног или другог према осталим просечним распоадима егзситенције баснословног богатства и што је важније утицаја на цео институционални и политички систем.

    В.

  3. Kakve same nebuloze i laži, i poneka poluistina kao što je ovo o Kosmajcu…a taman sam pomislio da je ovo ozbiljan sajt?!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Gegen den Strom

"Wer gegen den Strom schwimmt, gelangt zur Quelle"

abseits vom mainstream - heplev

Nahost, Europa, Deutschland und die Welt...

СРБски ФБРепортер

Разбијмо режимски медијски мрак - будимо сви ФБ репортери

entudbafizierung

Eine Lustration (Entudbafizierung und Entstasifizierung) tut in Kärnten not!

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Blog sudije Majića

O pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Angus Young

Otvoreni blog, liberalnog uma...

Aussiedlerbetreuung und Behinderten - Fragen

Wir helfen Deutschen in der Welt!

Kulturstudio

Wenn die Macht der Liebe die Liebe zur Macht übersteigt, erst dann wird die Welt endlich wissen, was Frieden heißt.

Greater Surbiton

The perfect is the enemy of the good

Politička Konkretnost

Pokreni se i sebe pobedi, jer ko živi u nadi umire u bedi!

Balkanblog

Just another WordPress.com weblog

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Viktor Koss - Identitätsdiebstahl durch Gladio-MI6-CIA-BND und UDBA - Bürger als streng geheime Verschlußsache – eine wahre Geschichte -

Rechtswegverbot § 13 G 10-Gesetz - Anklage gegen institutionellen Missbrauch der eigenen familiären und persönlichen Identität ohne Willen und Wissen der Betroffenen wird dauerhaft verboten

Учионица историје

Historia magistra vitae est

Die Propagandaschau

Der Watchblog für Desinformation und Propaganda in deutschen Medien

WiPoKuLi

Wissenschaft, Politik, Kunst und Literatur

Machtelite

None are more hopelessly enslaved than those who falsely believe they are free.

%d bloggers like this: